Prirodna sredstva u borbi protiv korona virusa

Prirodna sredstva u borbi protiv korona virusa

Stručne reference o ovoj temi možete pogledati na sledećim linkovima:

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6509173/

https://www.healthline.com/nutrition/vitamin-c-coronavirus

https://en.wikipedia.org/wiki/Coronavirus_disease_2019

Još odavno, u svim delovima naše planete, čovek je počeo da ceni darove prirode i da ih primenjuje radi borbe protiv različitih bolesti i poboljšanja zdravlja uopšte.

I pored inovacija koje vremenom nastaju u svetu medicine, alternativni načini lečenja i dalje se smatraju jednako delotvornim kao i u vreme naših predaka.

Štaviše, stručnjaci su otkrili, a i dalje otkrivaju, nove komponente prirodnih lekova i neke drugačije načine primene.

Pored tih otkrića dolaze i novi izazovi protiv kojih se čovek bori da bi zaštitio svoj organizam, a upravo među potencijalnim opasnostima i pretnjama nalazi se i aktuelni uzročnik respiratornih problema – COVID-19 poznat jednostavno kao korona virus.

PANDEMIJA KORONA VIRUSA

Prošle godine, u kineskom gradu Vuhan, pojavila se virusna infekcija čiji je pokretač mikroorganizam u potpunosti nepoznat naučnicima.

Nakon samo nekoliko meseci, infektivna bolest je prerasla u globalni problem, odnosno pandemiju sa konstantnom tendencijom rasta broja zaraženih i umrlih.

Zajedno sa ovom bolešću, život na koji smo do sad navikli se izmenio. Stanovništvo se izolovalo, a ekonomija i privreda trpe ogromnu štetu.

Neke države, poput SAD, Italije i Španije, suočavaju se sa preopterećenjem zdravstva i neverovatnim gubitkom ljudskih života.

COVID-19 je došao i u Srbiju, uglavnom iz područja Italije i Švajcarske, a naši stručnjaci i vlast daju sve od sebe da aktivnost virusa drže pod kontrolom.

DA LI POSTOJI LEK PROTIV KORONA VIRUSA?

Korona virus, tačnog naziva SARS-CoV-2, je mikroorganizam koji se trenutno izučava jer naučnici još uvek nisu upoznati sa njegovim ponašanjem i efektom koji dolazi nakon uticaja faktora spoljašnje sredine i određenih medikamenata.

Lek ne postoji baš zato što je virus potpuna nepoznanica i nemoguće je tačno predvideti dalji tok kretanja infekcije kod svakog pacijenta ponaosob.

Radi se i na vakcini, a prvi test na čoveku je urađen u SAD i to preskakanjem probe na životinjama koje se inače u praksi vrši pre pokušaja na ljudskom biću.

Čini se sve da se infekcija stabilizuje, a broj zaraženih i preminulih svede na minimum.

POMOĆ IZ PRIRODE

Svako ko sumnja na infekciju izazvanu virusom COVID-19 je obavezan da postupa po instrukcijama državnih organa i da se javi lekaru radi pružanja neophodne pomoći.

Takođe, propisuju se mere samoizolacije ili se pristupa bolničkom lečenju, u zavisnosti od napredovanja bolesti i generalnog zdravstvenog stanja obolelog.

U blažim slučajevima moguće je primeniti prirodne lekove, naravno uz prethodnu konsultaciju sa stručnim licem i poštovanje prepisane terapije za ublažavanje simptoma.

Uglavnom, sve se svodi na podsticaj imunološkog sistema čoveka da izdrži i odupre se napadima virusa.

Samo na taj način je moguće doći do izlečenja.

Darovi prirode i suplementi na bazi prirodni sastojak su samo mali aditiv i podsticaj telu da lakše prođe infektivni period i eliminiše opasne mikroorganizme bez obzira na brojnost.

AKTIVNI SASTOJCI IZ DAROVA PRIRODE ZA VIRUSNE INFEKCIJE

1. KURKUMIN

Ovo je biološki aktivna komponenta koja se vekovima koristi u alternativnoj medicini zahvaljujući pozitivnim efektima na celokupno zdravlje čoveka.

Tačnije, predstavlja polifenol, odnosno vrstu organske supstance i vrlo moćan antioksidans. Deluje protivupalno, antimikrobno i antikancerogeno.

Pomaže pri balansiranju nivoa ukupnog holesterola i glukoze u krvotoku.

Korišćenje kurkumina ublažiće simptome osteoporoze i osteoartritisa. Pruža efikasnu zaštitu od srčanih oboljenja.

Doprinos ove aktivne komponente je vidljiv i kod tretitanja psihičkih stanja poput anksioznosti i depresije.

Samostalno se izuzetno teško apsorbuje u organizmu i čitav proces se olakšava uz dodatak drugih komponenti poput vitamina C ili gingerola.

Izvor kurkumina jeste biljka Curcuma longa.

Od ove biljke, poznate i pod imenom kurkuma, izdvaja se koren čija primena je česta u ishrani u vidu začina.

U njegovom sastavu prisutni su proteini, vlakna i ugljeni hidrati, a tu su i vitamin C i minerali nalik manganu, kalijumu i gvožđu.

Kada je u pitanju priprema jela, kurkuma se može naći u sklopu gotovih začinskih smeša za meso. Dodaje se u marinade, dresing za salatu, umake i soseve.

Prisustvo kurkumina daje lekovitost, ali i prepoznatljivu žutu boju kurkumi.

Prilikom proizvodnje suplemenata za dodatak ishrani, kurkumin se iz kurkume izdvaja procesom ekstrakcije. Za 1kg kurkumina neophodno je preraditi 25kg kurkume.

Putem studija na životinjama dokazano je da kurkumin jača imunološki sistem i pomaže mu da se izbori od negativnog uticaja slobodnih radikala.

Učestvuje u ublažavanju upalnog procesa koji izaziva kijanje, kašljanje i curenje nosa.

Sprečava dalje repliciranje štetnih mikroba, među kojima su virusi, kao i stvaranje dodatne štete na zdravom tkivu ugroženih organa.

2. GINGEROL

Ovu lekovitu, bioaktivnu komponentu odlikuje protivupalno delovanje. U formi ulja, gingerol se nalazi u svežem đumbiru i daje mu specifičan ukus i aromu.

Ublažava osećaj mučnine i sprečava povraćanje. Poboljšava moždane funkcije, a posebno memoriju.

Poznat je značaj gingerola kod tretiranja poremećaja sistema organa za varenje. Ovde se misli na tretiranje neprijatnih grčeva i nadutosti, ali i na dijareju uzrokovanu aktivnošću bakterija.

Primena gingerola moguća je i kod bolova uzrokovanih artritisom.

Takođe, ova aktivna supstanca velikom brzinom rešava problem migrene, a redovno uzimanje pruža sjajnu preventivu i sprečava ponovnu pojavu neugodnih simptoma u budućnosti.

Đumbir je jedan od najznačajnih začina za ljudsko zdravlje, a primena kod različitih stanja dokazuje njegovu efektivnost. Poreklom je iz Kine i u srodstvu je sa kurkumom.

Koren đumbira prava je riznica vitamina C, A, E i B, kao i minerala među kojima su cink, fosfor, magnezijum, gvožđe i kalcijum.

Sastoji se od malog procenta vlakana, proteina, masnoća i ugljenih hidrata.

Đumbir se može kupiti na tržištu u svežem ili sušenom obliku, u vidu praha, konzerviranog proizvoda, kristalizovanog produkta ili ukiseljen (kao turšija).

Svakako, najefektivnijim smatra se upravo svež đumbirov koren.

Moguće je nabaviti i suplemente bazirane na đumbiru.

Gingerol se često koristi preventivno kod respiratornih, ali i drugih tipova infekcija.

Virusima ne dozvoljava da ugrožavaju sistem organa za disanje i ublažava postojeće simptome bolesti.

Isto tako, uspešno se bori protiv negativnog delovanja bakterija i gljivica.

Redukuje bolove koji se mogu pojaviti zbog kašlja i prisustva mukusa u plućima.

3. VITAMIN C

Poznat je i kao askorbinska kiselina i od velike je važnosti za pravilno funkcionisanje imunološkog sistema.

Štiti ćelije i tkiva od kojih su sačinjeni organi i pomaže pri zarastanju rana i uklanjanju oštećenja.

Tada se formira kolagen i regenerišu površina kože, ligamenti, koštano tkivo, krvni sudovi…

Blokiranjem štete nastale nakon uticaja slobodnih radikala istovremeno se sprečava i razvoj raka.

Vitamin C podstiče apsorpciju i deponovanje gvožđa iz sistema organa za varenje.

Deficijencija ovog veoma važnog elementa dovodi do narušavanja brojnih funkcija koje vrše organi u ljudskom telu, kao i do manjka energije i zaštite od negativnig spoljašnjih uticaja.

Odraslim osobama se preporučuje da na dnevnoj bazi unesu 40mg vitamina C.

Vitamin C je moguće pronaći u širokom spektru namirnica, a posebno u svežem voću i povrću.

Svima je poznato da citrusno voće u sebi sadrži obilje askorbinske kiseline, a posebno limun i narandže.

Takođe, ovaj element se u većim količinama nalazi i u paprikama, jagodama, krompiru i brokoliju.

Imajte na umu da termička obrada namirnica utiče na gubitak velikog procenta vitamina C i zato konzumirajte samo sveže.

Bogata i raznovrsna ishrana je najbolji način da svakodnevno obezbedite svom organizmu dovoljno vitamina C.

Ukoliko niste u mogućnosti da na taj način unesete potrebne količine, konsultujte se sa svojim lekarom o korišćenju suplemenata.

Pomoću C vitamina ojačaćete svoj organizam i pripremiti ga da se odbrani od opasnih virusnih infekcija.

Na taj način će se sprečiti ozbiljna šteta koju mikroorganizam svojom aktivnošću može izazvati, a takođe i moguće komplikacije među kojima je i pneumonija, odnosno ispunjavanje vazdušnih komora u plućima tečnošću, što se događa i sa pacijentima inficiranim korona virusom.

Redukuju se i simptomi nalik kratkoći daha, visokoj temperaturi, malaksalošću tela i bolovima nastalim zbog kijanja ili kašljanja.

SVE DRAGOCENE PRIRODNE KOMPONENTE U JEDNOM PAKOVANJU

CurcuminPlus predstavlja zdrav dodatak ishrani i prirodno sredstvo koje je od velike pomoći svakome ko želi da zaštiti svoj organizam od uticaja korona virusa, kao i drugih uzročnika infektivnih, zaraznih oboljenja.

Odobren od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije, doprinosi normalnom funkcionisanju odbrambenog mehanizma ljudskog tela, stvarajući jači otpor tokom napada i aktivnosti virusa.

Istovremeno, podržava se pravilan rad kardiovaskularnog sistema.

U sastavu ovog proizvoda nalaze se suvi ekstrat rizoma kurkume i đumbirovog korena.

Kombinovanjem ovih sastojaka jača se njihovo pojedinačno delovanje, što je dragoceno za svakog ko ovaj proizvod konzumira tokom procesa lečenje ili prevencije.

Efektivnost dodatka ishrani CurcuminPlus potvrđena je i kod osoba koje pate od hroničnih oboljenja pružajući im dodatnu zaštitu od komplikacija.

ZAŠTITE SEBE I DRUGE OSOBE U OKOLINI

  • Ostanite kod kuće i poštujte mere koje država donosi radi Vaše bezbednosti.

Izađite samo ako morate radi nabavke namirnica ili odlaska u apoteku. Tada obavezno nosite zaštitnu masku i rukavice.

  • Održavajte higijenu ruku.

Perite ih često uz pomoć sapuna i mlake vode. Koristite u pokretu i gelove za suvo pranje sa alkoholom.

  • Ne dodirujte lice rukama.

Posebno vodite računa o usnama, nosu i očima. Na taj način ćete pomoći virusu da dopre unutar Vašeg tela i započne razvoj infekcije.

  • Distancirajte se od drugih ljudi i u otvorenom i u zatvorenom prostoru.

Preporučena udaljenost između dve osobe, npr. dok čekaju u redu za kupovinu, je 2m. Ova razdaljina je određena da bi se sprečio prenos virusa kapljičnim putem nakon kijanja i kašljanja.

Reference:

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6509173/

https://www.healthline.com/nutrition/vitamin-c-coronavirus

https://en.wikipedia.org/wiki/Coronavirus_disease_2019

Jacanje imuniteta

Jačanje imuniteta

Tokom godine, postoje periodi kada je širenje infekcija najizraženije.

Neke osobe ne primećuju zdravstvene tegobe i osećaju se dobro, a neke svaki napad virusa i infekcija osete uz temperaturu, kašalj, osip ili glavobolju.

Pod najvećim rizikom su osobe koje imaju slab imunitet, a one se takođe i najteže bore protiv simptoma koji prate bolest.

Čak i pored prevencije, nisu u mogućnosti da se odbrane od upornih infekcija.

Uzroci zbog kojih imunološki sistem ne može da se suprotstavi štetnim mikroorganizmima su raznovrsni, a mnogi se mogu regulisati vrlo jednostavno.

Postoje male promene koje možete uneti u svakodnevni život i pomoću njih dosta poboljšati imunitet i celokupno zdravlje.

DEFINISANJE IMUNITETA

Imunitet čoveka se može opisati kao jedinstven, kompleksni sistem odbrane tela od uticaja spoljašnje sredine i slobodnih radikala.

Imunitet postoji kod čoveka, ali i kod životinja, štiteći ih od bilo kakvih pretnji. Komponente koje ga čine su leukociti, antitela, limfni čvorovi i organi.

Što je on jači, manja je šansa od razvoja različitih bolesti.

Svaki pojedini element imunološkog sistema je stvoren da neutrališe patogene i toksine, sprečavajući njihovo negativno delovanje na čitav ljudski organizam.

Imunitet karakteriše tačna i brza reakcija na potencijalne opasnosti po zdravlje organizma.

