Pentozidin i Candida
09 avg
Imunitet, Nekategorizovano, Stručni tekstovi

Pentozidin i Candida

Pentozidin i Candida i njihova veza važni su za razumevanje formiranja pentozidina. Candida  produkuje arabinozu, šećer sa aldehidnom grupom, koja je uz amnino kiseline, lizin i arginin, sastavni deo pentozidina. Formiranje pentozidina razlog je nastanka mnogih oboljenja.

Šta je pentozidin (pentosidine)

Pentozidin čine amino kiseline lizin, arginin i arabinoza kao šećer sa aldehidnom grupom tzv. šećerni aldehid. Pretpostavlja se da se u početku između lizina i pentoze formira Amadori proizvod (Amadori reakcija), koji u drugom koraku kondenzuje sa argininom i formira pentozidin (Advanced Glycation End Products – AGEs).

Formiranje pentozidina razlog je starenju, lošim strukturama krvnih sudova, ometenosti u razvoju i nastanku mnogih oboljenja. Neka od oboljenja su autizam, Alchajmerova bolest, fibromijalgija, mnoga autoimuna oboljenja, oboljenja kostiju i zglobova pa i različita psihijtrijska oboljenja kao sto su psihoze, neuroze, depresije, šizofrenija i sl. Ne tako retko dešava se da su ova oboljenja kombinovana i da se javljaju istovremeno.

Delovanje pentozidina

Lizin ima jednu specifičnu epsilon amino grupu. Epsilon grupa lizina važna je u aktivaciji katalitičkih mesta mnogih enzima. Takođe, jako je važna jer predstavlja kritičnu funkcionalnu grupu mnogih enzima za koju su vitamin B6, biotin i lipoinska kiselina (ALA) vezani kovalentnim vezama tokom mnogih koenzimskih reakcija. Ove reakcije za koje su neophodni navedeni vitamini kao nutrijenti nadalje su važni za reakcije sinteze složenih proteinskih struktura kao što su enzimi, hormoni, kolagene strukture i sl.

Pentozidin, dovodi do blokade ove amino grupe lizina pa samim tim dolazi do funkcionalnog nedostatka vitamina o kojima govorimo čak i onda kada je njihov unos adekvatan. Posledično, nema ni pokretanja odgovarajućih reakcija koje su važne za normalno funkcionisanje svih metaboličkih procesa u celom organizmu. Usled toga nema ni sinteze odgovarajućih proteina jer ih pentozidin čini degenerativnim i drugačije funkcionalnim.

Mehanizam ove blokade se odvija tako što se arabinoza preko svoje aldehidne grupe veže za epsilon amino grupu lizina sa jedne strane a sa druge vezuje drugu amino kiselinu l-arginin i to dva molekula. Tako se dobija faktički nefunkcionalno jedinjenje koje je vezalo ukupno tri molekula amino kiselina tj. proteinskih struktura.

Uticaj Candide albicans i Closstridie difficale na stvaranje pentozidina

Arabinoza

Već smo pomenuli da se pentozidin sastoji od amino kiselina i arabinoze. Značajno je analizirati uticaj Candide albicans i Closstridie difficale na stvaranje arabinoze u organizmu jer njeno vezivanje sa amino kiselinama dovodi do stvaranja pentozidina.

I kandida i klostridija produkuju ovaj šećerni aldehid. Međutim, kandida je mnogo značajnija jer predstavlja hroničnu, latentnu, podmuklu i skrivenu infekciju. Klostridija je obično akutna i reaguje na antibiotsku terapiju, ali svakako nije zanemarljiva. Pored toga prekomerni rast klostridije uvek je uslovljen prekomernim rastom kandide u digestivnom traktu. Utoliko je važnost kandide veća.

Pod normalnim uslovima arabinoza bi trebalo da se razloži do acetil-aldehida i kao takva završi svoj metabolizam i sa krajnjim produktima eliminiše iz organizma. Arabinozu pojačano stvara kandida kvasac prilikom ishrane bogate šećerima a naročito rafinisanim-preprađenim šećerima-saharozom. Pri ovakvoj ishrani menja se i saprofitska mikroflora u pravcu razvoja i dominacije bakterija koje preferiraju tj. njihov metabolizam je više vezan za ishranu ugljenim hidratima. Tom prilikom ove bakterije u zid creva luče aminokiseline tirozin i triptofan. Triptofan je amino kiselina iz koje se sintetiše serotonin tzv. hormon zadovoljstva. Otuda osobama koje pojačano konzumiraju slatkiše i testenine prijatan osećaj.

Arabinoza može da ometa pravilnu glukoneogenezu i preko pentozidina koji sada menja strukturu proteina  utiče na transport, rastvorljivost, aktivnost enzima i hormona a to su trigeri-okidači nastanka autoimunih reakcija i autoimunih oboljenja od upravo tih modifikovanih proteina. Otuda je čest nalaz manjak lizina kod mnogih autoimunih oboljenja.

Vinska kiselina

Pored arabinoze kandida stvara još jedan produkt svog metabolizma. To je vinska kiselina. Povećani nivoi vinske kiselina i arabinoze  nalaze se kod autizma, Alchajmerove bolesti, fibromijalgije, sindroma poremećene pažnje, hiperaktivnosti, problema dece sa govorom, komunikacijom i reakcijom na mimične znake, sindroma hroničnog umora i sl.

Nalaz pentozidina u neurofibrilarnim čvorovima mozga kod Alchajmera i njegovo odsustvo u normalnim regijama mozga ukazuju na direktnu ulogu ovih metaboličkih produkata kandide na proces ubrzanja starenja mozga. Takođe, primećeno je da visok nivo vinske kiseline deluje toksično na mišićno tkivo jer je vinska kiselina inhibitor ključnog enzima Krebsovog ciklusa snabdevača-donosi materijal za procese glukoneogeneze a što kao posledicu ima oboljenje fibromijalgiju.

Starenjem nivo pentozidina se povećava. Nalaz  povišenog nivoa pentozidina u serumu može se detektovati i ukazuje na povećani rizik od srčanog udara te se može koristiti kao marker kod ovih vrsta zdravstvenih problema.

Closstridia, Candida i DHPPA!

Dokazano je da  je povećan broj klostridije odgovoran za nastanak pseudomembranoznog kolitisa. Već smo pomenuli međusobnu povezanost klostridije i kandide i istakli da rast broja kandide utiče na rast broja klostridije. Znači paralelno kod infekcije klostridije imamo i infekciju kandidom.

Tom prilikom zapaženo je stvaranje jednog jedinjenja koje se zove dihydroxyphenylpropionic  acid. Skraćeni naziv za ovo jedinjenje je DHPPA.

DHPPA je zapravo derivat tirozina. Već smo u prethodnim redovima ovog teksta rekli da tirozin sintetišu i luče u zid creva bakterije koje tu žive. Tirozin je odgovoran za sintezu  neurotransmitera L-dopa tj., L-dopa nastaje iz tirozina. Iz L-dope sintetisaće se dopamin a iz njega norepinefrin i epinefrin.

Ove reakcije izgledaju ovako:

Tirozin (tirozin hidroxilaza) – dihidrofenilalanin je L-dopa (dopa dekarboxilaza)-Dopamin (dopamin beta hidroxilaza) – Norepinefrin (fenetanolamin N metiltransferaza) – Epinefrin.

Klostridija (kao i kandida) stvara i luči DHPPA a ovaj inhibira enzim dekarboxilazu i inhibira konverziju dope u dopamin. Tom prilikom stvaraju se izomeri tirozina koji su ustvari lažni neurotransmiteri. Oni uvek nastaju iz mikroorganizama GIT-a i uvek su metabolički proizvodi mikroorganizama GIT-a. Ti lažni neurotransmiteri su abnormalna jedinjenja fenilalanina i nisu pravi dopa već lažni-nefunkcionalni. Ta jedinjenja su 3-hidroxifenilalanin i 2-hidroxifenilalanin. Ovi abnormalni produkti amino kiseline tirozin iz bakterija i kvasaca su uvek povišeni kod  neuroza, tikova, psihoza, depresije, kolitisa, drugih poremećaja GITa, kod autizma, neuroloških poremećaja, psihijatrijskih poremećaja, mišićnih pareza i paraliza kao i kod šizofrenije. Najčešće su ovi poremećaji i njihovi simptomi kombinovani. Kod šizofrenije povećani nivo DHPPA redovan je nalaz u urinu.

Tretman i terapija:

Iz izloženog sledi da uvek kada tretiramo bakteriju klostridiju ne smemo zaboraviti i na kandidu.

Primećeno je da prilikom antibiotskog tretmana na klostridiju vankomicinom i metronidazolom dolazi do popravljanja opšteg stanja, ali da ubrzo nakon prestanka terapije simptomi i infekcija se vraćaju. Neki naučnici to pripisuju rekolinizaciji klostridije zahvaljujući sopstvenim sporama na koje terapija ne deluje a neki pak zaštitnoj ulozi kandide koja zadržava uslove povoljne za razvoj klostridije. Lactobacilus acidofilus takođe pomaže puno u sprečavanju rekolonizacije.

Antifungalna terapija-Kandifit, soft kapsule

Autori ovih redova smatraju da je izuzetno važno glavni akcenat baciti na tretman kandide – antifungalna terapija, najbolje efikasnim prirodnim dodacima kao što je Kandifit.

Ukoliko je pak potrebno primeniti antifungalne lekove koji imaju jači efekat (ali na žalost često su vrlo toksični za jetru) preporuka je da se uvek ide paralelno i sa prirodnim antifungalnim proizvodima a da se nakon prestanka davanja lekova nastavi još najmanje  6 meseci sa tretmanom Kandifitom (sprečava recidive). Tretman Kandifitom je dovoljan, bezbedan ali se mora provoditi duže vreme (1 do 3 meseca a u nekim slučajevima čak i 6 meseci).

Probiotici

Treba davati uvek visoke doze probiotika. Probiotici se moraju koristiti paralelno sa antibiotskom terapijom a i nakon prestanka antibiotske terapije, nastaviti najmanje još 4 nedelje svakodnevno. Uzimanje probiotika manje od 4 nedelje nema efekta. Nakon 4 nedelje može se doza probiotika smanjiti ili prorediti ali se preporučuje duže uzimanje. Probiotske bakterije mogu se unositi i svakodnevnim  konzumiranjem jogurta, kefira ili kiselog mleka. Zavisno od  individualne osetljivosti na ove namirnice (kazein) treba ih uzimati razblažene sa vodom u razmeri od pola-pola do 1:6 u korist vode. Količina od 200 ml dnevno čistog napitka je dovoljna.

Antioksidanti

Iz svih navedenih biohemijskih procesa može se zaključiti da se tom prilikom oslobađa velika količina slobodnih radikala pa treba primeniti terapiju intra i extracelularnim antioksidantima. Najbolji su preparati na bazi SOD-a i natrijum askorbata (ROSProtect). Candida, Helicobacter pilory i mnoge druge patogene bakterije kao Closstridia dificale, E.Coli, Klebsiella pneumoniae, Mycoplasma i sl.vrše destrukciju SOD-a zdrave ćelije domaćina.

Vitaminski dodaci

Primeniti oralnu nadoknadu vitamina B6, biotina i alfalipoične kiseline, zbog mogućnosti formiranja pentozoida i njegove pomenute blokade za ove nutrijente. Dodati i saplementaciju folnom kiselinom kao antidepresivnog vitamina. Naročiti značaj autori pridaju organskom, originalnom ulju biljke Nigella sativa.

Gastrolact

Ne treba smetnuti iz vida ni povezanost infekcija HP (helicobacter pylorijem) i kandide pa treba uvek i preventivno i u sklopu terapije primeniti i tretman protiv HP. Najbezbedniji a pri tome izuzetno efikasan proizvod koji ne remeti saprofitsku mikrofloru je Gastrolact.

Terapija čajnim mešavinama.

Odličan biljni lek u obliku čaja je čaj od divljeg origana tkzv. Vranilova trava ili čaj od nevena. Čaj od hajdučke trave je takođe dobar.

U tretmanu ne treba zanemariti ni značaj pravilne ishrane. Obratiti pažnju na osetljivost na gluten i kazein. Bujon (goveđi, kokošiji, riblji) obavezno uvesti u svakodnevnu ishranu kao odličan izvor kolagena i drugih hranljivih nutrijenata.

Laboratorijska dijagnostika

Pored klasičnih parametara laboratoriskih analiza treba urediti analizu mokraće na organske kiseline, COMBO organic acid test i test rezistencije-otpornosti kvasca u fecesu. 

Izvori: Stručni casopisi, članci, radovi zapadne, naturopatske, ajurvedske medicine i fitoterapije.

Tekst sredio i uobličio : Medicinski tim LV-Pharma

ROSProtect
Zatvori

ROSProtect

1.920,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
Gastrolact-pakovanje
Zatvori

Gastrolact®

4.998,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
Kandifit za_gljivicne_infekcije kandidom
Zatvori

Kandifit

3.600,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
Anemija nedostatak gvozdja
02 sep
Gastroenterologija, Stručni tekstovi

Najčešći uzroci refraktorne anemije uzrokovane deficitom gvožđa

Deficit gvožđa je jedan od najčešćih problema kod ljudi danas (oko 2 milijarde ima anemiju), a izazvano je zbog poremećaja u digestivnom sistemu, neadekvatne ishrane, stresa, kao i inflamacije, infekcije, krvarenja.

Deficit gvožđa nastao zbog patoloških stanja najčešće se odnosi na bolesti u gastrointestinalnom traktu, sa krvarenjem ili oštećenom apsorpcijom.

Do sada sprovedenim istraživanjima koja su se odnosila na anemiju i deficite gvožđa ukazala su na najčešće uzroke deficita gvožđa i refrakternog odgovora na oralnu terapiju preparatima gvožđa.

To su Helicobacter pylori (HP), autoimuni atrofični gastritis, celiačna bolest, genetske mutacije.

Kod pacijentata kod kojih je postojao pozitivan ureaza test i potvrda infekcije sa helicobacter pylori terapijskim merama je pokušana eradikacija HP.

Kod osoba kod kojih je terapija postigla efekat u periodu od 12-24 meseca bila je regulisana anemija i bez primene preparata gvožđa.

Suprotno tome, kod osoba kojima terapija za eradikaciju HP nije pomogla anemija i deficit gvožđa su i dalje postojali.

Kako HP gastritis izaziva anemiju sa deficitom gvožđa?

Apsorpcija gvožđa je snižena zbog hroničnog gastritisa sa sniženom ili potpunim nedostatkom želudačne kiseline.

Usled redukovane sekrecije želudačne hidrohlorne kiseline onemogućena je apsorpcija gvožđa usled redukovanog pretvaranja ne-hemskog gvožđa iz feri u fero stanje.

Osobe sa anemijom i infekcijom HP češće imaju gastritis korpusa u odnosu na osobe sa HP bez anemije.

Gastritis korpusa onemogućava adekvatnu sekreciju želudačne kiseline i sa porastom pH u želucu smanjena je apsorpcija gvožđa.

Nakon eradikacije HP sekrecija želudačne kiseline se vraca na normalu

Askorbinska kiselina se takođe izlučuje u želudačni sadržaj.

Infekcijom HP i ova kiselina nedostaje u želucu, što takođe onemogućava adekvatnu apsorpciju gvožđa u želudcu.

Ova infekcija je odgovorna i za lučenja hepcidina, hormona iz hepatocita kao odgovor na stvaranje IL-6 i gastritisa udruženog sa infekcijom HP.

Helicobacter pylori kao i mnoge druge bakterije „troše “ gvožđe koje im služi kao faktor rasta.

Ova konstatacija je potvrđena istraživanjima koja su se bavila proteinom za deponovanje gvožđa od strane bakterija HP (Pfr).

Uz HP snižena je apsorpcija gvožđa u želudcu i zbog toga što je gvožđe prošlo kroz sluznicu želudca u obliku laktoferin.

Dokazano je da je nivo laktoferina viši u osoba sa HP infekcijom i hipohromnom anemijom.

Hronični gastritis izazvan infekcijom HP snižava i nivo vitamina B12 što još više doprinosi stvaranju anemije.

Sa eradikacijom se i nivo vit B12 dovodi u normalu.

Autori teksta:

Dr med Branko Čalija,  magistar medicinskih nauka

Naučni saradnik i predsednik republičke komisije Srbije za transfuziju

Dr med. Nada Vasiljević, Primarijus, doktor medicinskih nauka i doktor Ayur-Veda medicine

Kako normalizovati nivo holesterola
23 jan
Kardiologija

Visok nivo holesterola u krvi i kako ga normalizovati

Holesterol je voskasta supstanca koja je po strukturi slična masti. On je sastavni deo organizma i potreban je za normalno funkcionisanje svake ćelije. Organizmu je neophodna određena količina holesterola za normalno funkcionisanje. Najveći deo holesterola nastaje u jetri, a do njegove sinteze može doći i u sluzokoži creva i nadbubrežnim žlezdama. Odatle se putem krvotoka transportuje do ćelija u organizmu.

Holesterol se nalazi u hrani koju svakodnevno jedemo, a neophodan je za proizvodnju hormona, kao i vitamina D.

Previše holesterola u krvi može  da dovede do određenih zdravstvenih problema, posebno do nastanka kardiovaskularnih bolesti.

Šta je holesterol?

Za razumevanje  šta znači kad neko ima povišen nivo holesterola u krvi, važno je znati neke činjenice o samom holesterolu.

Krv je vodena, a holesterol je masna supstanca. Baš kao ulje i voda, ni holesterol i krv ne funkcionišu zajedno. Zbog toga je, da bi nesmetano putovao kroz krvotok, holesterol spakovan u male pakete koje nazivamo lipoproteini. Oni su napravljeni od masti (lipida) iznutra i proteina spolja.

Dve vrste lipoproteina su nosioci holesterola u celom organizmu, te je važno da oni budu u okviru propisanih vrednosti.

LDL holesterol  (Low density lipoproteins – lipoproteini male gustine)  često se naziva „lošim“ holesterolom.

Visok nivo LDL holesterola dovodi do nastanka holesterola u arterijama, a što je nivo LDL u krvi veći, veća je šansa za nastanak bolesti srca.

Sa druge strane HDL (High-density lipoproteins – lipoproteini velike gustine) holesterol se naziva „dobar“ holesterol.

HDL vraća LDL holesterol iz drugih delova tela nazad u jetru, koja uklanja holesterol iz organizma. Što je veći nivo HDL holesterola, to je šansa za nastanak kardiovaskularnih bolesti manja.

Trigliceridi

Masnoća iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetiše u ćelijama crevne sluzokože, ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju, tj. stiže do jetre. Višak se deponuje u obliku masnih naslaga.

Komplikacije:

Previše holesterola u krvi može se nagomilati na zidovima arterija, što može dovesti do nastanka plaka.

Tokom vremena, plak može da izazove sužavanje arterija, odnosno aterosklerozu.

Arterije koje srce snabdevaju krvlju su koronarne arterije. Sužavanje koronarnih arterija zbog naslaga može da zaustavi ili uspori protok krvi u srce. Kada su arterije uske, količina kiseonika u krvi je smanjena i dolazi do kardiovaskularnih bolesti. Velike površine plaka mogu dovesti do  “angine pectoris” koja se manifestuje bolom u grudima.

Određeni tipovi plaka imaju tanku koru i pukotine što može dovesti do ispuštanja masnoće u krvotok. Tako nastaju krvni ugrušci koji blokiraju slobodan protok krvi i neretko iniciraju infarct, ali i anginu pectoris.

Visok nivo holesterola u krvi poznat je i kao:

  • Hiperholesterolemija i
  • Hiperlipidemija.

Iako se na mnoge faktore koji utiču na dobijanja holesterola ne može uticati, postoje stvari na koje se mora obratiti pažnju, a to su:

Šta jedemo? Holesterol se nalazi u namirnicama bogatim trans mastima, ali i u namirnicima životinjskog porekla.

Koliko smo fizički aktivni? Bavljenje nekom od mnogobrojnih fizičkih aktivnosti može smanjiti nivo lošeg holesterola.

Da li smo gojazni? Svaka osoba čija je težina iznad granica normalnih vrednosti  spada  u grupu rizika povišene vrednosti LDL-a.

Dijagnostika:

Visok nivo holesterola u krvi dijagnostikuje se kontrolom nivoa holesterola u krvi. Najbolje je uraditi test krvi koji se naziva profil lipoproteina.

Vrednosti holesterola u krvi

  • Normalne vrednosti 3,1 – 5,5 mmol/l
  • Snižene vrednosti <3,1 mmol/l
  • Povećane vrednosti >5,5 mmol/l

Lečenje:

S obzirom na to da nema jasnih znakova koji ukazuju na hiperlipidemiju, mnoge osobe i ne znaju da od nje pate.

Zbog toga je od velike važnosti redovna kontrola zdravlja.

Primarni cilj lečenja holesterola je smanjenje nivoa LDL-a kako bi se smanjio rizik od srčanog udara ili drugih bolesti uzrokovanih očvršćavanjem arterija. Uopšte, što je veći nivo LDL-a, to su veće šanse za razvoj srčanih bolesti ili srčanog udara.

Faktori rizika koji utiču na povišen LDL su:

  • Pušenje
  • Dijabetes
  • Godine starosti
  • Visok krvni pritisak

LV Pharm rešenje

natto NKCP je dijetetski proizvod koji razlaže trombove i fibrinske naslage sa zidova krvnih sudova (ateroskleroza). Pored toga, natto NKCP smanjuje gustinu krvi, sprečava slepljivanje krvnih ćelija, odnosno sprečava nastanak trombova. Reguliše holesterol i trigiceride. Saznajte više na stranici proizvoda.

Šta je migrena i kako je ublažiti?
14 jan
Imunitet

Šta je migrena i kako je ublažiti?

Migrena može izazvati ozbiljan bol ili pulsiranje, obično na jednoj strani glave. Često je praćena mučninom, povraćanjem i ekstremnom osetljivošću na svetlost i zvuk.

Napadi migrene mogu izazvati značajan bol u trajanju od nekoliko sati i mogu biti toliko ozbiljni da bol onemogućava svakodnevne aktivnosti.

Pojavljuje se češće kod žena (75%, približno) i može uticati na sposobnost osobe prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti.

Ćelije mozga funkcionišu tako što šalju signal jedne drugima, a kada migrena počne, talas električne aktivnosti se širi preko površine mozga i potiskuje njegovu normalnu električnu aktivnost. Zatim sledi reakcija nerva koji kontroliše bol u glavi i licu, šalje signale i izaziva jak bol.

Uzroci migrene

Nisu do kraja razjašnjeni ali se smatra da mogu nastati  kao posledica  promena u moždanom sistemu i njegovim interakcijama sa trigeminalnim nervom.

Hormonski disbalans – uključujući serotonin koji pomaže u regulisanju bolova u nervnom sistemu – takođe može biti jedan od uzroka. Naučnici još uvek proučavaju ulogu serotonina kod migrene, a nivo serotonina opada tokom migrenskih napada. Ova činjenica može uticati na trigeminalni nerv da oslobađa supstance koje se nazivaju neuropeptidi, koji putuju do spoljašnjeg pokrivača mozga što dovodi do nastanka migrenoznog bola.

Faktori – koji mogu biti okidači za pokretanje migrene su različiti i tu spadaju: aditivi iz hrane, hormonski disbalans, stres, lekovi, nesanica, alkoholna pića,…

Upozoravajući simptomi poznati kao aura mogu se javiti pre ili za vreme trajanja glavobolje. To mogu biti blicevi svetlosti, mrtvih tačaka ili kočenja na jednoj strani lica.

Simptomi migrene često počinju u detinjstvu, adolescenciji ili ranom odraslom dobu.

Faze migrene

Migrena ima određene faze: prodromalni period, auru, glavobolja i postdromalni period.

Prodromi obično počinju 1-2 dana pre migrene i tada se mogu primetiti suptilne promene koje upozoravaju na predstojeću migrenu:

  • promene raspoloženja od depresije do euforije
  • kočenje vrata
  • povećana žeđ
  • učestalo mokrenje
  • učestalo zevanje.

Aura se javlja pre ili tokom migrene.

Većina ljudi doživljava migrene bez aure. Ovi znaci se ne javljaju kod svih pacijenata, ali oko 25% pacijenata sa migrenom može da ima ovu fazu koju prate simptomi:

  • Vizuelni poremećaji, kao što su : bljesak svetlosti, talasasti vid
  • Slabost mišića

Svaki od ovih simptoma obično počinje postepeno, nastaje tokom nekoliko minuta i traje od 20 do 60 minuta.

Migrena obično traje od četiri do 72 sata ukoliko se ne leči. Učestalost javljanja glavobolja varira od osobe do osobe.

Tokom napada migrene može biti prisutan:

  • Bol sa jedne strane ili sa obe strane glave,
  • Osetljivost na svetlost, zvuke, a ponekad i mirise i dodire,
  • Mučnina i povraćanje,
  • Zamagljen vid.

Postdrom

Poslednja faza, poznata kao postdrom se javlja nakon napada migrene i  uključuje osećaj umora i iscrpljenosti.

Tokom 24 sata može se javiti : konfuzija, vrtoglavica, slabost.

Komplikacije prouzrokovane migrenom mogu biti :

  • Status migrenosus,
  • Perzistentna aura bez infarkta,
  • Migrenski infarkt,
  • Epileptični napad provociran migrenskom aurom.

Lečenje migrene

Lekovi mogu pomoći da se spreči nastanak nekih migrena i da ih učine manje bolnim. Neophodno je konsultovati se sa svojim doktorom koji će odrediti način lečenja migrene. Pravilan izbor lekova, u kombinaciji sa lekovima za samopomoć i promene u načinu života, mogu biti od velike pomoći.

Od medikamenata se koriste triptani, ergot preparati, nesteroidni analgetici, antiemetici, kortikosteroidi za parenteralnu primenu i antiedematozni rastvori.

Za ublažavanje simptoma migrene od pomoći mogu biti: akupuntura, biljni čajevi i aromaterapije.

Takođe, mogu pomoći sledeći LV Pharm proizvodi:

LV Pharm rešenje za prevenciju glavobolje i migrene

DeMigra za prevenciju glavobolje i migrene
Zatvori

DeMigra

960,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
Fungi Candida albicans
26 nov
Imunitet

Kandida i kandidijaza

Kandidijaza je infekcija izazvana Kandida gljivicom koja se nalazi skoro svuda u okruženju.

Neke vrste ove gljivice mogu opstati u ljudskom organizmu i živeti sa “domaćim” bakterijama, bez ikakve štete po zdravlje čoveka. U tom slučaju, ona je pod kontrolom imunološkog sistema i njemu srodnim bakterijama.

Kandida nastanjuje regije tela poput usta, gastroenterološkog trakta i polnih organa.

Ukoliko je balanas dobrih bakterija narušen, bilo upotrebom antibiotika ili nekim drugim faktorom, može doći do promene kiselosti sredine, što dalje može prouzrokovati porast loših gljivica koje izbijaju na površinu i izazivaju određene simptome.

Kandida se može proširiti i u druge delove digestivnog sistema, tako da ova benigna vrsta gljive počinje da se širi i napada sluzokožu. Kad se to dogodi ona hvata koren na sluzokoži organa za varenje, oštećuje je i tako omogućava prodiranje u krvotok delimično svarenih namirnica hrane, sa kojima u krvotok prodiru i različiti toksični elementi.

Infekcije Kandidom se mogu povremeno manifestovati i kod zdravih ljudi.

U slučaju da je osobi imunitet znatno oslabljen bolestima poput AIDS-a, hepatitisa, dijabetesa, simptomi mogu biti dosta češći.

SIMPTOMI KANDIDE:

Simptomi preteranog rasta Kandide su brojni, a to mogu biti;

  • hronična premorenost,
  • slabost mišića,
  • osećaj težine,
  • usporenost, tromost,
  • mentalna umrtvljenost,
  • glavobolje,
  • depresija,
  • hronični vaginitis ili prostatitis,
  • digestivni problemi, nadimanje, gasovi, poremećaj rada creva, sluz u stolici,
  • loš zadah,
  • česte pojave gljivičnih infekcija,
  • slab imunitet,
  • česte prehlade,
  • nadražaj za iskašljavanjem, otežano disanje, bronhijalni kašalj, hronično zapušen nos.

Na širenje Kandide dosta utiče upotreba steroida, lekova, antibiotika, prekomerno konzumiranje šećera, kao i visoka koncentracija šećera u krvi.

Ove jednoćelijske gljivice potiču iz roda kvasca, najbolje opstaju u toplim i vlažnim područjima, izuzetno su prilagodljive što im omogućava da prežive u različitim sredinama.

Zbog toga je veoma teško osloboditi se Kandide kada jednom pređe u patogenu formu.

Mnoge vrste Kandide nađene su u crevnoj flori sisara, uključujući i Candida albicans.

Vrste Kandide koje najčešče izazivaju infekcije kod čoveka su:

  • Candida Albicans
  • Candida Crusei
  • Candida Galbrata
  • Candida Parapsilos
  • Candida Tropicalis

LEČENJE KANIDE:

Lečenje Kandide podrazumeva obavezan odlazak lekaru, kako bi se dijagnostifikovao tip Kandide, te se u skladu sa time prepipisala terapija.

Održavanje higijene, vođenje urednog života i pravilna ishrana su načini kojima možemo preventivno delovatati na ovu gljivicu.

Oslobađanje od ove gljivice zahteva promene u ishrani i konzumiranje namirnica sa niskim sadržajem ugljenih hidrata. Šecer je ono što hrani kandidu, pa eliminacija šecera u svim svojim jednostavnim oblicima sprečava razmnožavanje Kandide i pojavu njenih simptoma.

Prilikom kandijaze treba izbegavati mleko i mlečne proizvode, šećer, voće, kafu, brašno, alkohol i sve namirnice dobijene procesom vrenja.

Ono što pogoduje organizmu a šteti Kandidi je sledeće:

  • Kompleks vitamin B ( u kapsulama koje ne sadrže gljivice),
  • Vitamin C,
  • cink,
  • beli luk,
  • integralne žitarice,
  • maslinovo ulje.

LV Pharm rešenje za Kandidu

Kandifit je dijetetski proizvod-hrana za posebne medicinske namene.

Kandifit pokazuje izrazito antifungalno delovanje u neutralizaciji i sprečavanju infekcije kandide, neutralizaciji i sprečavanju rasta Candide albicans i to oralne (u ustima), intestinalne (želudac i creva), vulvo-vaginalne (reproduktivni organi žene), kožne (atletsko stopalo i druge kožne forme).

Kandifit nema toksični efekat čak ni kod duže primene.

Interakcije sa drugim lekovima i preparatima nisu zabeležene.

Kandifit za_gljivicne_infekcije kandidom
Zatvori

Kandifit

3.600,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
Naucnica u laboratoriji ispituje
08 avg
Aktuelnosti

UPOZORENJE NAUČNIKA: ‘Hitno trebamo nove lekove, invazivne gljivične infekcije su postale otporne na postojeće’

Naučnici ističu kako je potrebno promeniti načine na koji se koriste postojeći lekovi kao i usmeriti se na otkrivanje novih lekova kako bi se izbegla globalna propast borbe protiv glivičnih infekcija.

Naučnici upozoravaju na rastuću otpornost gljivica na lekove što bi moglo rezultirati širenjem infekcija, prenosi BBC. Pacijenti na intenzivnim odeljenjima i oni s transplantiranim organima te oboleli od raka najizloženiji su riziku zbog toga što se njihov imuni sistem ne može izboriti sa infekcijama.

U radu objavljenom u časopisu Science naučnici upozoravaju da su hitno potrebni novi lekovi. Među zaraznim bolestima gljivične infekcije imaju jednu od najviših stopa smrtnosti.

Nenamerno su krivi poljoprivrednici

Međunarodni tim predvođen naučnicima sa Imperial College London i Universiti of Eketer utvrdili su širom sveta ogromni porast otpornosti na lekove protiv gljivica u proteklih 30 do 40 godina. Profesor epidemiologije Matthev Fisher’s Imperial College London kaže da je razlog tome verovatno što poljoprivrednici prskaju svoje useve istim preparatima koji se koriste za lečenje gljivičnih infekcija kod ljudi.

Nenamerna posledica toga dvojnog korišćenja na poljima i u bolnicama je da lekovi više ne deluju kod pacijenata. „Gljivice su u vazduhu čitavo vreme, u svakom udisaju“, kaže Fišer.

„Tela u kojima imuni sistem potpuno funkcioniše čine čuda u borbi protiv infekcije, ali u drugim se može pretvoriti u invazivnu gljivičnu infekciju za koju je neophodan lek“.

Raste broj ljudi izloženih gljivičnim infekcijama

Broj ljudi koji su izloženi riziku od gljivičnih infekcija raste brzo zbog nekoliko razloga među kojima su i ljudi sa HIV-om, starije osobe i bolnički pacijenti.

U radu se upozorava i da je potrebno promeniti načine na koji se koriste postojeći lekovi kao i usmeriti se na otkrivanje novih lekova kako bi se izbegla globalna propast borbe protiv glivičnih infekcija.

Profesorka Sarah Gurr sa univerziteta Ekseter kaže da se porast otpornosti gljivica na lekove uglavnom odvijao neprimećeno i da će bez intervencije biti sve teže izboriti se s gljivicama koje napadaju ljude, životinje i biljke.

“Ozbiljno ugrožena sposobnost da lečimo te bolesti”

Profesor Gordon Braun, direktor Centra za medicinska istraživanja u Medicinskoj mikologiji, kaže da je smrtnost kod nekih gljivičnih infekcija preko 50 procenata.

„Što se tiče visoke smrtnosti ovih infekcija, zabrinjavajući trendovi ukazuju na to da je čak i naša ograničena sposobnost lečenja ovih bolesti ozbiljno kompromitovana.“

Profesor Brown kaže kako se uočava pojava novih gljivica otpornih na razne lekove poput Candide auris. Ona je odgovorna za porast invazivnih gljivičnih infekcija u bolnicama širom sveta a postoji vrlo malo lekova. Prema radu otporna je na sve lekove protiv gljivica i predstavlja pretnju jedinicama intenzivne nege zbog toga što može preživeti uobičajene mere dekontaminacije.

 

Vest preuzeta sa www.net.hr

 

Kandifit za_gljivicne_infekcije kandidom
Zatvori

Kandifit

3.600,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
Anti kandida dijeta
17 maj
Imunitet, Stručni tekstovi

Zašto vam je potrebna anti-gljivična dijeta za prevenciju raka

Već dugo se uočava povezanost između gljivičnih infekcija u ljudskom organizmu i raka. Sve više doktora i naučno-medicinskih radnika govori o ovoj povezanosti.

Ovom prilikom vam prenosimo transkript intervjua sa Dr. Roby Mitchell-om, koji se bavi ovom temom.

Intervju Transkript: Anti-Gljivična Dijeta za prevenciju raka

Novinar: Razgovarali ste o važnosti okruženja za ćelije raka kako bi se mogle vratiti u normalne ćelije. Dakle, koja je optimalna dijeta koju biste mogli preporučiti ljudima, šta da jedu? Da naprave okruženje u telu, tako da NEĆE biti dobar domaćin ćelijama karcinoma; tako da će telo biti dobar domaćin za normalne ćelije, i zadržati rak na odstojanju? Šta bi bila opšta dijeta koju biste mogli preporučiti da bi se imunološki sistem održao jak i sprečio rak?

Dr. Roby Mitchell: Kada sam počeo da radim sa doktorom Rajtom, jedna od stvari u koje sam bio uključen bilo je tretiranje ljudi zbog gljivičnog rasta infekcija koje se dešavaju u našem telu. Godinama pre toga sam shvatio, da je zajednički imenitelj bilo koje od biljaka / egzotičnih plodova / super-hrane lekova, koje rade i deluju povoljno i stimulišuće na imunitet i zdravo okruženje u telu, to da su imale neke moćne anti-gljivice u njima. To je ono što je beli luk, to je aspirin, to je sa ovim polifenolnim jedinjenjima u koži crvenog grožđa, resveratrol.

Otišao sam u laboratoriju i počeo sam istraživanje, koja hrana najviše učestvuje u ovome. Ili ne nužno koja najviše, ali koja je hrana imala najviše uticaja na kontrolu nad rastom kandida. I tako sam postavio petrijeve posude u laboratoriju. I mi smo ih inokulirali sa kandidom. A onda smo jednostavno išli da ih inokulišemo ekstraktima od različitog voća i povrća i tako dalje, da vidimo koji su napravili najveću, ono što zovemo „zona isključenosti“ u petrijevim posudama.

Imali smo kontrolu petrijevih posuda ovde dole sa lekom pod nazivom Diflucan, za koji znamo da ubija gljivice. Tako smo znali da će tamo ostaviti veliki prostor, tamo gde ne bi bio moguć rast gljivica. A onda dole imamo samo vodu, tačno. I tako je ta ploča samo postala bela sa rastom gljivica, jer nije bilo šta da ih inhibira. A potom sam bio u mogućnosti da vidim sve ove druge ploče koja radi bolje ili lošije u održavanju gljivica pod kontrolom.

Dakle, to je bila odskočna daska za ono što se danas naziva plan BALI za ishranu.

Bez obzira kojim imenom da to nazivate, bilo da je reč o Gersonovoj terapiji ili Paleo ishrani ili mediteranskoj ishrani ili nečemu, ono što će raditi je ono što drži ćelije iz okruženja, ono što ih sprečava da pleomorfiraju (promena oblika ili veličine) u ćelije raka, i to su one koje drže rast gljivica pod kontrolom.

To vas štiti od razvoja gljivičnog prekomernog rasta, jer kada se ta gljiva razvije do određenog nivoa, vaš imuni sistem će odgovoriti sa „oružjem za masovno uništenje“ i kreirati toksično okruženje, a vaše ćelije kašljati i zagušiti se, i početi da menjaju svoj ćelijski oblik u onaj koji će im omogućiti da prežive to toksično okruženje.

Dakle, opet, bez obzira na to kako biste tu dijetu nazvali, hrana koju jedete mora da bude hrana koja drži rast gljivica pod kontrolom i ne baca benzin na vatru. Kad jedemo hranu koja ima ono što zovemo visokim glikemijskim indeksom… kao što su šećeri, kukuruz, pšenica, pirinač, te stvari, onda stvaramo okruženje koje promoviše gljivični rast i to će izazvati zapaljenje, i to će, opet, stimulirati ćelije da se okrenu ćelijama karcinoma.

 

Intervju možete videti u originalnom obliku na sledećem linku www.youtube.com

 

Kandifit za_gljivicne_infekcije kandidom
Zatvori

Kandifit

3.600,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
BioBran tablete 250mg lv_pharm
Zatvori

BioBran 250mg

7.440,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
Srčane bolesti i posledice leka Clarithomycin
07 mar
Imunitet, Kardiologija, Stručni tekstovi

FDA upozorava: Posledice dugoročnog korišćenja antibiotika mogu biti fatalne

U istraživanju sprovedenom sa korisnicima poznatog antibiotika, zaključeno je da usled dugoročnog korišćenja može povećati probleme kod srčanih oboljenja i prouzrokovati smrtne ishode kod pacijenata obolelih od bolesti srca, saznaje U.S. health officials.

Na osnovu dobijenih saznanja u toku istraživanja, Federalna Administracija za Hranu i Lekove zaključila je da bi lekari pod čijim su nadzorom osobe sa kardiovaskularnim problemima, trebali što pažljivije da propisuju antibiotike, uzimajući u obzir njegove prednosti a posebno rizike koje ovaj lek može da nosi.

Agencija je iznela da je ovo upozorenje zasnovano na desetogodišnjem ispitivanju pacijenata sa bolestima koronarnih arterija, u kojem  je došlo do neočekivanih i neobjašnjivih zapažanja.

Naime, stopa smrtnosti pacijenta čija je terapija podrazumevala korišćenje poznatog antibiotika tokom dve nedelje, porasla je.

Ne postoji konkretno objašnjenje o tome kako dejstvo ovog leka može povećati rizik od smrti kod srčanih bolesnika.

Govoreći za Medicinenet, Kardiolog Specijalista, Dr. Marcin Kowalski istakao je sledeće:

“Ono što je za zdravstvene radnike i farmaceute od velike važnosti, jeste da prepoznaju potencijalne interakcije između medikamenata i izbegnu pogrešne preskripcije, kako bismo smanjili pomenute rizike.”

No, neophodno je istaći je da poverenje između pacijenata i lekara igra značajnu ulogu.

Poželjno je da pacijenti što detaljnije informišu lekare o svom zdravstvenom stanju, pogotovo ukoliko u organizmu postoji određena infekcija, koja se leči antibiotikom.

Bez konsultacije sa lekarom pacijent ne sme da prestane sa upotrebom propisanog antibiotika, a pogotovo ne sa medikamenatima za lečenje kardiovaskularnih problema. Ukoliko osete bilo kakve neprijatne i neuobičajene simptome  poput bola u grudima, otežanog disanja i govora, slabosti i malaksalosti, bol ili ukočenost jedne strane tela, pacijenti moraju hitno potražiti lekarsku pomoć.

Sa druge strane, ono što je odgovornost svakog lekara jeste da bolesniku pruži uvid u širu sliku clarithromycin-a i objasni njegove prednosti, indikacije kao i kontraindikacije. Ovo je posebno važno kada se radi o srčanim bolesnicima. Naravno, postoje i alternativni tretmani i metode, o kojima treba razmisliti, a koje se sasvim uspešno mogu koristiti u lečenju raznih infekcija.

U razgovoru za medicinenet, Kardiolog Dr. Satjit Bhusri rekao je da, iako ne postiji diretkna korelacija između antibiotika i naglog povećanja smrtnih ishoda, treba voditi računa.

“Ovo je nešto što bih istakao za sve antibiotike, generalno, čak i kratkotrajna terapija atibioticima trebala bi biti određena na osnovu ranijih terapija antibioticima”, zaključio je on.

Protein od kozije surutke
27 feb
Preporuke

LV Pharm protein – Kvalitet ispred kvantiteta

Šta je to na osnovu čega zaključujemo da je neki proizvod kvalitetniji od drugih? Koji su to parametri koji nam pomažu da u moru proizvoda izaberemo najbolji i šta je to što našu surutku izdvaja od ostalih?

Kvalitet uvek ispred kvantiteta.

Ono što nam u samom startu daje prednost jesu kvalitet i uslovi gajenja životinja.

Životinje, od kojih se dobija surutka, potrebna za izradu proteina, hrane se isključivo na paši. Zahvaljujući zdravim biljkama i lišću koje u svojoj ispaši uzimaju iz prirode, sasvim je prirodno da će dati mnogo zdravije i kvalitetnije mleko.

Iako jedna koza ili ovca, u ovakvim uslovima daje 5 do 6 litara mleka dnevno, za razliku od jedne rasne i kvalitetne krave koja pod istim uslovima daje do 40 litara mleka dnevno, jasno je da je nama kvalitet uvek ispred kvantiteta.

Na početku imamo mleko, pa sir i na kraju tečnu surutku.

Kozije mleko je jedno od najkvalitetnijih i po sastavu najpribližnije majčinom mleku i zbog svojih blagodeti se smatra lekom.

Koza na ispasi

Kod ovčije a posebno kod kozije surutke u sastav ulaze i minerali, vitamini ali i biljna ulja i lekoviti produkti iz biljaka, koje koza uzima prilikom ispaše.

Kombinacija proteina, koja je najbolja, najsvarljivija i za upotrebu najprikladnija je upravo kombinacija koja se dobija mešavinom kozije i ovčije surutke.

Ovo je jedina surutka i koncentrat surutkinih proteina koja ne izaziva kiselost organizma, za razliku od svih ostalih proizvoda ove vrste.

Sada tu tečnu surutku treba da dehidriramo i pretvorimo u suvu. To se radi na nekoliko tehnoloških načina.

Kako se, naša surutka, tehnološkim procesom dehidrira?

Proces filtracije koji mi koristimo za naše proteine je identičan tehnologiji koja se koristi u proizvodnji mlečnih formula za bebe.

Samim procesom tehnološke obrade tečne frakcije surutke na određeni način, dobija se i određeni kvalitet proteina surutke.

50% ukupnih proteina mleka pređe iz mleka u surutku, a to su uglavnom imunoglobulini i neki sitniji peptidi, kratki lanci proteina vrlo lako svarljivi.

Tečna surutka se u našoj tehnologiji propušta kroz mikrofiltere pod pritiskom, zatim se suši  procesom liofilizacije i na taj način koncentriše.

Filteri su različitih mikropromera na kojima se zadržavaju različite veličine lanaca proteina.

To se radi dok koncentracija istih ne dođe do cifre 80% što je ujedno i maksimum prilikom filtracije.

Ono što je  važno je da se naša surutka ne dobija od homogenizovanog mleka već od svežeg. Cilj ovog procesa je sačuvati sve kvalitete mlečnih proteina, ne uništiti ih i ne promeniti ni na jedan način.

Sa druge strane, izolati se dobijaju korišćenjem hemije i to su najčešće organske kiseline koje vezuju proteine, zatim se te kiseline čiste drugom hemijom koja ih neutrališe i tako dalje.

Problem je što uvek ostaju neke količine, koje su zanemarljive i u dozvoljenim granicama, ali dužom upotrebom vrlo opasne jer se akumuliraju u organizmu.

Inače ovaj proces je sam po sebi jeftiniji i isplativiji i zbog veće količine izdvojenih proteina.

Preporučeni dnevni unos:

Preporučena količina naših proteina je 10 grama dnevno iz prostog razloga što kod konzumacije i unosa proteina nije važno koliko ih unosimo, već i kakva je njihova apsorpcija u organizmu, kolika je veličina proteinskih lanaca od kojih zavisi ugradnja aminokiselina u mišiće.

U zavisnosti od potrebe, kod oporavka od bolesti ili velikih fizičkih opterećenja dnevni unos proteina  može da iznosi do 45 grama dnevno.

Ono što je takođe važno jeste da su ova surutka, ovi proteini i u ovoj količini namenjeni  onima kojima je na prvom mestu zdravlje.

Zato, ne zaboravite da kvantitet ne znači obavezno i kvalitet.

 

Predivni vitamin C
12 jun
Stručni tekstovi

VITAMIN C U OBLIKU NA-L-ASKORBATA

Natrijum-L-Askorbat je puferizovana forma vitamina C i kao takva nalazi se u prirodi.

Hrana u kojoj se nalazi vitamin C:

-Voće iz roda limuna, paradajz, peršun, perunika, ren, zelene paprike, rotkvice, zeleno lisnato sirovo povrće, kopriva, spanać;

-Crveni, narandžasti i žuti plodovi: šipak, gloginje, crvena paprika;

-Dinje, jagode, crne i crvene ribizle, višnja, zeleni orasi čije su jezgre još meke, kupine, vinovo lišće, kupus, krompir, kelj, prokelj, repasti zeleniš, beli biber, borove iglice (čaj). Šipak je 120 puta bogatiji vitaminom C od narandže;

Gde ima najviše hlorofila tu ima i najviše vitamina C, a i karotina. Ukoliko se od korena ide bliže lišću i ukoliko je lišće zelenije, utoliko ima više askorbinske kiseline. Svojim postankom ovaj vitamin je direktno vezan za hlorofil. Po bogastvu sa vitaminom C prvo mesto sa zelenim lišćem dele divlji crveni plodovi.

Najmanje ga ima u podzemnim organima biljke, ali u semenju kada klija ga ima dosta.

U kiseloj sredini se čuva (npr. u sušenom voću ga nema). Gubi se: kuvanjem (oksidiše), toplotom, mlevenjem, dodirom sa vazduhom, alkalijama i kontaktom sa posuđem od bakra. Najosetljiviji je od svih hidrosolubilnih vitamina. Oksidacijom ne samo na visokoj već i na običnoj temperaturi, samim dodirom sa vazduhom, biva razoren. Razara se već na temperaturi od 60oC (suva toplota) ili u vodenoj pari pod pritiskom na 120oC. Ni na niskoj temperaturi se ne čuva dobro, ali brzo smrzavanje voća i povrća najmanje škodi (npr. krompir ohlađen i čuvan na 3 – 5o posle šest meseci još uvek ima 90% vitamina C). U alkalnoj sredini se vrlo brzo gubi usled oksidacije pod uticajem kiseonika iz vazduha. Da bi se gubici sveli na minimum preporučuje se kraće kuvanje u što manje vode. Razaraju ga i: sumpordioksid, sumporna kiselina, Na- bisulfat i dr. jedinjenja sumporaste kiseline koja se upotrebljavaju za konzervisanje. Inaktiviše se zajedničkim unošenjem sa mlekom. Posle tri dana čuvanja spanać izgubi skoro sav vitamin C, boranija i maslačak za to vreme izgube do 80%, a sušeno voće i povrće ga potpuno izgube.

Gljive nemaju vitamin C.

Biohemija i uloga

Vitamin C ima specijalnu ulogu u hidroksilaciji prolina u kolagenu. Potreban je svuda u metabolizmu. Ima poluživot od 16 dana (da bi se razvio skorbut potrebno je 3 – 4 meseca).

Funkcija: a) za održavanje intercelularnog materijala; b) specifična uloga: u sintezi kolagena, tj. u sintezi hidroksiprolina iz prolina; c) u oksido-redukcionom sistemu: glutation, citohrom C, piridin nukleotidima ili flavin nukleoproteidima; d) u oksidaciji tirozina; e) u metabolizmu adrenalnih steroida; f) u metabolizmu različitih lekova. Tačkom a) objašnjava se značaj u svim funkcijama organizma. Sa tačkom b) objašnjava se njegova važna uloga u: funkciji vezivnog tkiva i zarastanju rana. Od tačke c) do f) uloga nije specifična, jer se može zameniti sa drugim jedinjenjima koja imaju slične redoks osobine;

– Vitamin C postoji u 4 stereo-izomerne forme (LL, DD, LD, DL). LL oblik je najaktivniji – Natrijum-L- Askorbat.

– Karnitin se sintetiše od amino kiseline lizina. Za sintezu neophodan je vitamin C.

– Kora nadbubrežne žlezde sadrži veliku količinu vitamina C, a ona se brzo smanjuje kada se stimuliše adrenokortikotropnim hormonom. Slično smanjenje je zabeleženo kod eksperimentalnih životinja kada im se daju injekcije toksina difterije. U infekciji (groznici), naročito u prisustvu bakterijskih toksina, kod ljudi takođe dolazi do smanjenja količine vitamina C u kori nadbubrežne žlezde. Ovo ukazuje da ima važnu ulogu u reakciji organizma na stres. U nadbubrežnoj žlezdi je inače potreban radi pretvaranja holesterola u hormone (kortikosteroide). U reakcijama hidroksilacije iz amino kiseline tirozina nastaje prvo dopa, zatim dopamin, pa noradrenalin. Adrenalin, hormon bitan u stresu, nastaje na kraju i njega vitamin C štiti od oksidacije. Ovde se askorbinska kiselina ne razara već se mehanizmom koji podrazumeva prenos elektrona regeneriše iz dehidroaskorbinske kiseline;

– Jetra, mozak i gastrointestinalni trakt imaju deset puta veće koncentracije vitamina C od ostalih lokalizacija. Vrlo visoke koncentracije nađene su u hipofizi, tiroidnoj žlezdi, nadbubrežnoj žlezdi, žutom telu jajnika, očnom sočivu, leukocitima i slezini. Uopšte tkiva sa najvećom metaboličkom aktivnošću imaju i najveće koncentracije vitamina C, izuzev mišića. Koncentracija vitamina C u mozgu je visoka čak i u skorbutu, kada koncentracija vitamina C u svim tkivima i tečnostima pada na nulu. Količina vitamina C u očnom humoru je 18 – 25 puta veća od količine u plazmi;

– Povećava eliminaciju urinske kiseline mokraćom;

– Najveći deo endogenog urinarnog oksalata predstavlja askorbinska kiselina. Šezdeset i pet procenata vitamina C izlučuje se putem bubrega. Visoke doze dovode do pada pH vrednosti mokraće. Povećana je mogućnost stvaranja kalcijum-oksalatnih kamenaca u bubrezima, odnosno mokraćnim putevima. Ovde je bitno napomenuti da se upotrebom Na-askorbata sprečavaju moguće komplikacije od strane urinarnog trakta.

– Smanjuje količinu šećera u ćeliji, jer konkuriše sa receptorima za transport šećera na ćelijskoj membrani. Vitamin C može prouzrokovati lažno pozitivne rezultate na glukozu u urinu kod dijabetičara. Za svaki gram vitamina C uzetog peroralno potreba za insulinom kod dijabetesa se smanjuje za dve jedinice;

-Smanjuje agregaciju trombocita;

Koronarna epidemija smatra se novom verzijom starog skorbuta. Nivo vitamina C pada na nivo skorbuta 6 – 12 časova posle srčanog udara ili napada angine pektoris. Koncentracija vitamina C u leukocitima takođe pada i ostaje niska tokom više nedelja posle srčanog napada, da bi se kasnije postepeno normalizovala.Vitamin C smanjuje mortalitet ljudi obolelih od kardiovaskularnih bolesti za 20 – 60%;

-Smanjuje propustljivost kapilara;

– Vitamin C smanjuje broj i veličinu kamenova u žučnoj kesi (ne sprečava stvaranje);

– Pojačava efikasnost imunološkog sistema. Podstiče proizvodnju interferona. Vitamin C ubrzava proizvodnju (povećava blastogenezu) limfocita.  Aktivira makrofage (preko interferona). Povećava produkciju antitela. Prostaglandini  (lipidi; hormoni) učestvuju u regulaciji kucanja srca, protoka krvi, obnovi ćelija oštećenih lekovima, u reakcijama imunog sistema.  To se može kontrolisati aspirinom, ali i vitaminom C. Razumljiva je prednost vitamina C nad aspirinom.

Eksperimentalno – u stanju je da potpuno zaustavi malignu transformaciju ćelija. Vitamin C-NaAskorbat selektivno je toksičan za maligni melanom, a efikasnost se jako povećava uz male količine bakra.

Pacijenti koji boluju od raka obično imaju niske koncentracije vitamina C u plazmi i leukocitima (50%). Nitriti i nitrati (slanina, suvo ili konzervisano meso itd.) reguju u želudcu sa amino jedunjenjima i stvaraju visoko kancerogene nitrozamine, koji su jedni od uzročnika karcinoma želuca. Vitamin C razara i nitrite i nitrate i tako nas štiti od karcinoma želuca. Za ovaj efekat kao i podmirenje dnevnih potreba vitamina C-Na-Askorbat  mora se uzimati uz svako jelo (zbog prisutnosti u želucu). Vitamin C usporava rast tumora. Povećava prosečnu dužinu preživljavanja obolelih od karcinoma, uz popravljanje opšteg stanja.  Prema jednim izveštajima prethodna hemio ili zračna terapija poništava ove efekte vitamina C, a prema drugim izveštajima ista terapija nema nikakvog uticaja na efekte vitamina C, stimuluše regeneraciju tkiva;

– Vitamin C naročito u visokim dozama povećava količinu estrogena (postupati pažljivo u trudnoći zbog mogućeg prevremenog porođaja).

– U mnogim knjigama piše da uzimanje 4 – 12 gr/d vitamina C može u urinarnom traktu izazvati taloženje uratnih i cistinskih kamenova. Osobe koje su sklone: gihtu, nastajanju kamenaca ili cistinuriji moraju da izbegavaju velike količine vitamina C. Ova tvrdnja je pogrešna. Kiselost u mokraći povećava askorbinska kiselina, a ne vitamin C, jer on može imati i oblik Na-L-askorbata koji ne povećava kiselost mokraće. Vitamin C u stvari je askorbatni jon, negativno nabijen, a vezan je u askorbinskoj kiselini za proton (H+), a u Na- askorbatu za jon natrijuma (Na+) itd.

– Pokazuje dezintoksikativne osobine za: duvan, ugljen monoksid, jedinjenja arsena, cijanid, živu, olovo, strihnin, heroin, alkohol, ozon, bakterijske toksine i bakterijske otrove. Detoksicira toksine difterije, tetanusa, stafilokoka, dizenterije i proizvide bacila uzročnika tifusne groznice.

Jedna popušena cigareta uništava 25 – 100 mg vitamina C.

Kod manjka vitamina C smanjena je metabolička sposobnost jetre u detoksikaciji lekova, naročito kod starih osoba. U tom slučaju prisutna je opasnost od predoziranja i intoksikacije.

Ukoliko vitamin C stavimo u čašu vode pre nego što je popijemo on brzo i efikasno uništava hlor, koji oštećuje eritrocite. Hlor iz vode posebno oštećuje eritrocite bubrežnih bolesnika u kojih anemija pod dejstvom hlora mnogo lakše nastaje. Dodavanjem vitamina C u vodu za dijalizu neutrališe se hlor.

Vitamin C štiti organizam od taninske kiseline (čaj).

Ljudi ne mogu sintetisati askorbinsku kiselinu jer u jetri nemaju enzim za pretvaranje L- gulonolaktona u askorbinsku kiselinu. Ni zamorčići ni čovek ne sintetišu askorbinsku kiselinu. Zamorčići kao i čovek boluju od: sklonosti skorbutu, anafilaktičkog šoka, difterijske intoksikacije, tuberkuloze pluća, neorotropne leukemije koja se ni po čemu ne razlikuje od čovečije. Ni jednu laboratorijsku životinju koja sintetiše vitamin C (zec, štakor, kunić itd.) ne pogađaju spomenute bolesti;

-Ako naglo smanjimo ili prekinemo unošenje vitamina C, nakon prethodnih visokih dnevnih doza, doći će do pretvaranja celokupne raspoložive askorbinske kiseline u druge supstance. To će dovesti do neuobičajeno niske koncentracije askorbinske i dehidroaskorbinske kiseline u krvi. Ovaj efekat traje 1 – 2 nedelje (“rebound effect”) tokom kojih se količina enzima smanji na normalu, a koncentracija askorbinske kiseline se normalizuje. Dnevne doze dakle, ukoliko se želi, treba postepeno smanjivati;

-Potrošnja vitamina C naglo raste u toku menstruacije, a naročito za vreme ovulacije. Merenje potrošnje askorbinske kiseline tako može poslužiti kao pokazatelj prestanka ovulacije, odnosno može pomoći u određivanju najpogodnijeg momenta za začeće;

-Trudnice imaju veću potrebu za vitaminom C, jer je vitamin C potreban za razvoj zametka, a neometano se prenosi preko posteljice. Koncentracije vitamina C u pupčaniku su četiri puta veće od koncentracije u krvi majke. Vitamin C se izlučuje i preko majčinog mleka. Pri rođenju odojče je dobro opskrbljeno vit C, ali se od šestog do dvanestog meseca razvija dečiji skorbut ukoliko se osim mleka ne daju voće i povrće. Ova novorođenčad sa smanjenom koncentracijom askorbinske kiseline su sklona krvavljenjima;

– Vitamin C ima 70 mg/kg telesne težine. Rezerve ukupno iznose 5.000 mg, odnosno kreću se od 1.500 mg – 5.000 mg. Prema ovim proračunima da bi se rezerve od 5.000 mg održavale potrebno je konstantno unošenje od 200 mg/d (pod idealnim uslovima). 60 mg je u opticaju (metabolizmu);

-Smrtonosna doza ne postoji;

-Čovek godinama može da podnese peroralno unošenje vitamina C u dozi od 10 – 20 gr/d;

Za alkalizovanje mokraće uzima se  Na-askorbat;

-Dobra dnevna doza vitamina C je ona doza koja obezbeđuje konstantno maksimalnu zasićenost naših tkiva, jer tako je u celom živom svetu kod organizama koji mogu da ga sintetišu;

-Nagli prekid uzimanja vitamina C može biti opasan zbog “rebound effect”, a koji traje oko dve nedelje;

-Neograničeno traje ukoliko se čuva u obliku finih kristala ili kristalnog praška Na-L-ASCORBATE u smeđim ili kristalno belim bocama. Kaspule se čuvaju na isti način;

Klinika

Hipovitaminoza vitamina C:

-Blagi simptomi: otok i krvavljenje iz desni, poroznost dentina i hiperkeratotički folikuli dlaka;

-Teški simptomi: obimne promene na mišićima, bolovi u mišićima, oticanje zglobova, razređenje kostiju i lako lomljive kosti, povećana kapilarna propustljivost, upadljiva tendencija ka krvavljenju i zadobijanju modrica, ekstravazacija krvi u prostore između fascija, anemija, gubitak apetita, labavljenje i ispadanje zuba, loše zarastanje rana, smanjena otpornost na infekcije.

-U prevenciji SISD (sindrom iznenadne smrti deteta) preporučuje se vit C (vidi i vit H);

-Česti oblici u kojima se ispoljava manjak vitamina C: 1) imuni sistem: sekundarne infekcije, reumatoidni artritis, kolagene bolesti.

Autori teksta:

Stručni tim kompanije LV-Pharm doo, Beograd

 

natrijum askorbat prah
Zatvori

Natrijum askorbat 75gr – u prahu

1.154,40 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
natrijum askorbat 60 kapsula
Zatvori

Natrijum askorbat – u kapsulama (60 komada)

1.038,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
Vitaminsko mineralna smesa pakovanje
Zatvori

LV-Mineralno-Vitaminska smeša, 30 kesica

1.058,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
biobran1000_banner_lvpharm
28 apr
Imunitet

Imunoterapija u liječenju karcinoma

Iako arabinoksilan najčešće kombiniramo s kemoterapijom, jer pacijenti dolaze kad je karcinom već uznapredovao, ovakva imunoterapija jednog bi dana mogla biti dovoljna sama po sebi u tretmanu oboljelih od karcinoma u ranom stadiju

Intervju: prof. dr. habil. Tibor Hajto, samostalni znanstvenik pri Medicinskom fakultetu Sveučilišta u Pečuhu
Razgovarala: Seida Iličić, mag. pharm.

Mađarski imunolog dr. Tibor Hajto, koji je ovih dana gostovao u Hrvatskoj na stručnom skupu pod nazivom „Profilaksa degenerativnih bolesti prehranom, dodacima prehrani i prirodnom njegom“, ističe se bogatom kliničkom i znanstvenom karijerom koju je posvetio istraživanju tumorske imunologije i radu s pacijentima u klinikama u Mađarskoj i Švicarskoj. U razgovoru s tim istaknutim stručnjakom doznali smo više o recentnim istraživanjima i ljekovitim rješenjima iz prirode u liječenju tumorskih bolesnika, bez nuspojava i kontraindikacija.

Gospodine Hajto, u svjetlu recentnih istraživanja i pristupa liječenju karcinoma, zašto ste se usmjerili na imunoterapiju i prirodne ljekovite supstancije?

U Mađarskoj se provode brojni imunoterapijski eksperimenti u tretiranju karcinoma. Dugo se istraživao utjecaj bakterijskih cjepiva na imunosni sustav, jer su klinička istraživanja pokazala da bakterijske infekcije mogu biti učinkovite u liječenju karcinoma. No, problem je u tome što bakterijska cjepiva imaju nuspojave, a ako se bakterije deaktiviraju, nestaje njihov imunološki učinak. Zato smo pozornost postupno usmjerili prema medicinskim biljkama koje sadrže spojeve slične onima u staničnim stijenkama bakterija.

Odnedavno su u središtu pozornosti stanice tzv. prirodne ubojice (PU stanice). Javnosti se predstavljaju kao vojnici imunološke vojske koja se bori protiv umnožavanja stanica raka, trudeći se smanjiti infekciju. Glavni razlog zbog kojeg su PU stanice postale naširoko poznate je taj što su u perifernoj krvi bile najpogodnije za istraživanja, što je dovelo do obilja kliničkih studija u imunologiji, čiji su rezultati bili snažno usmjereni upravo na te stanice. Nemam namjeru poricati značaj PU stanica, jer su one vitalni element ranije spomenute vojske imunosnog sustava i upravo njihovim proučavanjem možemo pratiti kako ta „vojska“ funkcionira. No uvijek ću biti pobornik prirodnih proizvoda, jer zasad kemija ne može kreirati spojeve sposobne za vezivanje i aktivaciju receptora za prepoznavanje mikroorganizama i posljedično za aktivaciju stanica. Bez kemije, u imunoterapiji imamo dvije opcije: prirodnu ili gensku tehnologiju. S obzirom na to da je potonja vrlo skupa, sklon sam birati prvu opciju, i to ne samo iz financijskih razloga nego, prije svega, zato što prirodni spojevi iz ljekovitih biljaka nemaju nuspojave koje imaju bakterije.

Postoje li istraživanja koja dokazuju učinkovitost ljekovitih biljnih supstancija u imunoterapiji?

Danas u svijetu nema puno proizvoda za koje je znanstveno dokazano da mogu biti imunomodulatori. Siguran sam da ljekovita flora obiluje upravo takvim spojevima, no zbog nedostatka pravih istraživanja ne možemo ih koristiti niti preporučivati. Zbog toga smo fokusirani na proizvode na bazi arabinoksilana, koje posebnim patentiranim postupkom proizvodi japanska kompanija Daiwa Pharmaceutical u Tokiju. Tim postupkom iz prehrambenih vlakana u rižinim mekinjama ekstrahira se šećer arabinoksilan, koji ima mogućnost vezanja sa stijenkom imunoloških stanica, povećavajući tako njihovu učinkovitost. Danas arabinoksilan najčešće kombiniramo s kemoterapijom, jer pacijenti dolaze kad je karcinom već uznapredovao. Takva imunoterapija jednog dana mogla bi biti dovoljna sama po sebi u tretmanu pacijenata oboljelih od karcinoma u ranom stadiju, no to zahtijeva i dodatna istraživanja. Iako trenutačno još uvelike ovisimo o konvencionalnim terapijama, primjenom arabinoksilana uspjeli smo znatno povećati njihovu učinkovitost, ali i olakšati nuspojave.

Koja su vaša konkretna iskustva u primjeni arabinoksilana?

U početku smo najbolje rezultate imali s tretmanom pacijenata oboljelih od sarkoma, što je prilično zanimljivo. Naime, kod sarkoma je učinak konvencionalnih tretmana iznimno nizak: oko 20 posto pacijenata odgovara na terapiju, a 80 posto njih ili ne odgovara ili ima negativan odgovor. U svjetlu tih činjenica, iznenađujuće je što smo u pojedinim slučajevima uspjeli postići remisiju bolesti (stanje bez aktivnosti bolesti ili prolazno popuštanje nekih simptoma) zahvaljujući isključivo imunoterapiji. To je posebno teško kod pacijenata s uznapredovalim sarkomom jer je njihov imunosni sustav toliko oslabljen da jedva imate što stimulirati.

Koliko je imunoterapija prihvaćena u standardnim onkološkim tretmanima?

Kvaliteta života znatno određuje uspjeh liječenja karcinoma. Ono što je istinski šokantno jest da većina onkoloških odjela nije u stanju preporučiti ništa čime bi se poboljšala kvaliteta života, osim simptomatske terapije s ciljem smanjenja boli, osjećaja mučnine ili anksioznosti.

Jačajući imunološke stanice, imunoterapija poboljšava ne samo prirodnu ravnotežu imunosnog sustava nego i kvalitetu življenja, što je dokazano istraživanjima koje smo proveli. Naime, rezultati su pokazali da je imunoterapija podigla fizičku aktivnost oboljelih za 71 posto, umanjila njihovu anksioznost i povećala apetit te tako pridonijela povećanju tjelesne mase. Zato pacijentima koji prolaze kemoterapiju uvijek preporučujem minimalno imunoterapiju temeljenu na arabinoksilanu, jer je dobiven od biljke koja nema popratnih nuspojava i koja u farmakološkom smislu nije kontraindicirana s ostalim lijekovima, što znači da se može kombinirati s drugom terapijom.

Kakva je po vama budućnost imunoterapije u tretmanu karcinoma, ali i u prevenciji?

Moja zaključna poruka je da imunoterapija u ovom trenutku možda nije prikladna za preventivnu, profilaktičku terapiju s ciljem jačanja imunosnog sustava protiv karcinoma i upala, ali je savršena metoda za olakšanje nuspojava konvencionalnih tretmana, koje uz arabinoksilan oboljeli od karcinoma lakše podnose. No, budući da svi znamo kako broj oboljelih od karcinoma konstantno raste, uključujući i djecu i adolescente, bilo bi dobro da počnemo razmišljati o uvođenju imunoprofilakse kako bismo barem dijelu populacije osigurali prevenciju od razvoja karcinoma.

 

Preuzeto iz časopisa Vaše zdravlje broj 104 /2017.
IZDAVAČ
Oktal Pharma d.o.o.

Utinjska 40, 10020 Zagreb

www.oktal-pharma.hr

 

BioBran tablete 250mg lv_pharm
Zatvori

BioBran 250mg

7.440,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
BioBran_1000mg_lv_pharm
Zatvori

BioBran 1000mg

18.600,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
natrijum askorbat prah
Zatvori

Natrijum askorbat 75gr – u prahu

1.154,40 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
Infekcija Helikobakter pylori
29 dec
Endokrinologija, Gastroenterologija

GASTROLACT I INFEKCIJA HP (HELIKOBAKTER PYLORI)

Morfologija želuca je prikazana na slici iznad.

Kako želudac anatomski izgleda i gde se morfološki nalazi u abdomenu, poznato je svima. Ima gornju i donju kurvaturu, kardijacni i pilorusni deo, a u centru fundus.

Na kojim ligamentima i sa čime je povezan takođe je poznato je profesionalcima. Iz koje grane se snabdeva krvlju i kakva mu je drenaža pretpostavljam isto.

Histološki ima sluzokozu, mišicni deo i serozu.

Sluzokoža je neravna, kriptozna sa sekretornim i parijetalnim ćelijama koje luče HCl i mukus.

Mišićni sloj je jak sa glatkom muskulaturam i omogućava snažne kontrakcije.

Serozni deo prekriva ceo organ i štiti ga sa spoljašnje strane i odvaja ga od drugih organa.

Fiziologija želuca:

Sada malo osnovne fiziologije čisto kao podsetnik.

Želudac prima hranu i normalan kapacitet mu je oko 450 g sadržaja. Resorpcija mu je skoro pa nikakva. Resorbuje se alkohol direktno i neki lekovi kao npr. aspirin, brufen i slično.

Varenje se svodi na vlaženje, mešanje i otpočinjanje razlaganja krupnih proteinskih struktura. Šećere i masti skoro da i ne dira (tačnije samo 10-15%).

Želudac nam je važan zbog otpočinjanja razlaganja proteinskih struktura. Najbitnije za nas su kolagene i kazeinske strukture, tj. animalni proteini.

Biljnim proteinima manje se bavi i to prepušta crevima, tj. pankreasu.

Nakon što njih sredi (velike proteinske lance) pušta ih dalje i prepušta donjim partijama digestivnog trakta.

Kako to radi?

Informaciju o dolasku pomenutih proteina dobija tkivni hormon gastrin, odnosno ćelije koje ga sintetišu. One su najkoncetrisanije u pilorusno-fundusnom delu. Gastrin tada stimuliše produkciju histamina iz ćelija tkiva želuca. Histamin potom deluje na parijentalne ćelije žlezdanog tkiva želuca, a te ćelije počinju produkciju i lučenje hlodovodonične kiseline (HCl). Koncentracija HCl se povećava i stimuliše pretvaranje drugog želudačnog enzima pepsinogena u pepsin. Ovo pretvaranje, odnosno aktivacija pepsinogen-pepsin, odvija se samo pod uslovima kada je količina HCl dovoljna (pri pH 2 do 3), (Već na pH 4 je smanjena, a pri pH 5 i višem, nema stvaranja pepsina pa samim tim ni razlaganja proteina. Započinje proces truljenja.). Enzim pepsin počinje varenje, tj. razlaganje krupnih i velikih lanaca proteina koje smo pominjali. Sve dok u želucu traju ove međusobno povezane reakcije i koncetracija HCl je visoka, duodenum drži zatvoren prolaz do njega, ne dozvoljavajući prolazak hrane prema njemu, tačnije u njega.

Zašto je to tako?

Dudenum ne propušta kiselinu iz želuca jer se enzimi koji se u njemu stvaraju ili luče iz drugih organa aktiviraju isključivo u baznoj sredini. Dakle, produkcija i lučenje enzima pankreasa moguće je samo u baznoj sredini dudenuma. Kada toga ne bi bilo HCl bi razložila enzime pankeasa i suprimirala njihovo lučenje. S druge strane, dodatnu neutralizaciju preostale HCl koja je došla iz želuca hranom u dudenum, pankreas neutrališe produkcijom bikarbonata.

Pepsin završava razlaganje krupnih proteinskih struktura pa je njih sve manje u želucu. Smanjuje se stvaranje, lučenje i količina HCl, tj.smanjuje se nadražaj i lučenje gastrina pa sada proces ide u suprotnom smeru. Kiselost u želucu se smanjuje naročito u pilorusnom delu želuca. Postaje manje kiseo, neutralan. Pilorusni deo duodenuma registruje ovu promenu i polako se otvara za prolaz sadržaja iz želuca. Želudac se kontrahuje i lagano istiskuje sadržaj prema duodenumu. Ceo ovaj proces, zavisno od toga šta smo i koliko jeli, traje par sati (oko 3 do 4 sata).

Iz iznetog može se videti zašto ne treba jesti često, obimno i u kraćim vremenskim intervalima dodavati novu količinu hrane jer time remetimo prirodni ciklus varenja hrane. Upravo navedeno je najčešća greška ljudi koja dovodi do poremećaja varenja hrane na relaciji želudac-duodenum, stvarajući uslove za razvoj infekcija i aktivaciju Helicobacter pylori. Dakle, ovo je veća greška nego ishrana lošim namirnicama. Ovakve greške vode u neinfektivni gstritis i poremećaje koji se projektuju na donje partije crevnog trakta.

Neobrađene i nerazložene krupne partikule proteina u želucu prolaze u tanka creva koja nemaju mehanizme za njihovo varenje a koji kasnije mogu u debelim crevima podleći pravim procesima truljenja. Jedno vreme ovo kompenzuju saprofitske bakterije ali to je već neka druga priča.

Prilikom opisanog procesa dešava se još jedan važan momenat, a to je pravilna aktivacija vitamina B12 i gvožđa iz hrane, što je već posebna tema.

Vraćamo se na želudac i Helicobacter pylori.

Helicobacter pylory:

Postoji nekoliko teorija o mehanizmima infektivnosti Helicobacter pylori-jem.

Jedna od njih je da je Helicobacter pylori saprofit koji normalno živi u želucu u određenom i kontrolisanom broju, uglavnom u kardijačnom delu želuca. Uloga mu je da stalno provocira želudac na lučenje mukusa-sluzi koji ima protektivno dejstvo na sluzokožu želuca, štiteći je od dejstva sopstvene HCl. Po našem tumačenju to može da bude tačno, ali ipak ima dosta ljudi koji uopšte nemaju prisutnu ovu bakteriju u svom želucu, kao i ljudi koji su dokazano pozitivni na Helikobacter pylori a savršeno su zdravi. Naučnici koji su otkrili Helicobacter pylori i za to dobili Nobelovu nagradu, sada tvrde da bi Helicobacter pylori trebalo da bude uvek prisutan oko 15% u želucu, jer osobe koje ga imaju u toj količini nikada ne oboljevaju od karcinoma kardije (povećava se procenat kod pacijenata koji su bili na eradikaciji Helicobacter pylori), kao i da retko oboljevaju od alergijskih bolesti. Koliko je to tačno ne znamo, ali pomenuti naučnici kažu da je pouzdano dokazano.

Druga teorija je da Helicobacter pylori nije normalni stanovnik želuca i da se mi njome zaražavamo oralnim putem a da će se ona razviti kada se u želucu stvore uslovi za to. Logično, može da se desi, ali kako onda objasniti česte reinfekcije Helicobacter pylori naročito nakon temeljnog lečenja a ponekad često i za kratko vreme od završene totalne eradikacije. Moguće je da jedan broj uspeva da preživi i da se opet razvije pod uslovom da nisu obezbeđeni drugi faktori regulacije normalne fiziologije želuca. Dakle iste greške u ishrani, loše navike, neadekvatna ishrana…

Treća tvrdnja je da Helicobacter pylori prolazi želudačnu barijeru, naseljava jejunum (deo takog creva), pa kada se u želucu poremeti sredina, tj. postane bazna, on se penje na gore (uzbrdo) najčešće regurgitacijom i naseljava želudac. Postoje još neke teorije ali nisu dokazane, a to su da Helicobacter pylori dolazi iz usne duplje, tako što neke bakterije npr. Actinomices mutiraju u želucu ili sam Helicobacter pylori živi u usnoj šupljini, zatim da Campilobacter jejuni dospevši u želudac takođe mutira.

