Zašto je šetanje bitno za zdravlje?
Jedan od najprirodnijih, najstarijih i najjednostavijih lekova za jačanje opšte otpornosti organizma jeste šetnja.
Dijapazon prednosti koje nam ovaj vid rekreacije pruža je beskonačan.
Osim karardiovaskularnih koristi, šetnja i drugi umereni programi vežbanja pomažu u zaštiti od demencije, bolesti perifernih arterija, gojaznosti, dijabetesa, depresije, raka debelog creva.
U tekstu koji sledi, nalaze se neki od razloga, zbog kojih biste šetanje trebali da uvrstite u svoju svakodnevnicu i to ne samo kao metod za postizanje idealne telesne težine, već i kao sredstvo za zaštitu i održavanje zdravlja.
Hodanje je prevencija protiv Dijabetesa tipa 2.
“The Diabetes Preventon Program“ je pokazao da samo 150 minuta šetnje nedeljno, kao i gubljenje 7 posto od ukupne telesne težine može umanjiti rizik od pojave ove opake bolesti i to za čak 58 posto.
Vežbe i šetnja mogu pomoći mišićima da mnogo bolje apsorbuju šećer iz krvi i da na taj način spreče neželjeni porast njegovog nivoa. Ovaj efekat može da traje nekoliko sati nakon šetanja, ali čak i po nekoliko dana. Međutim, on ne može da traje zauvek. Zato je važno da se šetanjem bavite redovno i da na taj način osigurate mnogo bolju glikoregulaciju.
Sa druge strane, šetanje štiti srce i krvne sudove, a osobe koje boluje od dijabetesa su u većem riziku od dobijanja različitih kardiovaskularnih oboljenja.
Saveznik u borbi protiv depresije
Fizička aktivnost, ma koliko lagana bila, pospešuje oslobađanje endorfina u telu i čini nas raspoloženijima. Upravo zbog toga se šetnja preporučuje kao sredstvo za ublažavanje simptoma blage depresije, ali i kao preventiva.
Studija iz 2005. pokazala je da šetnja u trajanju od 35 minuta, pet puta nedeljno, ili 60 minuta tri puta nedeljno, primetno ublažava simptone depresije. S obzirom da smanjuje nivo kortizola, samim tim utiče na smanjenje nivoa stresa.
Čuva naše psihičko zdravlje
Šetanje poboljšava i psihičku funkicju ali i umanjuje mogućnost psihičke nestabilnosti, posebno kod starijih osoba.
Najčešća neurodegenerativna bolest , posle alchajmera je Vaskularna demencija. Ona se pojavljuje kada se zakrče krvni sudovi, pretežno u predelu vrata, što onemogućava slobodan protok krvi do glave.
Naučnici is SAD-a su otkrili da su zdrave životne navike, kao i umerena fizička aktivnost važne u sprečavanju ili usporavanju toka određenih bolesti.
Ne samo da održava zdravu telesnu težinu nego i podiže nivo energije, oslobađajući hormone epinephrine i norepinephrine.
Hodanje samo tri puta nedeljno po 30 minuta može značajno povećati kardiorespiratorni fitness.
Prevencija protiv raka
Mnoge studije su pokazale da vežbanje može sprečiti rak debelog creva. Sve i da se kod pojedinca razvije rak debelog creva, koristi vežbi se nastavljaju kako povećanjem kvaliteta života tako i smanjenjem smrtnosti. Kod pacijenata kojima je dijagnostifikovan rak debelog ceva, samo tri kilometra hodanja na dan smanjuje rizik od smrti za čak 50 posto.
Organizacija “Walking for Health” je prilikom istraživanja o blagodetima fizičke aktivnosti, otkrila da šetanje uveliko smanjuje slabost tela prouzrokovanu terapijama za lečenje raka.
Za zdravije zglobove i ligamente
Između ostalog, redovna šetnja može pogodno uticati na fleksibilnost zglobova, posebno zglobova kukova i kolena, jačajući mišiće i ligamente koji ih drže.
Takođe, osobe koje pate od artritisa, od šetanja imaju pogodnosti poput smanjenja bola.
Olakšava menopauzu
Žene koje su u postmenopauzi i hodaju približno jedan kilometer svakoga dana, imaju veću ukupnu gustinu kostiju od onih žena koje su fizički neaktivne. Najnovija razmišljanja idu ka smeru gde vežbanje razgrađuje estrogen, te na taj način proizvodi takozvane dobre metabolite, koji smanjuju rizik od određenih oblika raka.
Iako navedeni benefiti koje imamo od hodanja, nisu novost, dobar deo svetske populacije je i pored ovih, medicinskih činjenica i dalje fizički neaktivan.
Poslednjih godina, naučnici su svoj fokus istraživanja preusmerili sa pozitivnih aspekata šetnje na negativne posledice sedenja.
U skladu sa time došli su do zaključka da su osobe koje veći deo svoga dana provode sedeći, imaju veće šanse od prevremene smrti nastale usled kardiovaskularnih bolesti.