Način na koji telo stari i kvalitet života igraju važnu ulogu u održavanju jakog imuniteta.

ZNAKOVI KOJI UKAZUJU NA SLABOST IMUNOLOŠKOG SISTEMA

Primarni znak koji pokazuje da imunitet ne funkcioniše pravilno jesu učestale bakterijske, virusne i gljivične infekcije.

Kada se jave, teško se tretiraju, a simptomi su veoma izraženi i dugotrajni. Autoimuno oboljenje može biti uzrok slabe odbrane od štetnih mikoroorganizama, kao i poremećaj varenja i abnormalnosti u krvotoku.

Konstantan, hroničan umor može biti jedan od alarmantnih znakova.

Kod gojaznih osoba, velika količina masnih ćelija oslobađa citoksine, koji podstiču stvaranje hronične upale.

S obzirom da je upala jedna od reakcija imunološkog sistema na pretnje po zdravlje tela, njena dugotrajnost može da poremeti čitav odbrambeni mehanizam, oslabi ga i spreči ga da se bori protiv infekcija.

Ako primetite da rane na koži sporo zarastaju, to je takođe jedan od simptoma slabosti imuniteta.

 


U saradnji sa sajtom www.prirodnolecenje.com obezbedili smo Vam

BESPLATAN primerak E-knjige

Prirodne namirnice koje će ojačati vaš imunitet i zaštititi vaš organizam

KLIKNITE OVDE ZA PREUZIMANJE

e-knjiga-jacanje-imuniteta


ULOGA RAZNOVRSNE ISHRANE

Jedan od faktora koji negativno utiču na imunitet čoveka je siromašna ishrana i nezdrava jela puna praznih kalorija, šećera i trans masti.

Regulisanje jelovnika je ključno za jačanje imunološkog sistema.

Uzimajte raznovrsne zdrave namirnice i jedite širok spektar voća i povrća. Na ovakav način ćete uneti važne vitamine i minerale koji će biti od velike pomoći Vašem telu tokom borbe protiv štetnih mikroorganizama.

Ne zaboravite na klasičnu toplu pileću supu i meso morske ribe, a pozitivno dejstvo imaju i neke vrste pečuraka, kao što su šitake.

Redovnu hidrataciju takođe ne treba zanemariti. Zato, pijte dovoljno vode i zdravih napitaka kao što su čajevi i sveže ceđeni sokovi.

VITAMINI ZA IMUNITET

Brojne namirnice su bogate vitaminima koji podstiču normalno funkcionisanje imunološkog sistema čoveka.

Vitamini se standardno unose putem bogate i raznovrsne ishrane, a takođe i u vidu suplemenata. Svakako, akcenat je najčešće na vitaminu C, a brojni razlozi dokazuju njegov pozitivan uticaj na imunitet.

Deficijencija vitamina C je jedan od uzroka pada imunološkog sistema i povećanja osetljivosti organizma na uzročnike bolesti.

U hranu bogatu C vitaminom ubrajaju se jagode, citrusno voće, paprika i zeleno lisnato povrće. Potrebno je uvrstiti u jelovnik ove namirnice i svakodnevno ih konzumirati.

Za produkciju antitela je važan vitamin D. Ako ga unosite putem ishrane u dovoljnim količinama i svakog dana se izlažete sunčevim zracima, suplementacija Vam neće biti neophodna.

Vrlo moćan prirodni antioksidant, poznat kao vitamin E, dodatno pomaže telu da se odbrani od infekcije i formira jak odbrambeni mehanizam.

Spanać, semenke i orašasti plodovi su izuzetno bogati vitaminom E i upravo zato ih treba svaki dan unositi u organizam.

Kod suplemenata na bazi vitamina E, treba voditi računa jer vrlo lako može doći do negativnih efekata.

Vitamin B6 je ključan za mnoge hemijske rekcije vezane konkretno za imunitet i potrebno je uzimati ga u neophodnim dozama.

Pileće meso je prava riznica ovog vitamina, ali i riba i zeleno povrće.

Ukoliko uzimate suplemente na bazi vitamina B6, obavezno vodite računa o doziranju istih.

PRIRODNA SREDSTVA ZA JAČANJE IMUNITETA

1. Kurkuma za jačanje imuniteta

Kurkuma je vekovima poznata kao začin koji hrani daje specifičnu aromu i boju, ali i lek protiv bola i upala. Uključite je u režim prevencije gripa i prehlade, jer je karakteriše sposobnost jačanja imuniteta.

Smatra se jednim od najjačih prirodnih imunomodulatora zahvaljujući aktivnom sastojku kurkuminu. Ubrzava zarastanje rana i dezinfikuje ih. Istraživanjima je dokazano i antikancerogeno delovanje kurkume.

Dodajte kurkumu svako jutro u omiljeni smuti. Svaki dan popijte čašu toplog mleka u koju ste dodali kašičicu kurkume u prahu i prstohvat mlevenog crnog bibera. Napravite čaj tako što ćete dve kašičice kurkume preliti sa 2dl prokuvane, vrele vode i dodati par kapi limunovog soka.

2. Zeleni čaj za jak imunitet

Zeleni čaj u sebi sadrži antioksidanse korisne u borbi protiv slobodnih radikala i jačanju imunološkog sistema. Među njima su polifenoli i flavonoidi, elementi koji uspešno ubijaju uzročnike infekcija i sprečavaju narušavanje celokupnog zdravlja čoveka.

Imunitet podstiče i još jedan sastojak zelenog čaja, a to je aminokiselina L-teanin. Vodite računa o količini čaja koju ćete popiti tokom dana, a maksimalna doza jeste 3-5 šolja dnevno.

Zeleni čaj pripremite tako što ćete smešu staviti u cediljku postavljenu na šolju. Kašičicu smeše prelijte sa 2dl vruće vode i sačekajte par minuta. Sklonite cediljku i promešajte dobijenu tečnost. Dodajte malo meda po želji.

3. Đumbir za jačanje imunološkog sistema

Đumbir  poseduje protivupalno dejstvo koje je dragoceno prilikom jačanja imuniteta. Odlikuje ga bogatstvo antioksidantima, kao i sposobnost olakšavanja procesa varenja unete hrane. Antibakterijsko delovanje je značajno jer ublažava simptome poput mučnine i bolova u predelu abdomena.

¼ šolje seckanog đumbirovog korena sipati u 1l vode i sačekati da sve provri. Zatim, smanjite temperaturu i pustite da čaj vri 15 minuta. Procediti tečnost i dodati sok od pola limuna i dve kašike meda. Od komada đumbira, malo kurkume u prahu, jedne jabuke i dva limuna možete u blenderu napraviti napitak koji ćete svaki dan piti iz rakijskih čašica, 2-3 doze dnevno.

4. Beli luk za imunitet

Beli luk pomaže prilikom tretiranja različitih zdravstvenih poremećaja, zahvaljujući alicinu, a takođe je vrlo koristan za imunitet. Konzumirajte sirove čenove belog luka, koje ćete ispasirati pre konzumiranja. Na taj način se najbolje apsorbuju korisni sastojci, a alicin se najlakša oslobađa.

Svako jutro i veče pojedite kašiku meda pomešanu sa 2 usitnjena čena belog luka. Za doručak, možete jesti integralni tost hleb sa namazom od svežeg, pasiranog belog luka. Pripremite čorbu od šitake pečuraka u koju ćete dodati đumbir, maslinovo ulje i naravno malo belog luka. U omiljenu salatu ili dresing možete dodati beli luk.

5. Ehinacea stimuliše imunološki sistem

Ehinacea je biljka koja uspešno stimuliše imunološki sistem i pomaže organizmu da se izbori protiv postojećih upala i infekcija. Ona deluje tako što utiče na produkciju leukocita.

Inače, komercijalni preparati za imunitet gotovo uvek u svom sastavu sadrže koren ehinacee. Bogata je antioksidantima i nudi zaštitu od razvoja raka.

Ehinacea je prilično bezbedna biljka, a ne bi trebali da je uzimaju samo oni koji su alergični na nju i HIV-pozitivne osobe.

Napravite čaj tako što ćete u 200ml vrele vode sipati kašičicu i po sušene ehinacee. Nakon 15 minuta procediti tečnost i po želji dodati malo limuna ili sirovog meda. Piti 1-2 šolje dnevno, najviše dve nedelje.

JOŠ NEKOLIKO KORISNIH SAVETA

  • Budite fizički aktivni. Aktivan život će u velikoj meri stabilizovati Vaš imunitet i pomoći mu da Vas odbrani od opasnih oboljenja. Svakodnevno odvojite oko 30 minuta za šetnju, džogiranje ili neki sport.
  • Obezbedite svom organizmu dovoljno sna. Osam sati spavanja će regenerisati Vaše telo i učiniti ga otpornijim na bolesti. Očuvaćete zdravlje i imati dovoljno energije za obavljanje svakodnevnih radnih zadataka.
  • Na imunitet negativno može da utiče hronični stres. Fokusirajte se na pozitivne misli i istovremeno ojačajte svoje telo. Oslobodite se anksioznosti i tenzije putem meditacije ili joge.
  • Prestanite da pušite. Duvanski dim je vrlo štetan za čoveka, jer slabi imunitet, a takođe i drastično povećava rizik od nastanka raka. Ako niste u mogućnosti da sami prestanete sa konzumiranjem duvanskih proizvoda, što pre potražite stručnu pomoć.
  • Kontrolišite unos alkohola. Studije su pokazale da preterano konzumiranje alkoholnih pića itekako utiče na pad imuniteta. Jedna čaša ili čašica dnevno su sasvim dovoljne, a još bolji efekat ćete postići ukoliko alkohol u potpunosti izbacite iz upotrebe.
  • Ne zaboravite na redovnu vakcinaciju. Posavetujte se sa lekarom koje vakcine su Vam neophodne, a koje možda treba da preskočite ukoliko imate slab imunitet. Vakcinacija predstavlja preventivnu meru koju ne treba zaobići ako će pomoći u jačanju imuniteta.

ZAKLJUČAK

Male promene u ishrani i svakodnevnim rutinama dokazano igraju veliku ulogu u jačanju imuniteta. Uvedite ih u svoj život i uočićete kako Vaš organizam postaje otporniji na infekcije.

Osim toga, u budućnosti ćete biti zaštićeniji od mnogo opasnijih oboljenja kao što je rak. Vremenom, Vaša prirodna odbrana protiv uzročnika bolesti će postati stabilna i jaka.

Važno je da znate da je u određenim slučajevima delovanje prirodnih, alternativnih tretmana ograničeno.

Ako primetite da nakon primene istih nema poboljšanja ili je iznenada došlo do komplikacija, javite se svom lekaru radi detaljnog pregleda i određivanja neophodne terapije.

LV Pharm proizvodi koji vam mogu pomoći u jačanju imuniteta:

Reference:

https://www.health.harvard.edu/staying-healthy/how-to-boost-your-immune-system

https://www.healthline.com/health/food-nutrition/foods-that-boost-the-immune-system

https://www.medicalnewstoday.com/articles/322412.php

Jacanje imuniteta u prolece

Jačanje imuniteta u proleće

Jedva dočekano godišnje doba, proleće sa sobom obavezno donese dosta virusa i bakterija.

Naš imunološki sistem je najvažnija karika kada je u pitanju očuvanje zdravlja i borba protiv bolesti. Deluje tako što otkriva opasne patogene bakterije i viruse i štiti naše telo od njih.

Ova ogromna mreža ćelija i tkiva je stalno u potrazi za uljezima i kada se uoči neprijatelj, postavlja se kompleksan napad. Imuni sistem se širi po celom telu i uključuje mnoge tipove ćelija, organa, proteina i tkiva. Ono što je najvažnije, on može da razlikuje naše tkivo od stranog tkiva. Ako se imuni sistem susreće sa patogenom, na primer, bakterijom, virusom ili parazitom, stvara imuni odgovor.

Mrtve i neispravne ćelije su takođe prepoznate i očišćene od strane imunološkog sistema.

Postoje dva vrste imuniteta, a to su urođeni imunitet, sa kojim se kako i sama reč kaže rađamo, te je prisutan i pre pojave izazivača imunog odgovora (antigena) i na njih reaguje isto, tj. nespecifično.

Stečeni imunitet se, razvija postepeno i specifično reaguje na svaki antigen, pamteći svaki kontakt, što omogućava pokretanje imunog odgovora i odbranu.

Uzroci pada imuniteta

Proleće je vreme kada treba više obratiti pažnju na jačanje imunog sistema, jer je uglavnom oslabljen iz nekoliko razloga.

U zimskom periodu se manje krećemo, jedemo teže namirnice, usporavamo metabolizam a svi ti činioci zajedno slabe imuni sistem.

Opekotine, prekomerna upotreba duvana, alkohol, stres, gubitak krvi, hiruške intervencije, traume, gladovanja, nepravilna i neizbalansirana ishrana, često uzimanje hemijskih lekova, nedovoljno fizičke aktivnosti nedovoljno sna, nekvalitetan odmor, previše intelektualnog i fizičkog rada, izlaganje dugotrajnoj hladnoći, preterano izlaganje suncu i vrućini i dr.

Zimi je organizam podložniji infekcijama jer troši dosta energije na zagrevanje. Ukoliko u to trošenje energije uključimo i stres, umor, napor, a ne dodamo dovoljno kalorija, vitamina i minerala, stvorili smo uslove da nas bolest nadjača.

Kada nastupi proleće vremenski uslovi se naglo menjaju, niske temperature zamenjuju visoke, što stvara idealne uslove za procvat gripa i različitih virusnih infekcija.

U nastavku teksta pročitajte šta je to na šta je potrebno obratiti dodatnu pažnju.

Vitamini i ishrana za jačanje imuniteta

Vodeću ulogu u procesu razmene hranljivih materija u organizmu imaju upravo vitamini. Ne obnavljaju se i ne stvaraju u organizmu, ujedno se brzo izlučuju preko telesnih tečnosti.