Međutim, postoji još jedna zanimljiva teorija na koju bismo ovom prilikom stavili akcenat iako nigde nismo našli naučnu potvrdu iste, ali nam se klinički čini mogućom. Ona glasi da Candida stvara povoljnu sredinu za razvoj Helicobacter pylori i obrnuto, a činjenica je da se hranom zaista dosta unosi ova gljivica.

Šta i kako radi Helicobacter pylory u želucu:

Sada, kada smo ukratko apsolvirali sve ove složene procese, probaćemo da ih malo pojednostavimo.

Naime, Helicobacter pylori živi u baznoj sredini pa se zato zahvaljujući svojoj građi zavlači u mukozni deo želuca gde je inače pH bazan. Bakterija Helicobacter pylori, izgleda kao burgija, ima duge cilije na jednom svom polu kojima se mašući kreće. One se rotiraju, rotirajući tako celu ćeliju, kao burgija što joj omogućava zavlačenje u mukus. Tako rotirajući se, rotira se cela ćelija. Slično kao spermatozoid s tim što sprematozoid ima „lager“ na repnom delu koji mu omogućava da vrti bič, ali mu glava, tj. telo ne rotira već se samo kreće u željenom pravcu. Helicobacter pylori sa strane na telu ima manje treplje kojima se kači za zid želuca. Kada se zakači na ćelije zida želuca koje se nalaze u kriptama, počinje svojim produktima metabolizma da uništava ćelije zida želuca, razvijajući sve simptome inflamacije. Vrši destrukciju ćelija domaćina. Tom prilikom oslobađaju se prostaglandini, citokini, leukini, interleukini i drugi produkti zapaljenja. Oni ulaze u cirkulaciju i prenose se po organizmu dalje. Organizam reaguje histaminskom reakcijom i mi dobijamo sliku jakog gastritisa (o tome malo kasnije). On započinje i svoju fazu intenzivnog razmnožavanja. Sa druge strane Helicobacter pylori produkuje jedan enzim, ureazu, koju izbacuje u spoljnu sredinu (u lumen želuca). Ovaj enzim razlaže azotna (proteinska) jedinjenja iz hrane, tj. ureu, iz nitrita i nitrata na amonijak (NH3) i ugljen dioksid (CO2).

Znači imamo sada histamin u višku, NH3, CO2 i produkte zapaljenja.

CO2 se resorbuje, ulazi u cirkulaciju, dolazi do pluća i mi ga izdisanjem izbacujemo u spoljnu sredinu (ovaj fenomen inače se koristi u dijagnozi infekcije Helicobacter pylori, i to je takozvani izdisajni test). CO2 remeti acido-bazni status krvi.

Jedan deo NH3 se resorbuje, remeti dodatno  acido-bazni status krvi i metaboliše u jetri. Inače, urea u jetri se stvara od amonijaka i ugljen-dioksida. Posledica je višak uree i ceo organizam se zakiseljava. Drugi deo NH3 pasira dalje kroz digestivni trakt. Međutim, ovaj NH3 neutrališe HCl povećavajući stepen baznosti želuca što povećava dobre uslove za razvoj i razmnožavanje Helicobacter pylori.

Na ovaj način bakterija Helicobacter pylori stvara sebi životnu sredinu za rast i razvoj. Organizam se u početku brani tako što povećava produkciju HCl jer registruje njen manjak sa jedne strane a sa druge provocirana je visokim nivoom histamina. Ona se gomila u centralnom delu želuca (lumenu). Ovaj momenat mi registrujemo kao hiperhlorhidrija.Tada najčešće nastaje i simptom koji mi zovemo gorušica-vraćanje sadržaja ponovo kroz jednjak ka grlu i usnoj duplji.

Zašto se ovo dešava?

Duodenum registruje višak HCl i ne pušta je u sebe. Otvara se kardija i sadržaj se vraća prema jednjaku. Ovako isprovociran HCl-om organizam produkuje i veću količinu mukusa a sve ovo još više pogoduje Helicobacter pylori. Kroz vreme ulazimo u sindrom zvani GERD.

(Opaska autora: Čovek sa ovim problemima počinje da pije h2 blokatore, ranisan ili od lekara dobije h1 ili h2 blokatore, inhibiše lučenje histamina ili HCl i još više pogoduje razvoju Helicobacter pylori. Sve ovo na kraju vodi ka hipohlorhidriji i komplikacijama varenja hrane u želucu.)

CO2, kao gas, uvećava volumen želuca pa je jedan od simptoma osećaj nadutosti, učestalog podrigivanja i slični simptomi. Gas kroz vreme može dovesti do anatomskog pomeranja želuca što omogućava lakše pražnjenje prema jednjaku i produbljivanja simptoma GERD-a. Sve pobrojano vodi finalno u atoniju želuca a posledično može doći i do hijatus hernije (dijafragmalne hernije). Dodajmo sada na sve ovo i ishranu koja je prirodno bogata histaminom i možemo videti kako se krug zatvara.

No, sve navedeno u ovom delu teksta još je i benigno. U šta može da se razvije ova infekcija svima je poznato. To su u početku erozije zida želuca, mikročirevi, kasnije čir a sve ovo može da pređe u karcinom, limfom pa i da se širi dalje na druge organe. Ovo su dokazane činjenice. Mehanizam nastanka ovih oboljenja je složen, ali za detaljniji opis bilo bi nam potrebno mnogo više vremena. Najkraće moguće, lezije na sluzokoži zida želuca isprovocirane toksinima Helicobacter pylori registruje naš odbrambeni sistem. Naši tkivni makrofagi, potom neutrofili i ostala armija znaju da ne smeju da uđu u lumen želuca jer će tamo biti uništeni od strane sopstvene HCl. Zato one dolaze blizu ognjišta infekcije, ispaljuju radikale pokušavajući da unište Helicobacter pylori. Tako vrše destrukciju sopstvenog tkiva zarad odbrane od neprijatelja, žrtvuju sopstveno tkivo u cilju uništenja neprijatelja. Sada se povećavaju produkti raspada i zapaljenja koja hvataju antitela trudeći se da ih neutrališu. Žestoka borba se razvija. Ako se ne tretira vodi u čir. Pepsin, sa druge strane, dodatno uništava sopstveno tkivo jer sada ogoljene mišićne strukture želuca tretira kao što tretira „šniclu“ koju smo uneli hranom. Znači, nastanak čira kod Helicobacter pylori infekcije nije isti mehanizmu koji smo mi učili u školi a koji je posledica dejstva sopstvene HCl na tkivo želuca. Dalje komplikacije ne treba da navodimo, same se nameću. Karakteristično za deo priče kada nastaju lezije i kada počinje destrukcija tkiva je bolnost u predelu stomaka i zatrpavanje hranom. Oboleli se subjektivno oseća lakše kada se najede, jer bol nestaje.

Imajući sve u vidu jasno je zašto je test iz krvi na antitela nepouzdan. Prvo kasni, a drugo koncentracija antitela ostaje još dugo nakon završene infekcije čak 6 do 12 meseci, jer je organizmu potrebno vreme da se od svega umiri. Senzibilisan je mnoštvom produkata infekcije.

Najbolja metoda za dijagnostifikovanje Helicobacter pylori infekcije je po našem mišljenju izdisajni test sa nereaktivnim C13 reagensom tako da se bezopasno može više puta u kratkom vremenskom periodu ponavljati.

O Gastrolactu:

Kada se poznaju svi ovi procesi jasno je zašto je sastav Gastrolact-a takav kakav je, i zašto svi koji su koristili Lactobacilus Reuteri nisu u tretmanima dobijali željene rezultate.

Suština je eliminisati Helicobacter pylori a opet ga ostaviti na željenoj količini. Gastrolact to postiže bez obzira koja je od opisanih teorija nastanka infekcije tačna. On ga skuplja i eliminiše dužinom celog digestivnog trakta, od usta do anusa.

Drugo, neutralisati višak histamina, kako onog iz hrane tako i inflamatornog. Mehanizmi i metabolizam histamina je priča za sebe i o tome drugi put (tako je koncipiran proizvod DeHist).

Treće, obezbediti dovoljno kontakta Lactobacilus Reuteriju sa Helicobacter pylori.

Ubaciti u smesu pravi broj Lb. Reuterija, nosača i drugih sastojaka.

Neutralisati višak HCl.

Obezbediti razvoj saprofitske mikroflore, podići imunitet i reparaciju oštećenog tkiva.

Ukloniti uslove i sprečiti dalji razvoj i razmnožavanje Helicobacter pylori.

Neutralisati nastali NH3 i CO2.

Helicobacter pylori troši i vitamin C za svoj život i metabolizam pa mi ubrzo postajemo deficitarni u ovom važnom vitaminu a nismo sposobni da ga sami sintetišemo (vidi više u delu o proizvodu Natrijum-Askorbat). To je još jedan razlog zašto se natrijum-askorbat nalazi u Gastrolactu.

Omogućiti brzi subjektivni osećaj opšteg boljitka, tj. ublažavanje simptoma.

Otkloniti glavne subjektivne opšte simptome, slabost, hronični umor, depresivnost, nervozu, anksioznost i slično (do ovoga dolazi zbog poremećene aktivacije vitamina B12 i gvožđa i nemogućnosti njegove kasnije resorpcije, a što smo premostili dok se ne uspostave funkcionalni uslovi, kombinujući vitamin B6 i folnu kiselinu).

O svemu tome vodili smo računa prilikom koncepcije i eksperimenata radeći na ovom proizvodu.

Ipak, suština priče bila je kako tehnološki napraviti proizvod koji bi omogućio da se pravilno zakači i rasporedi Lb. Reuteri a koji bi kasnije in vivo obezbedio željeni kontakt i eliminaciju Helicobacter pylori iz celog organizma, tj.celog digestivnog trakta.Takođe, zadatak je bio i obezbediti formu pakovanja, rastvorljivost i podnošljiv ukus kao i odrediti vreme i količinu korišćenja, doziranje…

Gastrolact je koncipiran na osnovnim principima dravja-guna-ajurvedske fitoterapije, evropske fitoterapije i naturopatije ali ipak baziran na znanjima moderne nauke.

Pakovanje

14 doznih kesica rastvorljivih u 150 do 200 ml obične vode.

Proizvod nema nikakvih dodataka, aroma, emulgatora i sličnog sadržaja.

I na kraju zastupljenost infekcije Helicobacter pylori-jem u svetu:

Prisutan je na celoj planeti kod svih naroda i rasa. Ipak Kinezi dominiraju, mada ni slovenski narodi nisu baš za pohvalu, slede zatim Afrika, J.Amerika, S.Amerika, Evropa.

Generalno, nema regije gde je zastupljenost ispod 50%, barem po zvaničnim podacima.

Poštovani, nadam se da smo uspeli da približimo ovaj sve veći problem današnjeg čoveka, vremena i načina u kome se i na koji se živi.

Autor teksta: Jovan Lemić u saradnji sa Nadom Vasiljević i Jasnom Jović

***

12