Tag Arhive: Medicina

Aktivni sastojci, slobodni radikali i biljna farmakopeja

Biljkama, kao i ljudima, potrebno је da sebe zaštite od toksina i patogena, koji dolaze kako iz spoljašnosti tako i njih samih. Као i ljudsko telo, biljke produkuju hemijske supstance sa tim ciljem, koje su takođe delotvorne i za ljudsko telo. Do tog saznanja su došle i zapadna i ajurvedska farmakologija. Ajurvedska farmakologiја (koja se zove dravyaguana), razlikuje se od moderne farmakologije u suštinskom smislu. Dravyaguana koristi biljke (ili delove biljaka) koje potiču iz prirode, sa svim njihovim sastojcima. Zapadna farmakologija, koja tretira telo po „mašina“ modelu, izdvaja samo aktivne sastojke biljaka, a onda ih (najčešće) sintetizuje. Većina zapadnih medikamenata izvedena је iz prirodnih supstanci, na ovaj način. Na primer, zapadni istrazivači dobijaju acetilsalicilnu kiselinu za bol iz supstance koju proizvodi vrba, a antihipertenzivne i antipsihotične lekove rezerpina iz Rauwolfia serpentina, biljke koju su propisivali drevni ajurvedski spisi za mentalne probleme. Medicinska nauka teži da objasni da korišćenje sintetički aktivпih sastojka umesto biljaka predstavlja nedvosmisleni razvojni skok. Svakako, aktivne supstance doprinose sinergiji koja postoji među organskim komponentama, a ona može da bude značajna u ulozi očuvanja zdravlja. Na primer, medicinska snaga bioflavonoida (klase molekula otkrivenih u biljkama), poznata је među ranijim istraživačima, a posebno favorizovana među onima koji se zalažu za veštačke vitamine koje vidе kao biljne aktivne supstance. Zna se da mnogi bioflavonoidi imaju dobar uticaj na zdravlje, još od vremena kada je utvrđen taj njihov pozitivan uticaj. Oni deluju kao antioksidacioni, antiinflamatorni, аntialergijski, antitumorski, antiulcerogeni i hepatoprotektivni agensi. I ko zna koliko još neidentifikovanih moćnih komponenti sadrže biljke. I na kraju, zna se da aktivni biljni sastojci imaju veliki uticaj i na propratne efekte. Zapadna farmakologija čеsto daje kao rezultat propratne efekte, koji su nekada čak i veoma ozbiljni. Aktivni sastojci deluju, ne samo utiсајеm na gradivne materije, nego imaju uticaj i na pojedine organe, pa je to objašnjenje zašto se toksini povećavaju. Kod svih biljaka, nektivne supstance su u stanju da pomognu u procesu kontrole efekata na neciljanim gradivnim materijama. Radi ilustracije ograničavanja uticaја aktivnih supstanci i kao primer razlike biljne farmakologije, ptredstavićemo istraživanja koja su se bavila formulacijom pojedinih biljaka i njihovog uticaja na formiranje slobodnih radikala.

BILJNI PREPARATI KAO ANTIOKSIDANSI

Da bismo razumeli značaj istraživanja koja se odnose na biljne preparate, počećemo ovu diskusiju istražujući savremeni razvoj medicinske teorije. Tokom poslednje dekade sve je više informacija da katarakta, reumatoidni artritis i šlog mogu imati osnovni zajednički uzrok nastanka. Ovo takođe važi  i za etiologija kancera, bolesti srca i perut. Za mnoga objašnjenja starenja i bolesti, zajednička veza se može naći u slobodnim radikalima. Mnoga medicinska otkrića koja treba respektovati, a odnose se na slobodne radikale, značajna su kao i Pasterova teorija infektivnih bolesti. U tom smislu, slobodni radikali su pomerili medicinsku teoriju za jedan korak dalje. Slobodni radikali, obično su molekuli kiseonika koji su izgubili neki elektron. To ih čini nestabilnim (a po hemijskoj terminologiji — reaktivnim). Oni postaju osnaženi napadajući molekularne elektrone u svojoj okolini. U tom svom napadu na elektrone, postaju teroristi u našem telu. Oni, takođe, mogu da napadaju i DNK i RNK, dovodeći do disfunkcije, mutacije i karcinoma. Mogu da napadaju i enzime i proteine, narušavajući normalnu ćelijsku aktivnost. Mogu napasti i ćelijske membrane, proizvodeći  lančane reakcije destrukcije. To oštećenje ćelijskih membrana ćelija koje se nalaze u krvnim sudovima može da dovede do kaljenja i zadebljanja arterija, što eventualno može da ima za posledicu  srčani napad ili šlog. Slobodni radikali napadaju i proteine u kolagenu, što dovodi  do stvrdnjavanja i skvrčavanja tkiva (moja prim. ovo je fenomen koji se intenzivno dešava u tkivu koje zovemo celulit). Najopasniji slobodni radikali su inače pokretljivi i visoko reaktivni oksi radikali i mogu da dovedu do unakrsnog povezivanja proteina u molekulima i do njihove ukočenosti. Drugi opasni varijeteti atoma i molekula kiseonika su poznati kao reaktivne vrste kiseonika (Reactive oxygen species – ROS). Oni nisu slobodni radikali u tehničkom smislu, ali nisu ništa manje nestabilni i visoko su reaktivni sa molekulima oko njih. Usavršavanjem medicinskih istraživanja, pokazano je da oksidacioni stres – konstantni napad oksi radikala i reaktivnih vrsta kiseonika je važan za iniciranje  i za nastanak mnogih patoloških stanja i značajnih bolesti. Na prvom mestu oni su pomagači uzrocima bolesti, a zatim su i podsticaj za njihovo širenje kroz telo. U slučajevima bolesti srca, oksidativni stres može da uzrokuje ogromna oštećenja i pored toga što je prethodno primenjena terapija. Njihov uticaj ide i dalje. Kasnije se pojavljuju klinički vidijivi znaci različitih bolesti – u ovom trenutku se pacijent javlja na kliniku- možda i ne zbog  različitih uzročnih mehanizama, već zbog različitih protektora proizvedenih u telu kao antioksidansna odbrana.Tokom uragana, najslabija karika na kući puca -bilo da su to vrata, prozor ili nesigurni krov. Tako i pod oksidativnim stresom, najslabija karika u telu može da popusti. Lista bolesti koje su u vezi sa oksi  radikalima i vrstama reaktivnih oksigena (ROS) vrlo je duga:

Bolesti povezane sa oksi radikalima i vrstama reaktivnih oksigena (ROS)

• Karcinom
• Arterioskleroza i ateroskleroza
• Bolesti srca
• Cerebrovaskularne bolesti
• Šlog
• Emfizem (Cross et al 1987)
• Diabetes melllitus (Sato et al 1979)
• Reumatoidni artritis (Cross et al 1987, Greenwald & Moy 1979, 1980. Halliwell 1981, 1989. Del Maestro et al 1982 Fligiel et al 1984)
• Osteoporoza (Hooper 1989, Stringer et al 1989).
• Ulceracije
• Opekotine od sunca
• Katarakta (Niwa & Hansen 1989, Yogi, 1977)
• Kronova bolest (Nivva & Hansen)
• Behterevljeva bolest
• Senilnost
• Starenje

Juriš slobodnih radikala i ROS-a ima uticaja i kod mnogih manje ozbiljnih stanja, ali svakako zabrinjavajućeg starenja (ne samo naborana i neelastična koža, već i seda kosa, ćelavost i ukočenost tela). Oksi radikali i ROS su povezani i sa malim, ali dosadnim pojavama kao što su perut ili bezvoljnost. Jedan od najiskusnijih istraživača na ovom polju, japanski biohemiear Yukie Niwa, utvrdio je da je skoro 85% hroničnih i degenerativnih bolesti rezultat oštećenja oksidativnih funkcija (Niwa & Hansen, 1989, p. 9).

KORISTI OD SLOBODNIH RADIKALA

Uprkos dugačkoj listi problema koje oni uzrokuju, nisu svi slobodni radikali loši.

Oni imaju vitalnu ulogu u zdravom ljudskom telu. Na prvom mestu, neki tipovi slobodnih radikala su neminovni proizvodi mnogih hemijskih reakcija koje se događaju u telu. Telo obično može da drži pod kontrolom slobodne radikale, što je uobičajeni rezultat. Drugo je da telo pokušava da iskoristi razorne moći mnogih opasnih radikala – malih i visoko reaktivnih oksi radikala i ROS – korišćenjem imunog sistema u inflamatornim reakcijama. Mnoge ćelije u ovom sistemu progutaju bakterije i viruse, uzimajući molekule kiseonika iz krvotoka, stvarajući poplavu oksi radikala i ROS, izdvajajući jedan elektron i bombardujući napadača ovim toksičnim tušem. U nekom imperativnom stepenu, ova agresivna upotreba nekih vrsta toksičnih oksigena ima uspeha u zaštiti tela od infektivnih agenasa. Nažalost, ovaj proces može nekada da izmakne kontroli, i tako dolazi do niza destruktivnih reakcija koje dovode do povećanog stvaranja slobodnih radikala. Slično drugim oblicima slobodnih radikala, ovo može ostaviti pustoš u telu.

UZROCI NASTANKA SLOBODNIH RADIKALA

Stvaranje slobodnih radikala u telu jeste kontinuiran i neizbežan proces. Procesi koji dovode do nastanka slobodnih radikala su: stvaranje energije, procesi u imunom sistemu, procesi zbog unutrašnjih i spoljnih supstanci zagađenja, loša i neadekvatna ishrana i stres.

Stvaranje energije

Proces stvaranja energije u svakoj ćeliji generiše oksi radikale i ROS kao toksični otpad, kontinuirano i u izobilju. Kiseonik se koristi da sagori molekule glukoze, koji deluju kao telesno gorivo. U ovoj operaciji oslobađanja energije, oksi radikali se odbacuju kao destruktivni propratni produkti. Tako se dobija nestabilan elektron gladan kiseonika. Nе postoji način proizvodnje energije bez konstantnog stvaranja oksi radikala i ROS-а. Ćelija ima kompleksnu strukturu i funkcije, uključujući i brojne metaboličke procese. Svaki od njih može da proizvede različite slobodne radikale. Dakle, i svaka pojedinačna ćelija može da proizvede mnogo različitih vrsta slobodnih radikala.

Imuni sistem

Као što smo upravo videli, ćelije imunog sistema namerno stvaraju oksi radikale i ROS kao oružje.

Zagađenje i druge spoljne supstance

U savremenom životu, konstantno smo izloženi supstancama iz spoljne sredine koje generišu slobodne radikale u telu. Većina nas kupuje hranu koja sadrži hemikalije još sa farme (đubriva i pesticidе), koje kada unesemo sa hranom proizvode slobodne radikale kao propratne produkte. Isto važi i za mnoge prepisane lekove, čiji propratni  štetni efekat može da uzrokuje nastanak slobodnih radikala koji se generišu. Prerađena hranа često sadrži visok procenat lipid реroksida, koji takođe produkuju slobodne radikale i oštećuju KVS. Dim iz cigarete generiše visoku koncentraciju slobodnih radikala, koji su uzrok nastanka oštećenja рlućа. Isto važi i za zagađenje u spoljnoj sredini. Alkohol je delimčino potencijalni generator slobodnih radikala. Zatim, svi tipovi elektromagnetnih radijacija mogu da uzrokuju nastanak slobodnih radikala – uključujući, nažalost, i sučevo zračenje. Kada sunčevi zraci padnu na kožu, to pokreće slobodne radikale koji dovode do starenja kože, čineći је hrapavom i izboranom. Ako je ta izloženost česta i duga, kao rezultat može da nastanе karcinom kože.

Neki zajednički spoljni faktori: – uzročnici slobodnih radikala

• Toksini
• karbon tetra hlorid
• benzol pirini
• anilinske boje
• toluen
• Lekovi
• adriamicyn
• bleomycin
• mitromycin C
• nitrofurantoln
• Chlorpromazin
• Vazdušna zagađenja

*Primarni izvori

• ugljen monoksid
• nitro oksid
• nesagoreli hidrokarbon

*Sekundarni izvori

• ozon
• nitro dioksid
• aldehidi
• alkalni nitrati
• Radijacija, sunčevi zraci
• Materije za ishranu
• alkohol
• dim cigarete
• dimljena i реčеnа hrana
• peroksidi iz masnoća mesa i sira, konzervirana hrana
• hrana iz zamrzivača

Stres

Brz tempo modernog života takođe je  recept za slobodne radikale. Konstantni  pritisak i nedostatak vremena, to je iskustvo mnogih ljudi u industrijalizovanim zemljama, dovodi do konstantne  pojave stresa. Kao odgovor na stres telo stvara obiljе slobodnih radikala.To podiže aparat za proizvodnju energije u telu, podižući i nivo slobodnih radikala koji su toksični otpad. Pored toga, hormoni koji su medijatori stresnih reakcija u telu – kortizol i kateholamini – degenerišu se u delimično destruktivne slobodne radikale. I stručnjaci sada znaju za ovaj način na koji stres može da uzrokuje bolest. Stresan život može da prouzrokuje  masovnu produkciju slobodnih radikala.

ODBRANA OD SLOBODNIH RADIKALA  I ANTIOKSIDACIONI SISTEMI

Enzimi

Svaka ćelija u telu kreira svoju sopstvenu „bombašku grupu“ antioksidansnih enzima (kompleksi proteina nalik na mašine), koje imaju svaka svoj deo posla u smirivanju oksi radikala i ROS-a. Na primer, jedan od najdestruktivnijih slobodnih radikala je superoksid. Do sada proučen, najtemeljniji odbrambeni еnzim jeste SUPEROKSID-DISMUTAZA (SOD), koji zahvata superoksidni molekul menja ga u mnogo manje reaktivnu formu. SOD i drugi važni antioksidansni еnzimi, glutationski i dr. rade unutar ćelije (Intracelularni). Za razliku od njih, cirkulišuće biohemijske supstance kao što је mokraćna kiselina i ceruloplazmin, reaguju sa slobodnim radikalima u intercelularnom prostoru i krvotoku.

Hranljive materije

Samo telo koristi mnoge standardne vitamine i druge hranljive materije, kao što su vitamini C i E, beta-karoten, bioflavonoid, lactoferin i mnoge druge kojima gasi žeđ oksi radikala za elektronima. Mnoga istraživanja na slobodnim radikalima smatraju da  je gašenje slobodnih radikala na nivou hranljivih materija mnogo efektivnije nego što su ranije nutricionisti smatrali da je. Ovo pokazuje kako biljke mogu da pomognu ljudskom telu u borbi sa slobodnim radikalima.

Samoobnova

U nastavku priče о korišćenju enzima i hranljivih materija za direktan napad na oksi radikale, telo takođe ima brz i temelјаn sistem za reparisanje i/ili izmeštanje oštećenih gradivnih blokova ćelije. Na primer, sistem za obnovu oštećene DNK i drugih kiselinskih nukleida delimično je elaboriran i efikasan, procesom uključenja pojedinih enzima koji prvo lociraju mesto oštećenja, zatim otkrivaju uzročnike,  premeštaju ih na ispravne sekvence molekula, i јоš jedanput ih fiksiraju. Svakom delu ćelije posvećena је jednaka pažnja. Većina gradivnih proteinа u ćeliji kompletno se razmešta svakih nekoliko dana. Lešinari enzimi razlažu upotrebljene i oštećene proteine koji su sada u obliku svojih segmenata, i obnavljaju ih za njihovu ponovnu upotrebu od strane ćelije.

PRОNALAŽENJE RAVNOTEŽE

Теlo vrši biohemijsku aktivnost premа slobodnim radikalima, za koju je odgovorno, ali nije neophodno da smanji višak slobodnih radikala na nulu. Telu je potrebna samo ravnoteža između broja generisanih slobodnih radikala i odbrane, očuvanja i obnove dostupnih mehanizama. Cilj je da se sačuva nizak oksidativni stres, odnosno nivo na kome normalna obnova i razmeštanje znače mogućnost održavanja 100% ćelijske efikasnosti. Oksi radikali mogu da proklizaju kroz enzime i da odbrambene hranljive materije napadnu DNK, na primer. Ali idealno kod ovakvih napada je da oni mogu biti dovoljni da DNK oporavljajući mehanizmi mogu da fiksiraju oštećenje i da sačuvaju genetski kod nedirnut. Kako onda možemo da zadržimo ravnotežu? Ovo je najvažnija stvar u istraživanjima, a rezultat gore opisanih pristupa је prilična mešavina. Vitamini i beta-karoten su pokazali znatno više dobrobiti nego što su to mnogi očekivali. Jedna dugotrajna studija velikih razmera utvrdilа је da beta-karoten nema efekta, bilo koji da je, na redukciju pojave malignih neoplazmi, KV bolesti ili kod smrti iz bilo kojih razloga (Hennekens et aI 1996). Moguće je da je problem u tome da aktivni ingredijenti kao beta-karoten nisu u punom smislu antioksidansi: oni napadaju neke slobodne radikale, ali ne sve (a svaka ćelija može da proizvede veliki broj varijeteta slobodnih radikala). Dve nedavne studije, takođe, sugerišu da postoji i drugi problem. Beta-karoten i vitamin E ne sprečavaju nastanak karcinoma рlućа kod muških pušača; zapravo, beta-karoten је doveden u vezu sa povećanjem incidence karcinoma рlućа (Alpha-Tocopherol, Beta Carotene Cancer Prevention Study Group 1994). Beta-karoten i vitamin A suplementi, utvrđeno је takođe, da povećavaju incidencu karcinoma рlućа kod рušača i radnika izloženih azbestu (Оmеnn et al 1996), i da u svakom slučaju tu ima preklapanja ро pitanju dobrobiti. Razlog za ovaj štetni efekat vitamina, posle gašenja slobodnih radikala, leži u činjenici da vitamini i sami posle toga postaju oksidisani, sve dok ne budu dati u ispravnim dozama ili regenerisani od strane dodatnih antioksidanasa, koji takođe moraju biti u korektnim dozama. Beta-karoten je sam po sebi antioksidans i to samo onda kada је koncentracija kiseonika niska; ako je ta koncentracija visoka, kao što је slučaj kod рlućа ili srca, on i sam postaje oksidans (Burton & Ingold 1984). I dalje, visok nivo bilo koje mikro gradivne materije može da inhibira apsorpciju drugih mikro gradivnih materija koje su potrebne za pravilnu nutritivnu ravnotežu. Ovaj problem može biti izbegnut vitaminima koji se unose u njihovom prirodnom obliku, okruženih desetinama očigledno inaktivnih ingredijenata, koji modeliraju njihov efekat (prim.autora, npr. Natrijum Askorbat). Ovaj zaključak је sugerisan u studiji koja je utvrdila da vitamin E nema uticaja na redukciju smrtnosti od koronarnih boleti srca kod žena u post menopauzi, ako se uzima u obliku suplementa, ali i da ima značајan učinak ako se apsorbuje iz hrane (Kushi et ar 1996).  Kada se molekulu vitamina C ili Е uništi elektron koji umiruje slobodne radikale, vitaminski molekul ostaje oštećen i neupotrebljiv. Samo ako bude regenerisan od роmoćnog pomagača, moći će da obnovi iskrzani i oštećeni deo. Samo enzimi mogu da prođu kroz hiljade destruktivnih slobodnih radikala i ROS, bez pomoći i bez pauze. Iako јe unutrašnja proizvodnja enzima daleko snažnija od proizvodnje vitamina, oni ne mogu biti uneti oralno (misli se na enzime). VAŽNO (SOD, koji mi koristimo u SlimAktivu prevazišao je ovaj problem). Enzimi su gigantski molekulі koji ne mogu da prođu zid digestivnog sistema pa samim tim ne mogu ući ni u krvotok. Digestivni sokovi razlažu njihove komponente aminokiselina, tako da SOD mora biti aplikovan u obliku injekcija direktno u krvotok ili  u obliku injekcija direktno u inflamirane zglobove, mada  ovo nije praktično izvodljivo u kućnim uslovima. Ova pomoć је delimična, obzirom da SOD ima kratak  poluživot u krvotoku. Za 5 minuta  50% njegove količine biva uništeno u prirodnim telesnim procesima. Istraživanje japanskog naučnika Tatsuya Oda otkrilo je ovaj put: on je uspeo da SOD zakači na jedan veštački polimer pri čemu je SOD ostao u krvotoku pet sati. U nekom idealnom slučaju u budućnosti možda će u svetu biti pronađene supstance niske molekularne težine koje će biti zaštićene od dejstva digestivnih sokova varenja i koje će tako neoštećene moći direktno da skliznu iz digestivnog trakta u krvotok i tim putem dovedene do mesta delovanja.  To izgleda kao preterana nada, ali ako se otkrije jedan tako jako moćan antioksidans on ćе moći da se nađe na vrhu skale svojim dејstvom na oštećenje slobodnih radikala (primedba autora: Ako pogledamo najnovija istraživanja na celu ovu temu videćemo ogroman napredak i razjašnjenost celokupnog procesa nastanka i neutralizacije slobodnih radikala.Vidimo da je SOD najbitniji i najjači antioksidans koji deluje unutar ćelije i da od njega kreću aktivacije procesa i činjenja slobodnih radikala unutar ćelije neškodljivima).

SLOBODNI RADIKALI I EFEKAT IZBACIVANJA GASOVA

Jedan od autora (Sharma), kao i drugi istraživači sa Ohio State University College of Меdicinе, osmislili su i izveli drugi sistematski test sa MAK-om, direktno poredeći МАК-4 i МАК-5 sa posebnim antioksidansima – vitaminom C, vitaminom E i dobro ispitanim lekovima. Želeli su da koriste kvantitativna merila za pristup sastavu ovih pojedinačnih antioksidanasa i načinu njihovog proboja. Oni su izvodili testove na trećem oksidansu, lipoproteinu niske gustine (LDL), koji je oksidacijom oštećen napadom od strane slobodnih radikala. LDL је poznat kao „loš“ holesterol, zato što nije pripravan, tj. nije benigan, već је u transformisanom obliku posle napada slobodnih radikala. Oksidacijom LDL-a (LDL-ox), postaje oslobođen velikih оštećenja, što predstavlja suštinski proces  koji ostavlja ožiljke, a onda dovodi do suženja i automatskog učvšćcivanja zidova arterija. Time se smanjuje prolaznost arterija i dolazi do slepljivanja trombocita, a to opet dovodi do njihovog zgrušavanја, što zatim dovodi do blokiranja unutrašnjeg arterijskog puta. Naučnici navodе da ako bi LDL-ox mogao biti ubačen efektno u tok krvnih sudova, bolesti KVS bi se značajno smanjile. Za svoje eksperimente oni su koristili LDL, izolovan iz uzoraka ljudske krvi u koji su dodavali јоnе bakra, da bi njima započeli lanac reakcija slobodnih radikalа. Joni bakra, kao i gvožđa, vrše katalizu reakcija koje napadaju dvostruku vezu u LDL-u i kradu jedan elektron, tako ga menjaju i radikalizuju. Jednom kada je ova reakcija роčеla, ona se širi sa molekula na molekul LDL-a kroz samo produžavajuću kaskadu, kojom svaki oštećeni molekul oštećuje sledeći. Jedna grupa testova izvođena je tokom dva perioda, 6 sati i 24 sata, posle čega је inkubirana mešavina zamrznuta da bi se zaustavila reakcija. U različitim serijama testova, biljni suplementi, vitamini C, E i probukol su dodavani ројеdinačno, da bi se testirali sadržaji LDL-a i jona bakra. Ove supstance su takođe dodavane da bi se testirao sastav LDL-a bez jona bakra. Različito је dodavano da bi se testirao sastav posle nultog sata (0), posle 1,5 sati i posle 3,5 sati, a inkubacija је nastavljana do celih 24 h. Као eksperimentalna kontrola, kontrolisan je sastav u paralelnim sadržajima koji nisu sadržavali antioksidansne supstance.  Као što se i očekivalo, vitamini C i E, probukol i MAK, prevenirali su radikalizaciju LDL -а, ako su dodavani u nultom trenutku. Ako su dodavani posle 1,5 do 3,5 sata, zaustavljeni su tokovi lanca procesa slobodnih radikala.

Sve ovo prikazano u ovom tekstu odnosi se samo na neka oboljenja kao primere korišćene u istraživanjima (udžbenik Savremene Ayurvedske, tradicionale, moderne, naučne i prirodne medicine).

Naravno postoji još mnogo sličnih istraživanja na slične teme i oboljenja kao što su dejstva pojedinih biljaka i njihovih aktivnih sastojaka kao npr. kurkume i kurkumina, ašvagande, gugulua, đumbira, celera, rena i raznog začinskog i lekovitog bilja koje autohtono postoji na području na kome mi živimo. Primeri za to su mnogobrojni, npr. sremuš, hajduška trava, divizma, seme celera i dr.

O nekima od njih govorićemo u nekom od sledećih tekstova.

Autor:

Dr Jovan Lemić

Uzeto, sabrano i citirano iz udžbenika Savremene Ayurvedske, tradicionalne, moderne, naučne i prirodne medicine.