Stoga je izuzetno važno obratiti pažnju na ono što unosite u svoje telo. Zdrava ishrana je posebno bitna za stvaranje zdravog imuniteta.

Fokusirajte se na svakodnevni unos vitamina A, C, D i E, cinka i vlakana iz prirodnih izvora, voća i povrća, lagane hrane i dovoljan unos tečnosti (vode) i čitav organizam će biti zdraviji i jači.

Proleće je poput ostalih godišnjih doba prava prilika da unesete određene nutritivne izmene u svoju dijetu.

Sunčava svetlost kao izvor života

Nedostatak sunčeve svetlosti smanjuje nivo vitamina D u organizmu, neophodnog za zdrav imuni sistem (osim ukoliko ne uzimate dodatke a nalazi se još i u ribi, mleku).

Sunčeva svetlost blagodatno utiče na raspoloženje i redukciju stresa, stimuliše cirkulaciju i imuni sistem.

Poslednjih decenija se sve više prepoznaje negativan uticaj sunca usled oštećenog ozonskog omotača, te je uz svako izlaganje suncu nepohodna i adekvatna zaštita.

Fizička aktivnost i svež vazduh

Neosporna je činjenica da redovna i umerena fizička aktivnost poboljšava funkciju kardiovaskularnog sistema, snižava krvni pritisak, telesnu težinu, štiti nas od mnogih bolesti, uključujući dijabetes, osteoporozu.

Osim toga može ublažiti simptome infekcija disajnih puteva. Umerena fizička aktivnost poput šetnje, plivanja ili vožnje bicikla nekoliko puta nedeljno savetuje se svima, a pogotovo starijim osobama.

Sa druge strane preterano vežbanje može umanjiti aktivnosti B i T limfocita, a povećati nivo slobodnih radikala, adrenalina i kortizola.

Osim što hrani naše telo kiseonikom i održava nas živima, svež vazduh pogoduje i našem mentalnom zdravlju. Kada je u pitanju imunološki sistem, svež vazduh povećava celokupnu funkciju organizma i pomaže da se uspostavi veza između uma i tela.

Trudite se da spavate dovoljno

Bez dovoljno sna, telo nema šanse da se oporavi od prethodnog  dana i napuni energijom, što može oslabiti imunološki sistem i na kraju povećati šanse da se razbolimo,“The Sleep Foundation” preporučuje starijim odraslima da spavaju najmanje sedam do osam sati sati svake noći kako bi se odmorili i umanjili mogućnost od nastanka potencijalnih bolesti.

Izbacite rafinisane šećere

Rafinisani šećeri negativno utiču na odbrambenu strukturu tela, povećavaju zapaljenje i oštećuju ćelije, što im daje mogućnost da ugroze imuni sistem.

Prevelik unos šećera opterećuje čitav organizam, što može dovesti do raznih zdravstvenih problema od narušenog imuniteta i gojaznosti, do bolesti srca i drugih organa. Prema novijim istraživanjima, preteran unosa šećera, ima isti negativan uticaj na jetru kao i alkohol.

Dodatna opasnost koja povećava ulogu šećera u razvijanju veoma ozbilnjih bolesti je činjenica da spadaju u namirnice koje izuzetno podižu kiselost organizma a njihov Ph iznosi svega 2,1 procenat.

Takođe, pri razgradnji u organizmu oni troše znatne količine kalcijuma iz organizma, nemaju belančevina, masti, vitamina ni minerala, već samo rafinisane ugljene hidrate koji štete čitavom probavnom traktu, a posebno pankreasu.

Preporuka je da ih izbegavate što je više moguće i zamenite hranom sa prirodnim šećerima, uravnoteženu sa hranljivim sastojcima, vitaminima i mineralima.

Preventiva

I na kraju, ne zaboravite da je preventiva najbolji lek. Nemojte čekati da se razbolite kako biste preuzeli brigu o svom zdravlju. Vežbanje, zdrava ishrana, san i redovni lekarski pregledi pomoći će vam da očuvate svoje zdravlje bez obzira na to koje je godišnje doba.

LV Pharm proizvodi koji vam mogu pomoći u ojačanju imuniteta:

Šta je migrena i kako je ublažiti?

Šta je migrena i kako je ublažiti?

Migrena može izazvati ozbiljan bol ili pulsiranje, obično na jednoj strani glave. Često je praćena mučninom, povraćanjem i ekstremnom osetljivošću na svetlost i zvuk.

Napadi migrene mogu izazvati značajan bol u trajanju od nekoliko sati i mogu biti toliko ozbiljni da bol onemogućava svakodnevne aktivnosti.

Pojavljuje se češće kod žena (75%, približno) i može uticati na sposobnost osobe prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti.

Ćelije mozga funkcionišu tako što šalju signal jedne drugima, a kada migrena počne, talas električne aktivnosti se širi preko površine mozga i potiskuje njegovu normalnu električnu aktivnost. Zatim sledi reakcija nerva koji kontroliše bol u glavi i licu, šalje signale i izaziva jak bol.

Uzroci migrene

Nisu do kraja razjašnjeni ali se smatra da mogu nastati  kao posledica  promena u moždanom sistemu i njegovim interakcijama sa trigeminalnim nervom.

Hormonski disbalans – uključujući serotonin koji pomaže u regulisanju bolova u nervnom sistemu – takođe može biti jedan od uzroka. Naučnici još uvek proučavaju ulogu serotonina kod migrene, a nivo serotonina opada tokom migrenskih napada. Ova činjenica može uticati na trigeminalni nerv da oslobađa supstance koje se nazivaju neuropeptidi, koji putuju do spoljašnjeg pokrivača mozga što dovodi do nastanka migrenoznog bola.

Faktori – koji mogu biti okidači za pokretanje migrene su različiti i tu spadaju: aditivi iz hrane, hormonski disbalans, stres, lekovi, nesanica, alkoholna pića,…

Upozoravajući simptomi poznati kao aura mogu se javiti pre ili za vreme trajanja glavobolje. To mogu biti blicevi svetlosti, mrtvih tačaka ili kočenja na jednoj strani lica.

Simptomi migrene često počinju u detinjstvu, adolescenciji ili ranom odraslom dobu.

Faze migrene

Migrena ima određene faze: prodromalni period, auru, glavobolja i postdromalni period.

Prodromi obično počinju 1-2 dana pre migrene i tada se mogu primetiti suptilne promene koje upozoravaju na predstojeću migrenu:

  • promene raspoloženja od depresije do euforije
  • kočenje vrata
  • povećana žeđ
  • učestalo mokrenje
  • učestalo zevanje.

Aura se javlja pre ili tokom migrene.

Većina ljudi doživljava migrene bez aure. Ovi znaci se ne javljaju kod svih pacijenata, ali oko 25% pacijenata sa migrenom može da ima ovu fazu koju prate simptomi:

  • Vizuelni poremećaji, kao što su : bljesak svetlosti, talasasti vid
  • Slabost mišića

Svaki od ovih simptoma obično počinje postepeno, nastaje tokom nekoliko minuta i traje od 20 do 60 minuta.

Migrena obično traje od četiri do 72 sata ukoliko se ne leči. Učestalost javljanja glavobolja varira od osobe do osobe.

Tokom napada migrene može biti prisutan:

  • Bol sa jedne strane ili sa obe strane glave,
  • Osetljivost na svetlost, zvuke, a ponekad i mirise i dodire,
  • Mučnina i povraćanje,
  • Zamagljen vid.

Postdrom

Poslednja faza, poznata kao postdrom se javlja nakon napada migrene i  uključuje osećaj umora i iscrpljenosti.

Tokom 24 sata može se javiti : konfuzija, vrtoglavica, slabost.

Komplikacije prouzrokovane migrenom mogu biti :

  • Status migrenosus,
  • Perzistentna aura bez infarkta,
  • Migrenski infarkt,
  • Epileptični napad provociran migrenskom aurom.

Lečenje migrene

Lekovi mogu pomoći da se spreči nastanak nekih migrena i da ih učine manje bolnim. Neophodno je konsultovati se sa svojim doktorom koji će odrediti način lečenja migrene. Pravilan izbor lekova, u kombinaciji sa lekovima za samopomoć i promene u načinu života, mogu biti od velike pomoći.

Od medikamenata se koriste triptani, ergot preparati, nesteroidni analgetici, antiemetici, kortikosteroidi za parenteralnu primenu i antiedematozni rastvori.

Za ublažavanje simptoma migrene od pomoći mogu biti: akupuntura, biljni čajevi i aromaterapije.

Takođe, mogu pomoći sledeći LV Pharm proizvodi:

LV Pharm rešenje za prevenciju glavobolje i migrene

DeMigra za prevenciju glavobolje i migrene
Zatvori

DeMigra

960,00 din.
Antihistamini iz prirode

Antihistamini iz prirode. Gde se sve u prirodi, mogu naći sredstva protiv alergije?

Kašalj, kijanje, curenje nosa, problemi sa sinusima i ostali simptomi sezonskih alergija, mogu biti nepodnošljivi svima onima koji od njih pate. Ipak koliko god alergeni otežavali svakodnevnicu, veliki broj ljudi ne želi da im se suprotstavi medikamentima.

Zašto?

Zato što antihistamini suzbijaju brojne neprijatne pojave, ali i sami mogu izazvati niz neželjenih efekata kod osoba koje ih koriste. Ali, ukoliko uspemo da vam malo bolje dočaramo kako antihistamini deluju, njihovu zamenu i to znatno zdraviju možete pronaći i u prirodi.

Kako deluju antihistamini?

Alergije su odgovor imunog sistema na neke spoljašne, bezopasne supstance poput polena, prašine i drugih.

Ovi uzročnici u kontaktu sa našim nosem, grlom, ustima ili stomakom postaju okidači koji oslobađaju histamin, protein odgovoran za sve simptome uzrokovane alergijom.

Antihistamini su tu kako bi blokirali histamine, olakšali tegobe i zaustavili alergiju.

Iako se najčešće nabavljaju u apoteci, antihistamini su kao i sve oko nas potekli iz prirode. Zbog toga vam predstavljamo potpuno prirodne solucije koje će vas rešiti pomenutih, dosadnih simptoma.

1. Kopriva

Ova veoma uobičajena i pristupačna biljka se u 59 odsto slučajeva pokazala delotvornom u suzbijanju alergetskih simptoma.

Samo trista miligrama seruma dnevno, bilo je dovoljno da olakšaju tegobe učesnicima studija.

2. Kvarcetin

Antioksidant koga najviše ima u luku i jabukama poznat je i kao vrsan antihistamin. Ispitivanjem je ustanovljeno da osim simptoma alergije, ublažava upalne procese, deluje protivupalno, antireumatski, antivirusno ali i antikancerogeno.

3. Bromelain

Najveći prirodni izvor bromelaina jesu plodovi i stablo ananasa. Kombinacija svežeg soka od ananasa sa namirnicama koje sadrže proteine potpomaže bolje varenje ovakvih namirnica.

Smatra se da ima povoljan uticaj na respiratorne tegobe ali i da smanjuje nadustost, otpušava krvne sudove i pomaže varanje.

4. Vitamin C

Vitamin C spade u grupu antihistamina koje je lako naći u prirodi. Sadrži ga većina voća i povrća ali i razne suplementacije. Kako ne daje bilo kakve neželjene efekte, predstavlja bezbedno rešenje za lečenje svih simptoma alergija.

5. Đumbir

Đumbir kao antialergik i prirodni antihistaminik pomaže u smanjenju izlučivanja sekreta, potiče imunitet i organizam štiti od negativnog uticaja alergena, a posebno polena u vazduhu.

6. Semenke suncokreta

Zbog vitamina E i minerala selena smanjuju upalnu rekaciju organizma i deluju antioksidativno.

7. Ulje Crnog kima

Crni kim spada među najljekovitije biljke. Ima snažna imunomodulatorna svojstva, što znači da uravnotežuje imunitet, a ujedno je i jak antihistaminik. Njegova dugoročna upotreba dovodi do znatnog smanjenja simptoma, pa čak i potpunog izlečenja.

I hrana koju jedemo sadrži određenu dozu antihistaminika, koji možda nisu tako jaki kao oni upakovani u pilule, ali su svakako prirodniji, a ukoliko se redovno koriste vremenom postaju sve delotvorniji.

 

Okretanje prema onim rešenjima koje nam je majka  priroda dala, predstavljaju najbolji i najpouzdaniji put ka očuvanja zdravlja i vitalnosti.

 

Srcane bolesti i vitamin c

Srčane bolesti i Natrijum Askorbat

Vodeći ubica danas u svetu je „srčana bolest“ ili „okluzivna kardiovaskularna bolest“ – što je zapravo skorbut modernog doba nižeg stepena.

Bolest karakterišu krastolike tvorevine koje polako rastu na zidovima krvnih sudova. Ovaj  proces smanjuje dotok krvi u srce i druge organe, što dovodi do angine pectoris (srčanog grča), srčanog udara i moždanog udara.
Ispravan naziv za ovaj bolesni proces je „hronični skorbut“, subklinički oblik klasične bolesti nedostatka vitamina C.

Ateroskleroza i vitamin C

Pravu prirodu ove bolesti je početkom 1950-ih identifikovao kanadski tim pod vođstvom G. C. Willisa, dr.med. To otkriće je krajem 1980-ih potvrdio tadašnji vodeći svetski naučnik, dr.Linus Pauling (1901-1994), dvostruki dobitnik Nobelove nagrade.

Pauling je upoznavao svet o značaju ovog problema svojim predavanjima, pisanim radovima i video materijalima nakon što su on i njegovi saradnici sproveli eksperimente koji su potvrdili Willisova otkrića.

Kanadski lekari dokazali su da nedostatak vitamina C uzrokuje bolest poznatu pod imenom „arteroskleroza“. Oni su otkrili da se bolest javlja kod 100% životinjskih eksperimentalnih subjekata kojima je uskraćen vitamin C i koje ga same ne sintetišu. Nadalje, pokazali su da je sam vitamin C dovoljan za povlačenje arteroskleroze kod laboratorijskih životinja. (G.C.Willis, „The Reversibility of Atherosclerosis“, Canadian Medical Association Journal, sv.77, 15. juna 1957. str. 106-109). Tim je sproveo slična istraživanja na ljudima. Rezultati su pokazivali smanjenje aterosklerotskog plaka kod ljudskih subjekata. Treba istaći da se radilo o istraživanju malih doza vitamina C, ne većih od 1.500 mg dnevno.

Kada govorimo o najefektnijoj formi vitamina C podrazumevamo najaktivniju i najbezbedniju formu u obliku natrijum askorbata.

U predavanju iz 1992. , dr Linus Pauling objasnio je razlog zašto se ateroskleroza stvara na zidovima arterija u nedostatku vitamina C u obliku minerala natrijum ascorbata. Objasnio je kako specifičan oblik holesterola izaziva plak, nadoknađujući niske količne vitamina C, i zašto njegov brzi lek za hronični skorbut sadrži aminokiseline prolin i lizin.

Pulingova terapija koja se sastoji od visokih doza NATRIJUM ASKORBATA i aminokiselina LIZIN i PROLIN je zapravo lek za srčanu bolest.

Kako napraviti sok od Natrijum Askorbata:

Iscedite sok od 1-2 limuna, stavite u litar vode, dodajte 1 vrhom punu kafenu kašičicu natrijum askorbata i dodajte malo stevie da bi zasladili na prirodan način.
Dobro razmutite i popite tokom dana  5 x 200 ml.

L-LIZIN
Važan je za izgradnju najvažnijih belančevina u telu.
Važan je za rast, obnavljanje tkiva, stvaranje antitela, hormona i enzima
Sprečava ili smanjuje pojavu herpesa (3-6 gr /dan kod herpesa)
Sprečava stvaranje promrzlina i groznicu (0,5 – 1 gr na dan)
Poboljšava koncentraciju
Pomaže pravilno iskorišćavanje masnih kiselina u stvaranju energije
Pomaže protiv opadanja kose

L – PROLIN
Zajedno s Lizinom i Glicinom učestvuje u stvaranju prokolagena iz koga se stvara kolagen, ima ga više od 1000 vrsta u organizmu i neophodan je za obnovu i razvoj tkiva. Važan je uz lizin, natrijum ascorbat i nijacinamid za čišćenje i obnovu krvnih sudova od naslaga ateroma, plakova u krvnim sudovima koji su uzrok ateroskleroze koja dovodi do srčanog ili moždanog udara… ima i ogroman uticaj na izgled i zdravlje kože jer je važan u izgradnji i obnovi kolagena..

Kolagen igra ključnu ulogu u zdravlju i izgledu kože. Kolagen je protein koji se nalazi u mnogim srtrukturnim tkivima u ljudskom telu, od vezivnog tkiva, mišićnog tkiva….
Kolagen je takođe važan za zarastanje raznih vrsta rana. Slobodni radikali mogu oštetiti kolagen i druge stanice kože.
Kako se količina kolagena smanjuje, koža postaje mlitava (obešena ) ili naborana, dajući izgled starenja.

Najbolji prirodni izvor kolagena je bujon jer sadrži sve napred navedeno osim natrijum askorbata.

Redovnom upotrebom kombinacije L-lizina, L-prolina, nijacinamida i natrijum askorbata podstiče se sinteza i razvoj prirodnog kolagena, sprečava proces starenja kože i daje koži mladolikiji, svežiji i zdraviji izgled. To je zdraviji i sigurniji postupak od davanja kolagena injekcijom u tako zvanim „anti aging“ programima.

 

Predivni vitamin C

VITAMIN C U OBLIKU NA-L-ASKORBATA

Natrijum-L-Askorbat je puferizovana forma vitamina C i kao takva nalazi se u prirodi.

Hrana u kojoj se nalazi vitamin C:

-Voće iz roda limuna, paradajz, peršun, perunika, ren, zelene paprike, rotkvice, zeleno lisnato sirovo povrće, kopriva, spanać;

-Crveni, narandžasti i žuti plodovi: šipak, gloginje, crvena paprika;

-Dinje, jagode, crne i crvene ribizle, višnja, zeleni orasi čije su jezgre još meke, kupine, vinovo lišće, kupus, krompir, kelj, prokelj, repasti zeleniš, beli biber, borove iglice (čaj). Šipak je 120 puta bogatiji vitaminom C od narandže;

Gde ima najviše hlorofila tu ima i najviše vitamina C, a i karotina. Ukoliko se od korena ide bliže lišću i ukoliko je lišće zelenije, utoliko ima više askorbinske kiseline. Svojim postankom ovaj vitamin je direktno vezan za hlorofil. Po bogastvu sa vitaminom C prvo mesto sa zelenim lišćem dele divlji crveni plodovi.

Najmanje ga ima u podzemnim organima biljke, ali u semenju kada klija ga ima dosta.

U kiseloj sredini se čuva (npr. u sušenom voću ga nema). Gubi se: kuvanjem (oksidiše), toplotom, mlevenjem, dodirom sa vazduhom, alkalijama i kontaktom sa posuđem od bakra. Najosetljiviji je od svih hidrosolubilnih vitamina. Oksidacijom ne samo na visokoj već i na običnoj temperaturi, samim dodirom sa vazduhom, biva razoren. Razara se već na temperaturi od 60oC (suva toplota) ili u vodenoj pari pod pritiskom na 120oC. Ni na niskoj temperaturi se ne čuva dobro, ali brzo smrzavanje voća i povrća najmanje škodi (npr. krompir ohlađen i čuvan na 3 – 5o posle šest meseci još uvek ima 90% vitamina C). U alkalnoj sredini se vrlo brzo gubi usled oksidacije pod uticajem kiseonika iz vazduha. Da bi se gubici sveli na minimum preporučuje se kraće kuvanje u što manje vode. Razaraju ga i: sumpordioksid, sumporna kiselina, Na- bisulfat i dr. jedinjenja sumporaste kiseline koja se upotrebljavaju za konzervisanje. Inaktiviše se zajedničkim unošenjem sa mlekom. Posle tri dana čuvanja spanać izgubi skoro sav vitamin C, boranija i maslačak za to vreme izgube do 80%, a sušeno voće i povrće ga potpuno izgube.

Gljive nemaju vitamin C.

Biohemija i uloga

Vitamin C ima specijalnu ulogu u hidroksilaciji prolina u kolagenu. Potreban je svuda u metabolizmu. Ima poluživot od 16 dana (da bi se razvio skorbut potrebno je 3 – 4 meseca).

Funkcija: a) za održavanje intercelularnog materijala; b) specifična uloga: u sintezi kolagena, tj. u sintezi hidroksiprolina iz prolina; c) u oksido-redukcionom sistemu: glutation, citohrom C, piridin nukleotidima ili flavin nukleoproteidima; d) u oksidaciji tirozina; e) u metabolizmu adrenalnih steroida; f) u metabolizmu različitih lekova. Tačkom a) objašnjava se značaj u svim funkcijama organizma. Sa tačkom b) objašnjava se njegova važna uloga u: funkciji vezivnog tkiva i zarastanju rana. Od tačke c) do f) uloga nije specifična, jer se može zameniti sa drugim jedinjenjima koja imaju slične redoks osobine;

– Vitamin C postoji u 4 stereo-izomerne forme (LL, DD, LD, DL). LL oblik je najaktivniji – Natrijum-L- Askorbat.

– Karnitin se sintetiše od amino kiseline lizina. Za sintezu neophodan je vitamin C.

– Kora nadbubrežne žlezde sadrži veliku količinu vitamina C, a ona se brzo smanjuje kada se stimuliše adrenokortikotropnim hormonom. Slično smanjenje je zabeleženo kod eksperimentalnih životinja kada im se daju injekcije toksina difterije. U infekciji (groznici), naročito u prisustvu bakterijskih toksina, kod ljudi takođe dolazi do smanjenja količine vitamina C u kori nadbubrežne žlezde. Ovo ukazuje da ima važnu ulogu u reakciji organizma na stres. U nadbubrežnoj žlezdi je inače potreban radi pretvaranja holesterola u hormone (kortikosteroide). U reakcijama hidroksilacije iz amino kiseline tirozina nastaje prvo dopa, zatim dopamin, pa noradrenalin. Adrenalin, hormon bitan u stresu, nastaje na kraju i njega vitamin C štiti od oksidacije. Ovde se askorbinska kiselina ne razara već se mehanizmom koji podrazumeva prenos elektrona regeneriše iz dehidroaskorbinske kiseline;

– Jetra, mozak i gastrointestinalni trakt imaju deset puta veće koncentracije vitamina C od ostalih lokalizacija. Vrlo visoke koncentracije nađene su u hipofizi, tiroidnoj žlezdi, nadbubrežnoj žlezdi, žutom telu jajnika, očnom sočivu, leukocitima i slezini. Uopšte tkiva sa najvećom metaboličkom aktivnošću imaju i najveće koncentracije vitamina C, izuzev mišića. Koncentracija vitamina C u mozgu je visoka čak i u skorbutu, kada koncentracija vitamina C u svim tkivima i tečnostima pada na nulu. Količina vitamina C u očnom humoru je 18 – 25 puta veća od količine u plazmi;

– Povećava eliminaciju urinske kiseline mokraćom;

– Najveći deo endogenog urinarnog oksalata predstavlja askorbinska kiselina. Šezdeset i pet procenata vitamina C izlučuje se putem bubrega. Visoke doze dovode do pada pH vrednosti mokraće. Povećana je mogućnost stvaranja kalcijum-oksalatnih kamenaca u bubrezima, odnosno mokraćnim putevima. Ovde je bitno napomenuti da se upotrebom Na-askorbata sprečavaju moguće komplikacije od strane urinarnog trakta.

– Smanjuje količinu šećera u ćeliji, jer konkuriše sa receptorima za transport šećera na ćelijskoj membrani. Vitamin C može prouzrokovati lažno pozitivne rezultate na glukozu u urinu kod dijabetičara. Za svaki gram vitamina C uzetog peroralno potreba za insulinom kod dijabetesa se smanjuje za dve jedinice;

-Smanjuje agregaciju trombocita;

Koronarna epidemija smatra se novom verzijom starog skorbuta. Nivo vitamina C pada na nivo skorbuta 6 – 12 časova posle srčanog udara ili napada angine pektoris. Koncentracija vitamina C u leukocitima takođe pada i ostaje niska tokom više nedelja posle srčanog napada, da bi se kasnije postepeno normalizovala.Vitamin C smanjuje mortalitet ljudi obolelih od kardiovaskularnih bolesti za 20 – 60%;

-Smanjuje propustljivost kapilara;

– Vitamin C smanjuje broj i veličinu kamenova u žučnoj kesi (ne sprečava stvaranje);

– Pojačava efikasnost imunološkog sistema. Podstiče proizvodnju interferona. Vitamin C ubrzava proizvodnju (povećava blastogenezu) limfocita.  Aktivira makrofage (preko interferona). Povećava produkciju antitela. Prostaglandini  (lipidi; hormoni) učestvuju u regulaciji kucanja srca, protoka krvi, obnovi ćelija oštećenih lekovima, u reakcijama imunog sistema.  To se može kontrolisati aspirinom, ali i vitaminom C. Razumljiva je prednost vitamina C nad aspirinom.

Eksperimentalno – u stanju je da potpuno zaustavi malignu transformaciju ćelija. Vitamin C-NaAskorbat selektivno je toksičan za maligni melanom, a efikasnost se jako povećava uz male količine bakra.

Pacijenti koji boluju od raka obično imaju niske koncentracije vitamina C u plazmi i leukocitima (50%). Nitriti i nitrati (slanina, suvo ili konzervisano meso itd.) reguju u želudcu sa amino jedunjenjima i stvaraju visoko kancerogene nitrozamine, koji su jedni od uzročnika karcinoma želuca. Vitamin C razara i nitrite i nitrate i tako nas štiti od karcinoma želuca. Za ovaj efekat kao i podmirenje dnevnih potreba vitamina C-Na-Askorbat  mora se uzimati uz svako jelo (zbog prisutnosti u želucu). Vitamin C usporava rast tumora. Povećava prosečnu dužinu preživljavanja obolelih od karcinoma, uz popravljanje opšteg stanja.  Prema jednim izveštajima prethodna hemio ili zračna terapija poništava ove efekte vitamina C, a prema drugim izveštajima ista terapija nema nikakvog uticaja na efekte vitamina C, stimuluše regeneraciju tkiva;

– Vitamin C naročito u visokim dozama povećava količinu estrogena (postupati pažljivo u trudnoći zbog mogućeg prevremenog porođaja).

– U mnogim knjigama piše da uzimanje 4 – 12 gr/d vitamina C može u urinarnom traktu izazvati taloženje uratnih i cistinskih kamenova. Osobe koje su sklone: gihtu, nastajanju kamenaca ili cistinuriji moraju da izbegavaju velike količine vitamina C. Ova tvrdnja je pogrešna. Kiselost u mokraći povećava askorbinska kiselina, a ne vitamin C, jer on može imati i oblik Na-L-askorbata koji ne povećava kiselost mokraće. Vitamin C u stvari je askorbatni jon, negativno nabijen, a vezan je u askorbinskoj kiselini za proton (H+), a u Na- askorbatu za jon natrijuma (Na+) itd.

– Pokazuje dezintoksikativne osobine za: duvan, ugljen monoksid, jedinjenja arsena, cijanid, živu, olovo, strihnin, heroin, alkohol, ozon, bakterijske toksine i bakterijske otrove. Detoksicira toksine difterije, tetanusa, stafilokoka, dizenterije i proizvide bacila uzročnika tifusne groznice.

Jedna popušena cigareta uništava 25 – 100 mg vitamina C.

Kod manjka vitamina C smanjena je metabolička sposobnost jetre u detoksikaciji lekova, naročito kod starih osoba. U tom slučaju prisutna je opasnost od predoziranja i intoksikacije.

Ukoliko vitamin C stavimo u čašu vode pre nego što je popijemo on brzo i efikasno uništava hlor, koji oštećuje eritrocite. Hlor iz vode posebno oštećuje eritrocite bubrežnih bolesnika u kojih anemija pod dejstvom hlora mnogo lakše nastaje. Dodavanjem vitamina C u vodu za dijalizu neutrališe se hlor.

Vitamin C štiti organizam od taninske kiseline (čaj).

Ljudi ne mogu sintetisati askorbinsku kiselinu jer u jetri nemaju enzim za pretvaranje L- gulonolaktona u askorbinsku kiselinu. Ni zamorčići ni čovek ne sintetišu askorbinsku kiselinu. Zamorčići kao i čovek boluju od: sklonosti skorbutu, anafilaktičkog šoka, difterijske intoksikacije, tuberkuloze pluća, neorotropne leukemije koja se ni po čemu ne razlikuje od čovečije. Ni jednu laboratorijsku životinju koja sintetiše vitamin C (zec, štakor, kunić itd.) ne pogađaju spomenute bolesti;

-Ako naglo smanjimo ili prekinemo unošenje vitamina C, nakon prethodnih visokih dnevnih doza, doći će do pretvaranja celokupne raspoložive askorbinske kiseline u druge supstance. To će dovesti do neuobičajeno niske koncentracije askorbinske i dehidroaskorbinske kiseline u krvi. Ovaj efekat traje 1 – 2 nedelje (“rebound effect”) tokom kojih se količina enzima smanji na normalu, a koncentracija askorbinske kiseline se normalizuje. Dnevne doze dakle, ukoliko se želi, treba postepeno smanjivati;

-Potrošnja vitamina C naglo raste u toku menstruacije, a naročito za vreme ovulacije. Merenje potrošnje askorbinske kiseline tako može poslužiti kao pokazatelj prestanka ovulacije, odnosno može pomoći u određivanju najpogodnijeg momenta za začeće;

-Trudnice imaju veću potrebu za vitaminom C, jer je vitamin C potreban za razvoj zametka, a neometano se prenosi preko posteljice. Koncentracije vitamina C u pupčaniku su četiri puta veće od koncentracije u krvi majke. Vitamin C se izlučuje i preko majčinog mleka. Pri rođenju odojče je dobro opskrbljeno vit C, ali se od šestog do dvanestog meseca razvija dečiji skorbut ukoliko se osim mleka ne daju voće i povrće. Ova novorođenčad sa smanjenom koncentracijom askorbinske kiseline su sklona krvavljenjima;

– Vitamin C ima 70 mg/kg telesne težine. Rezerve ukupno iznose 5.000 mg, odnosno kreću se od 1.500 mg – 5.000 mg. Prema ovim proračunima da bi se rezerve od 5.000 mg održavale potrebno je konstantno unošenje od 200 mg/d (pod idealnim uslovima). 60 mg je u opticaju (metabolizmu);

-Smrtonosna doza ne postoji;

-Čovek godinama može da podnese peroralno unošenje vitamina C u dozi od 10 – 20 gr/d;

Za alkalizovanje mokraće uzima se  Na-askorbat;

-Dobra dnevna doza vitamina C je ona doza koja obezbeđuje konstantno maksimalnu zasićenost naših tkiva, jer tako je u celom živom svetu kod organizama koji mogu da ga sintetišu;

-Nagli prekid uzimanja vitamina C može biti opasan zbog “rebound effect”, a koji traje oko dve nedelje;

-Neograničeno traje ukoliko se čuva u obliku finih kristala ili kristalnog praška Na-L-ASCORBATE u smeđim ili kristalno belim bocama. Kaspule se čuvaju na isti način;

Klinika

Hipovitaminoza vitamina C:

-Blagi simptomi: otok i krvavljenje iz desni, poroznost dentina i hiperkeratotički folikuli dlaka;

-Teški simptomi: obimne promene na mišićima, bolovi u mišićima, oticanje zglobova, razređenje kostiju i lako lomljive kosti, povećana kapilarna propustljivost, upadljiva tendencija ka krvavljenju i zadobijanju modrica, ekstravazacija krvi u prostore između fascija, anemija, gubitak apetita, labavljenje i ispadanje zuba, loše zarastanje rana, smanjena otpornost na infekcije.

-U prevenciji SISD (sindrom iznenadne smrti deteta) preporučuje se vit C (vidi i vit H);

-Česti oblici u kojima se ispoljava manjak vitamina C: 1) imuni sistem: sekundarne infekcije, reumatoidni artritis, kolagene bolesti.

Autori teksta:

Stručni tim kompanije LV-Pharm doo, Beograd

 

Vaznost vitamina B12

Sve o vitaminu B12

Napisale Sally Fallon i Mary G. Enig, dr. sc.
jula 2005.

Jedan od najvažnijih nutrijenata a koji dobijamo iz namirnica životinjskog porekla je vitamin B12. Taj vitamin je ujedno i najveći poznati biomolekul i jedini nutrijent sa stabilnom vezom ugljenika i jednog metala. U središtu svakog molekula B12 čija je približna hemijska formula (impresivna!) C61-64H84-90N14O13-14PCo nalazi se molekul kobalta. Izdvojeni B12 je kristalna supstanca svetlocrvene boje zbog prisutnosti kobalta. Kako je za B12 jedan lekar rekao: “rumene kapljice koje razveseljavaju žalosna srca i jačaju klonula.”(1)

Vitamin B12 učestvuje u mnogim procesima u organizmu zajedno s folnom kiselinom, uključujući sintezu DNA, nastanak crvenih krvnih zrna i izolacijskog omotača (mijelinski omotač) koji okružuje nervne ćelije i omogućava sprovođenje signala kroz nervni sistem. Teži nedostatak ogleda se kao perniciozna anemija koja je bila smrtonosna do otkrića B12 u jetri. No već puno pre pojave anemije, javljaju se drugi problemi, najčešće neurološke prirode (obamrlost, trnci, osjećaj žarenja u nogama, drhtavica, slabost mišića, poremećaji spavanja, gubitak pamćenja, iracionalni bes, narušena mentalna funkcija i Alzheimerova bolest) ili psihološki problemi (demencija, depresija, psihoze i opsesivno-kompulzivno ponašanje). Često se spominje i da je američki predsednik Kennedy govorio da nikada ne bi postao predsednik da nije primao injekcije B12.

Apsorpcija B12

Apsorpcija vitamina B12 je kompleksan proces podložan teškoćama zbog nekoliko razloga.

B12 iz namirnica životinjskog porekla ulazi u želudac kao deo životinjskih belančevina i mora najpre biti oslobođen uz pomoć pepsina i želudačne kiseline. Slobodni B12 se potom veže na R-protein, koji luče mukozne ćelije i parijetalne ćelije (iste ćelije koje luče i želudačnu kiselinu). Da bi bio uspešno apsorbovan, B12 se najpre mora vezati na protein nazvan intrinzični faktor (IF) koji se takođe luči u želucu. Do ovoga ne može doći sve dok se kompleksi R-proteina ne razgrade pomoću enzima pankreasa u tankom crevu. B12 se potom veže za intrinzični faktor i nastavlja crevom u niži deo tankog creva gde se kompleks intrinzični faktor-B12 hvata za ćelijske receptore a za šta je potreban kalcijum.

Zato manjak pepsina, želudačne kiseline, R-proteina, enzima pankreasa, intrinzičnog faktora, kalcijuma i ćelijskih receptora mogu preko otežane apsorpcije dovesti i do manjka B12. Kad jednom dospe u krvotok za B12 se vežu transportni proteini i odvode ga u ćelije. Unutar ćelije, enzimi oslobađaju B12 iz proteinskog kompleksa i pretvaraju ga u njegova dva koenzimska oblika, metilkobalamin i adenozilkobalamin. Manjak potrebnih enzima takođe može otežati ovo pretvaranje.

S obzirom da je proces apsorpcije tako složen i time podložan raznim blokirajućim mehanizmima, mnoge osobe – naročito stariji – mogu imati manjak čak i ako B12 uzimaju u izobilju putem hrane. Srećom, organizam apsorbuje oko 1-5 posto slobodnog B12 procesom pasivne difuzije. Stoga se manjak prouzrokovan slabom probavom belančevina ili nedostatkom R-proteina, intrinzičnog faktora ili enzima pankreasa može uspešno tretirati velikim dozama kristalnim B12 ili putem hrane ekstremno bogate s B12. Manjak B12 u ćelijama prouzrokovan nedostatkom ili lošom funkcijom enzima za pretvaranje može se kompenzovati dopunom koenzimskim oblicima – metilkobalaminom i adenozilkobalaminom (oblici nađeni u ćelijama).

Vegetarijanci

B12 nalazimo skoro isključivo u namirnicama životinjskog porekla kao što su jetra, bubrezi, meso, riba, školjke i rakovi, mlečni proizvodi i jaja ali pravi izvor B12 u prirodi su bakterije, jedina stvorenja koja mogu proizvesti ovaj vitamin. Kod ljudi i životinja ove bakterije proizvode B12 u debelom crevu; svejedno, malo ili ništa apsorbuje se kroz zid debelog creva tako da svoj B12 moramo uzimati putem namirnica životinjskog porekla. Školjke poput dagnji, kamenica i sl. sadrže velike količine B12 jer u sebi akumuliraju velike količine morskih mikroorganizama koji sintetitišu vitamin B12.(3) Proizvodnja B12 suplemenata uključuje procese fermentacije slične onima koje se koriste za proizvodnju penicilina i drugih antibiotika.

Zanimljivo je da iako jaja sadrže B12, ona takođe sadrže i supstance koje blokiraju njegovu apsorpciju, (4) što je činjenica zbog koje nam preostaje jedino mleko kao dobar izvor B12 za vegetarijance. Neke studije ukazuju na to da se B12 bolje apsorbuje iz mleka nego iz mesa.(5) Ipak, jedan izvor ukazuje na to da se B12 u mleku uništava kuvanjem.(6) Analiza B12 u pasterizovanom mleku otkriva gubitak od samo 10 posto; ipak, pasterizacija deformiše belančevine mleka koje pomažu u apsorpciji B12.(7)

Zanimljivo je da neki izvori tvrde da fermentacija jogurta od mleka smanjuje količinu B12,(8) iako tabele namirnica ukazuju na slične količine u komercijalnom mleku i jogurtu.

Molekul vitamina B12 otporan je na temperature koje prelaze tačku ključanja, osim ako je izložena baznoj sredini. Molekul se raspada pri 250° C. Tako se B12 uništava na površini mesa s roštilja ali ne i u unutrašnjosti. Osam posto B12 iz jetre gubi se kuvanjem tokom 5 minuta.(9) Dakle, lagano dinstanje ili priprema odrezaka na polusirovo ili srednje pečeno najbolje čuva B12 iz mesa.

Sve donedavno, vegetarijanska i veganska literatura tvrdila je da određene biljne namirnice mogu poslužiti kao izvor B12 – morske alge, fermentisana soja, spirulina, čak i neoprano povrće đubreno stajskim đubrivom. Zagovornici vegetarijanstva koristili su se argumentom da stanovnici Indije ne pokazuju znakove nedostatka B12 iako koriste vrlo male količine životinjskih namirnica u ishrani. Ipak, još 1974. jedna američka studija je otkrila da 92 posto vegana, 64 posto laktovegetarijanaca, 47 posto lakto-ovo-vegetarijanaca i 20 posto poluvegetarijanaca ima B12 u krvi ispod normale, što znači ispod donje granice raspona koji ukazuje na pojavu perniciozne anemije.(10)

Većina vegetarijanske literature danas ne upozorava na vrlo stvarnu verovatnoću nedostatka B12 i preporučuje rutinsku dopunu vitaminom B12. Sad znamo da je izvor B12 u tropskoj, većinom vegetarijanskoj ishrani u Indiji bio izmet insekata i njihovi komadići u uskladištenim žitaricama i mahunarkama.(11) Ovo je bilo neizbežno u tradicionalnoj ishrani u vrućim podnebljima sve do dolaska moderne sterilizacije i tehnika skladištenja. Biljni izvori za koje se navodi da su izvor B12 zapravo sadržavaju analoge B12 (tzv. kobamide) – supstance koje blokiraju unos pravog B12 i povećavaju potrebu organizma za njim.(12) Iznenađuje da je izvor kobamida prekomerno razmnožavanje bakterija u tankom crevu, koje stvaraju analoge B12.(13) Upotreba antibiotika ili ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima može podstaći ovakvo prekomerno razmnožavanje bakterija i dovesti do nedostatka B12.

Još jedno problematično područje su multivitaminski proizvodi! Pokojni Victor Herbert, poznati istraživač B12, smatrao je da mnogi multivitaminski proizvodi sadrže lažne ili čak opasne analoge B12 koji verovatno nastaju kada kristalni B12 reaguje s ostalim nutrijentima u multivitaminskim proizvodima, kao što su vitamin C, gvožđe i bakar.(14)

Velike količine folne kiseline mogu ubrzati neuropsihijatrijske komplikacije kod osoba s nedostatkom B12.(15) Budući da je unos folne kiseline kod vegetarijanaca prilično visok (iz zelenog povrća i proizvoda od žitarica koji su obogaćeni folnom kiselinom), oni koji praktikuju vegetarijanstvo mogu imati povećan rizik od neuroloških i psiholoških problema.

Organizam skladišti srazmerno veliku količinu B12 u jetri. Stoga između prelaska na vegetarijansku ishranu (ili početka problema s apsorpcijom) i pojave simptoma nedostatka može proći i 5-10 godina. Zanimljivo je da organizam može reciklirati preko 75 posto B12 koji koristi.(16) Iskorišćeni B12 izlučuje se putem žuči i potom reapsorbuje u tankom crevu istim kompleksnim procesom opisanim ranije. Neke osobe imaju efikasniji sistem recikliranja od drugih pa stoga mogu izdržati duže na vegetarijanskoj ishrani bez znakova nedostatka. Ipak, više B12 se izlučuje kad je u ishrani prisutno više vlakana, što je u vegetarijanskoj ishrani čest slučaj.(17)

Veganska i vegetarijanska ishrana predstavljaju stvarnu opasnost za decu koja rastu jer su njihove uskladištene rezerve veoma male, posebno u slučaju ako su njihove majke izbegavale životinjske namirnice tokom trudnoće i laktacije. Naučna literatura sadrži brojne studije slučaja koji opisuju tešku anemiju, dramatični zastoj u razvoju, iritabilnost i i kašnjenje u savladavanju motoričkih veština kod dece u vegetarijanskim porodicama s nedostatkom B12.

U poslednjoj studiji istraživači su analizirali kognitivni razvoj 72-oje mladih ljudi othranjenih na hrani u potpunosti bez životinjskih proizvoda najmanje do šeste godine a zatim na ishrani koja uključuje mleko i jaja. U poređenju s decom koja su jela normalnu mešovitu hranu (koja uključuje meso) celog života, imala su bitno slabiji rezultat na testovima gde je mereno snalaženje u prostoru, kratkotrajno pamćenje i “fluidna inteligencija” a to je sposobnost rešavanja kompleksnih problema, sposobnost apstraktnog razmišljanja i sposobnost učenja.(18)

Merenje nedostatka vitamina B12

Američka medicina kao pokazatelj nedostatka uzima količinu u krvi manju od 200 pg/mL. Ovaj broj se zasniva na nivou povezanim s najtežim manifestovanjem nedostatka, pernicioznom anemijom. Kontrast ovome je niža granica u Japanu i nekim evropskim državama a to je 500-550 pg/mL, što je nivo koji je povezan s manifestovanjem nedostatka na psihološkom području i ponašanju kao što su demencija i gubitak pamćenja. U tim zemljama lekari smatraju normalnom količinom raspon od 500-1300 pg/mL.(19)

Prema dru Johnu Dommisseu, koji je stručnjak za nedostatak vitamina B12, ovo prihvatanje visokog nivoa u Japanu kao normalnog i spremnost da se psihijatrijski simptomi tretiraju vitaminom B12 daju objašnjenje niske stope Alzheimerove demencije u toj zemlji – kao i razloga za vrlo visoku stopu Alzheimera u S.A.D.-u. (20)

Uprkos niskom pragu koji se trenutno smatra rizičnom tačkom, veliki broj amerikanaca svejedno ima nedostatak B12. U studiji Framingham Offspring Study koja je u toku i uključuje 3000 muškaraca i žena u mestu Framingham u američkoj državi Massachusetts, istraživači su otkrili da 39 posto ima B12 u tzv. “nižem normalnom” rasponu a to je ispod 258.(21) Da su istraživači za merenje statusa B12 kao optimalan raspon uzeli 1100-1300 vrlo bi malo ispitanika spadalo u one koji imaju dovoljno B12.

Jedno od otkrića ove studije koje najviše iznenađuje je činjenica da je najmlađa grupa (26 do 49 godina starosti) imala otprilike isti status B12 kao i najstarija grupa (65 i više), što je pokazatelj da nedostaci postaju sve češći.

Perniciozna anemija

Perniciozna (što znači “smrtonosna”) anemija nastaje kada osoba ima manjak intrinzičnog faktora pa ne može apsorbovati B12. Najčešći uzrok perniciozne anemije je autoimuna reakcija koja pogađa i uništava želudačne ćelije koje proizvode intrinzični faktor. Bolest karakterišu nezrele, abnormalno velika crvena krvna zrnca (makrociti), koja su vrlo neefikasna u prenošenju kiseonika i bela krvna zrnca s nenormalnim jezgrom.

Rani simptomi perniciozne anemije su bledilo, slabost i umor; teška anemija prouzrokuje kratak dah, vrtoglavicu i ubrzan puls.

Obolelim od perniciozne anemije trebaju vrlo velike količine B12 kako bi prevazišli nedostatak intrinzičnog faktora. Tradicionalni tretman je bio pola kilograma teleće jetre dnevno, što je bilo gotovo 200 mikrograma B12. Današnji lekari prepisuju injekcije ili oralne dopune čak i u većim dozama.

Simptomi starenja

Nedostatak B12 liči na mnoge znakove starosti – kad je B12 nizak mogu se pojaviti ataksija (drhtavi pokreti i nestabilno držanje), mišićna slabost, spastičnost, inkontinencija, usporene reakcije, gubitak pamćenja, dezorijentacija, depresija i konfuznost.

To da li je Alzheimerova bolest stanje nedostatka B12 ili nije predmet je velike debate među lekarima. Poslednja fascinantna studija na jednoj porodici iz Walesa pruža uverljive dokaze za povezanost niskog B12 i Alzheimerove bolesti. (22)

Istraživači su evaluirali članove jedne porodice s genetskom predispozicijom za Alzheimerovu bolest. Otkrili su da 4 od 6 (67 posto) članova porodice s potvrđenom Alzheimerovom bolešću ima nenormalno nizak vitamin B12 u krvi, u poređenju sa odnosom 1 od 12 (8 posto) koji su genetski imali isti rizik od obolevanja od Alzheimerove bolesti ali nisu oboleli. Istraživači su razmišljali da nedostatak vitamina B12 može rezultovati oslabljenim reakcijama metilacije u centralnom nervnom sistemu, što je karakteristika Alzheimerove bolesti, kao i mogućnost da se genetska predispozicija za Alzheimer zapravo može odnositi na genetski poremećaj u sposobnosti apsorpcije vitamina B12.

Istraživači su otkrili nedostatak vitamina B12 kod 3-42 posto osoba u starosti od 65 i više. U jednoj recentnoj studiji gerijatrijskih pacijenata, njih 43 posto imalo je u krvi 295 pmol/L vitamina B12.(23) Da je kao pokazatelj korišćena viša referentna tačka verovatno bi gotovo svi stariji ljudi imali dijagnozu nedostatka B12.

Trenutna medicinska praksa se fokusirala na holesterol kao pokazatelj dobrog zdravlja koristeći se skupim, doživotnim lijekovima i zatupljujućom ishranom za snižavanje holesterola koliko je god moguće – što je politika koja je rezultovala neizrecivom patnjom za milione i ogroman financijski teret za medicinski sistem. Koliko bi srećnije rešenje (ali i efikasnije s obzirom na troškove) bilo testirati sve osobe nakon pedesete godine na B12. Za tek delić troškova, starost bi se moglo pretvoriti u razdoblje mira i ispunjenja, umjesto sadašnje srceparajuće patnje staraca i njihovih porodica.

Istraživanja pokazuju neverovatan potencijal vitamina B12 da preokrene proces mentalne degradacije kod starijih pacijenata. U jednoj studiji, 61 posto pacijenata s mentalnim oštećenjima doživelo je potpuni oporavak nakon dopune vitaminom B12; istraživači špekulišu da su oni koji se nisu oporavili zapravo tako dugo imali nedostatak da su oštećenja nervnog sistema postala nepovratna.(24) Dopuna pokazuje mali pomak kod onih kod kojih su simptomi Alzheimera u punoj meri buktali tokom više od 6 meseci.(25) Stoga rutinsko rano testiranje na B12 ima potencijal sprečavanja mentalne degradacije za veliki deo starih osoba. Do trenutka kad se Alzheimerova bolest može u potpunosti dijagnostikovati, može već biti prekasno za efikasnu dopunu vitaminom B12.

Bolesti srca

Dr. Kilmer McCully je ukazao na visok homocistein u krvi kao marker za bolesti srca. Homocistein u organizmu nastaje od aminokiseline metionina u procesu koji može blokirati folna kiselina i vitamini B6 i B12. Visok homocistein može imati za posledicu endotelijalnu disfunkciju (suženje arterija) za koju se smatra da prethodi aterosklerozi. Istraživači s Tajvana izveštavaju da se homocisteinom indukovana endotelijalna suženja mogu izbeći ili barem smanjiti dopunom folnom kiselinom i vitaminima B6 i B12.(26) Ironično, Američko društvo za srce (AHA) i vladine agencije već su demonizovale namirnice bogate vitaminom B12 poput jetre i sirovog mleka (koje je takođe izvrstan izvor vitamina B6).

Kancer

S obzirom na to da B12 pomaže u obnavljanju DNA oštećene radijacijom ili oksidacijom, on igra ulogu i u zaštiti od kancera. Nizak B12 povezan je s kancerom grlića materice (27) i kancerom dojke (28) u studijama na ljudima.

Ali istraživanja vitamina B12 i kancera su kontradiktorna. U jednoj studiji je visok nivo vitamina B12 povezan s do 3 puta većim rizikom od kancera prostate.(29)

Jedno objašnjenje za ovo je u činjenici da ćelije kancera razvijaju receptore koji im omogućuju da apsorbuju velike količine vitamina B12. Štaviše, istraživači su u potrazi za lekovima za kancer koji bi kombinovali B12 sa ćelijskim toksinima poput azotnog oksida. Unutar tumorske ćelije, komponenta azotnog oksida ciljanog leka otpušta se kao okidač ćelijskih događaja koji vode do pojačane aktivnosti gena koji uzrokuju apoptozu tj. programiranu smrt ćelije.(30)

Pa ipak, u jednoj poslednjoj studiji otkriveno je da su injekcije velikih količina metilkobalamina bile netoksične te da su kočile razvoj tumora kod miševa hranjenih hranom kojoj ima manjak B12. (31)

Holistički lekari su ostvarili dobre rezultate davanjem B12 obolelima od kancera. Dr. Max Gerson, koji je s izuzetnim uspehom lečio terminalne pacijente od kancera, davao je svojim pacijentima injekcije jetre, obično kombinovane s dodatnim B12. (32)

Nervni poremećaji

Jedna bolest za koju se čini da je očigledno povezana s nedostatkom B12 je multipla skleroza (MS), bolest koju karakteriše demijelinizacija centarlnog nervnog sistema. Pa ipak, mnoge studije pokazuju da oboleli od MS-a imaju normalnu količinu vitamina B12 u krvi. Japanski istraživači su otkrili da kod obolelih od MS-a postoji smanjena sposobnost B12 da se veže, što onemogućava prenos B12 prema ćelijama čak i kod pacijenata s normalnom količinom B12 u krvi. (33)  No čak su i onda uspeli postići određeni napredak dopunom u visokim dozama.

Korist od B12 za depresiju može biti zbog sposobnosti vitamina B12 da aktivira supstancu zvanu tetrahidrobiopterin (BH4), koji pomaže aktivaciji neurotransmitera za “dobre osećaje” kao što su serotonin i dopamin. (34)

Iznenađuje da se B12 takođe pokazao uspešan u lečenju dijabetičke neuropatije, moguće zato jer dijabetes remeti metabolizam vitamina B12. (35)

Ponavljajuće konvulzije mogu biti znak nedostatka vitamina B12. Jedna studija je otkrila da su pojedine osobe koje su imale konvulzije imale i nizak nivo B12. (36)

Ostali neurološki problemi povezani s nedostatkom B12 uključuju urinarnu inkontinenciju (37) i migrenske glavobolje. (38) U jednoj anamnezi, B12 je delovao bolje od steroida u lečenju Bellove paralize.(39) Druga studija slučaja izveštava da je sindrom tremora nogu dobro odgovarao na terapiju injekcijama B12. (40)

Plodnost

B12 igra kritičnu ulogu u ćelijskoj replikaciji pa stoga ne iznenađuje da se nedostatak može manifestovati kao mali broj spermatozoida. Ključ uspešnog tretmana su visoke doze. U jednoj studiji, 27 posto muškaraca s brojem spermatpzoida manjim od 20 miliona kojima je davano 1000 mcg vitamina B12 dnevno bilo je u stanju postići ukupan broj od preko 100 miliona;(41) u studiji u kojoj je muškarcima davano 6000 mcg na dan, 57 posto muškaraca s malim brojem spermatozoida postiglo je napredak. (42)

Kako perniciozna anemija često pruzrokuje neplodnost, dopuna vitaminom B12 može i ženama pomoći da začnu. Tradicionalna društva smatrala su namirnice bogate vitaminom B12 važnima za plodnost. B12 igra ključnu ulogu u razvoju novog tkiva; zato ženama koje imaju manjak može izostati ovulacija ili se može dogoditi da se oplođeno jajašce ne razvija, što prouzrokuje spontani pobačaj. Produženi nedostatak vitamina B12 rezultuje neplodnošću. U jednoj studiji, žena koja je imala sedam spontanih pobačaja pre nego što se ispostavilo da ima nedostatak B12 imala je troje dece nakon što je problem uklonjen.(43)

Ostale bolesti

  • Aktivnost osteoblasta u kostima zavisi od vitamina B12 a nedostatak utiče na koštani metabolizam. (44) Nizak B12 povezan je s osteoporozom (45) a dopuna vitaminom B12 može pomoći u mineralizaciji kostiju. (46)
  • Nedostatak B12 javlja se kod 10-35 posto svih pacijenata pozitivnih na HIV, što se pripisuje raznim faktorima kao što je mali unos, smanjena apsorpcija i iscrpljenje zbog upotrebe lekova poput AZT-a. Nedostatak B12 pogoršava neurološke simptome AIDS-a. Najinteresantnija činjenica je da B12 usporava replikaciju virusa HIV-a. Dakle, B12 može poslužiti i kao terapija protiv povećanog opterećenja virusom i kao nutritivna potpora kod uobičajenih simptoma AIDS-a. (47)
  • Za B12 je dokazano da je efikasan u tretmanu astme naročito kod osoba kod kojih astma proizlazi od osetljivosti na sulfite. (48)
  • Nemački istraživači izveštavaju da su B12 koristili kao deo uspešnog lečenja čitavog niza kožnih problema kao što su osipi, seboreja, dermatitis, ekcem, crvenilo i lupus.(49) Članak u jednom časopisu opisuje uspešan tretman psorijaze.(50) Bile su potrebne velike doze – 30 injekcija s 1000 mikrograma svaka. B12 je korišćen i za tretman hipopigmentacije (vitiligo) i hiperpigmentacije.(51)
  • Poremećaj ugljenih hidarta kod dijabetesa može biti indikacija za nedostatak B12 a B12 se koristi kao dodatak za dijabetičare.(52)
  • Rusi su pioniri u tretmanu glaukoma vitaminom B12, posmatrali su napredak kod polovine pacijenata iz grupe od njih 46 koji su primali dozu od 1/10 miligrama B12 dnevno;(53) a jedan je japanski lekar otkrio da injekcije vitamina B12 popravljaju razne poteškoće s vidom.(54)
  • Gluvoća je povezana s nedostatkom vitamina B12; dopuna se pokazala uspešnom kod tinitusa i gubitka sluha pruzrokovanog bukom.(55)
  • nedostatak B12 kod trudnica prepoznat je kao faktor kod defekata neuralne cevi kod potomstva kao što je spina bifida. (56) Ovo zaista stvara zabrinutost zbog tableta za kontracepciju koje iscrpljuju B12. (57) Žene koje su uzimale tablete za kontracepciju trebalo bi da testiraju svoju količinu B12 u krvi i obavezno uzimaju dopunu uoči začeća.
  • B12 bi mogao biti potreban za odgovor antitela;(58) nizak B12 povezan je s problemima s imunitetom i učestalim infekcijama.(59)
  • mikotoksini iz plesni utiču na funkciju vitamina B12 što objašnjava zašto su česte reakcije na plesni upravo u vidu neuroloških problema.(60) Pesticidi i hemikalije takođe iscrpljuju zalihe vitamina B12. Visoke doze vitamina B12 mogu biti zaštita protiv tih ksenotoksina.(61)
  • Injekcije B12 su se pokazale korisnim u lečenju virusnog hepatitisa.(62)
  • Na kraju, tretman vitaminom B12 može pomoći kod poremećaja spavanja budući da je ovaj nutrijent povezan s proizvodnjom melatonina.(63)

Izuzeci od našeg pravila

Na svojim smo stranicama uvek dosledno preporučivali vitamine iz hrane (uključujući ovde i supernamirnice) radije nego vitaminske dopune. Jedan od dobrih razloga za izbegavanje suplemenata proizlazi iz istraživanja koja pokazuju da oni mogu uticati na apsorpciju B12 te pogoršati simptome nedostatka B12 ili čak prouzrokovati stvaranje analoga vitamina B12 koji čak povećavaju potrebu organizma za B12.

Ipak, kad se radi o samom B12, dopuna izdvojenim B12 često je neophodna i odgovarajuća. Mnogi su faktori našeg modernog načina života koji blokiraju komplikovane puteve apsorpcije ovog važnog nutrijenta – od nedostataka raznih nutrijenata do izlaganja toksinima putem prerađene hrane što sve prouzrokuje slabu želudačanu kiselinu, autoimune bolesti i poremećaje s enzimima – što otežava unos dovoljnih količina iz normalne hrane; a budući da se vitamin B12 u suplementima proizvodi na isti način kao i B12 u prirodi, tj. bakterijskom fermentacijom, opasnost od velikih doza je u većini slučajeva zanemariva.

Suplementi vitamina B12 imaju potencijal podići kvalitet života kod velikog dela populacije a ne samo kod starijih osoba. Redovno testiranje i tretman suplementima po potrebi važan je korak u prelasku s moderne ishrane natrag na tradicionalnu, nutritivno bogatu kada nakon jednog ili dva naraštaja nikakvi suplementi više neće biti potrebni.

Autori se zahvaljuju Leei Clifford, MS, CCN na njenom doprinosu na ustupanju detalnjih dokumenata o vitaminu B12.

——————————————————————————–

Dodatak

————————————————————————————————

 

Znakovi nedostatka B12

  • Zaostajanje u rastu kod dece
  • Upaljeni jezik
  • Prevremeno seda kosa
  • Poremećen metabolizam ugljenih hidrata
  • Umor
  • Slabost
  • Gubitak težine
  • Zatvor
  • Neplodnost
  • Problemi s vidom
  • Gubitak sluha i tinitus
  • Obamrlost i bockanje u dlanovima i stopalima
  • Alkoholizam
  • Impotencija
  • Inkontinencija
  • Hiperpigmentacija i hipopigmentacija (tamna i svetla područja na koži)
  • Neuralgija, neuritis i bursitis
  • Anemija, uključujući pernicioznu anemiju
  • Degeneracija spinalnog kanala
  • Psorijaza i drugi kožni problemi
  • Degeneracija mozga
  • Nesanica
  • Iracionalni ili hronični bes
  • Nasilno ponašanje
  • Nedostatak ravnoteže/nenormalno držanje
  • Borbeni umor (srodno PTSP-u)
  • Bilo koji emocionalni poremećaj sve do (uključivo) ludila

——————————————————————————–

Testiranje nedostatka vitamina B12

Prvi korak u određivanju nedostatka B12 je analiza B12 u krvi. Ipak, mnogi lekari veruju da je B12 u krvi nepouzdan pokazatelj nedostatka jer količina B12 u tkivima može biti niska uprkos normalnoj količini u krvi. Stoga preporučuju i analiz na povišeni homocistein i metilmalonsku kiselinu (MMA), dva prekursora metaboličkih reakcija koje kontroliše B12. Budući da homocistein može biti povišen iz više razloga (nedostatak folne kiseline, nedostatak B6, zatajenje bubrega, hipotireoza i određeni genetski defekti), lekari smatraju da je povišeni MMA pouzdaniji indikator nedostatka B12.

Druge analize uključuju Schillingov test u kojem se daje mala količina radioaktivnog B12 oralno te se zatim meri količina apsorbovanog B12. Ako se vitamin B12 apsorbuje samo uz dani intrinzični faktor potvrđuje se dijagnoza perniciozne anemije.

S obzirom na to da je testiranje tako komplikovano, da je normalan nivo predmet rasprave a poremećaji mogući na raznim nivoima, mnogi su lekari došli do zaključka da je jedini pouzdan način određivanja učinka blagog nedostatka B12 na krv, posebno kod starijih pacijenata, posmatrati promene (posebno one psihološke naravi) nakon tretmana i empirijski odrediti idealnu količinu suplementacije za svakog pojedinog pacijenta. S obzirom da B12 nije toksičan, osim možda u ekstremno velikim količinama, empirijska primjena velikih doza za pacijente ne predstavlja opasnost.

——————————————————————————–

Izbegavanje nedostatka vitamina B12

Uzimajte ga u izobilju putem hrane. Jedući jetru ili školjke najmanje jednom nedeljno na najbolji način ćete se osigurati da uzimate dovoljnu količinu.

Izbegavajte prekomerni unos namirnica koje blokiraju apsorpciju vitamina B12 ili povećavaju potrebe organizma za njim kao što su namirnice na bazi soje i spirulina.

Izbegavajte antacide i lekove koji smanjuju želudačnu kiselinu: lekovi kao Tagamet, Zantac i Losec mogu dovesti do teškog nedostatka B12 (Koop H. Aliment Pharmacol Ther 1992;6:399-406 [review]; Marcaurd SP i ostali. Ann Intern Med 1994;120:211-215).

Izbegavajete lekove za dijabetes kao što je Glucophage koji takođe remeti apsorpciju B12 (Archives Int Med 2002 Feb 25;162:484-85).

Konzumirajte obilno kalcijum. Kalcijum je povezan s apsorpcijom B12 u nižem delu tankog creva. Najbolji su izvor sirovi mlečni proizvodi i čorbe od kostiju (čorbe od kostiju takođe pomažu u lečenju crevnih upala koje su mogle biti i uzrok poteškoća s apsorpcijom). I dolomitni prah može se koristiti kao izvor kalcijuma.

Uzimajte kokosovo ulje i konzumirajte laktofermentisane namirnice: one pomažu u borbi protiv patogena kao što je helicobacter pylori, koja je povezana s nedostatkom B12. Iskorenjivanje ovog mikroorganizma obično uklanja i nedostatak B12. (Archives of Internal Medicine, May 8, 2000 160:1349-53)

Izbegavajte namirnice obogaćene folnom kiselinom. Uzimanje folne kiseline bez B12 može prikriti znakove nedostatka B12 u crvenim krvnim zrncima no neće štititi od nedostataka u nervnom sistemu. Folna kiselina i B12 deluju zajedno i bilo koji program suplementacije mora uključivati oba ova nutrijenta (Institute of Medicine. Food and Nutrition Board. Dietary Reference Intakes: Thiamin, riboflavin, niacin, vitamin B6, folate, vitamin B12, pantothenic acid, biotin, and choline. National Academy Press. Washington, DC 1998).

Izbegavajte prekomerni unos vitamina C, posebno tokom dužih razdoblja. Nekoliko je istraživača proučavalo sposobnost vitamina C da uništi B12 iako ovo drugi osporavaju. Male količine prirodnog vitamina C bolji su izbor od velikih količina sintetičkog (Herbert V and Das KC. Folic acid and vitamin B12. In: Shils ME, Olson JA, Shike M, eds. Modern Nutrition in Health and Disease. 8th ed. PhiladelphiaL Lea & Febiger, 1994:404.).

Nemojte pušiti. Pušenje cigareta i cigara troši zalihe vitamina B12 (New Eng J Med 1995 Nov 2;333(18):1176-82).

Uzmite dodatni B12 pre i posle operacije. Azotni oksid iz anestezije tokom operacije može iscrpiti B12, što je činjenica koja može razjasniti mnoge slučajeve postoperativne depresije (Marie RM and others. Arch Neurol 2000 Mar;57(3):380-2).

Izbegavajte vakcine koje sadrže thimerosal i druga jedinjenja koja sadrže živu. Živa troši vitamin B12 (J Molecular Psychiatry Apr 2004).

Izbegavajte plesni iz okoline ili hrane. Mikotoksini koje proizvode plesni remete ili utiču na normalnu funkciju vitamina B12 (Anyanwi EC and others. Scientific World Journal 2004 Aug;4:736-45).

Nemojte koristiti oralne kontraceptive (pilulu) koji mogu potrošiti vitamin B12. (Henley S. Body Forum 1977 Jan 30;2(7):20; Sutterlin MW and others. Eur J Obstet Gynecol Reprod Biol 2003 Mar 26;107(1):57-61; Lussana F and others. Thromb Res 2003;112(1-2):37-41).

Uzimajte dopunu B12 ukoliko imate neki od problema koji mogu uticati i na B12 kao što je celijakija, Crohnova bolest i slični crevni poremećaji, naročito ako ste starija osoba ili imate bilo koji od simptoma nedostatka B12.

——————————————————————————–

Dopuna B12 – injekcije ili tablete?

Standardni tretman nedostatka vitamina B12 uključuje injekcije pomoću kojih B12 brzo dospeva u krvotok i zaobilazi sve eventualno defektne komponente mehanizma apsorpcije. Injekcije se koriste u slučajevima ekstremnih nedostataka, kada je potrebno vrlo brzo obnoviti zalihe B12. Standardni je protokol 1000 mikrograma dnevno tokom tri dana, zatim nedeljno mesec dana, zatim jednom mesečno na neodređeno vreme.

Injekcije su neprijatne i skupe, potrebne su redovne posete ordinacijama osim ako ih pacijent ne daje sam sebi. Za sve situacije osim najhitnijih sve više medicinskih mišljenja ide u smeru upotrebe oralne dopune, posebno u vidu tabletica za pod jezik. Lekari sada preporučaju dozu od 100-250 mikrograma dnevno na redovnoj bazi. Onima koji imaju teškoće s apsorpcijom može biti potrebno 1000-2000 mikrograma dnevno. Takve su doze sigurne jer kobalamin nema poznatih toksičnih učinaka. Oni koji imaju problema s apsorpcijom apsorbovaće samo deo doze (difuzijom kroz zid creva) no studije pokazuju da će dosledna primena oralne dopune popraviti nedostatak kod većine pacijenata s malapsorpcijom. U stvari, poslednja studija je pokazala da je oralna dopuna s 2000 mikrograma dnevno bila tri puta efikasnija od injekcija za povećanje B12 kod pacijenata s pernicionznom anemijom (Journal of the American Geriatrics Society, January 1997 45(1):124).

Dr. John Dommisse preporučuje vrlo visoke doze tableta (2000/2500 mcg) i to nakon jednog ili dva obroka dnevno, kao efikasne poput injekcija u održavanju B12 u serumu u idealnom rasponu (www.johndommissemd.com/b12.html).

Proizvodi u obliku nosnih gelova takođe su se pokazali efikasnim u održavanju idealnog nivoa B12 u serumu, iako je ova metoda dopune ostala kontroverzna. Još jedna moguća metode primene, koju preporučuje dr. Joseph Mercola, je primena putem kože tako što se B12 meša s DMSO-om (www.mercola.com/2000/aug27/vitamin_b12_deficiency.htm).

Najčešći oblik B12 za tretman u SAD-u je cijanokobalamin. Međutim, samo su dva oblika aktivna u organizmu, metilkobalamin i adenozilkobalamin. Cijanokobalamin se najpre u organizmu mora pretvoriti ili u metil- ili adenozilkobalamin putem enzimskog uklanjanja molekula cijanida (količina cijanida koja nastaje ovima putem vrlo je mala ali ipak može biti problematična); dok s druge strane, organizam preparat metilkobalamin može odmah iskoristiti (jedini aktivan oblik vitamina B12 komercijalno dostupan u SAD-u). U studiji koja je posmatarla osobinu vitamina B12 da produži život miševima s kancerom, metilkobalamin je značajno povećao vreme preživljavanja dok cijanokobalamin nije imao efekta (Tsao CS and Myashita K. Pathobiology 1993;61(2):104-8).

——————————————————————————–

ISKUSTVA PACIJENATA

Pacijentkinja koja je plakala 6 meseci

Iz knjige Your Nutrition Prescription dra H.L. Newbolda

Pre nekoliko godina 76-godišnju staricu je u ordinaciju dovela njena kćerka, govoreći da je majka nekontrolisano plakala šest meseci te da je odnedavno postala tako nesposobna da nije u stanju obavljati svoje kućne poslove. Već je bila kod petorice lekara koji su je lečili na pet različitih načina, uglavnom antidepresivima i sredstvima za smirenje. Jedan joj je lekar davao injekcije s više vitamina, no ništa joj nije pomagalo.

Uprkos tome što je imala normalan B12 dao sam joj probnu injekciju sa 1000 mcg vitamina B12. Sam sebi sam rekao da ukoliko se brzo ne oporavi, trebaće joj antidepresiv. Ukoliko joj antidepresivi značajnije ne pomognu u roku od mesec dana, trebaće joj terapija elektrošokovima.

Kad se vratila u moju ordinaciju tri dana kasnije, bilo joj je puno bolje. Više nije plakala i rekla je da se oseća puno snažnije i da je prvi put nakon više meseci prespavala celu noć.

Tri dana posle toga je izgledala srećno te mi je rekla da opet može voditi domaćinstvo.

Prilikom narednih poseta kćerku sam obučio kako da joj daje injekcije dva puta nedeljno ili češće ako joj se učini da ima veću potrebu za ovim vitaminom. Kad se vratila nakon nekoliko nedelja, starica mi je rekla da može osetiti kako joj se iscrpljuju zalihe vitamina svaka tri do četiri dana i da se nakon svake injekcije oseća potpuno preporođena. Taj je put rekla i da se oseća kao pre deset godina i bila je zauzeta svim svojim kućnim poslovima u kojima je kao i toliko drugih dobrih nemačkih domaćica njene generacije neizmerno uživala.

Rečeno joj je da uzima injekcije češće. Čekala je predugo nakon što bi je injekcija podigla.

Ova je žena dobar primer osobe zavisne o jednom vitaminu. Siguran sam da je podigla vitamin B12 u serumu do neslućenih visina. Bilo bi bacanje novca ponovno je testirati.

Možda je ona jedna od onih kojima funkcija enzima postepeno slabi s godinama. Ali ova je pacijentkinja vraćena u normalu ogromnim količinama vitamina. Moguće je čak da su određeni metabolički putevi koji normalno ne angažuju vitamin B12, zamenili puteve i iskoristili ovaj ojačani set enzima. Kako god, nekoliko injekcija B12 pretvorilo je plačljivu, teturajuću staricu u živahnu, stariju domaćicu punu energje koja je ponovno mogla preuzeti aktivnu ulogu u životu i uživati u ostatku svojih godina.

Upravo se o takvim transformacijama radi kad je u pitanju hemija i ishrana.

——————————————————————————–

Vitamin B12 i Nobelova nagrada

Otkriće, opis, izdvajanje i sinteza B12 dobar su primer nauke u najboljem svetlu što je kao rezultat imalo 4 Nobelove nagrade, tri iz hemije i jednu iz medicine.

1934: Whipple (California), Minot i Murphy (Massachusetts) dobili su Nobelovu nagradu iz fiziologije i medicine za otkriće “faktora anti-perniciozne anemije” u jetri.

1964: Dorothy Crowfoot Hodgkin (Oxford) dobila je Nobelovu nagradu iz hemije za analizu kristalne strukture kristala B12, upotrebom nove rentgenske tehnike.

1965: R. B. Woodward (Harvard), radeći s B12, dobio je Nobelovu nagradu iz hemije za istaknute rezultate u umeću organske sinteze.

1981: K. Fukui (Kyoto) i R. Hoffman (Cornell), radeći s B12, dobili su Nobelovu nagradu iz hemije za kvantnomehaničke studije hemijske reaktivnosti.

——————————————————————————–

 Izvori vitamina B12

  • Mekušci (školjke, kamenice, dagnje, itd.) 85g 84,1 mikrograma
  • Jetra goveđa, 1 parče 47,9 mikrograma
  • Pastrmka, divlja, 85g 5,4 mikrograma
  • Losos, 85g 4,9 mikrograma
  • Pastrmka, gajena, 85g 4,2 mikrograma
  • Goveđi but, 85g 2,4 mikrograma
  • Jogurt 1,4 mikrograma
  • Mleko, 2,5dl 0,9 mikrograma
  • Svinjetina, sušena šunka, iz limenke, 85g 0,6 mikrograma
  • Jaje, tvrdo kuvano 0,6 mikrograma
  • Pileća prsa, 1/2 prsa 0,3 mikrograma

Preporučene dnevne doze (RDA) za vitamin B12 (Recommended Daily Allowance)

Godište –  RDA

  • 0-6 meseci nema RDA
  • 7-12 meseci nema RDA
  • 1-3 godine 0,9 mikrograma
  • 4-8 godina 1,2 mikrograma
  • 9-13 godina 1,8 mikrograma
  • 14 i više 2,4 mikrograma
  • Trudnoća 2,6 mikrograma
  • Laktacija 2,8 mikrograma

——————————————————————————–

IZVORI

1.HL Newbold, Mega-Nutrients, The Body Press, 1987.

2.HL Newbold, Mega-Nutrients, The Body Press, 1987.

3.Herbert V and Das KC. Folic acid and vitamin B12. In: Shils ME, Olson JA, Shike M, eds. Modern Nutrition in Health and Disease. 8th ed. Philadelphia, Lea & Febiger, 1994:402-25.

4.Doscherholmen A and others. Proc Soc Exp Biol Med 1975 Sep;149(4):987-90; DoscherholmenA and others. Br J Haematol 1976 Jun;33(2):261-72

5.Tucker KL and others. Am J Clin Nutr 2000;71:514-522

6.www.vegsoc.org/info/b12.html

7.www.slowfood.com/img_sito/riviste/slow/EN/22/crudo.html.

8.Reddy KP and others. J Dairy Sci 1976 Feb;59(2)191-5.

9.Herbert V and Das KC. Folic acid and vitamin B12. In: Shils ME, Olson JA, Shike M, eds. Modern Nutrition in Health and Disease. 8th ed. Philadelphia, Lea & Febiger, 1994:402-25.

10.Dong A and Scott SC. Ann Nutr Metab 1982;26(4):209-16.

11.Nature’s Way 1979;10:20-30.

12.Herbert V. Am J Clin Nutr 1987;46:387-402.

13.Brandt LJ and others. Ann Intern M 1977 Nov;87(5):546-51.

14.Herbert V and Das KC. Folic acid and vitamin B12. In: Shils ME, Olson JA, Shike M, eds. Modern Nutrition in Health and Disease. 8th ed. Philadelphia, Lea & Febiger, 1994:402-25.

15.Institute of Medicine. Food and Nutrition Board. Dietary Reference Intakes: Thiamin, riboflavin, niacin, vitamin B6, folate, vitamin B12, pantothenic acid, biotin, and choline. National Academy Press. Washington, DC 1998; Snow CF. Arch Intern Med 1999;159:1289-98.

16.Herbert V and Das KC. Folic acid and vitamin B12. In: Shils ME, Olson JA, Shike M, eds. Modern Nutrition in Health and Disease. 8th ed. Philadelphia, Lea & Febiger, 1994:402-25.

17.Cullen RW and Oace SM. J Nutr 1978 Apr;108(4):640-7.

18.Louwan MWJ and others. Am J Clin Nutr 2002 Sep;72:762.

19.Mitsuyama Y and Kogoh H. Japan J Neurol & Psychi 1988;42(1):65-71.

20.www.johndommissemd.com/report4.html

21.Tucker KL and others. Am J Clin Nutr 2000;71:514-522

22.McCaddon A and Kelly CL. Age and Aging, 1994 July;23:334-37

23.Van Goor and others. Age and Aging 1995;24:536-12

24.Healton EB and others. Medicine 1991;70:229-45

25.Martin DC and others. Journal of the American Geriatric Society 1992;40:168-72.

26.Chao CL and others. American Journal of Cardiology 1999 Dec 1;84:1359-61.

27.Hernandez BY and others. Cancer Causes Control 2003 Nov;14(9):859-70.

28.Zhang SM and others. J Natl Cancer Inst 2003 Jul 16;95(14):1091; Choi SW. Nutr Rev 1999 Aug;57(8):250-3.

29.Hultdin J and others. Int J Cancer 2005 Feb 20;113(5):819-24.

30.http://www.news-medical.net/print_article.asp?id-213.

31.http://www.annieappleseedproject.org/studofvitb12.html.

32.Max Gerson, MD. A Cancer Therapy: Results of Fifty Cases. Totality Books, Del Mar, California, 1958. 1975.

33.Kira J and others. Int Med 1994;33:82-6.

34.Curtius H and others. Journal Neurological Trans 1982;55:301-8; Leeming R and others. Journal Mental Def Research 1982;26:21-5.

35.Davidson S. J Flor Med Association 1954:15:717-20.

36.Kumar S. Neurol India 2004 Mar;52(1):122-3.

37.Dallosso H and others. Eur J Clin Nutr 2004 Jun 58(6):920-6.

38.Bianchi A and others. Vitamin Horm 2004;69:297-312

39.Jaialudin MA. Methods Find Exp Clin Pharmacol 1995;17:539-544.

40.Benito-Leon J and Porta-Etassam, J. New England Journal of Medicine 2000 342(13):981.

41.Sandler B and Faragher B. Infertility 1984:7;133-8.

42.Kumamoto Y and others. Acta Urol Japan 1988;34:1109-32.

43.Bennett M. J Reprod Med 2001 Mar;46(3):209-12.

44.Carmel R and others. N Engl J Med 1988;319:70-5.

45.Tucker LK and others. J Bone Miner Res 2005 Jan;20(1):152-8.

46.Melton ME and Kochran ML. Metabolism: Clin & Exp 1994 Apr;13(4):468-9.

47.Palteil O and others. American Journal Hematology 1994;47:167-71.

48.Garrison R and Somer E. The Nutrition Desk Reference, Chapter 5. Vitamin Research; Selected Topics. Keats Publishing, New Canaan, CT 1985, pp 93-4.

49.Peisner B. Dtsch Med J. 1955 Aug 15;6(15-16):519-22; Neber H. Munch Med Wochenschr 1955 Aug 26;97(34):1102-3.

50.Ruedemann R. AMA ARch Derm Syphilol 1954 Jun;69(6):738-9.

51.Juhlin L and Olsson NJ. Act Derm Venereol 1997;77:460-462; Mori K and others. J Dermatol 2001 May;28(5):282-5.

52.Bhatt HR and others. Lancet 1983;2:572

53.Reported in Body, Mind and the B Vitamins, Ruth Adams and Frank Murray, Larchmont Books, Los Angeles, CA. 1979.

54.New Scientist, August 13, 1964; Larner AN. Int J Clin Pract 2004 Oct;58(10):977-8.

55.Shemish A and others. American Journal of Otolarygol 1993;14:94-9; Am J Clin Nutr March 1999;69:564-71

56.Groenen PM and others. Am J Obstet Gynecol 2004 Jul;191(1):11-17.

57.Henley S. Body Forum 1977 Jan 30;2(7):20; Sutterlin MW and others. Eur J Obstet Gynecol Repord Biol 2003 Mar 26;107(1):57-61; Lussana F and others. Thromb Res 2003;112(1-2):37-41

58.Dreizen S. Int J Vitam Nutr Res 1979;49(2):220-8.

59.Tamura J and others. Clin Exp Immunol 1999 Apr;116(1):28-32.

60.Anyanwi EC and others. Scientific World Journal 2004 Aug;4:736-45.

61.Watson WP and others. Chem Res Toxicol 2004 Dec;17(12):1562-7.

62.Jain ASC and Mukerji DP. J Indian Med Assoc 1960;35:502-5.

63.Okawa M and others. Sleep 1990;13:1-23.

This article appeared in Wise Traditions in Food, Farming and the Healing Arts, the quarterly magazine of the Weston A. Price Foundation, Spring 2005.

About the Authors

Sally Fallon Morell is the author of Nourishing Traditions: The Cookbook that Challenges Politically Correct Nutrition and the Diet Dictocrats (with Mary G. Enig, PhD), a well-researched, thought-provoking guide to traditional foods with a startling message: Animal fats and cholesterol are not villains but vital factors in the diet, necessary for normal growth, proper function of the brain and nervous system, protection from disease and optimum energy levels. She joined forces with Enig again to write Eat Fat, Lose Fat, and has authored numerous articles on the subject of diet and health. The President of the Weston A. Price Foundation and founder of A Campaign for Real Milk, Sally is also a journalist, chef, nutrition researcher, homemaker, and community activist. Her four healthy children were raised on whole foods including butter, cream, eggs and meat.

Mary G. Enig, PhD is an expert of international renown in the field of lipid biochemistry. She has headed a number of studies on the content and effects of trans fatty acids in America and Israel, and has successfully challenged government assertions that dietary animal fat causes cancer and heart disease. Recent scientific and media attention on the possible adverse health effects of trans fatty acids has brought increased attention to her work. She is a licensed nutritionist, certified by the Certification Board for Nutrition Specialists, a qualified expert witness, nutrition consultant to individuals, industry and state and federal governments, contributing editor to a number of scientific publications, Fellow of the American College of Nutrition and President of the Maryland Nutritionists Association. She is the author of over 60 technical papers and presentations, as well as a popular lecturer. Dr. Enig is currently working on the exploratory development of an adjunct therapy for AIDS using complete medium chain saturated fatty acids from whole foods. She is Vice-President of the Weston A Price Foundation and Scientific Editor of Wise Traditions as well as the author of Know Your Fats: The Complete Primer for Understanding the Nutrition of Fats, Oils, and Cholesterol, Bethesda Press, May 2000. She is the mother of three healthy children brought up on whole foods including butter, cream, eggs and meat.