prirodna formula za balans želudačne kiseline
21 apr
Blog, Saveti

Prirodna formula za balans želudačne kiseline

Želudac je deo digestivnog trakta gde se obavlja proces varenja i deponovanja hrane.

Želudačna kiselina koja se stvara u želucu pomaže u razlaganju hrane i održavanju sredine koja je jedina u ljudskom telu kisela.

Često se dešava disbalans nivoa kiseline u želucu, a uglavnom se to manifestuje kao smanjena proizvodnja iste što je poznato pod nazivom hipohlorhidrija.

Narušena ravnoteža ponovo se može postići uz pomoć posebnih, prirodnih komponenata koje sadrže dodaci ishrani poput HCl-Balansa.

O ŽELUDAČNOJ KISELINI

Želudačna kiselina predstavlja bezbojnu, probavnu tečnost koja se formira u želucu.

Pomaže u razlaganju unete hrane i lakšeg izdvajanja i apsorpcije svih neophodnih nutrijenata iz nje.

Odlikuje je visoka kiselost i samo takva može efikasno da razloži sve – od mesa do vlaknastog voća i povrća.

Iako ima takvu karakteristiku, ljudsko telo je stvoreno da bude otporno na određen nivo kiselosti formirane u želucu tako da nema opasnosti od zdravstvenih problema i razvoja opasnih oboljenja.

Želudačna kiselina sa svojom kiselošću eliminiše većinu infektivnih mikroorganizama koji u organizam mogu dospeti kroz unos hrane.

Po sastavu, želudačna kiselina je hlorovodonična kiselina.

ŠTA JE HLOROVODONIČNA KISELINA?

Hlorovodonična kiselina (HCl) nastaje putem razlaganja hlorovodonika u vodi i klasifikuje se kao jaka, bezbojna kiselina, prepoznatljivog oporog zadaha.

Hlorovodonična kiselina u razblaženom obliku je glavni sastojak želudačne kiseline, a pored nje prisutno je nekoliko enzima i mukus kojim je obložena sluzokoža želuca.

Ovo je jedna od najvažnijih industrijskih kiselina koja ima višenamensku upotrebu.

Koristi se kao reagens za uklanjanje kamenca, čišćenje metala, obradu kože, ekstrakciju ruda, ali i kao sastojak u proizvodnji želatina.

VAŽNOST HLOROVODONIČNE KISELINE ZA LJUDSKI ORGANIZAM

Hlorovodonična kiselina pomaže telu da razloži pojedenu hranu, da je svari i apsorbuje sve nutrijente iz nje.

Takođe, pruža zaštitu telu od infekcija tako što uništava bakterije i viruse.

Time predstavlja važan element odbambenog mehanizma ljudskog organizma.

Naročito je bitna za razlaganje proteina kada pretvara pepsinogen u pepsin.

Nizak nivo hlorovodonične kiseline će se negativno odraziti na sve ove procese.

Normalne količine stvaraju uslove za prevenciju brojnih infektivnih oboljenja nalik bakterijskom peritonitisu, pojedinim tipovima pneumonije, tuberkulozi…

ŠTA JE HIPOHLORHIDRIJA?

Hipohlorhidrija je pojava niskih vrednosti kiseline u želucu.

Tada se remeti probava i organizam ne dobija potrebne hranljive materije i energiju.

Patogeni uneti iz spoljašnje sredine kroz hranu se nekontrolisano razmnožavaju, a infekcija koju izazivaju se otežano leči.

Sa druge strane postoji hiperhlorhidrija kao javljanje pojačane sekrecije želudačne kiseline i ahlorhidrija, gde je uočeno potpuno odsustvo ili vrlo malo prisustvo kiseline u želucu.

Hipohlorhidrija se dijagnostikuje tako što lekar prvo obavlja klinički pregled i nakon toga testira pH nivo abdomena.

Postoje simptomi koji ukazuju na postojanje medicinskog stanja kao što je hipohlorhidrija, a mahom su vezani za rad sistema organa za varenje: nadutost, mučnina, gorušica, gasovi, želja za hranom iako nije prisutna glad…

Takođe je normalno prisustvo nesvarene hrane u stolici, ali i deficijencija različitih vitamina i minerala.

Pacijent sa hipohlorhidrijom oseća hroničan umor, ima lomljive nokte, promene na koži poput akni, kosa mu često opada i ima neurološke probleme kao što su ukočenost i poremećaji vida.

Ukoliko se ne tretira na vreme, hipohlorhidrija dovodi to trajnog oštećenja tkiva na organima digestivnog trakta, rekurentnih i hroničnih infektivnih bolesti, kao i drugih različitih hroničnih oboljenja koja mogu biti opasna po život obolele osobe.

FAKTORI RIZIKA ZA POJAVU HIPOHLORHIDRIJE

Među najčešćim razlozima koji imaju uticaj na javljanje stanja poput hipohlorhidrije nalazi se starenje.

Inače, statistika govori da više od 50% osoba starijih od 60 godina ima problem sa atrofičnim gastritisom, odnosno lučenjem malo ili nimalo želudačne kiseline.

Kod starijih od 80 godina ovakvo stanje je sasvim prirodno i uobičajeno.

Međutim, tu su i faktori čija pojava u mladosti ili srednjem dobu značajno remeti balans kiseline u želucu i ostavlja posledice na čitav organizam, a ne samo na digestivni trakt.

Loša ishrana puna ugljenih hidrata i poremećaji u ishrani poput neuhranjenosti i gojaznosti, ali i intolerancija na određenu hranu, mogu dovesti do hipolorhidrije.

Ka tome vode manjak fizičke aktivnosti i preterivanje sa fizičkom aktivnošćću.

Prekomerna upotreba cigareta, alkohola, droga i pojedinih medikamenata kao što su antibiotici narušiće balans želudačne kiseline.

Pacijenti sa hroničnom infekcijom izazvanom helikobakterijom i kancerogenim tumorima u sklopu digestivnog trakta su pod povećanim rizikom od hipohlorhidrije.

POSLEDICE MANJKA ŽELUDAČNE KISELINE

Dugoročan nizak nivo kiseline u želucu može ozbiljno da ugrozi zdravlje čoveka i podstakne pojavu opasnih bolesti.

Tu pojavu prati širok spektar negativnih delovanja na telo i zdravstvenih komplikacija.

Utvrđena je povezanost takvog prolongiranog stanja sa lupusom, alergijama, astmom i bolestima štitne žlezde.

Remeti se crevna flora uz rast štetnih bakterija i pojavu kandide.

Dolazi do refluksa kiseline kada se ona vraća u jednjak, ali je moguća i pojava sindroma propustljivih creva – tačnije slabe spojevi ćelija u tkivu iz zidova creva što dopušta toksinima i bakterijama da prodiru u krvotok.

Zbog poremećaja probave moguća je deficijencija gvožđa, što vodi ka anemiji.

Istraživanja su pokazala da pacijenti koji nisu na vreme tretirali hipohlorhidriju imaju povećan rizik od fraktura kostiju i osteoporoze.

Kod hroničnog atrofičnog gastritisa smanjena proizvodnja želudačne kiseline može biti pokretač ili prateći efekat.

Nije neuobičajeno da pacijenti sa hipohlorhidrijom imaju problematičnu kožu, a najčešće se to manifestuje kroz pojavu akni, psorijazu i ekcem.

Pacijenti sa kliničkom slikom koja uključuje hipohlorhidriju brže stare i pate od anksioznosti i depresije.

HCl-BALANS – REŠENJE ZA NARUŠEN BALANS HLOROVODONIČNE KISELINE U ŽELUCU

HCl-Balans predstavlja efektnu formulu u obliku dodatka ishrani namenjenu za balans želudačne kiseline i to u slučaju hipohlorhidrije.

Ovaj proizvod odlikuje prirodan sastav i pažljivo, stručno odabrane komponente radi postizanja optimalnog procesa varenja unete hrane u želucu.

Istovremeno će se osigurati potpuno iskorišćavanje hranljivih materija poput amino-kiselina i proteina.

HCl-Balans pomaže u rešavanju zdravstvenih problema izazvanih hipohlorhidrijom.

U sastavu HCl-Balansa se nalaze betain hidrohlorid, pepsin i bromelain.

Prema uputstvu za upotrebu, neophodno je uzimati jednom do tri puta dnevno po dve kapsule i to neposredno pre ili posle obroka da bi se ispoljilo što bolje pozitivno dejstvo.

OSNOVNE KOMPONENTE HCL BALANSA

BETAIN HIDROHLORID pomaže u stvaranju hlorovodonične kiseline u želucu.

U pitanju je kiseli oblik betaina, materije koja je veoma slična vitaminima, a najčešće se može naći u žitaricama.

Redukuje simptome koji prate hipohlorhidriju i podstiče probavu.

Deluje zaštitno na jetru isto kao na želudac i creva.

Preporučuje se i za tretiranje stanja nalik anemiji, astmi, aterosklerozi, poremećaju rada štitne žlezde i kamenu u žuči.

Delotvoran je kod hroničnih formi kandidijaze – čak i onih do čijeg je razvoja došlo usled dugoročnog niskog nivoa želudačne kiseline.

Betainhidrohlorid dostupan je u brojnim dijetetskim suplementima za probavu i regulaciju nivoa želudačne kiseline, a jedna kapsula HCl-Balansa u sebi ima 325 mg ove komponente.

PEPSIN je protelitički enzim koji se stvara u želucu i služi za razlaganje proteina koji u organizam dolaze kroz unos mesa, jaja, semenki i mlečnih proizvoda.

Ima primenu u tretiranju hipohlorhidrije tako što se unosi putem suplementacije u kombinaciji sa hlorovodoničnom kiselinom.

Upravo zbog toga se nalazi u sastavu HCL Balansa.

Manjak želudačne kiseline znači i poremećaj varenja i apsorpcije unetih proteina, a dodatni pepsin će olakšati ove procese i ublažiti simptome koji prate hipohlorhidriju.

Jedna kapsula HCl-Balansa sadrži 40mg pepsina.

BROMELAIN predstavlja kompleks proteolitičkih enzima dobijenih iz različitih delova ananasa.

Pomaže u procesu varenja i kod pacijenata sa hipohlorhidrijom i kod osoba sa drugim poremećajima u radu digestivnog trakta, a blagotvorno dejstvo ispoljava i kod zdravih ljudi.

Podstiče obnovu sluzokože želuca i creva.

Osim što pospešuje probavu, bromelain takođe poseduje antiinflamatorna i antikancerogena svojstva.

Ponaša se i kao imunomodulator i pruža pojačanu zaštitu organizma od infekcija čak i kad je nivo želudačne kiseline niži od uobičajenog.

Pomaže u zarastanju rana, inhibiranju agregacije trombocita i u tretiranju određenih oboljenja digestivnog trakta. Jedna kapsula HCl-Balansa sadrži 50mg bromelaina.

DODATNA POMOĆ

  • Smanjite porcije i jedite češće.

Obilni obroci mogu predstavljati stres za osetljiv digestivni trakt. Velika količina hrane uneta u kratkom vremenskom roku se sporo i otežano vari i isto tako apsorbuje.

  • Pojačajte unos cinka kroz ishranu.

Cink iz govedine, školjki, semenki, orašastih plodova, jogurta i obogaćenih cerealija koristi se u želucu za produkciju kiseline. Dijeta siromašna cinkom vodi ka nižem nivou želudačne kiseline od normalnog.

  • Dobro sažvaćite svaki zalogaj.

Žvakanje je prvi korak u varenju hrane i neophodno je da sa njim ne žurite. Uzimajte male zalogaje i jedite polako.

  • Jedite fermentisano povrće.

Kiseli kupus i krastavčići prirodno regulišu nivo želudačne kiseline i imaju efekat probiotika. Unosom fermentisanog povrća značajno će se poboljšati varenje i lakše eliminisati patogeni organizmi koji su iz spoljašnjosti dospeli u želudac.

ZAKLJUČAK

Ako posumnjate na bilo kakav problem sa varenjem, neophodno je da na vreme odete na lekarski pregled i utvrdite da li je reč o disbalansu želudačne kiseline.

Ukoliko se radi o hipohlorhidriji, poštujte smernice koje vam je dao lekar uz odgovarajuću terapiju.

Konsultujte se o korišćenju HCl-Balansa kao glavnom sredstvu za regulisanje kiseline u želucu ili bar pomoćnom preparatu koji će vam pružiti olakšanje i ublažiti brojne simptome koji prate stanje hipohlorhidrije.

Proizvod na bazi prirodnih sastojaka najbolje podstiče probavu i pruža željene efekte.

HCl-Balans

HCl-Balans, formula za balans želudačne kiseline.

HCl-Balans dodatak ishrani
Zatvori

HCl-Balans

2.352,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu

Reference:

https://www.healthline.com/health/how-to-increase-stomach-acid

https://www.healthline.com/health/how-strong-is-stomach-acid

manjak zeludacne kiseline
21 mar
Blog, Saveti

Kako rešiti problem manjka želudačne kiseline

Ako se ne leči, Hipohlorhidrija može uzrokovati vrlo ozbiljne zdravstvene probleme, stoga je veoma važno da na vreme potražite lekarsku pomoć.

Rešavanje problema ne samo da će povećati i normalizovati nivo želudačne kiseline, nego i poboljšati zdravlje vašeg probavnog sistema i smanjiti stres u organizmu.

Više od polovine ljudi s bolestima gastrointestinalnog trakta nije ih ni svesno, iz razloga što se većina bolesti ne oseti do određenog vremena, a kad telo postane nesposobno nositi se s bolešću koja se razvija, počinju se pojavljivati ​​prvi simptomi.

ŠTA JE HIPOHLORHIDRIJA?

Hipohlorhidrija je medicinski izraz za nizak nivo želudačne kiseline.

Želudačna kiselina, zajedno s nekoliko enzima, pomaže u razgradnji hrane, ubija bakterije kako bi sprečila infekciju i pomaže telu da apsorbuje određene hranjive sastojke, poput vitamina B-12, gvožđa, cinka, kalcijuma i proteina.

Da bi želudac proizvodio HCl, telo treba apsorbovati cink iz ishrane, a hrana koja je bogata cinkom:

  • semenke bundeve,
  • rakovi,
  • govedina i svinjetina,
  • pasulj,
  • indijski oraščići, i dr.

Kućni lek za povećanje nivoa želudačne kiseline je svakako hrana bogata cinkom.

Bolje je započeti s nemasnim izvorima hrane koji su bogati cinkom, semenke bundeve su najbolje u tom pogledu.

Nizak nivo želudačne kiseline može rezultirati i drugim nedostacima, poput nedostatka gvožđa, vitamina B-12 i kalcijuma, stoga vam lekar može preporučiti uzimanje suplemenata ili povećati prehrambeni unos ovih hranjivih sastojaka.

Jednom, kada vam lekar utvrdi zašto je nivo želudačne kiseline nizak, preporučiće adekvatne načine za ublažavanje ili prevenciju simptoma.

Pravovremeno lečenje smanjiće rizik od komplikacija.

Želucu je potrebna kisela sredina iz nekoliko razloga:

  • Želudačna kiselina je prva barijera koja sprečava prolaz različitih mikroorganizama.
  • Želudačna kiselina pomaže u probavi proteina stimulišući aktivaciju enzima pepsina. Ako u želucu nema dovoljno kiseline, mogu se adekvatno razgraditi proteini uneti hranom.
  • Stimuliše pankreas i tanko crevo da proizvode probavne enzime i žuč za razgradnju proteina, masti i ugljenih hidrata. Hipohlorhidrija narušava apsorpciju masti i ugljenih hidrata, što dovodi do nadutosti, probavnih smetnji i nedostatka vitamina topivih u mastima kao što su A, D, E i K.
  • Želudačna kiselina inicira peristaltičko kretanje, odnosno ritmičko stezanje creva, za prenos hrane kroz gastrointestinalni trakt.
  • Želudačna kiselina je neophodna za apsorpciju vitamina B12, koji je ključ za normalno funkcioniranje eritrocita mozga i nervnog sistema.
  • Želudačna kiselina je neophodna za pravilnu apsorpciju elemenata u tragovima kao što su kalcijum, magnezijum, cink, bakar, gvožđe, selen, bor i dr.

Ko je pod rizikom?

Iako se simptomi počinju javljati već posle 35 godine, najveći rizik od hipohlorhidrije je kod osoba starijih od 65 godina.

Određeni faktori mogu povećati rizik od razvoja bolesti, kao što je: uzimanje lekova za smanjenje proizvodnje želudačne kiseline, stres, ishrana u kojoj nedostaje cink, koji imaju infekciju H. pylori, i dr.

SIMPTOMI HIPOHLORHIDRIJE

Simptomi hipohlorhidrije mogu uključivati:

  • podrigivanje
  • nadimanje
  • proliv
  • gasove
  • gorušica
  • crevne infekcije
  • nedostatak hranjivih sastojaka
  • neprobavljena hrana u stolici
  • nervozan želudac
  • gubitak kose
  • lomljivi nokti
  • problem sa vidom

Takođe, postoji veza između hipohlorhidrije i nekoliko drugih medicinskih problema, kao što su:

  • anemija
  • astma
  • alergije
  • autoimuni poremećaji (lupus)
  • problemi s kožom, uključujući akne i psorijazu

DIJAGNOZA BOLESTI

Da bi dijagnostifikovao hipohlorhidriju, lekar će pregledati vašu istoriju bolesti i obaviti fizički pregled, odnosno proveriti krvnu sliku i nivo kiselosti vašeg želuca, pomoću pH skale.

Vrednost pH 3–5 ukazuje na hipohlorhidriju, dok nivo pH manji od 3 ukazuje na normalan nivo želudačne kiseline.

Ako je pH vrednost veća od 5, to ukazuje na gotovo potpuno odsustvo želudačne kiseline, koja se naziva aklorhidrijom.

Da bi sami potvrdili da li imate nizak nivo želudačne kiseline uradite jedan test koji daje približno tačne rezultate, a sve što vam je potrebno je soda bikarbona i malo vode.

Budući da je test i jeftin i siguran, možete češće da proverite nivo želudačne kiseline.

Pomešajte kašičicu sode bikarbone sa malo hladne vode i prvo popijte mešavinu ujutro pre nego što pojedete ili popijete bilo šta drugo.

Izmerite vreme koliko vam treba da podrignete; ako vam treba više od pet minuta ili ukoliko uopšte ne podrignete, to je znak slabe želudačne kiseline.

Test deluje pokretanjem hemijske reakcije u želucu mešanjem osnovne sode bikarbone sa želudačnom kiselinom.

Prirodni odgovor ako imate dovoljno želučane kiseline je gas ugljen dioksid koji uzrokuje podrigivanje.

LEČENJE HIPOHLORHIDRIJE

Lečenje hipohlorhidrije zavisiće od uzroka i težine simptoma.

Neki lekari preporučuju pristup koji se prvenstveno zasniva na promenama u ishrani i suplementima.

Korisna hrana:

  • Ananas, zbog svog enzima bromelaina, kao i papaja i njegov enzim papain, smatraju se korisnom hranom, budući da njihovi enzimi podstiču probavu.
  • Gorka hrana, poput rukole, radiča, limunovog soka i dr., dokazano podstiču probavu.
  • Povećavanje unosa omega 3, koja se nalazi u lososu, skuši, haringi tuni i lanenom semenu, pomaže kod smanjenja upale.

Obavezno treba isključiti:

  • Soju, budući da je bogata belančevinama, pa se teško probavlja,
  • Kikiriki,
  • Alkohol i pušenje, jer podstiču upalu,
  • Antacide, jer oni neutrališu želudačnu kiselinu.

Takođe, preporučuje se:

  • Češći, a smanjeni obroci, kako bi maksimalno smanjili opterećenje želuca.
  • Održavanje hidratacije.
  • Prestanak uzimanja bilo kakvih lekova koji umanjuju lučenje Hlorovodične kiseline (HCl).

PRIRODNI LEKOVI ZA HIPOKLORHIDRIJU

Dobra vest je da prirodnim putem možete povećati proizvodnju ili količinu želudačne kiseline pomoću nekih jednostavnih kućnih lekova.

  • Razmislite o uzimanju gorkog bilja.

Artičoka, encijan, koren maslačka, hmelj, lovor itd., gorko je bilje i povrće koje je vrlo efikasno u podsticanju proizvodnje želudačnih kiselina.

Još jedan sastojak hrane koji pomaže u proizvodnji probavnih sokova je đumbir.

Neki alternativni stručnjaci kažu da gorko bilje uzeto pre jela može podstaći lučenje želudačne kiseline i probavnih enzima, a gorke biljke kao što su encijan, artičoka, hmelj i korijen maslačka neke su od najsigurnijih i najefikasnijih biljaka u podsticanju želudačne kiseline.

Gorke namirnice su korisne ne samo da podstiču probavu, već sprečavaju gomilanje toksina u organizmu, bore se protiv virusa, gljivica i bakterija, podstiču rad jetre, jačaju imunitet, pomažu u slučaju umora i iscrpljenosti, podstiču rad nerava, i dr.

Jednostavan ayurvedski lek je polako žvakati tanku krišku svežeg đumbira s prstohvatom kamene soli 5-10 minuta pre jela.

  • Manuka med

Manuka med ima antimikrobna svojstva.

Manuka med se proizvodi na Novom Zelandu i u Australiji od pčela koje oprašuju stablo manuka i sadrži prirodni sadržaj peroksida što ga čini snažnim antibakterijskim sredstvom.

Važno je napomenuti da med treba kupovati od proverenih proizvođača.

  • So kao kućni lek

Nerafinisana morska so, himalajska.

  • Beli luk i ulje origana

Razmotrite određene biljke, poput belog luka i origano ulja, jer su to dodaci koji pomažu ukoliko dođe do bakterijskog rasta.

  • Pijte čaj od đumbira

Smatra se da đumbir pomaže probavi i smanjuje nadutost. U ayurvedskoj medicini i tradicionalnoj kineskoj medicini, đumbir se smatra tonikom za probavu.

  • Limun i limunov sok

Limun i limunov sok mogu pomoći u povećanju proizvodnje HCl, uravnotežiti pH u želucu i regulisati probavne enzime.

  • Uzmimanje multivitamina

Mnogi ljudi širom sveta uzimaju neke vitaminske suplemente svakog dana, da bi poboljšali svoje zdravlje.

Budući da hipohlorhidrija može dovesti do nedostatka određenih vitamina i minerala, može se preporučiti multivitaminski i mineralni dodatak.

Imajte u vidu da neki vitamini i minerali bolje rade svoj posao u kombinaciji, dok neke druge kombinacije mogu umanjiti apsorpciju.

Gvožđe se, na primer, bolje apsorbuje ako se uzima u kombinaciji sa vitaminom C.

  • Uzimanje vitamina B kompleksa

Neki stručnjaci predlažu dodatni vitamin B kompleks.

Iako to nije lečenje hipoklorhidrije, može se preporučiti da se nadoknadi potencijalni nedostatak B12 i drugih vitamina B.

B12 je najznačajniji nedostatak vitamina s niskim nivoom HCl.

  • Uzmite probiotike

Oni mogu podržati probavni sistem i pomoći u zaceljivanju i obnavljanju pozitivne GI mikrobiote, kao i sprečiti rast neželjene patogene mikroflore.

  • Uzmite probavne enzime

Enzimi su od velike koristi za vaše zdravlje. Njihov manjak ili nedostatak može ozbiljno smetati zdravlju i znatno umanjiti kvalitet života, dok bez nekih život ne bi bio moguć.

  • Pokušajte sa uzimanjem kapsula sa betain hidrohloridom

To nadopunjuje ono što vaš sistem prirodno proizvodi za poboljšanje probave i apsorpciju hranjivih sastojaka; uzmite ga sa proteinima kako bi osigurali dobre rezultate.

Ništa manje nije važno da:

  • Temeljno žvačite hranu.

Kvalitet vaše ishrane bitno utiče na stvaranje želudačne kiseline, pa tako i na način na koji je jedete.

Temeljitim žvakanjem hrane pomažemo hrani da se dobro probavi u želucu, jer enzimi velike komade ne mogu razgraditi i mogu izazvati nelagodu, bol i grčeve. Dobra probava je ključ zdravlja.

I na kraju, treba zapamtiti, da je vašem organizmu potrebna želudačna kiselina, i da je vaš cilj da dođete do uravnoteženog nivoa.

Takođe, preparat HCl-Balans, postaje formula za balans želudačne kiseline, nastao stručno odabranom kombinacijom betain hidrohlorida, enzima pepsina i bromelaina visoke proteolitičke aktivnosti, čime se postiže optimalan proces varenja hrane u želucu.

HCl-Balans povećava svarljivost i iskoristljivost proteina i amino-kiselina iz hrane što je posebno važno za ljude koji su fizički aktivni (sport, teretana…).

HCl-Balans

HCl-Balans, formula za balans želudačne kiseline.

HCl-Balans dodatak ishrani
Zatvori

HCl-Balans

2.352,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu

Reference:

https://www.healthline.com/health/how-to-increase-stomach-acid

https://www.medicalnewstoday.com/articles/322491

erozivni gastritis
14 jan
Blog, Saveti

Erozivni gastritis

Gastritis je česta pojava. Ukoliko je sluzokoža želuca izuzetno oštećena, a tkivo diretno izloženo dejstvu želudačne kiseline, gastritis se smatra erozivnim.

Erozivni gastritis je ređi oblik upale sluzokože želuca, a do njega uglavnom dolazi ukoliko se ne tretira početni stadijum bolesti.

On može dalje da se razvija i utiče na ceo organizam, ali je ipak izlečiv. Bitno je utvrditi tačan uzrok i krenuti sa lečenjem.

Preduzmite određene mere da bi ceo sistem organa za varenje funkcionisao normalno i bez tegoba.

Erozivni gastritis se teško leči pa je zato neophodno da pacijent bude uporan i da koristi proverene metode za tretiranje.

Mnoge od njih su prirodnog porekla i potpuno bezbedne.

Fokusiranje na tretman i promene u životnim navikama stvaraju siguran put ka izlečenju.

ŠTA JE EROZIVNI GASTRITIS?

Erozivni oblik gastritisa predstavlja veće oštećenje sluzokože želuca koje uglavnom ima akutni oblik, a ponekad i hroničan.

Može se razvijati godinama i potpuno neprimetno. Oštećenjima na sluzokoži prethodi razvoj jake upale i otoka.

Dijagnostikovanje erozivnog gastritisa vrši se endoskopijom, a nakon toga se pacijentu određuje odgovarajuća terapija.

U sklopu dodatnog testiranja vrše se laboratorijski pregled uzorka stolice i rendgensko zračenje.

Kao najčešća komplikacija se javlja peptički ulkus, odnosno čir na želucu.

ŠTA UZROKUJE EROZIVNI GASTRITIS?

Jedan od najčešćih uzročnika ove forme gastritisa jeste dugoročno korišćenje nesteroidnih, antiinflamatornih medikamenata (NSAID).

Jedan od tipičnih primera je aspirin.

Neretko, pokretači erozije sluzokože želuca mogu biti svakodnevni unos velikih količina alkohola i stres.

Među ređim uzrocima ubrajaju se delovanje radijacije, vaskularna povreda i direktna trauma.

Erozivni gastritis može nastati i kao komplikacija neke virusne infekcije, ali i usled dejstva radijacije.

Bakterija Helicobacter Pylori je često povezana sa pojavom erozivnog gastritisa.

 

U saradnji sa sajtom www.prirodnolecenje.com obezbedili smo Vam

BESPLATAN primerak E-knjige

7 prirodnih namirnica koje se preporučuju za borbu protiv Heliko bakterije

KLIKNITE OVDE ZA PREUZIMANJE

helikobakterija-baner-small

FAKTORI RIZIKA

Pacijenti sa ovakvim zdravstvenim poremećajem su uglavnom ljudi srednjih godina.

Statistika pokazuje da se ovakava gastritis češće javlja kod muškaraca nego kod žena.

Pušači i osobe koje konstantno konzumiraju velike količine alkohola su pod velikim rizikom od erozivnog gastritisa.

Ako se vaša ishrana sastoji od namirnica sa visokom koncentracijom soli, trans masti i veštačkih aditiva, postoji verovatnoća da ćete u budućnosti imati problem sa opasnim oštećenjima na sluzokoži želuca.

Ukoliko već duže vreme koristite NSAID medikamente ili lekove za gastroezofagealni refluks, prisutna je opasnost od razvoja erozivnog gastritisa.

NAJČEŠĆI SIMPTOMI EROZIVNOG GASTRITISA

Pacijenti sa erozivnim gastritisom često ne primećuju nikakve tegobe.

Ako one postoje, to su uglavnom mučnina, povraćanje i bolovi u predelu abdomena.

Varenje unete hrane je otežano.

Javlja se krvarenje, a koliko će ono biti obilno zavisi od toga koliko je sluzokoža oštećena.

Naravno, pojačano krvarenje zahteva hitnu medicinsku pomoć, jer ignorisanje ove pojave može dovesti do anemije.

Pacijenti su se žalili i na simptome kao što su gorušica, gubitak apetita i malaksalost.

Mogu se uočiti i problemi poput depresije i anksioznosti.

PRIRODNI LEKOVI ZA EROZIVNI GASTRITIS

1. Kim pomaže oštećenoj sluzokoži da se oporavi od erozivnog gastritisa

Semenke kima su odlične za varenje i smanjenje produkcije želudačne kiseline, što dalje pomaže oštećenoj sluzokoži da se oporavi od erozivnog gastritisa. Kim je odličan začin, ali i prirodno lekovito sredstvo koje mogu koristiti i deca i odrasli.

Prokuvati kašičicu semena kima u 200ml vode. Procediti prohlađenu vodu i u nju dodati kašičicu soka od listova korijandera i prstohvat soli. Piti dva puta dnevno.

2. Nana prirodno sredstvo za ublažavanje upale u predelu abdomena

Nana ili menta jeste čest odabir ljubitelja čajeva, ali i prirodno sredstvo za ublažavanje upale u predelu abdomena koja prati erozivni gastritis. Rešiće bilo kakav problem sa varenjem i smanjiti gasove i nadimanje.

Stavite 200ml vode da provri pa u nju dodajte 7 svežih listića mente. Skloniti sud sa strane i sdačekati 3-5 minuta da čaj odstoji. Procediti tečnost i dodati kašičicu kvalitetnog meda. Piti 2-3 puta dnevno.

3. Kupus ublažava simptome erozivnog gastritisa

Osim što ublažava simptome erozivnog gastritisa, sok od svežeg kupusa pomaže i pri tretiranju komplikacija kao što je čir. Odlikuje ga brzo, protivupalno dejstvo i efekat pročišćavanja digestivnog trakta.

Iseckajte jednu manju glavicu kupusa. Komade ubacite u blender i usitnite ih što više možete, a po potrebi dodajte malo vode. Nakon što dobijete ujednačenu smešu, popijte je odmah. Uzimati ovaj napitak 3-4 puta dnevno.

4. Matičnjak smanjuje nadimanje i smanjuje intezitet grčeva i bolova

Ova lekovita biljka uspešno smanjuje nadimanje i smanjuje intezitet grčeva i bolova u stomaku nastalih zbog erozivnog gastritisa. Reguliše normalno lučenje želudačne kiseline i podstiče varenje unete hrane. Takođe, matičnjak sprečava javljanje mučnine, kao i povraćanje.

250ml prokuvane vrele vode sa kašičicom suvih listova matičnjaka ostaviti da odstoji oko 10 minuta. Procediti dobijen čaj i po želji ga zasladiti medom. Piti 2-3puta dnevno naredne 4 nedelje.

5. Kurkuma je odličnan lek za erozivni gastritis

Protivupalno dejstvo sastojka kurkumina čini ovaj začin odličnim lekom za erozivni gastritis. Kurkuma smanjuje iritaciju u predelu digestivnog trakta, reguliše produkciju želudačne kiseline i blagotvorno deluje na oštećenu sluzokožu želuca. Možete koristiti svež koren kurkume ili začin u prahu u vidu leka.

Napravite pastu od jedne banane i kašičice kurkume, a zatim dodati malo probiotskog jogurta. Uzimati svaki dan po jednu dozu ovoko pripremljne smese.

6. Pirinač za prirodno lečenje gastritisa

Za prirodno lečenje erozivnog gastritisa koristi se i voda koja se dobije nakon kuvanja pirinča. Ona ublažava upalu koja prati eroziju sluzokože želuca, kao i ostale prateće tegobe.

150g pirinča kuvajte u 1l vode oko 20 minuta. Nakon toga, procedite vodu, sačekajte da se malo ohladi i sipajte je u staklenu flašu. Pijte svaki dan ovu dozu pirinčane vode da bi ublažili simptome erozivnog gastritisa.

7. Ruzmarin je dobar za tretiranje simptoma erozivnog gastritisa

Osim što se koristi kao začin, aromatični ruzmarin je dobar za tretiranje simptoma erozivnog gastritisa. Ponaša se antiinflamatorno i prepun je antioksidanasa. Služi i kao sjajna preventiva i lekovito sredstvo kada su u pitanju čirevi. Koristite ruzmarin u svežem ili sušenom obliku.

U šolju ključale vode sipajte jednu kašičicu sušenog ruzmarina. Skloniti sud sa vatre i sačekati nekoliko minuta pre nego što procedite tečnost. Dobićete čaj koji možete zasladiti medom po želji. Uzimati dve šolje na dan.

8. Đumbir za tretiranje erozivnog gastritisa

Svež koren đumbira pružiće Vam momentalno olakšanje ukoliko patite od erozivnog gastritisa. Ublažiće postojeću upalu i stimulisati varenje, bez gorušice i neprijatnog bola. Pored toga, đumbir se uspešno bori protiv mučnine i sprečava povraćanje unete hrane.

Svako jutro uzmite komadić korena đumbira dužine oko 2-3cm. Dobro ga sažvaćite pre gutanja i odmah nakon toga popijte čašu vode.

PROMENE U NAČINU ISHRANE

S obzirom da je loša ishrana jedan od uzročnika erozivnog gastritisa, kao i potencijalnih komplikacija vezanih za digestivni trakt i ostale sisteme organa, veoma je važno uvesti izmene u svakodnevni jelovnik.

Birajte namirnice koje su bogate antioksidansima i lako svarljivim vlaknima.

Odličan izbor su i probiotici koji će dodatno olakšati proces varenja i ublažiti postojeće simptome.

Svaki dan jedite sveže voće i povrće, proizvode od integralnog brašna i hranu koja u sebi sadrži kvalitetne proteine (živinsko meso, riba, orašasti plodovi, mahunarke).

Izbegavajte preteranu upotrebu začina i prženje u dubokom ulju kao vid termičke obrade namirnica.

Jedite češće, a neka porcije budu manje.

To takođe olakšava varenje, a ublažava i simptome koji prate erozivni gastritis.

DODATNI SAVETI

  • Izbegavajte NSAID lekove ili smanjite doziranje. Naravno, na ovaj korak se odlučite tek u dogovoru sa lekarom koji prati Vaše stanje. On će proceniti da li možete funkcionisati bez ovakvih medikamenata ili će Vam pronaći manje štetnu zamenu.
  • Vodite računa o ličnoj higijeni. Redovno perite ruke mlakom vodom i sapunom. Dentalna higijena je takođe veoma važna, jer neadekvatna nega zuba negativno utiče na digestivni trakt.
  • Hidratacija je važna za pacijente sa erozivnim gastritisom. Svakoga dana pijte dovoljno čiste, filtrirane vode. Neka minimalna doza bude 8-10 čaša dnevno.
  • Prestanite da pušite. Duvanski dim i cigarete dodatno štete sluzokoži želuca i pogoršavaju simptome poput bolova u stomaku. Ako ne možete sami da ostavite pušenje, potražite stručnu pomoć.
  • Prekinite sa unosom alkoholnih pića. Alkohol iritira celokupan sistem organa za varenje, a kod pacijenata sa erozivnim gastritisom pojačava oštećenja na osetljivoj sluzokoži. Polako smanjujte doze pića koje unosite dok potpuno ne prestanete sa konzumiranjem.
  • Naučite da se izborite sa stresom.U tome Vam mogu pomoći brojne tehnike za relaksaciju nalik meditaciji, vežbama za kontrolu disanja i akupunkturi.

MOGUĆE KOMPLIKACIJE

Ako se erozivni gastritis ne tretira pravilno ili uopšte ne leči, kod pacijenta se mogu javiti određene komplikacije.

Njih predstavljaju ozbiljne tegobe koje se teško podnose i zdravstveni poremećaji nalik čiru, anemiji, oboljenjima bubrega, polipima i deficijenciji vitamina B12.

Do anemije može doći zbog unutrašnjeg krvarenja ili manjka gvožđa u krvotoku.

Tumori su ređa pojava kada je u pitanju erozivni gastritis.

KADA TREBA POTRAŽITI HITNU MEDICINSKU POMOĆ?

Ukoliko simptomi traju duže od nedelju dana bez obzira na redovnu primenu propisane terapije ili prirodnih lekovitih sredstava, veoma je bitno obratiti se lekaru radi pronalaženja nekog drugog rešenja i daljih analiza.

Unutrašnje krvarenje ne treba ignorisati, već takođe potražiti stručnu pomoć.

Možete ga prepoznati po znakovima kao što su pojava krvi u sadržaju izbačenom putem povraćanja, crnoj boji stolice (nalik katranu), nesvestici, bledilu kože i malaksalosti.

NA PRIRODAN NAČIN SPREČITE STVARANJE DODATNIH OŠTEĆENJA NA SLUZOKOŽI ŽELUCA

Erozivni gastritis je ozbiljno stanje koje se leči upornošću i sprovođenjem odgovarajuće terapije.

Ako budete reagovali na vreme i potražite pomoć na samom početku, nećete se u budućnosti susretati sa komplikacijama koje mogu još više narušiti Vaše zdravlje.

Pomozite sebi tako što ćete iskoristiti lekovita sredstva koja nudi priroda, uneti izmene u svoj život i takođe zatražiti pregled i savete svog lekara.

Preporučeni proizvodi:
Gastrolact-pakovanje
Zatvori

Gastrolact®

4.998,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
LV-GastroProtect obnavlja sluzokozu zeluca
Zatvori

LV-GastroProtect

950,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
DigestFood - enzimi za bolje varenje
Zatvori

DigestFood

990,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu

Reference:

https://www.msdmanuals.com/professional/gastrointestinal-disorders/gastritis-and-peptic-ulcer-disease/erosive-gastritis

https://www.healthline.com/health/gastritis

https://www.sciencedirect.com/topics/medicine-and-dentistry/erosive-gastritis

Heliko bakterija
07 sep
Blog, Saveti

Heliko bakterija

Ljudsko telo svakodnevno dolazi u kontakt sa brojnim mikroorganizmima na različite načine i postaje njihovo novo prebivalište.

Pojedine vrste ne predstavljaju pretnju za zdravlje, a neke mogu uzrokovati opasne infekcije.

Postoje i tipovi mikoroogranizama koji su u stanju da miruju dugo unutar tela čoveka i da u nekom momentu njihovo ponašanje postane destruktivno.

Upravo takva je heliko bakterija, koja predstavlja opasnost za čitav sistem organa za varenje.

Infekcija koju ona pokreće se mora lečiti na vreme da ne bi došlo do veoma opasnih komplikacija.

ŠTA JE HELIKO BAKTERIJA?

Heliko bakterija, poznata i pod njenim latinskim nazivom Helicobacter pylori, predstavlja mikroorganizam koji je veoma prisutan u organizmu ljudi, kao i u okolini sa kojom imamo svakodnevni kontakt.

Naime, smatra se da više od 50% ljudske populacije u nekom trenutku života dođe u dodir sa heliko bakterijom.

Termin ’’heliko’’ znači ’’spirala’’, jer sama bakterija ima spiralni oblik. Ova bakterija ne mora uvek da uzrokuje infekciju. Ona neretko boravi u telu čoveka, a da on uopšte nije svestan njene prisutnosti.

Zdrava osoba unosi u svoj organizam Helicobacter pylori putem oralnog kontakta sa zaraženim licem ili u dodiru sa fekalijama.

Postoje i drugi načini prenosa ove gram negativne bakterije, ali ovi su se pokazali kao najčešći.

 

U saradnji sa sajtom www.prirodnolecenje.com obezbedili smo Vam

BESPLATAN primerak E-knjige

7 prirodnih namirnica koje se preporučuju za borbu protiv Heliko bakterije

KLIKNITE OVDE ZA PREUZIMANJE

helikobakterija-baner-small

INFEKCIJA UZROKOVANA AKTIVNOŠĆU HELIKO BAKTERIJE

Helicobacter pylori se sa lakoćom prilagođava kiselom okruženju unutar abdomena čoveka i po potrebi ga menja. Njena sposobnost da umanji kiselost u digestivnom traktu radi preživljavanja pokreće infekciju, a sa njom i brojne simptome.

Stvara enzim poznat kao ureaza i uz pomoć njega menja nivo kiselosti u abromenu.

Zahvaljujući svom spiralnom obliku, heliko bakterija bez ikakvih poteškoća prolazi kroz mukus želuca, a istovremeno ne dozvoljavaju imunološkom sistemu da adekvatno odgovori na novonastale promene.

Heliko bakterija može da izazove akutnu ili hroničnu infekciju u telu pacijenta. Hroničan oblik infekcije može uzrokovani atforične promene u predelu abdomena i poznata je njena povezanost sa nastankom peptičkog ulkusa.

KO JE POD RIZIKOM?

Stepen rizika zavisi od okruženja u kom obitavate i uslova pod kojim živite. Stanovnici zemalja u razvoju su najčešći pacijenti sa infekcijom koju je izazvala upravo Helicobacter pylori.

Deca spadaju u rizičnu grupu, jer upravo u periodu detinjstva se heliko bakterija najčešće unosi u organizam. Razlozi su zanemarivanje higijene i kontakt sa zaraženim materijama.

Osobe koje konzumiraju meso u kome se nalazi heliko bakterija, kao i nečistu, nefiltriranu vodu, dovode sebe u direktnu opasnost.

Stres i pušenje nisu direktni uzročnici, ali mogu poslužiti kao podsticaj bakteriji da se brže razmnožava, što olakšava patogenezu.

SIMPTOMI HELIKO BAKTERIJE

U najvećem broju slučajeva, pacijenti sa heliko bakterijom su asimptomatični. Oni se osećaju dobro, bez ikakvih naznaka da u svom telu nose potencijalnog pokretača infekcije.

U slučaju da su simptomi ipak prisutni, oni se javljaju u formi mučnine koja može biti praćena povraćanjem.

Javlja se gastro-ezofagealni refluks, praćen bolovima i nadutošću u predelu abdomena različitog inteziteta.

Bol je jači tokom noći i nekoliko sati nakon obroka, kada se sva hrana obradi, a uneti sastojci apsorbuju. Dijareja i neprijatan zadah takođe nisu retkost.

Pacijenti mogu uočiti i neobjašnjiv i nagli gubitak telesne težine.

NAPREDOVANJE INFEKCIJE

Nakon određenog vremena i napretka postojeće infekcije, bez obzira na njen oblik, može doći do određenih promena u telu čoveka, kao i razvoja oboljenja.

Gastritis, u akutnoj i hroničnoj formi, jeste upala sluzokože abdomena i vrlo često nastaje pod uticajem aktivnosti heliko bakterije.

Odavno je utvrđena povezanost sa peptičkim ulkusom, za kojeg se ranije smatralo da ga uzrokuju faktori poput loše ishrane, pušenja i stresa.

Takođe i intestinalna metaplazija je jasno uzrokovana organizmom Helicobacter pylori.

Ovo stanje predstavlja promenu sluzokože želuca koje je neretko prekancerogeno.

DIJAGNOSTIKOVANJE HELIKO BAKTERIJE

Ukoliko lekar smatra da kod pacijenta postoji akutna ili hronična infekcija izazvana aktivnošću heliko bakterije, zatražiće laboratorijski test da bi se utvrdila tačna dijagnoza.

Pristupa se i korišćenju specijalnih metoda za otkrivanje komplikacija, u slučaju da je infekcija već duže vreme prisutna i nije lečena.

Postoji nekoliko vrsta testova koji bez sumnje mogu detektovati heliko bakteriju u organizmu čoveka.

1. Fekalni test za otkrivanje heliko bakterije

Fekalni test je svakako jedan od najefikasnijih i najčešćih. Njegova tačnost je od velike pomoći u opažanju početnog stadijuma infekcije. Uzorak stolice se nosi u laboratoriju, gde se utvrđuje prisustvo antigena heliko bakterije u istom.

2. Serološke analize

Serološke analize podrazumevaju dokazivanje zastupljenosti određenih antitela na raznovrsne bakterije, uključujući i Helicobacter pylori. Moguće je na ovaj način odrediti i da li je infekcija hronična ili akutna.

3. Izdisajni urea test kao pokazatelj prisutnosti Helicobacter pylori

Izdisajni urea test funkcioniše tako što se meri potencijalna povećana aktivnost ureaze, što je pokazatelj prisutnosti organizma Helicobacter pylori.

4. Biopsija želuca za otkrivanje heliko bakterije

Biopsija želuca se takođe vrši da bi se detektovala heliko bakterija, a ona predstavlja uzimanje uzorka želuca radi dalje analize. Takođe, može se na ovaj način ispitati i duodenum.

KONVENCIONALNI TRETMANI HELIKO BAKTERIJE

Terapije se prepisuju pacijentima od strane stručnog lica koje prati njihovo stanje i razvoj infekcije, a u ovom slučaju to je lekar specijalista.

Prilikom određivanja medikamenata za tretiranje heliko bakterije, utvrđuje se potencijalna antibiotska rezistencija, kao i moguća alergija na sastojke medicinskih sredstava.

Antibiotici su najčešći tip medikamenata, a koriste se zajedno sa probioticima da bi se sprečila neželjena dejstva.

Antibiotska terapija traje jednu ili dve nedelje, u zavisnosti od toga koliko je infekcija napredovala, kao i nastalih oštećenja.

Moguća je primena H2 blokatora za redukciju sekrecije želudačne kiseline.

PRIRODNI TRETMANI HELIKO BAKTERIJE

Sredstva prirodnog porekla ne mogu u potpunosti eliminisati Helicobacter pylori iz organizma.

Međutim, mogu ublažiti njenu koncentraciju, sprečiti dalji napredak infekcije i poboljšati dejstvo konvencionalnih tretmana.

Uvođenje prirodnih sredstava u tretiranje heliko bakterije razmotrite sa sa svojim lekarom koji prati Vaše stanje, a njegovi saveti pomoći će Vam da za sebe odaberete darove prirode koji mogu biti najdelotvorniji konkretno za Vaš slučaj.

Ovo su neki od predloga za prirodni tretman heliko bakterije:

– ALOJA VERA uspešno ublažava simptome heliko bakterije. Delotvorna je u zaštiti digestivnog trakta i detoksikaciji organizma. Koristi se gel iz mesnatog lista biljke, koji se može rastvarati u mlakoj vodi i piti svakodnevno.

– SLADIĆ i aktivni sastojci ove biljke utiču na ublažavanju efekata infekcije i aktivnosti heliko bakterije, a takođe služe i kao odlična preventiva. Od sladića se kuva čaj, koji se može piti najviše dva puta dnevno. Po želji, moguće je dodati malo đumbira ili kašičicu kvalitetnog, organskog meda.

– MLEKO se preporučuje pacijentima sa heliko bakterijom zbog proteina laktoferina. Ovaj protein ima veoma jako antibakterijsko dejstvo i pomaže pri apsorbovanju antibiotika. Vaš lekar će Vam sigurno preporučiti da svaki dan popijete bar po jednu šolju mleka.

– BELI LUK je dokazano efektan u borbi protiv mikroorganizma kao što je Helicobacter pylori. Ponovo, možemo zahvaliti prisustvu alicina u ovoj biljci, jer upravo zahvaljujući njemu je moguće sprečiti dalje napredovanje infekcije. Važno je uzimati sveže čenove belog luka i ispasirati ih pre konzumiranja, jer su u toj formi najdelotvorniji.

ISHRANOM PROTIV HELIKO BAKTERIJE

Kao i zdrave osobe, pacijenti sa heliko bakterijom moraju uzimati nutritivno bogate obroke, koji moraju biti redovni. Svakodnevna ishrana se mora sastojati od isplaniranog doručka, ručka, večere i dve užine.

Važno je pravilno oprati i termički obraditi namirnice pre nego što se serviraju na sto. Priuštite sebi visokokvalitetne proteine, koji se nalaze u ribi, kao i raznovrsno voće i povrće.

Osobama sa heliko bakterijom neophodna je i hrana bogata vlaknima, poput orašastih plodova, leguma i integralnih žitarica.

Pijte samo vodu koja je pročišćena i filtrirana – minimalno 8 čaša dnevno da bi telo bilo hidrirano.

HIRURŠKA INTERVENCIJA KAO JEDNA OD OPCIJA

Uglavnom, hirurška intervencija nije neophodna za uklanjanje heliko bakterije. Ona se preporučuje isključivo pacijentima sa teškim komplikacijama, poput raka abdomena.

U slučaju većih problema sa peptičkim ulkusom, hirurška intervencija se primenjuje kao krajnja mera.

Jedan od metoda je vagotomija, odnosno presecanje vagusnog živca radi ublažavanja simptoma koji prate ulkus.

Kao drugi metod, parcijalna gastrektomija jeste proced uklanjanja samog ulkusa zajedno sa delovima abdomena koji su inficirani heliko bakterijom.

KADA TREBA POTRAŽITI HITNU MEDICINSKU POMOĆ?

U slučaju pojave neizdrživih bolova u predelu abdomena, prisustva krvi u sadržaju izbačenom putem povraćanja ili defekacije, kao i nedostatka apetita, važno je odmah potražiti hitnu pomoć stručnog lica. Ne čekajte i posetite lekarsku ordinaciju i ukoliko osećate hroničan umor ili sinkopu, odnosno vrtoglavicu.

PREVENTIVNE MERE

Promene vezane za životne navike mogu pomoći u tretiranju heliko bakterije, kao i sprečavanju razvoja oboljenja i opasnih komplikacija.

Da bi onemogućili formiranje peptičkog ulkusa, prestanite da pušite. Takođe, smanjite unos alkohola ili u potpunosti prestanite sa konzumiranjem.

Ukoliko niste u mogućnosti da samostalno uvedete ove velike promene, potražite pomoć stručnog lica u klinici za odvikavanje ili se obratite svom psihologu.

Izbegavajte napitke koji sadrže kofein (kafa, gazirana pića, energetska pića…) da bi sprečili dalju eroziju sluzokože želuca.

Izbegavajte stresne situacije i prepustite se aktivnostima koje opuštaju telo i um, nalik joga vežbama ili slušanju ambijentalne muzike.

ZAKLJUČAK

Prisustvo heliko bakterije ne mora uvek u nekom trenutku postati opasno za čoveka, niti pokrenuti infekciju u bilo kojoj formi.

Pravovremena dijagnoza nakon uočavanja prvih simptoma će u velikoj meri olakšati tretiranje heliko bakterije i sprečiti potencijalne komplikacije i nastanak opasnih bolesti.

Kombinovanje konvencionalnih i prirodnih tretmana pokazalo se kao efektno rešenje.

Dalji napredak gastroenterologije teži ka dodatnom olakšanju kod tretiranje heliko bakterije, ali i prevencije infekcije u budućnosti.

Jedan od velikih poduhvata bilo bi otkriće adekvatne vakcine, na čemu se uveliko radi.

Efikasan proizvod koji uklanja Heliko bakteriju i sve probleme koje ona izaziva, bez štetnih posledica.
Gastrolact-pakovanje
Zatvori

Gastrolact®

4.998,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu

Reference:

https://www.webmd.com/digestive-disorders/h-pylori-helicobacter-pylori#1

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/h-pylori/symptoms-causes/syc-20356171

https://www.healthline.com/health/helicobacter-pylori

https://medlineplus.gov/helicobacterpyloriinfections.html

Najbolja hrana za vasu probavu
30 maj
Gastroenterologija, Ishrana

Koja ishrana najbolje utiče na digestivni trakt?

Do pre nekoliko godina većina ljudi ne bi umela da odgovori na pitanje šta su to mikrobiomi.

No, danas nam moderan način života diktira da povedemo više računa o tome kako se ophodimo prema svome telu u kome živi preko 100 triliona mikrobioma (saprofitska mikroflora), izuzetno važnih za naše zdravlje. Iako je većina njih tu da bi nas štitila, ima i onih koji su štetni za organizam.

Koji mikrobiomi će biti dominatni u crevnoj flori zavisi od ishrane, ali i od celokupnog načina života.

Održavanje digestivnog trakta

Naš posao jeste da pospešujemo razvoj i održavamo koncentraciju dobrih bakterija u digestivnom traktu, hraneći se zdravim namirnicama poput celog zrna žitarica, organske hrane, i sl.

Kada u crevima preovlada količina bakterija koje imaju negativan učinak na balans digestivnog trakta mogu nastati poremaćaji poput Lenjih creva, Bowelovog sindroma, SIBO sindroma, ali i mnogo opasniji zdravstveni problem kao opstipacija, depresija a u težim slučajevima bolesti srca i karcinom.

Namirnice koje sadrže veliku količinu vlakana i koje blagotvorno deluju na naš crevni sistem:

  • Jabuke
  • Avokado
  • Banane
  • Pasulj
  • Bobičasto voće
  • Celer
  • Kokos
  • Krastavci
  • Kelj
  • Spanać
  • Semenke
  • Jagode
  • Koštunjavo voće
  • Masline i maslinovo ulje
  • Luk
  • Bundeva
  • Kupus

Dobre bakterije se takođe hrane fermentisanim kulturama poput:

  • Turšije
  • Kefira
  • Surutke
  • Jogurta
  • Fermentisane soje

Međutim, nekada je i pored adekvatne ishrane, redovnog kretanja i spavanja potrebna asistencija spoljašnih faktora koji obogaćuju crevnu floru dobrim mikrobiomima. U tom slučaju najveću ulogu imaju prebiotici i probiotici.

Prebiotici dobre mikrobe snabdevaju uglavnom vlaknima, dok su probiotici zapravo te bakterije.

Ono na šta je važno da obratite pažnju prilikom izbora kvalitetnog probiotika jesu CFU jedinice, jer oni kvalitetni probiotici u sebi sadrže od 25 do 50 milijardi živih bakterija CFU.

Neki od najznačajnijih CFU jedinica su:

  • Bifidobacterium bifidum
  • Bifidobacterium longum
  • Bifidobacterium breve
  • Lactobacillus acidophilus
  • Lactobacillus rhamnosu
  • Lactobacillus bulgaricus

Među probiotska sredstva ubrajaju se mnogobrojna ulja, pa tako pojedini derivati dobijeni iz kokosovog ulja blagotvorno deluju na creva a samim tim pospešuju i varenje.

Još jedna vrsta suplemanata koji se dobijaju prirodnim putem, a koji su se dobro pokazali u borbi protiv opstipacije su derivati dietetskih vlakana dobijenih iz raznog korenja.

Sa druge strane, ista vrsta hrane koja šteti svim drugim aspektima našeg zdravlja narušava i naš sistem za varenje, te treba izbegavati:

  • Rafinisano ulje i masti
  • Konzerviranu hranu i konditorske proizvode
  • Šećere, posebno one bogate veštačkim zaslađivačima i fruktozom
  • Antibiotike i druge medikamente
  • Steroide i hormone
  • Antiinflamatorne lekove (aspirin, brufen, dikolofenak…)
  • Inhibitore protonske pumpe

Naša creva ne reaguju samo na ono što u telo unesemo već i na ono što na njega nanesemo, ali i na emocije koje mu pošaljemo.

Dakle, crevnu floru mogu narušiti i:

  • Antibiotski sapuni
  • Antibakterijska sredstva sa alkoholnom bazom
  • Sredstvo za pranje sudova
  • Hroničan stres i nedovoljno sna

Nedavno sprovedene studije pokazale su pozitivan uticaj fizičke aktivnosti na proizvodnju buterne kiseline, čak i ukoliko ta fizička aktivnost nije propraćena odgovarajućom dijetom.

Buterna kiselina je odgovorna za redukciju inflamacije, ona ubrzava metabolizam a štiti nas i od raka.

Dakle, povedite računa da imate minimum 7 do 8 sati kvalitetnog sna, da izbegavate stres ali i da uvek pronađete vremena za vežbanje i opuštanje, jer sve navedeno u kombinaciji sa zdravom ishranom pruža blagostanje čitavom vašem organizmu, a samim tim i vašem digestivnom traktu.

Originalni tekst – How to Feed Your Gut – by Mark Hyman MD, Director of Cleveland Clinic’s Center for Functional Medicine

Gastrolact-pakovanje
Zatvori

Gastrolact®

4.998,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
LV-GastroProtect obnavlja sluzokozu zeluca
Zatvori

LV-GastroProtect

950,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
DigestFood - enzimi za bolje varenje
Zatvori

DigestFood

990,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
Gorušica i LV Pharm pomoć
30 jun
Preporuke

Gorušica

Milioni ljudi širom sveta imaju gorušicu, i ukoliko se ovaj problem pravilno ne leči može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme i značajno uticati na kvalitet života.

Gorušica je bolan osećaj pečenja u grudima ili grlu, a javlja se kao rezultat vraćanja (refluksa) želudačnog sadržaja (hlorovodonične kiseline, pepsina, žuči) iz želuca u jednjak, odnosno kao posledica gastroezofagealnog refluksa (GER). Gastroezofagelni refluks (GER) se definiše kao Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB/GERD) kada simptomi  počnu značajno uticati na kvalitet života i/ili kada dođe do komplikacija. Na razlikovanje GER od GERB utiče pre svega učestalost i ozbiljnost simptoma. Osobe koje imaju osećaj gorušice više od 2 do 3 puta nedeljno potencijalno mogu imati GERB. Gastroezofagealna refluksna bolest pored simptoma gorušice, gde dominira osećaj pečenja u centru grudi koji se ponekad širi i na grlo, može imati i niz drugih simptoma kao što su kiseo ukus u ustima i bol u stomaku, mučnina, povraćanje, nadimanje. Mogu se ispoljiti i tzv. netipični simptomi kao što su kašalj, promuklost, astma, bol u grudima i pogoršanje stanja zuba koji ukoliko se jave treba potražiti pomoć lekara. Takođe, alarmantni simptomi koji zahtevaju obaveznu posetu lekaru su nagli, nenamerni gubitak telesne težine, povraćanje krvi, crna stolica ili krv u stolici, teško gutanje (disfagija), bol pri gutanju i teški simptomi gorušice.

Početkom 20. veka GERB je bio gotovo nepoznat. Tridesetih godina prošlog veka u medicinskoj literaturi je zabeleženo tek stotinjak primera bolesti jednjaka zbog vraćanja želudačnog sadržaja. Poslednjih desetak godina vlada veliki interes za ovu bolest. Podaci upućuju na to da ona naročito u zapadnom svetu dostiže gotovo epidemijske razmere, dok je u nerazvijenim zemljama relativno slabije prisutna. U zapadnom  svetu simptomi GERB-a se pojavljuju u oko 20 do 40 odsto inače zdrave populacije, a svakodnevna pojava gorušica u 7 do 10 odsto odraslih. Pojava refluksne bolesti s komplikacijama raste s godinama, naročito nakon 40. godine života i to najčešće kod muškaraca. No, razlog zašto ova u osnovi benigna bolest pobuđuje sve veći interes jeste činjenica  da postoji snažna uzročna veza između GERB-a i sve veće pojave adenokarcinoma jednjaka. Što su češći, teži i dugotrajniji simptomi GERB-a to je veći rizik od nastanka adenokarcinoma.

Lečenje gorušice

Lečenje gorušice je veoma važno jer vremenom želudačni sadržaj može uništiti sluznicu jednjaka koja je osetljiva na dejstvo želudačnog soka. Tretman blagog refluksa kiseline podrazumeva pre svega higijensko-dijetetski režim gde se savetuje spavanje na podignutom uzglavlju (15-20 cm), ukoliko je potrebno smanjiti telesnu masu, izbegavati tesnu odeću u predelu struka, smanjenje količinskog unosa hrane, izbegavanje hrane koja izaziva refluks (citrusno voće, paradajz, luk, kafa, gazirana pića, čokolada, začinjena i masna jela, alkohol), hranu koja prirodno sadrži histamin, izbegavati kasne obroke (večera najkasnije tri sata pre odlaska na spavanje), izbegavati savijanje i ležanje odmah nakon obroka i prestanak pušenja. Izbor leka zavisi pre svega od stanja pacijenta. Pre odluke o korišćenju nekog leka obavezno se posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom u apoteci. Upotrebom nekih od naših preparata kao što su LV-GastroProtect koji obnavlja sluzokožu želuca, zatim DigestFood koji povećava svarljivost unetih hranljivih materija i njihovu maksimalnu iskoristljivost, gorušica se može eliminisati. Tu je i DeHist koji pomaže razgradnju histamina, smanjuje upale probavnog trakta i neutrališe efekte histamina iz namirnica koje ga prirodno sadrže. Kandida takođe može biti uzročnik gorušice, pa se preporučuje  Kandifit koji je namenjen neutaralizaciji i sprečavanju rasta Candide albicans. Ovi preparati se mogu koristiti po potrebi za otklanjanje epizoda gorušice. Ponekad je neophodna terapija tokom dužeg perioda.

Gorušica može da se javi i kao posledica infekcije želuca bakterijom Helicobacter pylori, koja je jedna od najrasprostranjenijih infekcija u svetu. Eliminisanjem Helicobacter pylori doći će i do nestanka simptoma gorušice. Gastrolact je dijetetski proizvod za eliminaciju  Heliko bakterije (med. Helicobacter Pylori – HP) iz želuca i dvanaestopalačnog creva, ali i za otklanjanje posledica upala želuca i creva izazvanih ovom bakterijom. Gastrolact eliminiše Heliko bakteriju bez upotrebe antibiotika, bez takozvane trojne terapije, ne remeti fiziološku mikrofloru probavnog trakta pa ne zahteva ni upotrebu prebiotika I probiotika,. Nema nuspojava, nema rezistencije, može se koristiti  preventivno i terapijski, i nema invanzivnih i neinvazivnih dijagnostičkih metoda.

 

Autori: Stručni tim LV-Pharm

 

DeHist preparat
Zatvori

DeHist

1.360,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
LV-HepatoProtect preparat za obnavljanje jetre
Zatvori

LV-HepatoProtect

990,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
DigestFood - enzimi za bolje varenje
Zatvori

DigestFood

990,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
Najbolja bujon supa
30 maj
Blog

Recept za pripremu bujona

Postoji dosta recepata na ovu temu ali nama se ovaj pokazao najlekovitijim, jednostavnim za pripremu i skoro pa besplatnim. Bujon je po našem misljenu najbolji prirodni lek za probleme sa probavom i bolestima vezanim za digestivni trakt. Možemo ga slobodno svrstati u najstariji lek tradicionalne medicine. Takođe smatramo da bi bujon trebalo da bude redovna preporuka kod lečenja svih oboljenja koja koristi moderna medicinska nauka.

Bujon od telećih, junećih ili goveđih kostiju

Za pripremu  izaberite delove sa kostima: kolenicu, zglobove, rebra, delove od vrata,rep i sl. Zamolite mesara da kolenicu izreže na manje delove, kako biste kasnije mogli lakše doći do koštane srži. Stavite kosti u lonac i pokrijte ih vodom. Dodajte sirćeta-2 supene kašike,  ono će pomoći da se minerali izvuku iz kostiju. Neka sve tako odstoji jedan sat. Delove kostiju koji na sebi imaju meso, možete u međuvremenu zapeći u rerni na laganoj temperaturi dok ne uhvate boju. Ovaj postupak  daje bolji ukus, ali nije obavezan. Zapečene kosti i sok koji su ispustile stavite u lonac sa kostima pa još dodajte povrće. Zakuvajte. Na vrhu će se skupiti dosta pene, to je nečistoća, pa je uklonite kašikom. Zatim smanjite vatru, dodajte svežu majčinu dušicu i zdrobljeni biber u zrnu pa ostavite sve da se kuva. Krčkajte.

Pravi, koncentrovani bujon od kostiju kuva se 12 ili više sati na tihoj vatri i to bi bio idealan period kuvanja. Međutim moze se dobar i lekovit bujon dobiti i nakon 6 sati kuvanja (zavisi od vremena koje imamo na raspolaganju). Prema Sally Fallon, autoru Nourishing Traditions: The Cookbook that Challenges Politically Correct Nutrition and the Diet Dictocrats (Prehrambene tradicije: Kuharica koja propituje politički korektne i službene prehrambene smernice), čak i do 72 sata. Moja porodica i ja kuvamo ga 10-12 sati, krčkamo, obično vikendom od ujutru do uveče. Neposredno pre završetka kuvanja, dodajte sveži peršun i sve prokuvajte još deset minuta, potom  bujon procedite i ohladite. Ohlađeni bujon izgleda kao želatin a na vrhu će se izdvojiti stvrdnuta masnoća. Bacite je jer nakon toliko sati kuvanja neće imati dobar ukus. Bujon podelite u male porcije i zamrznite, pa ga kasnije koristite kao dodatak jelima, za variva, umake, gulaše i supe. Ovako kuvani bujon vrlo je intenzivnog ukusa pa ga treba razrediti vodom ako ga želite jesti kao supu. Obratite pažnju na to da  bujon nije posoljen pa uobičajeno solite jela u kojima ga koristite. Koristite himalajsku ili morsku so.

Ovako spremljen bujon (ja lično radim tako) čim se malo ohladi razliti u kese za led, zamrznuti i po potrebi koristiti. Obično pravim količinu za 7 dana, tj. od vikenda do vikenda.

Upotreba: U šolju za čaj staviti 2 kocke smrznutog bujona i dodati vruću vodu. Sačekati da se smrznute kocke bujona otope, promešati i popiti sadržaj. Koristiti po potrebi, a kod zdravstvenih problema (akutnih ili hroničnih) 2 do 3 čajne šolje dnevno ili drugačije po savetu ordinirajuceg terapeuta.

Drugi način kuvanja bujona od kostiju je kraći, prema dr. Campbell-McBride. U supu  se dodaje so i kuva se tri sata, što je po mom mišljenju ipak prekratko. Ja je kuvam najmanje šest sati. Ova supa se ne razređuje vodom, već se jede ili pije takva kakva jeste. Može se čuvati u frizideru do sedam dana, a osobe s probavnim smetnjama,crevnim bolestima i problemima sa zglobovima uključujući i artrite trebale bi je piti nekoliko puta tokom dana. Čim procedimo supu, jako je važno da iz nje odvojimo sve masne i želatinozne delove oko kostiju i da izvučemo srž iz kostiju. To su najzdraviji delovi koje ne treba baciti već pojesti, jer su pravi lek za zaceljivanje crevnog zida. Samo gole kosti se bacaju. Podgrevajte samo onu količinu supe koju ćete upotrebiti, ali nikad u mikrotalasnoj peći jer ona uništava hranu. Umesto testenine u supu dodajte razmućeni žumanac a dodajte i kašišicu maslaca (ghee) ili kokosovog ulja, ako supa nije dovoljno masna.

Kokošiji bujon-supa

Kokošja supa je naročito blaga za osobe s osetljivim crevima i probavnim tegobama, kao i za decu. Upotrebite celu kokošku ili delove kokoške s kostima: vrat, leđa, prsne kosti i krila. Po mogućnosti dodajte i kokošije ili pileće noge. Naravno, najbolje su domaće koke (stara koka dobra juha). Postupak je isti kao kod junećeg bujona, koristi se isto povrće i začini, ali kokošku ne treba stavljati u peć-rernu da se zapeče. Sve odmah stavite u hladnu vodu, s povrćem i malo sirćeta (1 kafena kašika). Čim se supa zakuva, sklonite penu i kuvajte je na laganoj vatri 6 do 8 sati za koncentrovani kokošiji bujon, ili 3 sata za blažu supu od kostiju. Supu procedite i uklonite meso s kostiju. Meso možete  koristiti za razne salate, jela sa povrćem ili paštete.

Riblji bujon-supa

Za pripremu ribljeg bujona nikada  ne koristite plavu ribu. Osetljive višestruko nezasićene masnoće iz plave ribe mogu oksidisati tokom dugotrajnog kuvanja, a osim toga plava riba daje gorak ukus supi. Birajte belu ribu, zajedno s kostima i glavama koje su bogate jodom i vitaminima topivim u masti. Povrće možete prvo malo propržiti na maslacu da omekša, pa ga dodati ribi, sve preliti vodom i zakuvati.Možete i sve sastojke staviti u hladnu vodu pa dodati maslinovo ulje i zakuvati. Ribljoj supi možete dodati i malo belog vina. Čim supa zakuva, uklonite penu pa dodajte peršun, majčinu dušicu, malo bibera i soli. Koristite himalajsku ili morsku so. Kuvajte na tihoj vatri, što duže to bolje.

Ako imate probavne tegobe, IBS ili druge crevne bolesti, povrće treba biti dobro raskuvano jer sirovo povrće može iritirati osetljiva creva. Izbegavajte jako vlaknasto povrće kao kupus, celer, stabljike cvetnica i brokule kao i druge delove koji izgledaju previše vlaknasto. Povrće jedite sa dosta maslaca (gija) i naseckanog belog luka. Jedite supe od kostiju sa ili bez kuvanog mesa i svom pripadajućom masnoćom, dodajte žumance kao dodatni izvor vitamina i dobrih masnoća.

Zdrav digestivni trakt i normalna crevna flora osiguravaju dobru probavu, a dobra probava je uslov za celokupno dobro zdravlje. Ne zaboravimo da se u crevima nalazi više od dve trećine imunološke zaštite organizma. ”Sve bolesti počinju u crevima” tvrdio je još i Hipokrat, ali trebalo je proći 2 500 godina da bi i moderna nauka to napokon počela shvatati.

Autor teksta i recepta: Anita Supe

Pripremio i prilagodio:

Jovan Lemić

Infekcija Helikobakter pylori
29 dec
Endokrinologija, Gastroenterologija

GASTROLACT I INFEKCIJA HP (HELIKOBAKTER PYLORI)

Morfologija želuca je prikazana na slici iznad.

Kako želudac anatomski izgleda i gde se morfološki nalazi u abdomenu, poznato je svima. Ima gornju i donju kurvaturu, kardijacni i pilorusni deo, a u centru fundus.

Na kojim ligamentima i sa čime je povezan takođe je poznato je profesionalcima. Iz koje grane se snabdeva krvlju i kakva mu je drenaža pretpostavljam isto.

Histološki ima sluzokozu, mišicni deo i serozu.

Sluzokoža je neravna, kriptozna sa sekretornim i parijetalnim ćelijama koje luče HCl i mukus.

Mišićni sloj je jak sa glatkom muskulaturam i omogućava snažne kontrakcije.

Serozni deo prekriva ceo organ i štiti ga sa spoljašnje strane i odvaja ga od drugih organa.

Fiziologija želuca:

Sada malo osnovne fiziologije čisto kao podsetnik.

Želudac prima hranu i normalan kapacitet mu je oko 450 g sadržaja. Resorpcija mu je skoro pa nikakva. Resorbuje se alkohol direktno i neki lekovi kao npr. aspirin, brufen i slično.

Varenje se svodi na vlaženje, mešanje i otpočinjanje razlaganja krupnih proteinskih struktura. Šećere i masti skoro da i ne dira (tačnije samo 10-15%).

Želudac nam je važan zbog otpočinjanja razlaganja proteinskih struktura. Najbitnije za nas su kolagene i kazeinske strukture, tj. animalni proteini.

Biljnim proteinima manje se bavi i to prepušta crevima, tj. pankreasu.

Nakon što njih sredi (velike proteinske lance) pušta ih dalje i prepušta donjim partijama digestivnog trakta.

Kako to radi?

Informaciju o dolasku pomenutih proteina dobija tkivni hormon gastrin, odnosno ćelije koje ga sintetišu. One su najkoncetrisanije u pilorusno-fundusnom delu. Gastrin tada stimuliše produkciju histamina iz ćelija tkiva želuca. Histamin potom deluje na parijentalne ćelije žlezdanog tkiva želuca, a te ćelije počinju produkciju i lučenje hlodovodonične kiseline (HCl). Koncentracija HCl se povećava i stimuliše pretvaranje drugog želudačnog enzima pepsinogena u pepsin. Ovo pretvaranje, odnosno aktivacija pepsinogen-pepsin, odvija se samo pod uslovima kada je količina HCl dovoljna (pri pH 2 do 3), (Već na pH 4 je smanjena, a pri pH 5 i višem, nema stvaranja pepsina pa samim tim ni razlaganja proteina. Započinje proces truljenja.). Enzim pepsin počinje varenje, tj. razlaganje krupnih i velikih lanaca proteina koje smo pominjali. Sve dok u želucu traju ove međusobno povezane reakcije i koncetracija HCl je visoka, duodenum drži zatvoren prolaz do njega, ne dozvoljavajući prolazak hrane prema njemu, tačnije u njega.

Zašto je to tako?

Dudenum ne propušta kiselinu iz želuca jer se enzimi koji se u njemu stvaraju ili luče iz drugih organa aktiviraju isključivo u baznoj sredini. Dakle, produkcija i lučenje enzima pankreasa moguće je samo u baznoj sredini dudenuma. Kada toga ne bi bilo HCl bi razložila enzime pankeasa i suprimirala njihovo lučenje. S druge strane, dodatnu neutralizaciju preostale HCl koja je došla iz želuca hranom u dudenum, pankreas neutrališe produkcijom bikarbonata.

Pepsin završava razlaganje krupnih proteinskih struktura pa je njih sve manje u želucu. Smanjuje se stvaranje, lučenje i količina HCl, tj.smanjuje se nadražaj i lučenje gastrina pa sada proces ide u suprotnom smeru. Kiselost u želucu se smanjuje naročito u pilorusnom delu želuca. Postaje manje kiseo, neutralan. Pilorusni deo duodenuma registruje ovu promenu i polako se otvara za prolaz sadržaja iz želuca. Želudac se kontrahuje i lagano istiskuje sadržaj prema duodenumu. Ceo ovaj proces, zavisno od toga šta smo i koliko jeli, traje par sati (oko 3 do 4 sata).

Iz iznetog može se videti zašto ne treba jesti često, obimno i u kraćim vremenskim intervalima dodavati novu količinu hrane jer time remetimo prirodni ciklus varenja hrane. Upravo navedeno je najčešća greška ljudi koja dovodi do poremećaja varenja hrane na relaciji želudac-duodenum, stvarajući uslove za razvoj infekcija i aktivaciju Helicobacter pylori. Dakle, ovo je veća greška nego ishrana lošim namirnicama. Ovakve greške vode u neinfektivni gstritis i poremećaje koji se projektuju na donje partije crevnog trakta.

Neobrađene i nerazložene krupne partikule proteina u želucu prolaze u tanka creva koja nemaju mehanizme za njihovo varenje a koji kasnije mogu u debelim crevima podleći pravim procesima truljenja. Jedno vreme ovo kompenzuju saprofitske bakterije ali to je već neka druga priča.

Prilikom opisanog procesa dešava se još jedan važan momenat, a to je pravilna aktivacija vitamina B12 i gvožđa iz hrane, što je već posebna tema.

Vraćamo se na želudac i Helicobacter pylori.

Helicobacter pylory:

Postoji nekoliko teorija o mehanizmima infektivnosti Helicobacter pylori-jem.

Jedna od njih je da je Helicobacter pylori saprofit koji normalno živi u želucu u određenom i kontrolisanom broju, uglavnom u kardijačnom delu želuca. Uloga mu je da stalno provocira želudac na lučenje mukusa-sluzi koji ima protektivno dejstvo na sluzokožu želuca, štiteći je od dejstva sopstvene HCl. Po našem tumačenju to može da bude tačno, ali ipak ima dosta ljudi koji uopšte nemaju prisutnu ovu bakteriju u svom želucu, kao i ljudi koji su dokazano pozitivni na Helikobacter pylori a savršeno su zdravi. Naučnici koji su otkrili Helicobacter pylori i za to dobili Nobelovu nagradu, sada tvrde da bi Helicobacter pylori trebalo da bude uvek prisutan oko 15% u želucu, jer osobe koje ga imaju u toj količini nikada ne oboljevaju od karcinoma kardije (povećava se procenat kod pacijenata koji su bili na eradikaciji Helicobacter pylori), kao i da retko oboljevaju od alergijskih bolesti. Koliko je to tačno ne znamo, ali pomenuti naučnici kažu da je pouzdano dokazano.

Druga teorija je da Helicobacter pylori nije normalni stanovnik želuca i da se mi njome zaražavamo oralnim putem a da će se ona razviti kada se u želucu stvore uslovi za to. Logično, može da se desi, ali kako onda objasniti česte reinfekcije Helicobacter pylori naročito nakon temeljnog lečenja a ponekad često i za kratko vreme od završene totalne eradikacije. Moguće je da jedan broj uspeva da preživi i da se opet razvije pod uslovom da nisu obezbeđeni drugi faktori regulacije normalne fiziologije želuca. Dakle iste greške u ishrani, loše navike, neadekvatna ishrana…

Treća tvrdnja je da Helicobacter pylori prolazi želudačnu barijeru, naseljava jejunum (deo takog creva), pa kada se u želucu poremeti sredina, tj. postane bazna, on se penje na gore (uzbrdo) najčešće regurgitacijom i naseljava želudac. Postoje još neke teorije ali nisu dokazane, a to su da Helicobacter pylori dolazi iz usne duplje, tako što neke bakterije npr. Actinomices mutiraju u želucu ili sam Helicobacter pylori živi u usnoj šupljini, zatim da Campilobacter jejuni dospevši u želudac takođe mutira.

Međutim, postoji još jedna zanimljiva teorija na koju bismo ovom prilikom stavili akcenat iako nigde nismo našli naučnu potvrdu iste, ali nam se klinički čini mogućom. Ona glasi da Candida stvara povoljnu sredinu za razvoj Helicobacter pylori i obrnuto, a činjenica je da se hranom zaista dosta unosi ova gljivica.

Šta i kako radi Helicobacter pylory u želucu:

Sada, kada smo ukratko apsolvirali sve ove složene procese, probaćemo da ih malo pojednostavimo.

Naime, Helicobacter pylori živi u baznoj sredini pa se zato zahvaljujući svojoj građi zavlači u mukozni deo želuca gde je inače pH bazan. Bakterija Helicobacter pylori, izgleda kao burgija, ima duge cilije na jednom svom polu kojima se mašući kreće. One se rotiraju, rotirajući tako celu ćeliju, kao burgija što joj omogućava zavlačenje u mukus. Tako rotirajući se, rotira se cela ćelija. Slično kao spermatozoid s tim što sprematozoid ima „lager“ na repnom delu koji mu omogućava da vrti bič, ali mu glava, tj. telo ne rotira već se samo kreće u željenom pravcu. Helicobacter pylori sa strane na telu ima manje treplje kojima se kači za zid želuca. Kada se zakači na ćelije zida želuca koje se nalaze u kriptama, počinje svojim produktima metabolizma da uništava ćelije zida želuca, razvijajući sve simptome inflamacije. Vrši destrukciju ćelija domaćina. Tom prilikom oslobađaju se prostaglandini, citokini, leukini, interleukini i drugi produkti zapaljenja. Oni ulaze u cirkulaciju i prenose se po organizmu dalje. Organizam reaguje histaminskom reakcijom i mi dobijamo sliku jakog gastritisa (o tome malo kasnije). On započinje i svoju fazu intenzivnog razmnožavanja. Sa druge strane Helicobacter pylori produkuje jedan enzim, ureazu, koju izbacuje u spoljnu sredinu (u lumen želuca). Ovaj enzim razlaže azotna (proteinska) jedinjenja iz hrane, tj. ureu, iz nitrita i nitrata na amonijak (NH3) i ugljen dioksid (CO2).

Znači imamo sada histamin u višku, NH3, CO2 i produkte zapaljenja.

CO2 se resorbuje, ulazi u cirkulaciju, dolazi do pluća i mi ga izdisanjem izbacujemo u spoljnu sredinu (ovaj fenomen inače se koristi u dijagnozi infekcije Helicobacter pylori, i to je takozvani izdisajni test). CO2 remeti acido-bazni status krvi.

Jedan deo NH3 se resorbuje, remeti dodatno  acido-bazni status krvi i metaboliše u jetri. Inače, urea u jetri se stvara od amonijaka i ugljen-dioksida. Posledica je višak uree i ceo organizam se zakiseljava. Drugi deo NH3 pasira dalje kroz digestivni trakt. Međutim, ovaj NH3 neutrališe HCl povećavajući stepen baznosti želuca što povećava dobre uslove za razvoj i razmnožavanje Helicobacter pylori.

Na ovaj način bakterija Helicobacter pylori stvara sebi životnu sredinu za rast i razvoj. Organizam se u početku brani tako što povećava produkciju HCl jer registruje njen manjak sa jedne strane a sa druge provocirana je visokim nivoom histamina. Ona se gomila u centralnom delu želuca (lumenu). Ovaj momenat mi registrujemo kao hiperhlorhidrija.Tada najčešće nastaje i simptom koji mi zovemo gorušica-vraćanje sadržaja ponovo kroz jednjak ka grlu i usnoj duplji.

Zašto se ovo dešava?

Duodenum registruje višak HCl i ne pušta je u sebe. Otvara se kardija i sadržaj se vraća prema jednjaku. Ovako isprovociran HCl-om organizam produkuje i veću količinu mukusa a sve ovo još više pogoduje Helicobacter pylori. Kroz vreme ulazimo u sindrom zvani GERD.

(Opaska autora: Čovek sa ovim problemima počinje da pije h2 blokatore, ranisan ili od lekara dobije h1 ili h2 blokatore, inhibiše lučenje histamina ili HCl i još više pogoduje razvoju Helicobacter pylori. Sve ovo na kraju vodi ka hipohlorhidriji i komplikacijama varenja hrane u želucu.)

CO2, kao gas, uvećava volumen želuca pa je jedan od simptoma osećaj nadutosti, učestalog podrigivanja i slični simptomi. Gas kroz vreme može dovesti do anatomskog pomeranja želuca što omogućava lakše pražnjenje prema jednjaku i produbljivanja simptoma GERD-a. Sve pobrojano vodi finalno u atoniju želuca a posledično može doći i do hijatus hernije (dijafragmalne hernije). Dodajmo sada na sve ovo i ishranu koja je prirodno bogata histaminom i možemo videti kako se krug zatvara.

No, sve navedeno u ovom delu teksta još je i benigno. U šta može da se razvije ova infekcija svima je poznato. To su u početku erozije zida želuca, mikročirevi, kasnije čir a sve ovo može da pređe u karcinom, limfom pa i da se širi dalje na druge organe. Ovo su dokazane činjenice. Mehanizam nastanka ovih oboljenja je složen, ali za detaljniji opis bilo bi nam potrebno mnogo više vremena. Najkraće moguće, lezije na sluzokoži zida želuca isprovocirane toksinima Helicobacter pylori registruje naš odbrambeni sistem. Naši tkivni makrofagi, potom neutrofili i ostala armija znaju da ne smeju da uđu u lumen želuca jer će tamo biti uništeni od strane sopstvene HCl. Zato one dolaze blizu ognjišta infekcije, ispaljuju radikale pokušavajući da unište Helicobacter pylori. Tako vrše destrukciju sopstvenog tkiva zarad odbrane od neprijatelja, žrtvuju sopstveno tkivo u cilju uništenja neprijatelja. Sada se povećavaju produkti raspada i zapaljenja koja hvataju antitela trudeći se da ih neutrališu. Žestoka borba se razvija. Ako se ne tretira vodi u čir. Pepsin, sa druge strane, dodatno uništava sopstveno tkivo jer sada ogoljene mišićne strukture želuca tretira kao što tretira „šniclu“ koju smo uneli hranom. Znači, nastanak čira kod Helicobacter pylori infekcije nije isti mehanizmu koji smo mi učili u školi a koji je posledica dejstva sopstvene HCl na tkivo želuca. Dalje komplikacije ne treba da navodimo, same se nameću. Karakteristično za deo priče kada nastaju lezije i kada počinje destrukcija tkiva je bolnost u predelu stomaka i zatrpavanje hranom. Oboleli se subjektivno oseća lakše kada se najede, jer bol nestaje.

Imajući sve u vidu jasno je zašto je test iz krvi na antitela nepouzdan. Prvo kasni, a drugo koncentracija antitela ostaje još dugo nakon završene infekcije čak 6 do 12 meseci, jer je organizmu potrebno vreme da se od svega umiri. Senzibilisan je mnoštvom produkata infekcije.

Najbolja metoda za dijagnostifikovanje Helicobacter pylori infekcije je po našem mišljenju izdisajni test sa nereaktivnim C13 reagensom tako da se bezopasno može više puta u kratkom vremenskom periodu ponavljati.

O Gastrolactu:

Kada se poznaju svi ovi procesi jasno je zašto je sastav Gastrolact-a takav kakav je, i zašto svi koji su koristili Lactobacilus Reuteri nisu u tretmanima dobijali željene rezultate.

Suština je eliminisati Helicobacter pylori a opet ga ostaviti na željenoj količini. Gastrolact to postiže bez obzira koja je od opisanih teorija nastanka infekcije tačna. On ga skuplja i eliminiše dužinom celog digestivnog trakta, od usta do anusa.

Drugo, neutralisati višak histamina, kako onog iz hrane tako i inflamatornog. Mehanizmi i metabolizam histamina je priča za sebe i o tome drugi put (tako je koncipiran proizvod DeHist).

Treće, obezbediti dovoljno kontakta Lactobacilus Reuteriju sa Helicobacter pylori.

Ubaciti u smesu pravi broj Lb. Reuterija, nosača i drugih sastojaka.

Neutralisati višak HCl.

Obezbediti razvoj saprofitske mikroflore, podići imunitet i reparaciju oštećenog tkiva.

Ukloniti uslove i sprečiti dalji razvoj i razmnožavanje Helicobacter pylori.

Neutralisati nastali NH3 i CO2.

Helicobacter pylori troši i vitamin C za svoj život i metabolizam pa mi ubrzo postajemo deficitarni u ovom važnom vitaminu a nismo sposobni da ga sami sintetišemo (vidi više u delu o proizvodu Natrijum-Askorbat). To je još jedan razlog zašto se natrijum-askorbat nalazi u Gastrolactu.

Omogućiti brzi subjektivni osećaj opšteg boljitka, tj. ublažavanje simptoma.

Otkloniti glavne subjektivne opšte simptome, slabost, hronični umor, depresivnost, nervozu, anksioznost i slično (do ovoga dolazi zbog poremećene aktivacije vitamina B12 i gvožđa i nemogućnosti njegove kasnije resorpcije, a što smo premostili dok se ne uspostave funkcionalni uslovi, kombinujući vitamin B6 i folnu kiselinu).

O svemu tome vodili smo računa prilikom koncepcije i eksperimenata radeći na ovom proizvodu.

Ipak, suština priče bila je kako tehnološki napraviti proizvod koji bi omogućio da se pravilno zakači i rasporedi Lb. Reuteri a koji bi kasnije in vivo obezbedio željeni kontakt i eliminaciju Helicobacter pylori iz celog organizma, tj.celog digestivnog trakta.Takođe, zadatak je bio i obezbediti formu pakovanja, rastvorljivost i podnošljiv ukus kao i odrediti vreme i količinu korišćenja, doziranje…

Gastrolact je koncipiran na osnovnim principima dravja-guna-ajurvedske fitoterapije, evropske fitoterapije i naturopatije ali ipak baziran na znanjima moderne nauke.

Pakovanje

14 doznih kesica rastvorljivih u 150 do 200 ml obične vode.

Proizvod nema nikakvih dodataka, aroma, emulgatora i sličnog sadržaja.

I na kraju zastupljenost infekcije Helicobacter pylori-jem u svetu:

Prisutan je na celoj planeti kod svih naroda i rasa. Ipak Kinezi dominiraju, mada ni slovenski narodi nisu baš za pohvalu, slede zatim Afrika, J.Amerika, S.Amerika, Evropa.

Generalno, nema regije gde je zastupljenost ispod 50%, barem po zvaničnim podacima.

Poštovani, nadam se da smo uspeli da približimo ovaj sve veći problem današnjeg čoveka, vremena i načina u kome se i na koji se živi.

Autor teksta: Jovan Lemić u saradnji sa Nadom Vasiljević i Jasnom Jović

***

Stomacni problemi zbog helikobakter piroli
29 dec
Gastroenterologija, Imunitet

Gastrolact i Helicobacter Pylori

Helicobacter pylori je gram-negativna bakterija spiralnog oblika obložena trepljama, sa bičem na jednom kraju koja ima izraženu ureaznu aktivnost. Smatra se da je oko dve trećine svetske populacije inficirano ovom bakterijom. Prvobitna infekcija se dešava u ranom detinjstvu. Što su uslovi života lošiji to je veća mogućnost infekcije i obrnuto. Čak 80-90% stanovnistva do dvadesete godine života u zemljama u razvoju je inficirano Helicobacter pylori bakterijom. Nasuprot tome, svega 20% stanovnika razvijenih zemalja inficira se ovom bakterijom do svoje dvadeset pete godine. Helicobacter pylori u naš oranizam ulazi putem vode, hrane, ali i u kontaktu sa ljudima i životinjama (psi, mačke…).

Helicobacter pylori ne može da opstane u kiseloj sredini i zato je neophodno da najpre prodre u mukusni sloj želuca gde je pH viši što joj omogućava da opstane i razmnožava se. Infekcija pokreće imunološki odgovor domaćina koji dovodi do niza događaja počev od upale sluznice želuca pa do razvoja adenokarcinoma ili posebne vrste limfoma želuca. Zapaljenje želuca ili stručno gastritis može da se ispolji pojavom bolova u celom stomaku, bolovima visoko u stomaku (epigastrijum) , gorušicom, osećajem nadutosti, gasovima i karakterističnim „krčanjem“ u stomaku. Pored ovih tegoba mogu se javiti umor i glavobolja. Ishrana bogata azotnim jedinjenjima sa dosta urata (mokraćne kiseline u urei) pogoduje razmnožavanju Helicobacter pylori.

To su namirnice kao što su mesne prerađevine, konzervisana hrana, brza hrana, gazirana pića, hrana koja sarži neke veštačke dodatke koji održavaju ili poboljšavaju ukus hrane. Naime, navedene namirnice i supstance bogate uratima doprinose tome da Helicobacter pylori dejstvom ureaze razloži urate na CO2 (ugljen dioksid) i NH3 (amonijak), što dovodi do povećanja pH koji pogoduje opstanku i razmnožavanju Helicobacter pylori.

Ugljen dioksid se uklanja preko pluća izdahnutim vazduhom, a amonijak direktno dovodi do povišenja pH. Deo ovih produkata ureaze Helicobacter pylori prelazi u krv i dovodi do smanjenja pH krvi (zakiseljavanje krvi), zbog čega se natrijum (iz želuca i creva) i kalcijum (iz kostiju) mobilišu da bi se ponovo uspostavila ravnoteža i normalizovao pH. Rezultat je poremećan metabolizam hlorovodonične kiseline u želucu, a remeti se i aktivnost gastrina i pepsina, pa se ne vare pravilno veliki molekuli proteina, što dodatno dovodi do poremećaja rada organa za varenje.

S obzirom da se kao odgovor na infekciju Helicobacter pylori u početku razvija gastritis, stvara se dosta histamina koji najpre dovodi do pojačanog lučenja hlorovodonične kiseline (zbog porasta gastrina) i povećanja kontraktilnosti želuca. Histamin u crevima neutrališe enzim diaminoksidaza (DAO) koja se stvara duž čitavog tankog creva. Pored DAO, bakterije saprofitske mikroflore uz pomoć vitamina C i B6 takođe uklanjaju histamin. Odlični biljni ekstrakti za neutralizaciju histamina iz hrane ali i inflamatornog (zapaljenskog) histamina su deglicerizovani ekstrakt korena sladića, ekstrakt lista koprive i enzim bromelain poreklom iz ananasa. Ovi biljni extrakti po kliničkim iskustvima daju isti a za nijansu i bolji efekat kao i DAO-enzim, uneti kroz usta u organizam kao suplement.

Kako infekcija Helicobacter pylori bakterijom napreduje, nastaju produkti zapaljenja i nastaju hronični gastritis, erozije i uklusi želuca i dvanaestopalačnog creva, gastroezofagealni refluks, želudačna kila (dijafragmalna hernija)… Često nastaju poremećeni metabolizam gvožđa, vitamina B12 i homocisteina. Posledično mogu nastati anemija i neuropsihijatrisjki poremećaji (razdražljivost, depresivnost, napetost, bezvoljnost). Pored tipično gastrointestinalnih simptoma mogu se javiti i rozacea, učestalo mokrenje, poremećaj sna, problemi sa sinusima i drugo.

Iz gore navedenog proizilazi da Helicobacter pylori u velikoj meri može narušiti mukoznu barijeru želuca, najpre povećavajući produkciju hlorovodonične kiseline, zatim dovodeći do uključivanja imunoloških faktora, izazivajući hroničnu upalu. Sve različite kombinacije antibiotika i blokatora protonske pumpe nisu u mogućnosti da postignu maksimalni očekivani učinak. To je rezultat otpornosti Helicobacter pylori na antibiotike koja se u nekim sredinama kreće za pojedine antibiotike i preko 80%. Tragajući za efikasnijim terapijama za uništavnje Helicobacter pylori u poslednjih desetak godina uvode se različiti biljni preparati, prebiotici i probiotici.

Gastrolact je preparat koji je smišljen da deluje ne samo na Helicobacter pylori već i da popravi štetu koju je njeno prisustvo proizvelo kod bolesnika. Njegov glavni sastojak koji treba da neutrališe Helicobacter pylori je Lactobacilus Reuteri (LbR) koji je u studijama in vitro (u laboratoriji) i in vivo (na živom) pokazao delotvornost. U ispitivanjima koja su bila nasumična, duplo slepa i kontrolisana pokazano je da su bolesnici koji su dobjali LbR samostalno ili uz standatnu terapiju imali bolje rezultate u uništavanju bakterije Helicobacter pylori i u kontrolisanju tegoba koje su rezultat Helicobacter pylori infekcije.

Gastrolact ima više komponenti:

  • inulin(vlakno cikorije) ima zadatak da omogući što bolji kontakt sa HP i istovremeno da ukloni višak mukusa.
  • ekstrakt deglicerizovanog sladića, ekstrakt lista koprive i bromelain iz ananasa – neutrališe histamin
  • vitamin B6 koji sprečavajući sintezu homocisteina zamenjuju ulogu vitamina B12
  • natrijum ascorbat – jača imunitet
  • folna kiselina smanjuje simptome depresije

Komponente Gastrolacta su, sem u slučaju alergije, apsolutno neškodljive, što se za trostruku i četvorostiku kombinaciju antibiotika i blokatora protonske pumpe ne može reći. Naime, ove kombinacije lekova (antibiotika i blokatora protonske pumpe) remete normalnu crevnu floru praveći disbaketriozu, a nekada infekciju c.difficile (poslebno kod starih i iznemoglih bolesnika).

Polazeći od tvrdnje nekih istraživača da osobe koje imaju manju količinu HP (10-15%) u želucu nikada ne dobiju adenokarcinom kardijalne regije, Gastrolact je idealan proizvod jer eliminiše oko 90% bakterije Helicobacter pylori. S obzirom na odličan profil podnošljivosti preprat se može ponovljeno uzimati bez ograničenja koliko je puta potrebno. Ono što je još jedna prednost je da nije potrebno određivati prisustvo Helicobacter pylori bakterije pre terapije. Takođe, Gatsrolact mogu uzimati i zdrave osobe u cilju prevencije eventualnih infekcija koje prolaze bez simptoma i da bi se ojačala odbrambena sposobnost organizma kroz ojačanje mukozne barijere i eventulanih posledica nepravilne ishrane (bogate histaminom, ureom).

Tretman bolesnika i zdravih osoba sprovodi se 14 dana, a preprat se uzima u 100-200ml vode posle najobilnijeg obroka. Eventualna provera efikasnosti Gastrolacta može se obaviti odmah po prekidu tretmana Gastrolact-om jer nema upotrebe lekova koji ometaju izvođenje ureaza izdisajnog testa, testiranje Antigena Helicobacter pylori u stolici, ili brzi ureaza test tokom gastroskopije.

 

Autor stručnog mišljenja:

prof. dr sci. med. Jasna Jović

Internista, Gastroenterolog-Hepatolog

***

Gastrolact-pakovanje
Zatvori

Gastrolact®

4.998,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu