Slobodni radikali i oksidativni stres
Pojmovi „slobodni radikali“ i „oksidativni stres“ većini ljudi ne znače mnogo, ali kad jednom shvate šta je njihovo značenje, videće koliko su važni, i zašto je toliko važno kontrolisati ih.
SLOBODNI RADIKALI
Da bi razumeli šta su slobodni radikali, potrebno je da krenemo od početka, od sastava atoma, odnosno molekula (skupa od dva ili više atoma), koji se sastoji od tri vrste čestica – protona i neutrona koji čine jezgro i elektrona koji kruže oko jezgra atoma.
Možemo reći da su slobodni radikali sami po sebi nestabilni molekuli sa nedostatkom; nedostaje im jedan elektron, pa su zbog toga i aktivniji.
Oni mogu donirati elektron ili prihvatiti elektron iz drugih molekula, ponašajući se kao oksidanti ili reduktanti.
U nastojanju da uzmu nedostajući elektron iz drugih molekula, čija je struktura u savršenom redu, molekul koji je i sam postao žrtva, pretvara se u slobodni radikal. Postupak se ponovno pokreće.
Sve započinje s njima. Priroda ih je stvorila s razlogom. Slobodni radikali, mogu biti korisni – imunološki sistem ih koristi u borbi protiv virusa koje eliminišu svojim agresivnim napadima u lovu na elektrone i tako pomažu u sprečavanju štete po organizam.
U većini slučajeva količina slobodnih radikala daleko premašuje ono što je imunološkom sistemu potrebno za tzv. odbrambene operacije. Usled ove nastale neravnoteže oni nanose štetu i zdravim ćelijama.
ANTIOKSIDANSI I NJIHOV UTICAJ NA SLOBODNE RADIKALE
U borbi protiv slobodnih radikala postoje antioksidansi koji neutrališu njihovu aktivnost. Telo ih može proizvesti samostalno, a mogu se uneti u organizam putem zdrave hrane bogate vitaminima.
Najmoćniji antioksidansi su vitamini A, C i E, a pomažu im i enzimi.
Zadatak antioksidanasa je da zaustave reakcije koje dovode do stvarana novih slobodnih radikala.
Problem je u tome što osoba ne može uneti toliko ovih supstanci u potrebnoj količini putem hrane; u nekim se proizvodima njihova koncentracija smanjuje zbog nepravilne obrade ili skladištenja.
Potrebno je paziti kako na svoju ishranu, tako i na uspostavljanje normalnog režima spavanja. Neophodno je provoditi više vremena na mestima s čistim vazduhom uz punu fizičku aktivnost i pokušati zaštititi se od stresa.
U normalnim okolnostima telo zapravo može neutralizovati efekte slobodnih radikala antioksidansima.
Antioksidansi se u osnovi pojave da ponude jedan od svojih elektrona, stavljajući tačku na lančane reakcije krađe elektrona. Problemi počinju kad stvaranje slobodnih radikala nadmaši sposobnost antioksidansa da ih neutrališu.
Ta se neravnoteža naziva oksidativni stres.
OKSIDATIVNI STRES I NJEGOVI EFEKTI NA TELO
Tokom oksidativnog stresa slobodni radikali pronalaze razne ranjivosti u telu i prvo napadaju ćelijske membrane.
Posledice zavise od toga koje su ćelije pogođene.
Memorija pati od oštećenja nervnih ćelija; bolesti kardiovaskularnog sistema mogu se pojaviti zbog činjenice da se oštećuju vaskularne ćelije, a oštećene ćelije kože dovode do smanjenja njenog tonusa, stvrdnjavanja i skvrčavanja tkiva – pojava celulita, gubitka jasnoće kontura lica, pojave bora.
Najgore od svega, ako slobodni radikali dođu do DNK ćelija; to može dovesti do puno opasnih mutacija.
Ako obratite pažnju na to kako se osećate, brzo možete shvatiti da li je vaše telo osetljivo na oksidativni stres.
Očigledni su znakovi smanjenja imuniteta, osećaj stalnog umora, pogoršanje koncentracije i pamćenja, koža postaje manje elastična, dolazi do stvrdnjavanja i skvrčavanja tkiva – pojava celulita, i bore koje će se pojaviti kasnije.
Oksidativni stres može oštetiti svaku komponentu ćelija – proteine, enzime, pa čak i DNA. Ova se šteta može izmeriti raznim testovima.
Oksidativni stres je neravnoteža između slobodnih radikala i antioksidansa u vašem telu.
Slobodni radikali su molekuli koje sadrže kiseonik s manjim brojem elektrona.
Manji broj elektona omogućuje im jednostavnu reakciju s drugim molekulima. Te se reakcije nazivaju oksidacijom, što je normalan i neophodan proces koji se odvija u vašem telu, i mogu biti korisne ili štetne.
S druge strane, oksidativni stres nastaje kada postoji neravnoteža između aktivnosti slobodnih radikala i antioksidativnog delovanja.
Kada pravilno funkcionišu, slobodni radikali mogu pomoći u borbi protiv patogena koji dovode do infekcija.
Kada je prisutno više slobodnih radikala nego što ih antioksidansi mogu održati u ravnoteži, slobodni radikali mogu početi oštećivati tkivo, DNA i proteine u vašem telu, tako da oštećenja s vremenom mogu dovesti do velikog broja bolesti.
To uključuje:
- Dijabetes;
- Aterosklerozu;
- Upalna stanja;
- Visok krvni pritisak (hipertenzija);
- Srčanu bolest;
- Neurodegenerativne bolesti, poput Parkinsonove i Alzheimerove bolesti;
Oksidativni stres takođe doprinosi starenju.
Koji su faktori rizika?
Svako stvara neke slobodne radikale prirodno u svom telu kroz razne procese (vežbanje ili upale). To je normalno i deo je zamršenog sistema održavanja zdravlja.
Takođe, možete biti izloženi slobodnim radikalima iz okoline.
Izvori radikala iz okoline:
- određeni pesticidi i sredstva za čišćenje
- dim cigarete
- radijacija
- zagađenje
Ishrana bogata šećerom, masnoćama i alkoholom, takođe može doprineti proizvodnji slobodnih radikala.
UPRAVLJANJE I PREVENCIJA OKSIDATIVNOG STRESA
Nemoguće je potpuno izbeći izlaganje slobodnim radikalima i oksidativnom stresu. Međutim, postoje stvari koje možete učiniti kako bi umanjili efekte oksidativnog stresa na vaše telo.
Glavna stvar koju možete učiniti je da povećate nivo antioksidansa i smanjite stvaranje slobodnih radikala.
Jedna od metoda sprečavanja oksidativnog stresa je da osigurate da unosite dovoljno antioksidansa kroz ishranu.
Više obroka različitog voća i povrća dnevno, najbolji je način da svom telu pružite ono što mu je potrebno za proizvodnju antioksidansa.
Primeri voća i povrća kao izvora antioksidanasa:
- agrumi,
- suve šljive,
- tamno lisnato povrće,
- brokoli,
- šargarepa,
- paradajz,
- masline,
- bobice,
- višnje.
Primeri ostalih prehrambenih izvora antioksidansa:
- riba i orašasti plodovi,
- kurkuma,
- zeleni čaj,
- luk,
- beli luk,
Iako ne možete u potpunosti izbeći izlaganje slobodnim radikalima, možete donositi odluke o načinu života u vezi s ishranom, vežbanjem i okolinom kako bi održali telo u ravnoteži i sprečili štetu i bolesti.
Evo nekoliko izbora u načinu života koji će vam pomoći:
- Redovno, ali umerena vežbanje. Redovno vežbanje doprinsi dužem životnom veku, smanjuje efekate starenja i rizike od bolesti.
- Nemojte da pušite, jer duvan je pravi rudnik toksičnih materija. Izbegavajte i izlaganje pasivnom dimu.
- Budite oprezni sa hemikalijama.
- Koristite kremu za sunčanje. Krema za sunčanje sprečava oštećenje kože ultraljubičastim zracima.
- Smanjite unos alkohola.
- Vodite računa o snu. Dosta sna je vrlo važno za održavanje ravnoteže u svim vašim telesnim sistemima. Spavanje utiče narad mozga, proizvodnju hormona, ravnotežu antioksidansa i slobodnih radikala, te na niz drugih stvari. Odraslima je potrebno između 7 – 9 sati sna.
- Izbegavajte prejedanje. Studije su pokazale da prejedanje, kao i stalno jedenje održavaju vaše telo u stanju oksidativnog stresa češće nego ako jedete u odgovarajućim razmacima i jedete male ili umerene porcije.
Smatra se da je stres glavni krivac što se znakovi starenja javljaju ranije, čak i u mladosti.
Ovde se ne radi samo o svakodnevnom emocionalnom stresu, već o oksidativnom stresu, onom što se događa sa ćelijama našeg tela, a takođe direktno utiče na mehanizme starenja, iako promene možda dugo nećemo videti ili osetiti.
ZAKLJUČAK
Kada se poremeti ravnoteža, reakcije oksidacije postaju sve veće, i tako nastaje oksidativni stres.
Najčešće probleme izaziva životni stil uopšteno, kao i spoljni efekti poput loše ekologije i prekomernog UV zračenja.
Uzimanje antioksidativnih dodataka korisno je za suzbijanje oksidativnog stresa, stoga vam preporučujemo ROSProtect koji će zaštiti telesne ćelije od prekomernih radikala kiseonika, slobodnih radikala i drugih štetnih sredstava koja pospešuju starenje ili ćelijsku smrt.
Upotrebom ROSProtect-a zaštitićete imuni sistem, značajno smanjiti šanse za nastanak različitih oboljenja (reumatoidni artritis, stvrdnjavanje i skvrčavanje tkiva (npr. celulit), inflmatorne bolesti, cistična fibroza, ishemija, dijabetes, kancer, neurodegenerativne bolesti) i usporiti proces starenja.
ROSProtect za zaštitu od oksidativnog stresa
Reference:
