Jedva dočekano godišnje doba, proleće sa sobom obavezno donese dosta virusa i bakterija.
Naš imunološki sistem je najvažnija karika kada je u pitanju očuvanje zdravlja i borba protiv bolesti. Deluje tako što otkriva opasne patogene bakterije i viruse i štiti naše telo od njih.
Ova ogromna mreža ćelija i tkiva je stalno u potrazi za uljezima i kada se uoči neprijatelj, postavlja se kompleksan napad. Imuni sistem se širi po celom telu i uključuje mnoge tipove ćelija, organa, proteina i tkiva. Ono što je najvažnije, on može da razlikuje naše tkivo od stranog tkiva. Ako se imuni sistem susreće sa patogenom, na primer, bakterijom, virusom ili parazitom, stvara imuni odgovor.
Mrtve i neispravne ćelije su takođe prepoznate i očišćene od strane imunološkog sistema.
Postoje dva vrste imuniteta, a to su urođeni imunitet, sa kojim se kako i sama reč kaže rađamo, te je prisutan i pre pojave izazivača imunog odgovora (antigena) i na njih reaguje isto, tj. nespecifično.
Stečeni imunitet se, razvija postepeno i specifično reaguje na svaki antigen, pamteći svaki kontakt, što omogućava pokretanje imunog odgovora i odbranu.
Uzroci pada imuniteta
Proleće je vreme kada treba više obratiti pažnju na jačanje imunog sistema, jer je uglavnom oslabljen iz nekoliko razloga.
U zimskom periodu se manje krećemo, jedemo teže namirnice, usporavamo metabolizam a svi ti činioci zajedno slabe imuni sistem.
Opekotine, prekomerna upotreba duvana, alkohol, stres, gubitak krvi, hiruške intervencije, traume, gladovanja, nepravilna i neizbalansirana ishrana, često uzimanje hemijskih lekova, nedovoljno fizičke aktivnosti nedovoljno sna, nekvalitetan odmor, previše intelektualnog i fizičkog rada, izlaganje dugotrajnoj hladnoći, preterano izlaganje suncu i vrućini i dr.
Zimi je organizam podložniji infekcijama jer troši dosta energije na zagrevanje. Ukoliko u to trošenje energije uključimo i stres, umor, napor, a ne dodamo dovoljno kalorija, vitamina i minerala, stvorili smo uslove da nas bolest nadjača.
Kada nastupi proleće vremenski uslovi se naglo menjaju, niske temperature zamenjuju visoke, što stvara idealne uslove za procvat gripa i različitih virusnih infekcija.
U nastavku teksta pročitajte šta je to na šta je potrebno obratiti dodatnu pažnju.
Vitamini i ishrana za jačanje imuniteta
Vodeću ulogu u procesu razmene hranljivih materija u organizmu imaju upravo vitamini. Ne obnavljaju se i ne stvaraju u organizmu, ujedno se brzo izlučuju preko telesnih tečnosti.
Stoga je izuzetno važno obratiti pažnju na ono što unosite u svoje telo. Zdrava ishrana je posebno bitna za stvaranje zdravog imuniteta.
Fokusirajte se na svakodnevni unos vitamina A, C, D i E, cinka i vlakana iz prirodnih izvora, voća i povrća, lagane hrane i dovoljan unos tečnosti (vode) i čitav organizam će biti zdraviji i jači.
Proleće je poput ostalih godišnjih doba prava prilika da unesete određene nutritivne izmene u svoju dijetu.
Sunčava svetlost kao izvor života
Nedostatak sunčeve svetlosti smanjuje nivo vitamina D u organizmu, neophodnog za zdrav imuni sistem (osim ukoliko ne uzimate dodatke a nalazi se još i u ribi, mleku).
Sunčeva svetlost blagodatno utiče na raspoloženje i redukciju stresa, stimuliše cirkulaciju i imuni sistem.
Poslednjih decenija se sve više prepoznaje negativan uticaj sunca usled oštećenog ozonskog omotača, te je uz svako izlaganje suncu nepohodna i adekvatna zaštita.
Fizička aktivnost i svež vazduh
Neosporna je činjenica da redovna i umerena fizička aktivnost poboljšava funkciju kardiovaskularnog sistema, snižava krvni pritisak, telesnu težinu, štiti nas od mnogih bolesti, uključujući dijabetes, osteoporozu.
Osim toga može ublažiti simptome infekcija disajnih puteva. Umerena fizička aktivnost poput šetnje, plivanja ili vožnje bicikla nekoliko puta nedeljno savetuje se svima, a pogotovo starijim osobama.
Sa druge strane preterano vežbanje može umanjiti aktivnosti B i T limfocita, a povećati nivo slobodnih radikala, adrenalina i kortizola.
Osim što hrani naše telo kiseonikom i održava nas živima, svež vazduh pogoduje i našem mentalnom zdravlju. Kada je u pitanju imunološki sistem, svež vazduh povećava celokupnu funkciju organizma i pomaže da se uspostavi veza između uma i tela.
Trudite se da spavate dovoljno
Bez dovoljno sna, telo nema šanse da se oporavi od prethodnog dana i napuni energijom, što može oslabiti imunološki sistem i na kraju povećati šanse da se razbolimo,“The Sleep Foundation” preporučuje starijim odraslima da spavaju najmanje sedam do osam sati sati svake noći kako bi se odmorili i umanjili mogućnost od nastanka potencijalnih bolesti.
Izbacite rafinisane šećere
Rafinisani šećeri negativno utiču na odbrambenu strukturu tela, povećavaju zapaljenje i oštećuju ćelije, što im daje mogućnost da ugroze imuni sistem.
Prevelik unos šećera opterećuje čitav organizam, što može dovesti do raznih zdravstvenih problema od narušenog imuniteta i gojaznosti, do bolesti srca i drugih organa. Prema novijim istraživanjima, preteran unosa šećera, ima isti negativan uticaj na jetru kao i alkohol.
Dodatna opasnost koja povećava ulogu šećera u razvijanju veoma ozbilnjih bolesti je činjenica da spadaju u namirnice koje izuzetno podižu kiselost organizma a njihov Ph iznosi svega 2,1 procenat.
Takođe, pri razgradnji u organizmu oni troše znatne količine kalcijuma iz organizma, nemaju belančevina, masti, vitamina ni minerala, već samo rafinisane ugljene hidrate koji štete čitavom probavnom traktu, a posebno pankreasu.
Preporuka je da ih izbegavate što je više moguće i zamenite hranom sa prirodnim šećerima, uravnoteženu sa hranljivim sastojcima, vitaminima i mineralima.
Preventiva
I na kraju, ne zaboravite da je preventiva najbolji lek. Nemojte čekati da se razbolite kako biste preuzeli brigu o svom zdravlju. Vežbanje, zdrava ishrana, san i redovni lekarski pregledi pomoći će vam da očuvate svoje zdravlje bez obzira na to koje je godišnje doba.
LV Pharm proizvodi koji vam mogu pomoći u ojačanju imuniteta:
