Pentozidin i Candida
09 avg
Imunitet, Nekategorizovano, Stručni tekstovi

Pentozidin i Candida

Pentozidin i Candida i njihova veza važni su za razumevanje formiranja pentozidina. Candida  produkuje arabinozu, šećer sa aldehidnom grupom, koja je uz amnino kiseline, lizin i arginin, sastavni deo pentozidina. Formiranje pentozidina razlog je nastanka mnogih oboljenja.

Šta je pentozidin (pentosidine)

Pentozidin čine amino kiseline lizin, arginin i arabinoza kao šećer sa aldehidnom grupom tzv. šećerni aldehid. Pretpostavlja se da se u početku između lizina i pentoze formira Amadori proizvod (Amadori reakcija), koji u drugom koraku kondenzuje sa argininom i formira pentozidin (Advanced Glycation End Products – AGEs).

Formiranje pentozidina razlog je starenju, lošim strukturama krvnih sudova, ometenosti u razvoju i nastanku mnogih oboljenja. Neka od oboljenja su autizam, Alchajmerova bolest, fibromijalgija, mnoga autoimuna oboljenja, oboljenja kostiju i zglobova pa i različita psihijtrijska oboljenja kao sto su psihoze, neuroze, depresije, šizofrenija i sl. Ne tako retko dešava se da su ova oboljenja kombinovana i da se javljaju istovremeno.

Delovanje pentozidina

Lizin ima jednu specifičnu epsilon amino grupu. Epsilon grupa lizina važna je u aktivaciji katalitičkih mesta mnogih enzima. Takođe, jako je važna jer predstavlja kritičnu funkcionalnu grupu mnogih enzima za koju su vitamin B6, biotin i lipoinska kiselina (ALA) vezani kovalentnim vezama tokom mnogih koenzimskih reakcija. Ove reakcije za koje su neophodni navedeni vitamini kao nutrijenti nadalje su važni za reakcije sinteze složenih proteinskih struktura kao što su enzimi, hormoni, kolagene strukture i sl.

Pentozidin, dovodi do blokade ove amino grupe lizina pa samim tim dolazi do funkcionalnog nedostatka vitamina o kojima govorimo čak i onda kada je njihov unos adekvatan. Posledično, nema ni pokretanja odgovarajućih reakcija koje su važne za normalno funkcionisanje svih metaboličkih procesa u celom organizmu. Usled toga nema ni sinteze odgovarajućih proteina jer ih pentozidin čini degenerativnim i drugačije funkcionalnim.

Mehanizam ove blokade se odvija tako što se arabinoza preko svoje aldehidne grupe veže za epsilon amino grupu lizina sa jedne strane a sa druge vezuje drugu amino kiselinu l-arginin i to dva molekula. Tako se dobija faktički nefunkcionalno jedinjenje koje je vezalo ukupno tri molekula amino kiselina tj. proteinskih struktura.

Uticaj Candide albicans i Closstridie difficale na stvaranje pentozidina

Arabinoza

Već smo pomenuli da se pentozidin sastoji od amino kiselina i arabinoze. Značajno je analizirati uticaj Candide albicans i Closstridie difficale na stvaranje arabinoze u organizmu jer njeno vezivanje sa amino kiselinama dovodi do stvaranja pentozidina.

I kandida i klostridija produkuju ovaj šećerni aldehid. Međutim, kandida je mnogo značajnija jer predstavlja hroničnu, latentnu, podmuklu i skrivenu infekciju. Klostridija je obično akutna i reaguje na antibiotsku terapiju, ali svakako nije zanemarljiva. Pored toga prekomerni rast klostridije uvek je uslovljen prekomernim rastom kandide u digestivnom traktu. Utoliko je važnost kandide veća.

Pod normalnim uslovima arabinoza bi trebalo da se razloži do acetil-aldehida i kao takva završi svoj metabolizam i sa krajnjim produktima eliminiše iz organizma. Arabinozu pojačano stvara kandida kvasac prilikom ishrane bogate šećerima a naročito rafinisanim-preprađenim šećerima-saharozom. Pri ovakvoj ishrani menja se i saprofitska mikroflora u pravcu razvoja i dominacije bakterija koje preferiraju tj. njihov metabolizam je više vezan za ishranu ugljenim hidratima. Tom prilikom ove bakterije u zid creva luče aminokiseline tirozin i triptofan. Triptofan je amino kiselina iz koje se sintetiše serotonin tzv. hormon zadovoljstva. Otuda osobama koje pojačano konzumiraju slatkiše i testenine prijatan osećaj.

Arabinoza može da ometa pravilnu glukoneogenezu i preko pentozidina koji sada menja strukturu proteina  utiče na transport, rastvorljivost, aktivnost enzima i hormona a to su trigeri-okidači nastanka autoimunih reakcija i autoimunih oboljenja od upravo tih modifikovanih proteina. Otuda je čest nalaz manjak lizina kod mnogih autoimunih oboljenja.

Vinska kiselina

Pored arabinoze kandida stvara još jedan produkt svog metabolizma. To je vinska kiselina. Povećani nivoi vinske kiselina i arabinoze  nalaze se kod autizma, Alchajmerove bolesti, fibromijalgije, sindroma poremećene pažnje, hiperaktivnosti, problema dece sa govorom, komunikacijom i reakcijom na mimične znake, sindroma hroničnog umora i sl.

Nalaz pentozidina u neurofibrilarnim čvorovima mozga kod Alchajmera i njegovo odsustvo u normalnim regijama mozga ukazuju na direktnu ulogu ovih metaboličkih produkata kandide na proces ubrzanja starenja mozga. Takođe, primećeno je da visok nivo vinske kiseline deluje toksično na mišićno tkivo jer je vinska kiselina inhibitor ključnog enzima Krebsovog ciklusa snabdevača-donosi materijal za procese glukoneogeneze a što kao posledicu ima oboljenje fibromijalgiju.

Starenjem nivo pentozidina se povećava. Nalaz  povišenog nivoa pentozidina u serumu može se detektovati i ukazuje na povećani rizik od srčanog udara te se može koristiti kao marker kod ovih vrsta zdravstvenih problema.

Closstridia, Candida i DHPPA!

Dokazano je da  je povećan broj klostridije odgovoran za nastanak pseudomembranoznog kolitisa. Već smo pomenuli međusobnu povezanost klostridije i kandide i istakli da rast broja kandide utiče na rast broja klostridije. Znači paralelno kod infekcije klostridije imamo i infekciju kandidom.

Tom prilikom zapaženo je stvaranje jednog jedinjenja koje se zove dihydroxyphenylpropionic  acid. Skraćeni naziv za ovo jedinjenje je DHPPA.

DHPPA je zapravo derivat tirozina. Već smo u prethodnim redovima ovog teksta rekli da tirozin sintetišu i luče u zid creva bakterije koje tu žive. Tirozin je odgovoran za sintezu  neurotransmitera L-dopa tj., L-dopa nastaje iz tirozina. Iz L-dope sintetisaće se dopamin a iz njega norepinefrin i epinefrin.

Ove reakcije izgledaju ovako:

Tirozin (tirozin hidroxilaza) – dihidrofenilalanin je L-dopa (dopa dekarboxilaza)-Dopamin (dopamin beta hidroxilaza) – Norepinefrin (fenetanolamin N metiltransferaza) – Epinefrin.

Klostridija (kao i kandida) stvara i luči DHPPA a ovaj inhibira enzim dekarboxilazu i inhibira konverziju dope u dopamin. Tom prilikom stvaraju se izomeri tirozina koji su ustvari lažni neurotransmiteri. Oni uvek nastaju iz mikroorganizama GIT-a i uvek su metabolički proizvodi mikroorganizama GIT-a. Ti lažni neurotransmiteri su abnormalna jedinjenja fenilalanina i nisu pravi dopa već lažni-nefunkcionalni. Ta jedinjenja su 3-hidroxifenilalanin i 2-hidroxifenilalanin. Ovi abnormalni produkti amino kiseline tirozin iz bakterija i kvasaca su uvek povišeni kod  neuroza, tikova, psihoza, depresije, kolitisa, drugih poremećaja GITa, kod autizma, neuroloških poremećaja, psihijatrijskih poremećaja, mišićnih pareza i paraliza kao i kod šizofrenije. Najčešće su ovi poremećaji i njihovi simptomi kombinovani. Kod šizofrenije povećani nivo DHPPA redovan je nalaz u urinu.

Tretman i terapija:

Iz izloženog sledi da uvek kada tretiramo bakteriju klostridiju ne smemo zaboraviti i na kandidu.

Primećeno je da prilikom antibiotskog tretmana na klostridiju vankomicinom i metronidazolom dolazi do popravljanja opšteg stanja, ali da ubrzo nakon prestanka terapije simptomi i infekcija se vraćaju. Neki naučnici to pripisuju rekolinizaciji klostridije zahvaljujući sopstvenim sporama na koje terapija ne deluje a neki pak zaštitnoj ulozi kandide koja zadržava uslove povoljne za razvoj klostridije. Lactobacilus acidofilus takođe pomaže puno u sprečavanju rekolonizacije.

Antifungalna terapija-Kandifit, soft kapsule

Autori ovih redova smatraju da je izuzetno važno glavni akcenat baciti na tretman kandide – antifungalna terapija, najbolje efikasnim prirodnim dodacima kao što je Kandifit.

Ukoliko je pak potrebno primeniti antifungalne lekove koji imaju jači efekat (ali na žalost često su vrlo toksični za jetru) preporuka je da se uvek ide paralelno i sa prirodnim antifungalnim proizvodima a da se nakon prestanka davanja lekova nastavi još najmanje  6 meseci sa tretmanom Kandifitom (sprečava recidive). Tretman Kandifitom je dovoljan, bezbedan ali se mora provoditi duže vreme (1 do 3 meseca a u nekim slučajevima čak i 6 meseci).

Probiotici

Treba davati uvek visoke doze probiotika. Probiotici se moraju koristiti paralelno sa antibiotskom terapijom a i nakon prestanka antibiotske terapije, nastaviti najmanje još 4 nedelje svakodnevno. Uzimanje probiotika manje od 4 nedelje nema efekta. Nakon 4 nedelje može se doza probiotika smanjiti ili prorediti ali se preporučuje duže uzimanje. Probiotske bakterije mogu se unositi i svakodnevnim  konzumiranjem jogurta, kefira ili kiselog mleka. Zavisno od  individualne osetljivosti na ove namirnice (kazein) treba ih uzimati razblažene sa vodom u razmeri od pola-pola do 1:6 u korist vode. Količina od 200 ml dnevno čistog napitka je dovoljna.

Antioksidanti

Iz svih navedenih biohemijskih procesa može se zaključiti da se tom prilikom oslobađa velika količina slobodnih radikala pa treba primeniti terapiju intra i extracelularnim antioksidantima. Najbolji su preparati na bazi SOD-a i natrijum askorbata (ROSProtect). Candida, Helicobacter pilory i mnoge druge patogene bakterije kao Closstridia dificale, E.Coli, Klebsiella pneumoniae, Mycoplasma i sl.vrše destrukciju SOD-a zdrave ćelije domaćina.

Vitaminski dodaci

Primeniti oralnu nadoknadu vitamina B6, biotina i alfalipoične kiseline, zbog mogućnosti formiranja pentozoida i njegove pomenute blokade za ove nutrijente. Dodati i saplementaciju folnom kiselinom kao antidepresivnog vitamina. Naročiti značaj autori pridaju organskom, originalnom ulju biljke Nigella sativa.

Gastrolact

Ne treba smetnuti iz vida ni povezanost infekcija HP (helicobacter pylorijem) i kandide pa treba uvek i preventivno i u sklopu terapije primeniti i tretman protiv HP. Najbezbedniji a pri tome izuzetno efikasan proizvod koji ne remeti saprofitsku mikrofloru je Gastrolact.

Terapija čajnim mešavinama.

Odličan biljni lek u obliku čaja je čaj od divljeg origana tkzv. Vranilova trava ili čaj od nevena. Čaj od hajdučke trave je takođe dobar.

U tretmanu ne treba zanemariti ni značaj pravilne ishrane. Obratiti pažnju na osetljivost na gluten i kazein. Bujon (goveđi, kokošiji, riblji) obavezno uvesti u svakodnevnu ishranu kao odličan izvor kolagena i drugih hranljivih nutrijenata.

Laboratorijska dijagnostika

Pored klasičnih parametara laboratoriskih analiza treba urediti analizu mokraće na organske kiseline, COMBO organic acid test i test rezistencije-otpornosti kvasca u fecesu. 

Izvori: Stručni casopisi, članci, radovi zapadne, naturopatske, ajurvedske medicine i fitoterapije.

Tekst sredio i uobličio : Medicinski tim LV-Pharma

ROSProtect
Zatvori

ROSProtect

1.920,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
Gastrolact-pakovanje
Zatvori

Gastrolact®

4.998,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
Kandifit za_gljivicne_infekcije kandidom
Zatvori

Kandifit

3.600,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
artritis-lečenje-na-prirodan-način
23 jun
Blog, Nekategorizovano, Saveti

Artritis, kategorije i lečenje na prirodan način

ŠTA JE ARTRITIS

Artritis je zapaljenje zglobova. Artritis karakterišu bol, ukočenost i otok u zglobovima, kao i smanjena pokretljivost zglobova. Pojavljuje u različitim oblicima, a njegovi uzroci se razlikuju u zavisnosti od vrste. Pored toga, upala zglobova može nastati iz različitih stanja i bolesti, poput gihta, lupusa i fibromialgije.

Oko 15% svetskog stanovništva boluje od neke vrste oboljenja koštano-zglobnog sistema (lokomotornih organa). Ova grupa bolesti je jedna od najčešćih među civilizacijskim oboljenjima današnjice. Uglavnom pogađa najrazvijenija društva, značajno umanjujući kvalitet života, a neretko čak i obogalje bolesnika.

KATEGORIJE  ARTRITISA

Artritis se može podeliti u tri glavne kategorije.

OSTEOARTRITIS (OA) je degenerativno oboljenje zglobova, koje nastaje zbog oštećenja na hrskavici koja se ubrzano troši, što kao rezultat daje otežanu pokretljivost zglobova, bol i propadanje tkiva. Osteoartritis se uglavnom locira u predelu kolena, vrata i nižih delova kičme. Propadanje hrskavice zglobova, posebno kolena,  nastaje kao posledica narušene ravnoteže između razgradnje i izgradnje hrskavice na štetu izgradnje.

Bolna mesta su otečena i topla na dodir. Pacijenti otežano hodaju i hvataju predmete, a izvršavanje nekih uobičajenih i svakodnevnih radnji postaje nemoguće. Starenjem se smanjuje kapacitet sinteze strukturnih elemenata hrskavice a samim tim i njena regenerativna sposobnost, posebno kod osoba iznad 50 godina starosti.

REUMATOIDNI ARTRITIS (RA) je zapaljensko oboljenje zglobova koje nastaje kada se obloga unutar zglobova upali i nadraži, uzrokujući oštećenje i bol zglobova. Najčešće se javlja u malim zglobovima (prsti i ruke). Više zglobova u telu je zahvaćeno i to uglavnom isti sa obe strane tela (npr. oba ručna zgloba ili oba kolena). Ukočenost se javlja mahom u jutarnjim časovima, a pacijenti se osećaju malaksalo. Dolazi i do problema sa stanjem drugih delova tela poput pluća i očiju. RA je autoimuna bolest (odbrambeni mehanizam tela napada tkiva zglobova i izaziva jak bol, ukočenost i otok) koja obično pogađa ljude starosti između 30 i 50 godina. Žene su najčešće pogođene, mada i deca mogu razviti RA.

Razlika između OA I RA je što OA može dovesti do oticanja zglobova nakon produžene aktivnosti, ali neće izaziva značajnu upalnu reakciju koja obično rezultira crvenilom zahvaćenih zglobova kao kod RA.

JUVENILNI ARTRITIS (JA) uključuje bilo koju vrstu artritisa koja pogađa decu mlađu od 18 godina. Šta uzrokuje razvoj artritisa u tako ranom dobu nije poznato, ali se češće javlja kod devojčica nego kod dečaka. JA obično pogađa zglobove, kolena, a takođe može da zahvati kukove, vrat, vilicu i ramena. Postoji mnogo vrsta juvenilnog artritisa, a najčešći je juvenilni reumatoidni artritis ili JRA.

FAKTORI KOJI DOVODE DO POJAVE ARTRITISA

Određeni faktori su pokazali da su povezani s većim rizikom od pojave artritisa: starost (rizik od razvoja većine vrsta artritisa povećava se sa godinama), pol (većina tipova artritisa su češći kod žena; 60% svih ljudi s artritisom su žene), genetika (specifični geni su povezani s većim rizikom od određenih vrsta artritisa), težina i gojaznost (prekomerna težina može doprineti i na početku i u napredovanju osteoartritisa kolena, kukova), ozlede (oštećenje zgloba može doprineti razvoju osteoartritisa), infekcije zglobova, zanimanje, nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktvnosti…

NAČIN LEČENJA ARTRITISA

Način lečenja artritisa prilično je napredovao tokom godina. Nekada se terapija za osteoartritis sastojala samo od aspirina, toplotne terapije i obloga – vezivanjem ili povezivanjem bolnog zgloba da bi se „zaštitio“. Ali, to je često donosilo više štete nego koristi.

Sada se osteoartritis leči kombinacijom vežbanja, fizikalne terapije, lekova, lekova koji se direktno aplikuju u zglobove i gubitka težine. Kako su epidemije gojaznosti i artritisa u porastu, veza između viška telesne težine i artritisa sada je jasnija nego ikad. Jedna od novijih preporuka za pomoć u lečenju osteoartritisa je gubitak težine i smanjenje opterećenja zglobova.

Reumatoidni artritis je hronična bolest za koju trenutno nema leka. Većina ljudi sa reumatoidnim artritisom nema stalne simptome, imaju pogoršanja praćena periodima bez simptoma koji se nazivaju remisije. Nauka o RA značajno se razvila, a tretmani su se promenili tokom poslednjih 15 godina razvojem bioloških lekova. Ovi noviji tretmani su efikasniji u lečenju bolesti.

Tretmani mogu uključiti: lekove koji se izdaju bez recepta, lekove koji se izdaju na recept: DMRAD, Biologics DMRAD, inhibitori Janus kinase (JAK), prirodne lekove-suplemente, promene u ishrani, posebne vrste vežbi.

Sa pravovremenim i pravilnim planom lečenja, većinom oblika artritisa može se efikasno upravljati.

AKTIVNE SUPSTANCE ZA LEČENJE ARTRITISA

Glukozamin sulfat

Glukozamin sulfat je vrsta šećera koji ulazi u sastav različitih tkiva u organizmu, a najviše ga ima u hrskavici. Hrskavica se nalazi na površini kostiju, na mestima gde se dve kosti spajaju i čine zglob.

Glukozamin je gradivni element hrskavice koji kada se unosi stimuliše stvaranje hijaluronske kiseline i ulazi u sastav proteoglikana, koji su vrsta složenog šećera, a koji imaju elastična svojstva.

Upravo su elastična svojstva proteoglikana odgovorna za elastična svojstva hrskavice. Glavni razlog za bol u kolenu i u drugim zglobovima kod ljudi koji imaju preko 40 godina je artroza, a koja nastaje zbog gubitka hrskavice i smanjenja elastičnih svojstava hrskavice. Glukozamin sulfat kada se unosi u obliku lekova ili suplemenata usporava propadanje hrskavice i doprinosi formiranju i obnavljanju hrskavice.

Dugotrajna efikasnosti glukozamina na zapaljenje je uporediva sa efikasnošću nesteroidnih antiinflamatornih lekova, ali uz daleko manje štetnih efekata. Glukozamin može da bude  koristan i za prevenciju nastanka artroze, tako da se preporučuje sportistima, koji imaju intenzivne treninge koji oštećuju i opterećuju zglobne površine, gojaznim osobama, osobama koje imaju genetsku predispoziciju za razvoj artroze i osobama koje su imale traumatska oštećenja zglobova.

Kondrotin sulfat

Kondroitin sulfat blokira enzime koji razgrađuju hrskavicu. Kao i glukozamin, ova supstanca je važna za sintezu kolagena, vezuje vodu kako bi stvorila viskozni, elastični sloj. Tako podmazuje i štiti hrskavicu jača fleksibilnost i otpornostna pritisak.

Hijaluronska kiselina (HA)

HA je važan deo vezivnog tkiva jer podmazuje zglobne površine pri pokretu i amortizuje ga.

Proizvodnja hijaluronske kiseline smanjuje se tokom života. To smanjenje dovodi do slabljenja viskozno-elastičnih svojstava zglobne tečnosti. Može se uzimati oralno ili putem injekcija koje daje stručna osoba.

MSM

Koristi se kao: organski izvor sumpora, koji pomaže u ublažavanju bolova u zglobovima i  poboljšavanju fleksibilnosti zglobova. Ima analgetičko (ublažava bol) i antiinflamatorno dejstvo. Unapređuje fizičku sposobnost osoba obolelih od artritisa. MSM utiče na povećanje sinovijalne tečnosti u zglobovima i štiti hrskavicu od lomljenja. Prirodno se nalazi u telu čoveka i životinja, raznom voću, povrću i zrnevlju. Međutim, kako se sušenjem, kuvanjem ili konzerviranjem, nivo sumpora u namirnicama značajno smanjuje, suplementacija MSM-om postaje neophodna.

Cetil miristoleat (CM)

CM je estar koji je prisutan u biljnom i životinjskom svetu, ali u malim količinama. Istraživanjima je dokazano pozitivno delovanje cetil miristoleata na bolna stanja zglobova kao što je artritis. Cetil miristoleat deluje kao „surfaktant“ koji podmazuje zglobove i vezivna tkiva pa tako štiti tkivo hrskavice od trošenja uzrokovanog kretanjem i opterećenjem zglobova, učestvuje u procesu regeneracije hrskavice i podstiče imunološku reakciju na bol i otoke

Ima ga u palminom i kokosovom ulju.

Indijski tamjan

Bosvelinska kiselina je najvažniji sastojak indijskog tamjana. Ovo organsko jedinjenje smanjuje upale u organizmu i ublažava simptome bolesti kod osteoartritisa i reumatoidnog artritisa. Ajurvedska medicina poznaje i vrednuje delotvornost bosvelije kod artritisa. Za razliku od konvencionalnih lekova ne dovodi do nuspojava.

Đavolja kandža

Đavolja kandža ima protivupalna, antireumatska, analgetska, sedativna i diuretska svojstva. Delotvorna je kod hroničnog reumatizma, artritisa, gihta, bolnih leđa, neuralgija i lumbaga, a posebno kod bolova u kukovima, kolenima i krstima.
Uzima se kao suvi standardizovani ekstrakt u obliku kapsula a u nekim evropskim zemljama daje se u obliku injekcija umesto kortikosteroida.

Kurkuma

Kurkuma od davnina važi za prirodni antibiotik, a brojne studije govore da njen sastojak kurkumin ima protivupalno, antioksidantno, antivirusno i antibakterijsko dejstvo.Zbog svojih antiupalnih svojstava kurkuma se često koristi u prirodnim proizvodima za lečenje artritisa. Kao moćni antioksidans neutrališe slobodne radikale čime doprinosi smanjenju bola i manjem oticanju zglobova.

Đumbir

Koristi se hiljadama godina u ajurvedskoj medicini za lečenje različitih reumatskih oboljenja kao i za bolesti mišića i skeleta. Između ostalog sadrži aktivnu gingerol koji đumbiru daje ukus i protivupalna svojstva. Sastojci đumbira blokiraju sintezu materija koje izazivaju bolne upalne procese u mišićima i zglobovima, što rezultuje smanjenjem bola, oteklina i ukočenosti.

Kora bele vrbe

Bela vrba, naročito njena kora, nosi epitet prirodnog analgetika i antireumatika. Lekovitost kore bele vrbe potiče od prisustva salicina, jedinjenja koje je veoma slično acetilsalicilnoj kiselini iz aspirina. Potrebno je napomenuti da salicin sporije deluje, ali njegovo dejstvo duže traje od aspirina i neće izavati nikakve gastrointestinalne nuspojave. Kora bele vrbe smanjuje upalne procese i bolove u mišićima, kostima i zglobovima, kao i okolnim tkivima. Odlična je i za smanjenje povišene telesne temperature, kao i glavobolju i groznicu.

Preporučuje se upotreba kore bele vrbe u obliku standardizovanog ekstrakta u vidu kapsula.

Povratić

Ova aromatična biljka se tradicionalno koristi kod bolova u zglobovima i kostima, kao i drugih bolnih stanja poput migrene i stomačnih problema. U narodnoj medicini koriste se cvetovi i listovi biljke u kojima su prisutni seskviterpenski laktoni. Među njima se posebno izdvaja partenolid, poznat po umirujućem, ali i antikancerogenom dejstvu. Povratić je efikasan kod bolova, bez obzira na faktore kao što su jačina, uzrok i lokalizacija. Zbog toga se često preporučuje pacijentima sa reumatizmom. Preporučuje se upotreba standardizovanog ekstarkta u vidu kapsula.

Karanfilić

Koristi se kao protivupalno sredstvo kod reumatskih bolesti. Ulje karanfilića idealno je za masažu upaljenih zglobova.

Cink

Cink smanjuje rizik od reumatoidnog artritisa. Nedostatak cinka u ishrani povećava rizik nastanka upale vezivnog tkiva, reume, kao i pojave celulita. Cink sprečava apsorpciju bakra u crevima i tako smanjuje nakupljanje bakra, koji je jedan od uzroka artritisa. Hrana koja sadrži cink uključuje mahunarke, integralne žitarice, bundevu i njene semenke, soju i grašak.

Mangan

Mangan je potreban za sintezu osnovnih komponenti hrskavice. Nedostatak može dovesti do bolova u kolenima, hronične malaksalosti, umora i gubitka ravnoteže. Ima ga u ananasu, zobnom brašnu, koštunjavim plodovima, mahunarkama, spanaću i čaju.

Osteol

Osteol je protein iz mleka – surutke. Istraživanjima je dokazano da utiče na jačanje kostiju i zglobova, kao i da smanjuje upale i štiti hrskavicu od degenerativnih promena. Naročito je efikasan u sinergiji s drugim preparatima protiv artritisa.

Ostalo lekovito bilje, voće i povrće

Veliki je broj biljaka i namirnica koje se mogu koristiti pri lečenju artritisa. Treba uzimati one biljake i namirnice koje deluju analgetski, diuretički i umirujuće. To su pre svega beli luk, crni luk, anđelika, zeleni anis, moravka, artičoka, čičak, različak, divizma, vres, kamilica, rosopas, troskot, paprat, jagoda, ribizla, lavanda, majoran, menta, maslačak, jabuka, ruzmarin, jela, kadulja, ren, kopriva, crna ribizla, medunika.

NAČIN ISHRANE KOD ARTRITISA

U skoro 10% slučajeva artritis nastaje kao alergijska reakcija na hranu. Glavni krivci za to su žitarice s glutenom i mlečni proizvodi. Ako imate problema sa artritisom treba da proverite da li je u pitanju alergijska rekacija. Najbolje je  da neki period ne konzumirate gore navedene proizvode ili da se testirate na alergije.

Namirnice koje mogu znatno pogoršati stanje artritisa su: meso i suhomesnati proizvodi, rafinisani ugljeni hidrati i šećeri, so, mleko, omega-6 masne kiseline (rafinisano kukuruzno, repino ili suncokretovo ulje), namirnice  koje sadrže aditive (prvenstveno natrijum glutaminat), kao i alkohol i duvan.

Izbalansirajte unos hrane sa fizičkom aktivnošću. Jedite raznovrsnu hranu bogatu mineralima, vitaminima, antioksidansima, vlaknima i flavonoidima. Jedite ribu, sveže povrće (brokoli, spanać) i voće (borovnice, brusnice, jagode, grožđe), pasulj, proizvode od soje, hranu bogatu zrnevljem (namirnice od celog zrna) i semenkama, hranu sa malo masti i šećera a bogatu kalcijumom i vitaminom D. Pijte zeleni čaj. Smanjite unos glutena. Koristite suplementaciju.

VEŽBANJEM  PROTIV ARTRITISA

Ako imate artritis, najbolje je da se pridržavate propisane terapije, odnosno lekova. Ipak, lekovi ne mogu rešiti sve probleme. Postoje i tretmani koji vam mogu pomoći da se lakše nosite sa artritisom.

Vežba je na vrhu popisa, a tu su i joga, meditacija, akupunktura, masaža, apiterapija, osteopatija, Aleksandrova tehnika i td.

Vežba

Najbolje fizičke aktivnosti za obolele od artritisa su hodanje, biciklizam, plivanje, joga. Nemojte se bojati kretanja ako imate artritis, ono čega se trebate bojati je nekretanje!

Jedna od najvažnijih stvari koju trebate učiniti ukoliko imate artritis je da u ničemu ne preterujete. Kada vam je potreban odmor, uzmite ga.

Razlozi zbog kojih treba vežbati ako imate artritis: jačate mišiće oko zglobova; poboljšavate čvrstoću kostiju; povećavate snagu i energiju; bolje spavate; poboljšavate cirkulaciju; održavate optimalnu težinu; poboljšavate raspoloženje i opše zdravlje organizma.

Joga

Yoga vežbe ne zahtevaju jaka opterećenja, predstavljaju skup vežbi, disanja i meditacije koje su odlične za vaš telo i um. Yoga vežbe mogu ublažiti bolove u zglobovima, poboljšati fleksibilnost i napetost i rešiti vas stresa. Poželjno je da se posavetujete sa svojim lekarom da biste bili sigurni da je to u redu za vas.

Meditacija

Ova jednostavna i nenaporna tehnika podazumeva opuštanje i fokusiranje na disanje. Meditacija se koristi za povećanje smirenosti i fizičke relaksacije, poboljšanje psihičke ravnoteže i može vam dati snage da se nosite sa bolom i stresom zbog artritisa.

Akupunktura

Ovaj tradicionalni oblik kineske medicine je jedan od najstarijih prirodnih načina da se rešite bolova. Akupunktura može pomoći kod hroničnog bola, posebno bolova u leđima, a pomaže i kod osteoartritisa.

Preporuka je da pre odlaska na akupunkturu posavetujete sa vašim reumatologom.

Masaža

Masaža može olakšati bol. Postoji mnogo različitih tipova masaža, ali najbolje je da razgovarate sa svojim lekarom o onoj koja bi vama bila odgovarajuća. Najbolje bi bilo da vam masažu radi terapeut koji ima iskustva sa ljudima koji imaju RA.

Apiterapija

Zapisi pokazuju da su drevni Kinezi, Egipćani i Grci verovali u snagu pčelinjeg otrova i koristili ga za lečenje ljudskih bolesti, posebno reumatizma i artritisa. Poznata je kao terapija pčelinjim otrovom, ili apiterapija.

Pčelinji otrov sadrži supstancu koja se zove adolapin, a poznata je po svojim antipupalnim svojstvima i po tome što blokira bol. Dokazano je da pčelinji otrov pospešuje cirkulaciju krvi i smanjuje otok.

Osteopatija

Osteopatija je ručna metoda kojom osteopata utvrđuje izvor tenzija i blokada u telu koje mogu uzrokovati bol, oslabljenu cirkulaciju, ograničenu i otežanu pokretljivost ili neke druge telesne disfunkcije. Nakon toga, primenjuje odgovarajuću tehniku i oslobađa tenzije u tkivu čime poboljšava cirkulacija i pokretljivost osteo-mišićnih sistema i čitavog organizma.

Aleksandrova tehnika

Aleksandar tehnika (A.T.) je nazvana po njenom tvorcu glumcu Frederiku Matijasu Aleksandru i ima za cilj da pomogne ljudima da postanu svesni kako koriste svoje telo i odustanu od loših navika, lošeg držanja i položaja tokom sedenja i preterane napetosti u mišićima.

Ako imate artritis, nemojte se prepustiti sudbini. Slušajte savete lekara i koristite terapiju koju vam je prepisao. Oslonite se i na prirodne lekove u borbu protiv ove opake bolesti. Vežbajte i koristite sve tretmane koji vam pomažu.

Svaki organizam je poseban, stoga pratite njegovo ponašanje pri upotrebi određene hrane, suplemenata i tretmana kako bi najbolje sagledali šta je to šta vam najviše odgovara.

MagicFlex za regulaciju inflamacije zglobova
Zatvori

MagicFlex

1.800,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
CurcuminPlus_za_normalno_funkcionisanje_kardiovaskularnog_sistema
Zatvori

CurcuminPlus

2.100,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
3-HOT za eliminaciju bola
Zatvori

3-HOT

1.230,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
Šta i kako radi Helicobacter pylori u želucu
22 mar
Blog, Gastroenterologija, Stručni tekstovi

Šta i kako radi Helicobacter pylori u želucu

Pre nego što se upustimo u mehanizme infekcije Helicobacter pylori, moramo se dotaći želuca i njegove funkcije.

Početak procesa varenja hrane

Normalan kapacitet želuca je oko 450 g sadržaja. Resorpcija hrane u samom želucu je veoma slaba. Resorbuje se alkohol direktno i neki lekovi kao npr. aspirin, brufen i slično.

Varenje se svodi na vlaženje, mešanje i otpočinjanje razlaganja krupnih proteinskih struktura. 

Želudac je važan zbog otpočinjanja razlaganja proteinskih, kolagenih i kazeinskih struktura,  tj. animalnih proteina. Biljni proteini se razlažu u crevima odnosno pankreasu.

Nakon što razloži velike proteinske lance pušta ih dalje i prepušta donjim delovima digestivnog trakta.

Informaciju o dolasku proteina u želudac dobija tkivni hormon gastrin, odnosno ćelije koje ga sintetišu. Gastrin stimuliše produkciju histamina iz ćelija tkiva želuca. Histamin potom deluje na parijentalne ćelije žlezdanog tkiva želuca, a te ćelije počinju produkciju i lučenje hlodovodonične kiseline (HCl). Koncentracija HCl se povećava i stimuliše pretvaranje želudačnog enzima pepsinogena u pepsin. Ovo pretvaranje, odnosno aktivacija pepsinogen-pepsin, odvija se samo pod uslovima kada je količina HCl dovoljna (pri pH 2 do 3), već na pH 4 je smanjena, a pri pH 5 i višem, nema stvaranja pepsina pa samim tim ni razlaganja proteina, što znači da započinje proces truljenja. Enzim pepsin počinje varenje, tj. razlaganje krupnih i velikih lanaca proteina. Sve dok u želucu traju ove međusobno povezane reakcije i koncetracija HCl je visoka, duodenum drži zatvoren prolaz do njega, ne dozvoljavajući prolazak hrane u njega.

Pepsin završava razlaganje krupnih proteinskih struktura pa je njih sve manje u želucu. Smanjuje se stvaranje, lučenje i količina HCl, tj. smanjuje se nadražaj i lučenje gastrina pa sada proces ide u suprotnom smeru. Kiselost u želucu se smanjuje naročito u pilorusnom delu želuca. Postaje manje kiseo, neutralan. Pilorusni deo duodenuma registruje ovu promenu i polako se otvara za prolaz sadržaja iz želuca. Želudac se kontrahuje i lagano istiskuje sadržaj prema duodenumu. Ceo ovaj proces, zavisno od toga šta smo i koliko jeli, traje par sati (oko 3 do 4 sata).

Iz iznetog može se videti zašto ne treba jesti često, obimno i u kraćim vremenskim intervalima dodavati novu količinu hrane jer time remetimo prirodni ciklus varenja hrane. Upravo navedeno je najčešća greška ljudi koja dovodi do poremećaja varenja hrane na relaciji želudac-duodenum, stvarajući uslove za razvoj infekcija i aktivaciju Helicobacter pylori. Dakle, ovo je veća greška nego ishrana lošim namirnicama. Ovakve greške vode u neinfektivni gastritis i poremećaje koji se projektuju na donje partije crevnog trakta.

Anatomija želuca

Šta i kako radi Helicobacter pylori u želucu:

Helicobacter pylori živi u baznoj sredini pa se zato zahvaljujući svojoj građi zavlači u mukozni deo želuca (epitelni sloj koji oblaže unutrašnji zid želuca) gde je inače pH bazan. Bakterija Helicobacter pylori, izgleda kao burgija, ima duge cilije na jednom svom polu kojima se mašući kreće. One se rotiraju, rotirajući tako celu ćeliju, kao burgija što joj omogućava zavlačenje u mukus. Helicobacter pylori sa strane na telu ima manje treplje kojima se kači za zid želuca. Kada se zakači na ćelije zida želuca, počinje svojim produktima metabolizma da uništava ćelije zida želuca, razvijajući sve simptome inflamacije. Tom prilikom oslobađaju se prostaglandini, citokini, leukini, interleukini i drugi produkti zapaljenja. Oni ulaze u cirkulaciju i prenose se po organizmu dalje. Organizam reaguje histaminskom reakcijom i mi dobijamo sliku jakog gastritisa. Helicobacter pylori započinje svoju fazu intenzivnog razmnožavanja. Sa druge strane Helicobacter pylori produkuje enzim, ureazu, koju izbacuje u spoljnu sredinu (u lumen želuca). Ovaj enzim razlaže azotna (proteinska) jedinjenja iz hrane, tj. ureu, iz nitrita i nitrata na amonijak (NH3) i ugljen dioksid (CO2).

CO2 se resorbuje, ulazi u cirkulaciju, dolazi do pluća i mi ga izdisanjem izbacujemo u spoljnu sredinu (ovaj fenomen inače se koristi u dijagnozi infekcije Helicobacter pylori, i to je takozvani izdisajni test). CO2 remeti acido-bazni status krvi.

Jedan deo NH3 se resorbuje, remeti dodatno acido-bazni status krvi i metaboliše u jetri. Inače, urea u jetri se stvara od amonijaka i ugljen-dioksida. Posledica je višak uree i ceo organizam se zakiseljava. Drugi deo NH3 pasira dalje kroz digestivni trakt. Međutim, ovaj NH3 neutrališe HCl povećavajući stepen baznosti želuca što povećava dobre uslove za razvoj i razmnožavanje Helicobacter pylori.

Na ovaj način bakterija Helicobacter pylori stvara sebi životnu sredinu za rast i razvoj. Organizam se u početku brani tako što povećava produkciju HCl jer registruje njen manjak sa jedne strane a sa druge provocirana je visokim nivoom histamina. Ona se gomila u centralnom delu želuca (lumenu). Ovaj momenat mi registrujemo kao hiperhlorhidrija. Tada najčešće nastaje i simptom koji mi zovemo gorušica – vraćanje sadržaja ponovo kroz jednjak ka grlu i usnoj duplji.

Duodenum registruje višak HCl i ne pušta je u sebe. Otvara se kardija (gornji kraj želuca) i sadržaj se vraća prema jednjaku. Ovako isprovociran HCl-om organizam produkuje i veću količinu mukusa a sve ovo još više pogoduje Helicobacter pylori. Tokom vremena ulazimo u sindrom zvani GERB (Gastroezofagealna refluksna bolest, eng. GERD).

Lice sa ovim problemima počinje da pije h2 blokatore, ranisan ili od lekara dobije h1 ili h2 blokatore, inhibiše (smanjuje) lučenje histamina ili HCl i još više pogoduje razvoju Helicobacter pylori. Sve ovo na kraju vodi ka hipohlorhidriji i komplikacijama varenja hrane u želucu.

CO2, kao gas, uvećava volumen želuca pa je jedan od simptoma osećaj nadutosti, učestalog podrigivanja i slični simptomi. Gas tokom vremena može dovesti do anatomskog pomeranja želuca što omogućava lakše pražnjenje prema jednjaku i produbljivanja simptoma GERB-a. Sve pobrojano vodi finalno u atoniju želuca a posledično može doći i do hijatus hernije (dijafragmalne hernije). Dodajmo sada na sve ovo i ishranu koja je prirodno bogata histaminom i možemo videti kako se krug zatvara.

Ova infekcija u početku može da dovede do erozije zida želuca, mikročireva, kasnije čira a sve ovo može da pređe u karcinom, limfom pa i da se širi dalje na druge organe.

Hipohlorhidrija

Posledice manjka želudačne kiseline, hipohlorhidrije, do kojih dolazi su: nadimanje (nadutost), podrigivanje, gorušica, refluks kiseline (GERB), pojava kandide i bakterijski rast u crevima, slabo varenje proteina, manjak ili nedostatak apetita, sitost nakon unosa vrlo male količine hrane, bol i pečenje u želucu, konstipacija, dijareja, pojava sindroma propustljivih creva (SIBO).

Helicobacter pylori i Candida

Kako je funkcija želudačne kiseline da pored pomaganja pri razgradnji proteina, ubija mikrobe, patogene bakterije i gljivice (npr. kandidu) unete hranom te se često dešava da pacijenti koji imaju Helicobacter pylori imaju i kandidu. Pojava kandide je nastala kako zbog manjka želudačne kiseline tako i zbog tretiranja helikobakterije antibioticima. Ovo je posebno izraženo kod starije populacije jer sa godinama hipohlorhidrija postaje uobičajeno stanje. Pacijenti oboleli od helikobaktera leče infekciju, a često deo simptoma koji prati infekciju helikobakterijom ostaje i nakon lečenja i eliminacije helikobakterije. Oni imaju osećaj da nisu eliminisali helikobakteriju, a u stvari je problem u postojanju infekcije kandidom za koju i ne znaju da imaju. Zato je preporuka da pacijenti koji duže imaju problema sa helikobakterijom obavezno provere i prisustvo kandide kako bi u slučaju infekcije mogli blagovremeno tretirati oba uzročnika.

Oni koji imaju infekciju helikobakterom, a imaju i manjak želudačne kiseline treba da pored terapije za helikobakteriju primenjuju i proizvode koji povećavaju nivo želudačne kiseline kako bi pored poboljšanog varenja sprečili stvaranje povoljnog ambijenta za razvoj helikobakterije i kandide.

HCl-Balans dodatak ishrani
Zatvori

HCl-Balans

2.352,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
Gastrolact-pakovanje
Zatvori

Gastrolact®

4.998,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
Kandifit za_gljivicne_infekcije kandidom
Zatvori

Kandifit

3.600,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
DeHist preparat
Zatvori

DeHist

1.360,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
Kandidijaza i kandida
18 jun
Blog, Gastroenterologija, Stručni tekstovi

Kandida – Kandidijaza je problem koji se ne sme zanemariti

Kandida (Candida albicans)

Poslednjih nekoliko godina svedoci smo značajnijeg rasta funkcionalnih poremećaja izazvanih preteranim rastom Kandide. Naša ishrana bogata ugljenim hidratima, velika upotreba antibiotika, kao i upotreba kontraceptivnih pilula, doprineli su pojačanom rastu Kandida gljivice. Ljudi, koji se suočavaju sa ovim problemom su sve više svesni da samo dijetetski režim ishrane ne može biti dovoljna terapija, već da se mora posegnuti za drugim rešenjima.

Candida albicans je jednoćelijska gljivica koja se nalazi u crevu kao normalan stanovnik naše saprofitske mikroflore. Kada dođe do preterane upotrebe antibiotika i posledične promene normalne flore creva, dolazi do njenog preteranog rasta. Postoje podaci da najmanje dve trećine stanovništva na neki način pati od preterane aktivnosti Kandide.

U normalnom okruženju, kada postoji fiziološka aktivnost svih saprofitskih kultura, Candida zauzima pet procenata crevne flore. U ovom stanju ima dve korisne svrhe. Jedna svrha je da pomaže u pokretanju aktivnosti hormona a druga je apsorpciji teških metala, koji se mogu izbaciti pokretima creva. Postoji više sojeva Candida, od kojih je najistaknutija sorta albicans. Prema nekim saznanjima u normalnom okruženju gljiva Candida albicans neutrališe izumrlo tkivo.

Posledice kandidijaze

Izloženost određenim hemikalijama, korišćenje kontracepcije, kortikosteroidi, antibiotici i hemijska jedinjena su razlozi zbog kojih se gljivica dramatično menja, počinje da se kolonizuje, da funkcioniše kao višećelijski organizam, i počinje da napada zdravo tkivo, te se kao posledice vide gljivice nožnih prstiju, atletsko stopalo, vaginalna kandidijaza i mnoga druga stanja.

Problemi sa telesnom težinom, vaginalna kandidijaza, atletsko stopalo, perut, osip od pelena kod beba, gljivice na noktima, upale zglobova, loš imunološki odgovor, glavobolje, alergije, herpes zoster, afte po sluznici usta, preterano kijanje, loša memorija, magla u mozgu, plak zuba, hemoroidi i akne su povezani sa preteranom aktivnošću Candide.

Kada koristimo antibiotike ili kortikosteroide, bezalkoholna pića ili kafu, jedemo prekomerne količine šećera ili hrane koja sadrži kvas; sve ovo može pokrenuti pojačani rast Candide. Ako ste ikada imali pojačanu potrebu za slatkišima i testima, znajte da to nastaje zbog preterane aktivnosti Candide. Ako se osećate umornim, da vam se traži da spavate više od 9 sati, da imate bolove u celom telu u zglobovima, kao i otekline oko zglobova, ako imate obložen jezik, sve to je povezano sa preteranom aktivnošću Candide.

Čak se i određene hronične bolesti mogu povezati sa kandidom, kao što su miomi uterusa, aktivan Epstein Bar Virus, Lupus, ALS, Artritis, Chrohnova bolest i colitis, za koje se smatra da  započinju parazitskom invazijom, a koja u stvari može biti samo Candida. Nekontrolisana dijareja može biti u stvari znak rasta Candide ili da je ona udružena sa drugim prouzrokovačima. Svi problemi vezani za zatvor takođe u osnovi imaju pojačanu aktivnost Candide.

Kandida i alergija

Većina alergija može nestati eliminacijom Candide, jer se zna da otpadni produkti pri raspadanju Kandide preplavljuju limfni sistem sa više toksina nego što se telo sa tim može nositi, pa to u stvari dovodi do stvaranja alergija. Prekomerni rast kandide drastično smanjuje varenje, omogućavajući nesvarenoj hrani da uđe u krvotok. Ova nesvarena hrana izaziva imuni odgovor, stvarajući alergiju. Mnogi ponovljeni problemi sa sinusima su posledica porasta Candide.

Kandida i hormoni

Problemi sa hormonima mogu biti uzrokovani viškom Candide, kod muškaraca ili žena. Kandida izlučuje supstancu koju telo tumači kao estrogen, to su takozvani ksenoestrogeni. Telo smanjuje stvaranje estrogena misleći da ga je previše, a zapravo ga ima premalo. Krajnji rezultat toga je manjak estrogena. PMS i endometrioza mogu biti uzrokovani Kandidom. Vraćanje Kandide u ravnotežu moglo bi da popravi neravnotežu hormona.

Višak crevne sluzi izazvane Candidom uzrokuje smanjenje apsorpcije hranljivih sastojaka, posebno kalcijuma i magnezijuma. Stoga osteoporoza i oštećenje hrskavice mogu biti posledica Candide. Ne zaboravite halitozu, loš zadah iz usta, koji nastaje iz poremećene i usporene pasaže creve. Nadutost i gasovi mogu nastati od Kandide. Kada se jede hrana sa visokom glikemiskim indeksom ona je ujedno hrana i za Candidu. Kao sporedni proizvod nastaje gas, baš kao i pravljenje piva.

Još jedan znak da je prekomerna Candida u telu je disfunkcija imunog sistema. Ova disfunkcija, ova konfuzija, može dovesti do stvaranja stanja kao što su MS (Multipla skleroza) / ALS (amiloidna lateralna skleroza), lupusa, artritisa, pa i do prehlade. Mnoge pritužbe na propadanje kostiju, hrskavice, tetiva i ligamenta mogu nastati zbog viška Kandide.  

Kandida može prouzrokovati probleme sa desnima, tj. sa slabljenjem desni ispod linije zuba. Kao što je ranije rečeno, većina suvišnog plaka je povezana sa Kandidom.

Gljivica nožnih prstiju je takođe Kandida.

Neka istraživanja pokazuju i da prekomerni rast Kandide izaziva povećanu viskoznost krvi (gustina krvi).

Kandida i emocionalni problemi

Mnogo emocionalnih problema može biti uzrokovano prevelikim brojem Kandide. Osećaj inferiornosti i očaja obično prati rast Kandide. Mnogi se žale zbog osećaja da će se dogoditi nešto loše, kao da je nevolja iza ugla. To može dovesti do napada panike i duboke anksioznosti. Depresija može biti takođe prisutna, čak i ako je samo u pozadini Kandida. Mnogi oboleli govore o potrebi da budu antisocijalni, ponekad do tačke potpune izolacije. Prekomerni rast kandide takođe izaziva ponavljajući osećaj „čemu ovo“. Često se može javiti osećaj razdražljivosti, manifestovan kao takozvani osećaj unutrašnjeg besa.

Zbog svega navedenog neophodno je ozbiljno shvatiti navedene probleme, sprečiti nekontrolisani rast Candide i eliminisati kandidijazu bilo kog tipa što hitnije.

Pored standardnih metoda koje propisuju lekari za lečenje Kandide postoje i prirodni proizvodi, odnosno supstance koje su čak i efikasnije za eliminaciju Candide a nemaju štetne nuspojave.

Horopito

Biljka Horopito (Pseudowintera colorata) koja raste na Novom Zelandu pokazala se kao odlična u borbi protiv Kandide i kandidijaze.

Glavni aktivni sastojak biljke Horopito je vrlo začinjeno jedinjenje poznato pod nazivom seskviterpenski dialdehid ili „poligodial“. Nakon opsežnih istraživanja, naučnici su otkrili da je poligodial vrlo moćna, prirodna supstanca koja poseduje anti-gljivična svojstva.

Istraživanje izvršeno na Novom Zelandu poslednjih godina pokazuje jasno anti-gljivično delovanje Horopita, posebno na vrste Candida.

Poligodial je aktivni sastojak kapsula Kandifit i preporučuje se za sve tipove kandidijaza jer ima sistemsko delovanje na Kandidu

Kandifit za_gljivicne_infekcije kandidom
Zatvori

Kandifit

3.600,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
Horopito studija 1 (ENG)
Horopito studija 2 (ENG)
Stručno mišljenje o aktivnim sastojcima preparata Kandifit.pdf
21 maj
Blog, Stručni tekstovi

HISTAMIN – INTOLERANCIJA I HRONIČNI UMOR

Histamin (histaminska intolerancija) na prvi pogled asocira na alergiju i usko je povezana sa sindromom hroničnog umora? U ovom tekstu izložićemo njihovu medjusobnu povezanost.

Obratićemo pažnju na simptome koji karakterišu ove medjusobno povezane zdravstvene probleme, sa kratkim osvrtom na moguće uzroke ovih stanja.

Umor modernog čoveka

Moderni nacin življenja današnjice, karakteriše se užurbanošću i velikom aktivnošću ljudi, pa su samim tim sve više iscrpljeni i umorni. Medicina danas to karakteriše kao tkzv. adrenalinski umor. Ovaj umor ne prolazi ni nakon noćnog sna, ljudi se ujutru bude sa istim osećajem umora i iscrpljenosti. Vrlo često, mnogi ljudi nemaju kvalitetan san, često se bude noću, ne mogu da zaspu, što svakako jos vise komplikuje njihov osećaj umora i iscrpljenosti. Da bi ovaj osećaj prevazišli, posežu za lekovima, različitim stimulusima, ispijaju velike količine kafe, čaja i drugih napitaka. Šta se dešava kada iscrpljenost uporno traje i utiče na svaki aspekt života a čini vam se da ništa ne možete da preduzmete kako biste se oslobodili simptoma iscrpljenosti?

Moderna medicina i dalje ima više pitanja nego odgovora kada je u pitanju ovaj sindrom, ipak, najnovija naučna istraživanja su otkrila interesantne činjenice koje mogu pomoći većem broju hronično umornih da se reše tog problema.

 

Sindrom hroničnog umora

Sindrom hroničnog umora opisuje se kao stanje naglašenog osećaja umora koji ne prolazi ni nakon odmora. Ovaj osećaj traje duže vreme. Osećaj hroničnog umora vrlo brzo se vraća i nakon vremena provedenog na godišnjem odmoru. Ljudi vrlo često kažu da su se osećali dobro dok su bili recimo na moru ili negde u prirodi, planini, ali im se sve povratilo nakon par nedelja po završetku odmora. Pojedini ljudi sa ovim sindromom često nisu u stanju da obave ni najjednostavnije aktivnosti. Takodje često im se javlja osećaj gubitka pažnje, koncentracije i fokusa, konstantne pospanosti i sl. Nije neobično da ovakva stanja dovedu i do razvoja ozbiljnih depresija.

Sindrom hroničnog umora, ili CFS, poznat je i kao mialgični encefalomijelitis (ME), ili sistemska bolest intolerancije na napor (SEID).

Dodatni simptomi koji je prate hronični umor:

  • Loša koncentracija;
  • Magla u glavi;
  • Glavobolja;
  • Nesanica i drugi poremećaji spavanja;
  • Anksioznost;
  • Depresija;
  • Bolovi u zglobovima i mišićima;
  • Probavne smetnje;
  • Velika iscrpljenost nakon vežbanja;
  • Uvećani limfni čvorovi;
  • Upaljeno grlo…

Uzroci hroničnog umora

Sindrom hroničnog umora još uvek nije u potpunosti shvaćen, a istraživači nisu utvrdili konkretan uzrok. Nagađa se da CFS može nastati iz niza faktora uključujući sledeće:

  • Virusne infekcije (Epstein Bar virus, CitoMegaloVirus, Herpes Zoster i Herpes Simpleks 1 i 2, ostali virusi);
  • Gljivične infekcije, naročito Candida albicans
  • Bakterijske infekcije (chlamidia, helicobacter p., E.Coli i dr.)
  • Alergije ili osetljivost na hranu;
  • Loš odgovor imunog sistema;
  • Hormonska neravnoteža;
  • Oksidativni stres;
  • Povećana aktivnost u mastocitima koji stvaraju histamin…

Histamin uloga

Histamin je biogeni amin kojeg telo prirodno proizvodi. Histamin je važan za pravilno regulisanje mnogih telesnih funkcija, uključujući pokretanje lučenja hlorovodonične kiseline u cilju početka varenja hrane, spavanje, krvni pritisak, seksualnu funkciju, izlučivanje sluzi i kontrakciju glatkih mišića. Laboratorijski je sintetizovan 1907. godine, a nosi ime po grčkoj reči „histos“ što znači tkivo.

Takođe funkcioniše kao neurotransmiter u mozgu, prenoseći hemijske poruke između neurona.

U normalnim okolnostima, telo proizvodi male količine histamina da bi se održala ravnoteža između telesnih sistema. Ali kada telo reaguje na stresore poput alergija, rana ili stranih patogena, ćelije kao sto su mastociti, eozinofili i bazofili – izlučuju velike količine histamina kao deo imunološkog odgovora tj. odbrane tela.

Nakon oslobađanja u krvotok, histamin uzrokuje da kapilari postanu propustljiviji da bi se bela krvna zrnca (limfociti, makrofagi, neutrofili…) mogla kretati kroz njih i da bi mogli ciljano da napadaju uljeze. Povećana propustljivost kapilara takođe izaziva izvlačenje tečnosti iz tkiva da bi se izbacila masa iritanata.

Histaminska intolerancija

Izraz histaminska intolerancija je u stvari – pogrešan naziv  jer nije u pitanju netolerancija, već višak produkcije histamina, preopterećenje organizma histaminom.

Histaminska intolerancija se javlja kada se u organizmu skuplja previše histamina. Za ovo postoje dva razloga: Ili zbog viška histamina uglavnom unetog hranom (tkzv. egzogeni histamin) ili zbog oslabljene sposobnosti za razgradnju histamina.

Intolerancija na histamin se ispoljava kao:

  • Umor;
  • Magla u glavi i loša koncentracija;
  • Glavobolja ili migrena;
  • Loše spavanje i teški snovi ili nesanica;
  • Anksioznost, panika, strahovi;
  • Bol u zglobovima, misicima, fascijama;
  • Probavne smetnje (dijareja);
  • Neobjašnjiva slabost;
  • Neregularan menstrualni ciklus;
  • Oticanje – upala tkiva;
  • Problemi sa telesnom temperaturom (variranje od niske do visoke) ;
  • Vrtoglavica i nestabilnost;
  • Tinitus (različiti zvuci u glavi i ušima) ;
  • Problemi sa disanjem;
  • Tahikardija (ubrzan rad srca);
  • Svrab;
  • Osipi;
  • Teške alergije;
  • Želudačni refluks;
  • Mučnina i povraćanje…
  • Osetljivost na vetar i hladnoću
  • Osecaj hladnoce na periferiji ekstremiteta (hladni prsti šake i stopala)

Jedna od poslednjih veza nedavno otkrivenih u istraživanjima je i povezanost intolerancije na histamin i Menierove bolesti koja napada sluh i centar za ravnotežu. Dokaz ovoj povezanosti je značajno smanjenje simptoma dotične bolesti posle regulisanja histaminske intolerancije.

Faktori koji doprinose intoleranciji na histamin

Kao što smo videli, intolerancija na histamin je preopterećenost tela histaminom.

Može biti uzrokovana ili povećanom količinom histamina ili smanjenom sposobnošću tela za razgradnju istog.

U većini slučajeva je to kombinacija oba faktora koja rezultira prekomernom količinom histamina u telu.

Više je faktora koji doprinose intoleranciji na histamin, ali su sledeća 4 najzastupljenija i igraju najveću ulogu: smanjen DAO, upale u telu koje izaziva hrana, digestivna neravnoteža, stres, poremećeni mikrobiom.

1.    Smanjen DAO

DAO (diamino oksidaza) je enzim u organizmu odgovoran za razgradnju histamina. DAO se produkuje jednim delom u crevima a drugim u bubrezima. Ako je DAO slabiji (uticaj pojedinih unetih namirnica koje ga sprečavaju da radi kako treba) ili je nedovoljna produkcija ovog enzima da bi se izborio sa količinom sintetizovanog ili konzumiranog histamina, količina histamina će porasti.

Brojni faktori mogu uticati na proizvodnju i dostupnost DAO enzima:

  • Genetika;
  • Određeni lekovi (Nesteroidni, anti-inflamatorni lekovi (brufen, aspirin), Antidepresivi (Prozac, Zoloft, Efeksor…), Imuno modulatori (Humira, Enbrel …), Lekovi protiv aritmije (propanolol, metaprolol, cardizem, norvasc), Antihistaminici (Presing, Alegra, Zyrtec, Benadryl), Blokatori histamina (H2) (Tagamet, Pepcid, Zantac)
  • Serotoninski sindrom;
  • Konzumiranje alkohola;
  • Neodgovarajuća dijeta ili neodgovarajući način ishrane;
  • Nedostatak vitamina…

2.  Zapaljenja koje izaziva hrana

Određeni nivo histamina je prisutan u većini namirnica, ali pojedine sadrže znatno veće količine od ostalih (egzogeni histamin). Hrana koja sadrži visok nivo histamina opterećuje organizam i ako se konzumira u većim količinama od one koju organizam može da toleriše, telo ne može da razgradi preveliku količinu, kroz hranu unetog, histamina.

Svaki organizam je specifičan i zato će ista količina hrane bogate histaminom, kod jedne osobe izazvati reakciju a kod druge se ništa neće dogoditi (ili će reakcije biti minimalne).

Postoje i određene namirnice koje podstiču upalu u telu što indirektno dovodi do povećanja nivoa histamina. Namirnice koje izazivaju upalu su:

  • Šećer i namirnice koje ga sadrže, (slatkisi);
  • Alkoholna pića;
  • Trans masti i rafinirana ulja;
  • Gluten;
  • Natrijum glutaminat (sadrže ga začini);
  • Aditivi u hrani kao što su konzervansi i prehrambene boje;
  • Kukuruz;
  • Soja;
  • Mlečni proizvodi…

3. Gastrointestinalni poremecaji

Mnogi gastrointestinalni poremećaji mogu doprineti intoleranciji na histamin:

  • Sindrom propustljivih creva;
  • Osetljivost na gluten;
  • Prekomerno razmnožavanje odredjenih bakterija u tankom crevu (SIBO);
  • Ulcerozni kolitis;
  • Kronova bolest;
  • Upalna bolest creva (IBS)…

Pošto upala i povećani nivo histamina mogu pogoršati celokupno stanje, obolela osoba će praktično dospeti u začarani krug. Upala povećava nivo histamina koji povećava upalu koja povećava histamin koji… i tako u krug.

Neki istraživači nagađaju da intolerancija na histamin može biti posledica prevelikog rasta bakterija truljenja u crevima iz nesvarene ili loše svarene hrane. Ovakva hrana doprinosi povećanju histamina.

4.  Stres i adrenalinska iscrpljenost

Kada je telo pod stresom, oslobađa adrenalin i kortizol, hormone koji podstiču nervni sistem da stavi telo u režim preživljavanja aktiviranjem mehanizma „bori se ili beži“. U tom stanju ugroženosti, organizam sve svoje resurse koristi za očuvanje energije da bi je usmerio na upravljanje uočenom pretnjom.

To rezultira kaskadom hormonalnih reakcija koje aktiviraju imunološki sistem i pokreću oslobađanje veće količine histamina.

I drugi hormoni koji su pod uticajem hroničnog stresa direktno i indirektno utiču na povećanje nivoa histamina, uključujući estrogen, progesteron i dr.

5. Teški metali

Teški metali kao sto su aluminijum, arsen, živa i drugi elementi koji učestvuju u oksidoreduktivnim reakcijama mogu imati veliki uticaj na razvoj sindroma hroničnog umora i povecanja histamina u organizmu. Zato eliminaciji navedenih hemijskih elemenata treba posvetiti posebnu pažnju. 

Intolerancija na histamin – Lečenje

Fokus lečenja intolerancije na histamin je smanjenje opterećenosti tela histaminom. S jedne strane ograničavanjem konzumiranog i sintetizovanog histamina, a sa druge povećavanjem sposobnosti tela da razgradi histamin.

Postizanjem optimalnog nivoa histamina u organizmu simptomi će nestati.

Histaminska intolerancija i preporučena hrana

Hrana koja sadrži visok nivo histamina i koju treba izbegavati:

  • Alkohol;
  • Fermentisana hrana ili piće (kombuha, kiseli krastavci, kiseli kupus, turšija…);
  • Paradajz, kečap, patlidžan;
  • Hrana koja sadrži veštačke prehrambene boje ili konzervanse;
  • Testenine;
  • Čokolada i kakao;
  • Neki mlečni proizvodi;
  • Prerađeno, sušeno, dimljeno ili fermentisano meso;
  • Ostalo meso tretirano hemikalijama – mesne prerađevine;
  • Konzervisani proizvodi

Nerealno je izbegavati hranu sa visokim histaminom zauvek. Ali pridržavanjem nisko histaminske dijete u trajanju od nekoliko meseci, dok uporedo radite na drugim promenama životnog stila da biste smanjili opterećenost histaminom, mogu se u velikoj meri smanjiti a kod nekih i potpuno ukloniti simptome.

Dopunske preporuke dijeti kod intolerancije na histamin su dodaci ishrani.

Smanjenje simptoma može se postići konzumiranjem dodatka za povećanje nivoa DAO enzima. DeHist, kopriva, natrijum askorbat, bromelain, n-acetil-cistein, likorik, cink, magnezijum…, takodje su efikasna pomoc u regulaciji nivoa histamina!

Inhibicija razgradnje histamina

Zdravlje creva i oslabljena funkcija creva je odnos začaranog kruga, ne samo zbog stvaranja veće količine histamina, već i zbog inhibiranja sposobnosti tela za razgradnju.

  • Eliminišite upalnu hranu (gluten, kukuruz, soja, šećer, rafinisana ulja i mlečni proizvodi);
  • Dodajte u svakodnevnu ishranu veće količine lekovitih namirnica – povrće, dugo kuvane čorbe od dugih cevastih kostiju, zdrave masti i omega 3 masne kiseline;
  • Uzimajte suplemente kao što su Gastrolact, Kandifit, Gastroprotect, HCl-Balans, DigestFood, Organic silica, ROS protect, DeHist.
  • Pijte toplu, prethodno prokuvalu vodu;
  • Uspostavite i održavajte redovno pražnjenje creva.

Postoji i nekoliko drugih promena u načinu života koje mogu doneti značajno poboljšanje a to su:

  • Dovoljno kvalitetnog i okrepljujućeg sna;
  • Redovno lagano vežbanje-20 minutna intenzivna setnja (intenzivne vežbe poput trčanja ili dizanja tegova mogu pogoršati simptome);
  • Smanjivanje stresa (duboko disanje);
  • Redovno opuštanje;
  • Meditacija, joga i duboko disanje.

Zaključak

Skoro svi nabrojani osnovni faktori za koje se misli da doprinose i izazivaju sindrom hroničnog umora povećavaju nivo histamina u telu.

Preaktivan ili preopterećen imuni sistem, pojačana aktivnost mastocita, virusne infekcije, oksidativni stres, hormonalna neravnoteža i alergije ili preosetljivost na hranu, mogu pokrenuti telo na imuni odgovor izazivajući porast histamina.

Iako su ishrana, dodaci ishrani i promena načina života neophodni za lečenje uzroka bilo koje dijagnoze, važno je da to uradite pod nadzorom zdravstvenog radnika. Ako sumnjate da imate sindrom hroničnog umora ili intoleranciju na histamin, neophodno je da se obratite lekaru koji ima iskustva u lečenju pacijenata sa sindromom hroničnog umora.

Text pisao:

Medicinski tim, specijalističke internističke ordinacije NayaMedic, Beograd, Srbija

DeHist preparat
Zatvori

DeHist

1.360,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu
uticaj aluminijuma na organizam čoveka
28 apr
Blog, Saveti

Negativan uticaj aluminijuma na organizam čoveka

Naše telo je uvek i svuda izloženo uticaju različitih materija iz spoljašnje sredine, među kojima se nalaze i raznovrsni toksini.

Zadržavanjem u organizmu mogu poremetiti rad organa i metaboličke procese, uzrokovati oksidativni stres i takođe izazvati opasna, neizlečiva oboljenja.

Kada se govori o opasnim teškim metalima najviše se spominje aluminijum jer se u različitim oblicima nalazi svuda oko nas.

Manje količine nisu destruktivne i ne predstavljaju pretnju po ljudsko zdravlje, dok dugotrajna izloženost većim dozama može biti rizična i toksična.

Srećom, postoje prirodne metode i sredstva pomoću kojih je moguće očistiti telo od otrovnih materija kao što je upravo aluminijum.

NEKOLIKO REČI O ALUMINIJUMU

Aluminijum predstavlja treći najrasprostranjeniji element u zemljinoj kori posle kiseonika i silikona.

To je metal koji je lagan i srebrno bele boje. Otporan je na koroziju i veoma izdržljiv.

Kao što se može naći u zemlji, njegovo postojanje utvrđeno je i u vodi i vazduhu.

Zbog visoke reaktivnosti sa kiseonikom nemoguće ga je otkriti u prirodi u čistoj formi.

Alimunijum ima široku primenu u industriji, pogotovo u metaloprerađivačkoj.

Zbog prisutnosti u prirodi i masovnog korišćenja, čovek je stalno u kontaktu sa većim ili manjim količinama aluminijuma, a deo dopire i u unutrašnjost ljudskog tela na više načina.

KAKO DOLAZIMO U KONTAKT SA ALUMINIJUMOM?

Ljudski organizam je svakodnevno izložen velikim količinama aluminijuma.

Unosimo ga na tri načina: udisanjem, kroz usnu duplju ili apsorpcijom putem kože.

Ovaj metal je prisutan u prerađenoj hrani (neke vrste sira, gotov miks za pripremu kolača i torti, gotove smeše za pripremu palačinaka, gotove krofne, turšija…), pekarskim proizvodima (za čiju pripremu je korišćen prašak za pecivo), kozmetici i sredstvima za negu tela (antiperspirant dezodoransi, šminka, pasta za zube…), OTC lekovima (npr. antacidi i puferirani aspirin), posuđu i alu foliji za čuvanje hrane.

Dešava se da aluminijum bude pronađen čak i u vodi, a aerozagađenje i upotreba pesticida može uključiti između ostalog i prisustvo čestica tog metala u vazduhu.

Od trovanja aluminijumom najviše su pod rizikom osobe koje žive u sredinama gde je prisutna visoka koncentracija aluminijuma ili udišu čestice aluminijuma na radnom mestu.

KAKO ALUMINIJUM UGROŽAVA ZDRAVLJE ČOVEKA?

Normalno svakodnevno izlaganje određenoj količini aluminijuma je bezbedno za ljudsko telo sve dok ona ne prelazi granice normale u prolongiranom periodu ili je kod osobe poremećen proces detoksikacije zbog oboljenja bubrega ili nekih drugih razloga.

Sve dok organizam nesmetano filtrira aluminijum i izbacuje ga u spoljašnju sredinu, zajedno sa drugim otrovnim materijama, uključujući i teške metale, ne postoji opasnost po zdravlje čoveka.

Naravno, ako dođe do kontakta sa velikom količinom ovog metala, posebno na svakodnevnoj bazi, telo nije u mogućnosti da ga eliminiše u potpunosti i deponuje se.

Ovo dovodi do toksikoze aluminijumom, medicinskog stanja koje prate simptomi nalik bolovima u kostima, deformitetima skeleta, slabosti mišića, konfuziji i problemima sa govorom.

Takođe, kod dečije toksikoze aluminijumom dolazi do usporenog rasta i razvoja.

Dugotrajna toksikoza teškim metalima kao što je aluminijum izaziva brojne komplikacije među kojima su poremećaj rada pluća i bubrega, bolesti kostiju, bolesti kardiovaskularnog i nervnog sistema, anemija…

Kao neurotoksin, aluminijum napada centralni nervni sistem uzrokujući degenerativna neurološka oboljenja nalik Alchajmerovoj i Parkinsonovoj bolesti.

Dugoročna upotreba antiperspirant dezodoransa sa aluminijumom u svom sadržaju ima uticaj na pojavu raka dojke.

Osteoporoza i osteoartritis su mogući rezultati trovanja aluminijumom, a istraživanja su dokazala i abnormalan nivo ovog metala u organizmu osoba sa autizmom.

UKLANJANJE ALUMINIJUMA IZ ORGANIZMA PRIRODNIM PUTEM

Za trovanje teškim metalima postoje terapije koje prepisuju lekari, a takvo stanje se prethodno utvrđuje laboratorijskim testiranjem urina i krvi.

Međutim, postoje brojna prirodna rešenja koja mogu pomoći u čišćenju tela od aluminijuma i sličnih toksina bez posledica po organizam i sa malom verovatnoćom da će se javiti bilo kakvi neželjeni efekti.

Na tržištu su dostupni raznovrsni proizvodi koji se koriste kao suplementi i izvor aktivnih komponenata biljnog i životinjskog porekla delotvornih kod eliminacije aluminijuma iz tela.

Tu se ističe Organic silica, kao sjajno rešenje za visok nivo aluminijuma u organizmu i zaštitu od komplikacija koju uzrokuje toksikoza takvim teškim metalom i drugim, sličnim otrovnim materijama.

Uz to se primenjuju i jednostavne mere kao što su regulacija ishrane, fizička aktivnost i izbegavanje svega što sadrži aluminijum.

SILICIJUM KAO ZAŠTITA OD TOKSIČNOSTI ALUMINIJUMA

Silicijum je važan hranljivi sastojak za ljudsko telo i element koji podstiče detoksikaciju od teških metala u koje se ubraja i aluminijum.

On prirodno ima visok afinitet za aluminijum, vezuje se za njega i stvara alumosilikat.

Alumosilikati su gotovo biološki inertni i netoksični za naš organizam.

Oni se izbacuju u spoljašnju sredinu putem bubrega, kroz pojačano izlučivanje urina.

Mnoge naučne studije pokazale su da silicijum pomaže u izlučivanju aluminijuma kod osoba koje su obolele od neurodegenerativnih oboljenja.

Sprečava ulazak aluminijuma u mozak i apsorpciju istog u moždanom tkivu.

Snižava krvni pritisak i pomaže u prevenciji ateroskleroze.

Upravo zato što predstavlja sigurnu zaštitu od toksičnosti aluminijuma, silicijum je glavni sastojak dodatka ishrani Organic silica i to u organskoj formi poreklom iz rastavića.

Važno je napomenuti da silicijum ima važnu ulogu u izgradnji kolagena i tkiva kostiju, kože, kose i noktiju.

RASTAVIĆ ZA DETOKSIKACIJU

Rastavić je najbolji prirodni izvor silicijuma neophodnog za detoksikaciju organizma i izbacivanje aluminijuma.

Ponaša se kao diuretik i podstiče rad bubrega tokom čišćenja tela od toksičnih materija.

Prisustvo silicijuma čini rastavić odličnim sredstvom za tretiranje i prevenciju oboljenja kostiju i zglobova, kao i jačanje tetiva.

Redovan unos silicijuma usporava starenje i održava zdravlje i lepotu kože, kose i noktiju.

Osim organskog silicijuma, rastavić sadrži i druge važne elemente poput flavonoida, hlorogenične kiseline, dikofeoil-mezo-vinske kiseline i piridinske alkaloide.

Rastavić se primenjuje i kod lečenja urinarnih infekcija – naročito onih koje izazivaju sojevi bakterije Escherichia coli.

ZNAČAJ KOPRIVE

U listu koprive nalaze se jedinjenja kao što su silicijumova kiselina, što je čini idealnom za uklanjanje aluminijuma.

Kopriva inače pomaže u čišćenju organizma od otrovnih i otpadnih materija tako što stimuliše filtriranje istih kroz bubrege i izlučivanje mokraće.

Ova biljka je bogata mineralima, vitaminima i biološki aktivnim sastojcima u koje se ubrajaju steroli i heterozidi sterola, lignani, lektini i polisaharidi.

S obzirom da je prirodan diuretik, kopriva ima uticaj na regulaciju krvnog pritiska.

Pored toga, ispoljava analgetsko i antiinflamatorno dejstvo kod osteoporoze i srodnih bolesti.

Pozitivno utiče na rad prostate i sprečava njeno uvećanje.

Kopriva takođe deluje i antibakterijski i antivirusno.

ORGANIC SILICA ZA ČIŠĆENJE ORGANIZMA OD ALUMINIJUMA

Organic silica je dodatak ishrani u obliku kapsula koji se preporučuje za detoksikaciju organizma od različitih teških metala, a naročito aluminijuma.

Baziran je na rastaviću koji sadrži 7% organskog silicijuma i prirodnom ekstraktu lista koprive.

Prirodni sastav proizvoda i kombinacija aktivnih sastojaka biljnog porekla savršene su za čišćenje organizma od aluminijuma i to uz veoma malu verovatnoću da će se javiti bilo kakva neželjena dejstva tokom tretmana.

Korišćenjem Organic silice dolazi do heliranja aluminijuma i drugih štetnih, otrovnih metala i vrši se eliminacija istih u spoljašnju sredinu.

Organic silica se upotrebljava tako što se svakoga dana pije dva puta po dve kapsule, bez obzira na obrok.

U jednom pakovanju se nalazi 60 kapsula, a sam proizvod je odobren za korišćenje od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

ZA ČEGA JOŠ SLUŽI ORGANIC SILICA?

Aluminijum može da se zadrži bilo gde u organizmu, a ukoliko se deponuje u kostima u velikim količinama to može ozbiljno poremetiti proces mineralizacije.

Kosti postaju porozne i stvara se povećan rizik od preloma, ali i razvoja bolesti kao što je osteoporoza.

Osim što podstiče eliminaciju aluminijuma, silicijum iz proizvoda Organic silica pokreće izgradnju matriksa kolagenih struktura, a naročito struktura kostiju da bi se sprečila pojava osteoporoze i drugih srodnih oboljenja.

Utvrđeno je i da ovaj prirodan proizvod pomaže kod reparacije koštanih struktura nastalih kao posledica metastatskih tumora kostiju.

Kao što čuva koštano tkivo, silicijum poreklom iz rastavića pozitivno utiče na zdravlje i kvalitet kože, kose i noktiju.

Organic silica olakšava tretiranje infekcija urinarnog trakta i upalna stanja nalik cistitisu i prostatitisu.

Ubrzava razlaganje i izbacivanje kamena u bubregu, bešici, žučnoj kesi i jetri.

Kopriva iz preparata Organic silica sprečava oslobađanje histamina kod alergijskih reakcija i kao diuretik podstiče izlučivanje tečnosti iz organizma.

KAKO SMANJITI IZLOŽENOST ALUMINIJUMU?

  • Izbegavajte proizvode koji sadrže aluminijum.

Usmerite se ka odabiru prirodne kozmetike, kupovini organskog voća i povrća i upotrebi sredstava za pripremu i čuvanje hrane koja nisu napravljena od aluminijuma.

  • Jedite hranu koja sadrži silicijum.  

Mnoge namirnice su odlični prirodni izvori silicijuma i tu se posebno ističu integralne žitarice, zeleno povrće, cvekla, krastavac, banane i riba.

  • Redovno vežbajte i bavite se sportom.  

Fizička aktivnost i pojačano znojanje podstiču eliminisanje toksina iz tela, a sauna ili tzv. vruća joga dodatno pomažu u tome.

ZAKLJUČAK

Izbegavanje izvora aluminijuma, pogotovo onih gde su prisutne visoke koncentracije ovog metala, sačuvaće vas od njegovih toksičnih efekata i sprečiti pojavu ozbiljnih oboljenja nervnog i kardiovaskularnog sistema, kao i bolesti kostiju i zglobova.

Prirodnim putem očistite telo od štetnih i otpadnih materija i izbacite ih u spoljašnju sredinu zajedno sa aluminijumom.

Istovremeno, sačuvajte vitalnost i energiju u čemu će vam pomoći dodatak ishrani Organic silica.

Pre nego što ga počnete koristiti, posavetujte se sa lekarom koji je upoznat sa vašim zdravstvenim stanjem.

Organic silica za eliminaciju aluminijuma iz organizma

Organic silica
Zatvori

Organic silica

1.740,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu

Reference:

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5651828/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7071840/

prirodna formula za balans želudačne kiseline
21 apr
Blog, Saveti

Prirodna formula za balans želudačne kiseline

Želudac je deo digestivnog trakta gde se obavlja proces varenja i deponovanja hrane.

Želudačna kiselina koja se stvara u želucu pomaže u razlaganju hrane i održavanju sredine koja je jedina u ljudskom telu kisela.

Često se dešava disbalans nivoa kiseline u želucu, a uglavnom se to manifestuje kao smanjena proizvodnja iste što je poznato pod nazivom hipohlorhidrija.

Narušena ravnoteža ponovo se može postići uz pomoć posebnih, prirodnih komponenata koje sadrže dodaci ishrani poput HCl-Balansa.

O ŽELUDAČNOJ KISELINI

Želudačna kiselina predstavlja bezbojnu, probavnu tečnost koja se formira u želucu.

Pomaže u razlaganju unete hrane i lakšeg izdvajanja i apsorpcije svih neophodnih nutrijenata iz nje.

Odlikuje je visoka kiselost i samo takva može efikasno da razloži sve – od mesa do vlaknastog voća i povrća.

Iako ima takvu karakteristiku, ljudsko telo je stvoreno da bude otporno na određen nivo kiselosti formirane u želucu tako da nema opasnosti od zdravstvenih problema i razvoja opasnih oboljenja.

Želudačna kiselina sa svojom kiselošću eliminiše većinu infektivnih mikroorganizama koji u organizam mogu dospeti kroz unos hrane.

Po sastavu, želudačna kiselina je hlorovodonična kiselina.

ŠTA JE HLOROVODONIČNA KISELINA?

Hlorovodonična kiselina (HCl) nastaje putem razlaganja hlorovodonika u vodi i klasifikuje se kao jaka, bezbojna kiselina, prepoznatljivog oporog zadaha.

Hlorovodonična kiselina u razblaženom obliku je glavni sastojak želudačne kiseline, a pored nje prisutno je nekoliko enzima i mukus kojim je obložena sluzokoža želuca.

Ovo je jedna od najvažnijih industrijskih kiselina koja ima višenamensku upotrebu.

Koristi se kao reagens za uklanjanje kamenca, čišćenje metala, obradu kože, ekstrakciju ruda, ali i kao sastojak u proizvodnji želatina.

VAŽNOST HLOROVODONIČNE KISELINE ZA LJUDSKI ORGANIZAM

Hlorovodonična kiselina pomaže telu da razloži pojedenu hranu, da je svari i apsorbuje sve nutrijente iz nje.

Takođe, pruža zaštitu telu od infekcija tako što uništava bakterije i viruse.

Time predstavlja važan element odbambenog mehanizma ljudskog organizma.

Naročito je bitna za razlaganje proteina kada pretvara pepsinogen u pepsin.

Nizak nivo hlorovodonične kiseline će se negativno odraziti na sve ove procese.

Normalne količine stvaraju uslove za prevenciju brojnih infektivnih oboljenja nalik bakterijskom peritonitisu, pojedinim tipovima pneumonije, tuberkulozi…

ŠTA JE HIPOHLORHIDRIJA?

Hipohlorhidrija je pojava niskih vrednosti kiseline u želucu.

Tada se remeti probava i organizam ne dobija potrebne hranljive materije i energiju.

Patogeni uneti iz spoljašnje sredine kroz hranu se nekontrolisano razmnožavaju, a infekcija koju izazivaju se otežano leči.

Sa druge strane postoji hiperhlorhidrija kao javljanje pojačane sekrecije želudačne kiseline i ahlorhidrija, gde je uočeno potpuno odsustvo ili vrlo malo prisustvo kiseline u želucu.

Hipohlorhidrija se dijagnostikuje tako što lekar prvo obavlja klinički pregled i nakon toga testira pH nivo abdomena.

Postoje simptomi koji ukazuju na postojanje medicinskog stanja kao što je hipohlorhidrija, a mahom su vezani za rad sistema organa za varenje: nadutost, mučnina, gorušica, gasovi, želja za hranom iako nije prisutna glad…

Takođe je normalno prisustvo nesvarene hrane u stolici, ali i deficijencija različitih vitamina i minerala.

Pacijent sa hipohlorhidrijom oseća hroničan umor, ima lomljive nokte, promene na koži poput akni, kosa mu često opada i ima neurološke probleme kao što su ukočenost i poremećaji vida.

Ukoliko se ne tretira na vreme, hipohlorhidrija dovodi to trajnog oštećenja tkiva na organima digestivnog trakta, rekurentnih i hroničnih infektivnih bolesti, kao i drugih različitih hroničnih oboljenja koja mogu biti opasna po život obolele osobe.

FAKTORI RIZIKA ZA POJAVU HIPOHLORHIDRIJE

Među najčešćim razlozima koji imaju uticaj na javljanje stanja poput hipohlorhidrije nalazi se starenje.

Inače, statistika govori da više od 50% osoba starijih od 60 godina ima problem sa atrofičnim gastritisom, odnosno lučenjem malo ili nimalo želudačne kiseline.

Kod starijih od 80 godina ovakvo stanje je sasvim prirodno i uobičajeno.

Međutim, tu su i faktori čija pojava u mladosti ili srednjem dobu značajno remeti balans kiseline u želucu i ostavlja posledice na čitav organizam, a ne samo na digestivni trakt.

Loša ishrana puna ugljenih hidrata i poremećaji u ishrani poput neuhranjenosti i gojaznosti, ali i intolerancija na određenu hranu, mogu dovesti do hipolorhidrije.

Ka tome vode manjak fizičke aktivnosti i preterivanje sa fizičkom aktivnošćću.

Prekomerna upotreba cigareta, alkohola, droga i pojedinih medikamenata kao što su antibiotici narušiće balans želudačne kiseline.

Pacijenti sa hroničnom infekcijom izazvanom helikobakterijom i kancerogenim tumorima u sklopu digestivnog trakta su pod povećanim rizikom od hipohlorhidrije.

POSLEDICE MANJKA ŽELUDAČNE KISELINE

Dugoročan nizak nivo kiseline u želucu može ozbiljno da ugrozi zdravlje čoveka i podstakne pojavu opasnih bolesti.

Tu pojavu prati širok spektar negativnih delovanja na telo i zdravstvenih komplikacija.

Utvrđena je povezanost takvog prolongiranog stanja sa lupusom, alergijama, astmom i bolestima štitne žlezde.

Remeti se crevna flora uz rast štetnih bakterija i pojavu kandide.

Dolazi do refluksa kiseline kada se ona vraća u jednjak, ali je moguća i pojava sindroma propustljivih creva – tačnije slabe spojevi ćelija u tkivu iz zidova creva što dopušta toksinima i bakterijama da prodiru u krvotok.

Zbog poremećaja probave moguća je deficijencija gvožđa, što vodi ka anemiji.

Istraživanja su pokazala da pacijenti koji nisu na vreme tretirali hipohlorhidriju imaju povećan rizik od fraktura kostiju i osteoporoze.

Kod hroničnog atrofičnog gastritisa smanjena proizvodnja želudačne kiseline može biti pokretač ili prateći efekat.

Nije neuobičajeno da pacijenti sa hipohlorhidrijom imaju problematičnu kožu, a najčešće se to manifestuje kroz pojavu akni, psorijazu i ekcem.

Pacijenti sa kliničkom slikom koja uključuje hipohlorhidriju brže stare i pate od anksioznosti i depresije.

HCl-BALANS – REŠENJE ZA NARUŠEN BALANS HLOROVODONIČNE KISELINE U ŽELUCU

HCl-Balans predstavlja efektnu formulu u obliku dodatka ishrani namenjenu za balans želudačne kiseline i to u slučaju hipohlorhidrije.

Ovaj proizvod odlikuje prirodan sastav i pažljivo, stručno odabrane komponente radi postizanja optimalnog procesa varenja unete hrane u želucu.

Istovremeno će se osigurati potpuno iskorišćavanje hranljivih materija poput amino-kiselina i proteina.

HCl-Balans pomaže u rešavanju zdravstvenih problema izazvanih hipohlorhidrijom.

U sastavu HCl-Balansa se nalaze betain hidrohlorid, pepsin i bromelain.

Prema uputstvu za upotrebu, neophodno je uzimati jednom do tri puta dnevno po dve kapsule i to neposredno pre ili posle obroka da bi se ispoljilo što bolje pozitivno dejstvo.

OSNOVNE KOMPONENTE HCL BALANSA

BETAIN HIDROHLORID pomaže u stvaranju hlorovodonične kiseline u želucu.

U pitanju je kiseli oblik betaina, materije koja je veoma slična vitaminima, a najčešće se može naći u žitaricama.

Redukuje simptome koji prate hipohlorhidriju i podstiče probavu.

Deluje zaštitno na jetru isto kao na želudac i creva.

Preporučuje se i za tretiranje stanja nalik anemiji, astmi, aterosklerozi, poremećaju rada štitne žlezde i kamenu u žuči.

Delotvoran je kod hroničnih formi kandidijaze – čak i onih do čijeg je razvoja došlo usled dugoročnog niskog nivoa želudačne kiseline.

Betainhidrohlorid dostupan je u brojnim dijetetskim suplementima za probavu i regulaciju nivoa želudačne kiseline, a jedna kapsula HCl-Balansa u sebi ima 325 mg ove komponente.

PEPSIN je protelitički enzim koji se stvara u želucu i služi za razlaganje proteina koji u organizam dolaze kroz unos mesa, jaja, semenki i mlečnih proizvoda.

Ima primenu u tretiranju hipohlorhidrije tako što se unosi putem suplementacije u kombinaciji sa hlorovodoničnom kiselinom.

Upravo zbog toga se nalazi u sastavu HCL Balansa.

Manjak želudačne kiseline znači i poremećaj varenja i apsorpcije unetih proteina, a dodatni pepsin će olakšati ove procese i ublažiti simptome koji prate hipohlorhidriju.

Jedna kapsula HCl-Balansa sadrži 40mg pepsina.

BROMELAIN predstavlja kompleks proteolitičkih enzima dobijenih iz različitih delova ananasa.

Pomaže u procesu varenja i kod pacijenata sa hipohlorhidrijom i kod osoba sa drugim poremećajima u radu digestivnog trakta, a blagotvorno dejstvo ispoljava i kod zdravih ljudi.

Podstiče obnovu sluzokože želuca i creva.

Osim što pospešuje probavu, bromelain takođe poseduje antiinflamatorna i antikancerogena svojstva.

Ponaša se i kao imunomodulator i pruža pojačanu zaštitu organizma od infekcija čak i kad je nivo želudačne kiseline niži od uobičajenog.

Pomaže u zarastanju rana, inhibiranju agregacije trombocita i u tretiranju određenih oboljenja digestivnog trakta. Jedna kapsula HCl-Balansa sadrži 50mg bromelaina.

DODATNA POMOĆ

  • Smanjite porcije i jedite češće.

Obilni obroci mogu predstavljati stres za osetljiv digestivni trakt. Velika količina hrane uneta u kratkom vremenskom roku se sporo i otežano vari i isto tako apsorbuje.

  • Pojačajte unos cinka kroz ishranu.

Cink iz govedine, školjki, semenki, orašastih plodova, jogurta i obogaćenih cerealija koristi se u želucu za produkciju kiseline. Dijeta siromašna cinkom vodi ka nižem nivou želudačne kiseline od normalnog.

  • Dobro sažvaćite svaki zalogaj.

Žvakanje je prvi korak u varenju hrane i neophodno je da sa njim ne žurite. Uzimajte male zalogaje i jedite polako.

  • Jedite fermentisano povrće.

Kiseli kupus i krastavčići prirodno regulišu nivo želudačne kiseline i imaju efekat probiotika. Unosom fermentisanog povrća značajno će se poboljšati varenje i lakše eliminisati patogeni organizmi koji su iz spoljašnjosti dospeli u želudac.

ZAKLJUČAK

Ako posumnjate na bilo kakav problem sa varenjem, neophodno je da na vreme odete na lekarski pregled i utvrdite da li je reč o disbalansu želudačne kiseline.

Ukoliko se radi o hipohlorhidriji, poštujte smernice koje vam je dao lekar uz odgovarajuću terapiju.

Konsultujte se o korišćenju HCl-Balansa kao glavnom sredstvu za regulisanje kiseline u želucu ili bar pomoćnom preparatu koji će vam pružiti olakšanje i ublažiti brojne simptome koji prate stanje hipohlorhidrije.

Proizvod na bazi prirodnih sastojaka najbolje podstiče probavu i pruža željene efekte.

HCl-Balans

HCl-Balans, formula za balans želudačne kiseline.

HCl-Balans dodatak ishrani
Zatvori

HCl-Balans

2.352,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu

Reference:

https://www.healthline.com/health/how-to-increase-stomach-acid

https://www.healthline.com/health/how-strong-is-stomach-acid

slobodni radikali oksidativni steres
14 apr
Blog, Saveti

Slobodni radikali i oksidativni stres

Pojmovi „slobodni radikali“ i „oksidativni stres“ većini ljudi ne znače mnogo, ali kad jednom shvate šta je njihovo značenje, videće koliko su važni, i zašto je toliko važno kontrolisati ih.

SLOBODNI RADIKALI

Da bi razumeli šta su slobodni radikali, potrebno je da krenemo od početka, od sastava atoma, odnosno molekula (skupa od dva ili više atoma), koji se sastoji od tri vrste čestica – protona i neutrona koji čine jezgro i elektrona koji kruže oko jezgra atoma.

Možemo  reći da su slobodni radikali sami po sebi nestabilni molekuli sa nedostatkom; nedostaje im jedan elektron, pa su zbog toga i aktivniji.

Oni mogu donirati elektron ili prihvatiti elektron iz drugih molekula, ponašajući se kao oksidanti ili reduktanti.

U nastojanju da uzmu nedostajući elektron iz drugih molekula, čija je struktura u savršenom redu, molekul koji je i sam postao žrtva, pretvara se u slobodni radikal.  Postupak se ponovno pokreće.

Sve započinje s njima. Priroda ih je stvorila s razlogom. Slobodni radikali, mogu biti korisni – imunološki sistem ih koristi u borbi protiv virusa koje eliminišu svojim agresivnim napadima u lovu na elektrone i tako pomažu u sprečavanju štete po organizam.

U većini slučajeva količina slobodnih radikala daleko premašuje ono što je imunološkom sistemu potrebno za tzv. odbrambene operacije. Usled ove nastale neravnoteže oni nanose štetu i zdravim ćelijama.

ANTIOKSIDANSI I NJIHOV UTICAJ NA SLOBODNE RADIKALE

U borbi protiv slobodnih radikala postoje antioksidansi koji neutrališu njihovu aktivnost. Telo ih može proizvesti samostalno, a mogu se uneti u organizam putem zdrave hrane bogate vitaminima.

Najmoćniji antioksidansi su vitamini A, C i E,  a pomažu im i enzimi.

Zadatak antioksidanasa je da zaustave reakcije koje dovode do stvarana novih slobodnih radikala.

Problem je u tome što osoba ne može uneti toliko ovih supstanci u potrebnoj količini putem hrane; u nekim se proizvodima njihova koncentracija smanjuje zbog nepravilne obrade ili skladištenja.

Potrebno je paziti kako na svoju ishranu, tako i na uspostavljanje normalnog režima spavanja. Neophodno je provoditi više vremena na mestima s čistim vazduhom uz punu fizičku aktivnost i pokušati zaštititi se od stresa.

U normalnim okolnostima telo zapravo može neutralizovati efekte slobodnih radikala antioksidansima.

Antioksidansi se u osnovi pojave da ponude jedan od svojih elektrona, stavljajući tačku na lančane reakcije krađe elektrona. Problemi počinju kad stvaranje slobodnih radikala nadmaši sposobnost antioksidansa da ih neutrališu.

Ta se neravnoteža naziva oksidativni stres.

OKSIDATIVNI STRES I NJEGOVI EFEKTI NA TELO

Tokom oksidativnog stresa slobodni radikali pronalaze razne ranjivosti u telu i prvo napadaju ćelijske membrane.

Posledice zavise od toga koje su ćelije pogođene.

Memorija pati od oštećenja nervnih ćelija; bolesti kardiovaskularnog sistema mogu se pojaviti zbog činjenice da se oštećuju vaskularne ćelije, a oštećene ćelije kože dovode do smanjenja njenog tonusa, stvrdnjavanja i skvrčavanja tkiva – pojava celulita, gubitka jasnoće kontura lica, pojave bora.

Najgore od svega, ako slobodni radikali dođu do DNK ćelija; to može dovesti do puno opasnih mutacija.

Ako obratite pažnju na to kako se osećate, brzo možete shvatiti da li je vaše telo osetljivo na oksidativni stres.

Očigledni su znakovi smanjenja imuniteta, osećaj stalnog umora, pogoršanje koncentracije i pamćenja, koža postaje manje elastična, dolazi do stvrdnjavanja i skvrčavanja tkiva – pojava celulita, i bore koje će se pojaviti kasnije.

Oksidativni stres može oštetiti svaku komponentu ćelija – proteine, enzime, pa čak i DNA. Ova se šteta može izmeriti raznim testovima.

Oksidativni stres je neravnoteža između slobodnih radikala i antioksidansa u vašem telu.

Slobodni radikali su molekuli koje sadrže kiseonik s manjim brojem elektrona.

Manji broj elektona omogućuje im jednostavnu reakciju s drugim molekulima. Te se reakcije nazivaju oksidacijom, što je normalan i neophodan proces koji se odvija u vašem telu, i mogu biti korisne ili štetne.

S druge strane, oksidativni stres nastaje kada postoji neravnoteža između aktivnosti slobodnih radikala i antioksidativnog delovanja.

Kada pravilno funkcionišu, slobodni radikali mogu pomoći u borbi protiv patogena koji dovode do infekcija.

Kada je prisutno više slobodnih radikala nego što ih antioksidansi mogu održati u ravnoteži, slobodni radikali mogu početi oštećivati ​​tkivo, DNA i proteine ​​u vašem telu, tako da oštećenja s vremenom mogu dovesti do velikog broja bolesti.

To uključuje:

  • Dijabetes;
  • Aterosklerozu;
  • Upalna stanja;
  • Visok krvni pritisak (hipertenzija);
  • Srčanu bolest;
  • Neurodegenerativne bolesti, poput Parkinsonove i Alzheimerove bolesti;

Oksidativni stres takođe doprinosi starenju.

Koji su faktori rizika?

Svako stvara neke slobodne radikale prirodno u svom telu kroz razne procese (vežbanje ili upale). To je normalno i deo je zamršenog sistema održavanja zdravlja.

Takođe, možete biti izloženi slobodnim radikalima iz okoline.

Izvori radikala iz okoline:

  • određeni pesticidi i sredstva za čišćenje
  • dim cigarete
  • radijacija
  • zagađenje

Ishrana bogata šećerom, masnoćama i alkoholom, takođe može doprineti proizvodnji slobodnih radikala.

UPRAVLJANJE I PREVENCIJA OKSIDATIVNOG STRESA

Nemoguće je potpuno izbeći izlaganje slobodnim radikalima i oksidativnom stresu. Međutim, postoje stvari koje možete učiniti kako bi umanjili efekte oksidativnog stresa na vaše telo.

Glavna stvar koju možete učiniti je da povećate nivo antioksidansa i smanjite stvaranje slobodnih radikala.

Jedna od metoda sprečavanja oksidativnog stresa je da osigurate da unosite dovoljno antioksidansa kroz ishranu.

Više obroka različitog voća i povrća dnevno, najbolji je način da svom telu pružite ono što mu je potrebno za proizvodnju antioksidansa.

Primeri voća i povrća kao izvora antioksidanasa:

  • agrumi,
  • suve šljive,
  • tamno lisnato povrće,
  • brokoli,
  • šargarepa,
  • paradajz,
  • masline,
  • bobice,
  • višnje.

Primeri ostalih prehrambenih izvora antioksidansa:

  • riba i orašasti plodovi,
  • kurkuma,
  • zeleni čaj,
  • luk,
  • beli luk,

Iako ne možete u potpunosti izbeći izlaganje slobodnim radikalima, možete donositi odluke o načinu života u vezi s ishranom, vežbanjem i okolinom kako bi održali telo u ravnoteži i sprečili štetu i bolesti.

Evo nekoliko izbora u načinu života koji će vam pomoći:

  • Redovno, ali umerena vežbanje. Redovno vežbanje doprinsi dužem životnom veku, smanjuje  efekate starenja i rizike od bolesti.
  • Nemojte da pušite, jer duvan je pravi rudnik toksičnih materija. Izbegavajte i izlaganje pasivnom dimu.
  • Budite oprezni sa hemikalijama.
  • Koristite kremu za sunčanje. Krema za sunčanje sprečava oštećenje kože ultraljubičastim zracima.
  • Smanjite unos alkohola.
  • Vodite računa o snu. Dosta sna je vrlo važno za održavanje ravnoteže u svim vašim telesnim sistemima. Spavanje utiče narad mozga, proizvodnju hormona, ravnotežu antioksidansa i slobodnih radikala, te na niz drugih stvari. Odraslima je potrebno između 7 – 9 sati sna.
  • Izbegavajte prejedanje. Studije su pokazale da prejedanje, kao i stalno jedenje održavaju vaše telo u stanju oksidativnog stresa češće nego ako jedete u odgovarajućim razmacima i jedete male ili umerene porcije.

Smatra se da je stres glavni krivac što se znakovi starenja javljaju ranije, čak i u mladosti.

Ovde se ne radi samo o svakodnevnom emocionalnom stresu, već o oksidativnom stresu, onom što se događa sa ćelijama našeg tela, a takođe direktno utiče na mehanizme starenja, iako promene možda dugo nećemo videti ili osetiti.

ZAKLJUČAK

Kada se poremeti ravnoteža, reakcije oksidacije postaju sve veće, i tako nastaje oksidativni stres.

Najčešće probleme izaziva životni stil uopšteno, kao i spoljni efekti poput loše ekologije i prekomernog UV zračenja.

Uzimanje antioksidativnih dodataka korisno je za suzbijanje oksidativnog stresa, stoga vam preporučujemo ROSProtect koji će zaštiti telesne ćelije od prekomernih radikala kiseonika, slobodnih radikala i drugih štetnih sredstava koja pospešuju starenje ili ćelijsku smrt.

Upotrebom ROSProtect-a zaštitićete imuni sistem, značajno smanjiti šanse za nastanak različitih oboljenja (reumatoidni artritis, stvrdnjavanje i skvrčavanje tkiva (npr. celulit), inflmatorne bolesti, cistična fibroza, ishemija, dijabetes, kancer, neurodegenerativne bolesti) i usporiti proces starenja.

ROSProtect za zaštitu od oksidativnog stresa

ROSProtect
Zatvori

ROSProtect

1.920,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu

Reference:

https://www.springer.com/gp/book/9780306458132

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10856414/

zaštita organizma od oksidativnog stresa
07 apr
Blog, Saveti

Pružite zaštitu organizmu od oksidativnog stresa

Pojava oksidativnog stresa je sasvim prirodna, ali kao dugoročno stanje može ozbiljno ugroziti zdravlje čoveka i dovesti do oštećenja tkiva.

Oksidativni stres je krucijalni faktor u razvoju brojnih hroničnih oboljenja i da bi se uspešno tretirala ili sprečila neophodno je razumeti šta ga tačno uzrokuje.

Takođe, potrebno je detaljnije proučiti ponašanje slobodnih radikala, značaj antioksidanata i prirodna sredstva koja mogu biti od pomoći.

SLOBODNI RADIKALI I OKSIDATIVNI STRES

Tokom korišćenja kiseonika koji udišemo i stvaranja potrebne energije za ćelije u čitavom telu dešava se metabolički proces koji se naziva oksidacija.

Tada se stvaraju slobodni radikali, molekuli koji stvaraju oštećenja na ćelijama, ali istovremeno stimulišu stvaranje novih pa je u suštini njihovo prisustvo normalno.

Kada dođe do preterane produkcije slobodnih radikala i time se spreči obnavljanje oštećenog tkiva to postaje problem poznat pod nazivom oksidativni stres.

Oksidativni stres se događa kao rezultat korišćenja glukoze radi pretvaranja u energiju, borbe imunološkog sistema sa uzročnicima infekcije, detoksikacije organizma i mnogih drugih procesa.

Organizam trpi veću štetu od oksidativnog stresa ukoliko je pod biološkim ili psihološkim stresom.

NEGATIVNO DEJSTVO OKSIDATIVNOG STRESA NA LJUDSKI ORGANIZAM

Telo ubrzano stari i rano se javljaju sede vlasi i bore na koži.

Dolazi do bolova u predelu glave i vrata, u mišićima i zglobovima.

Nije neuobičajen razvoj artritisa usled oštećenja na tkivu zglobova izazvanih oksidativnim stresom.

Isto tako, moguća je pojava bolesti poput ateroskleroze, dijabetesa i Alchajmerove bolesti.

Kod pacijenata često kao posledica oksidativnog stresa javlja se problem sa vidom.

Oni su takođe podložniji infekcijama jer imunitet nije u mogućnosti da se efikasno izbori sa bakterijama, virusima, parazitima i gljivicama.

Dolazi i do rekurentnih infekcija koje se otežano i dugo leče.

Prisutan je hroničan umor, a uz to i gubitak memorije i poteškoće sa učenjem i pamćenjem.

Čak je i rak jedan od rezultata dugoročnog oksidativnog stresa.

DA LI JE MOGUĆE ZAŠTITITI TELO OD OKSIDATIVNOG STRESA?

Kada je pod kontrolom, oksidacija je sasvim normalan proces u telu koji se svakodnevno događa.

Svo vreme dok postoji balans između aktivnosti slobodnih radikala i antioksidanata posledica po zdravlje neće biti.

Dobra preventiva će pružiti potrebnu zaštitu.

Pravovremena reakcija u slučaju narušene ravnoteže sprečava komplikacije.

U svakom slučaju potrebno je redukovati izlaganje oksidaciji i pojačati unos antioksidanata kroz ishranu i suplementaciju, a ROSProtect je odlično sredstvo koje će na prirodan način pružiti potrebnu zaštitu od negativnog delovanja oksidativnog stresa.

ULOGA ANTIOKSIDANATA U BORBI PROTIV OKSIDATIVNOG STRESA

Antioksidanti eliminišu slobodne radikale i tako sprečavaju oksidativni stres.

Reč je o molekulima koji sprečavaju oksidaciju drugih, nestabilnih molekula i prevremenu ćelijsku smrt.

Jedan deo antioksidanata telo samo proizvodi u sklopu sopstvenog odbrambenog mehanizma, a drugi deo se dobija kroz ishranu i suplemente.

Bez antioksidanata nije moguće odbraniti telo od uzročnika infekcija i toksina, kao i razvoja opasnih oboljenja.

Antioksidanti su neophodni da bi svako živo biće preživelo i ostalo zdravo.

Iz tog razloga, putem ishrane je neophodno uzimati što više voća i povrća, naročito u svežem obliku da bi telo dobilo i apsorbovalo što više antioksidanasa.

Po potrebi, koriste se dodaci na bazi prirodnih sastojaka sa antioksidansima i time uspešno neutrališu slobodne radikale.

MOĆ SUPEROKSID DISMUTAZE

Superoksid dismutaza je bez sumnje najsnažniji antioksidans u ćeliji i prvi enzim za detoksikaciju.

Ova komponenta pripada prvoj liniji odbrane od reaktivnih vrsta kiseonika i čuva ćelije od prekomerne oksidacije, kao i drugih štetnih sredstava i procesa zbog kojih se događa prevremena ćelijska smrt.

Superoksid dismutaza predstavlja metaloenzim, što znači da mu je potreban metalni kofaktor da bi bio aktivan, a najčešće su to cink ili magnezijum.

Superoksid dismutaza pomaže u sprečavanju razvoja ozbiljnih bolesti čiji je ’’okidač’’ upravo oksidativni stres i takođe deluje terapeutski kod već prisutnih takvih medicinskih stanja.

Superoksid dismutaza iz kapsula ROSProtect se kompletno apsorbuje jer je dobijen iz posebne vrste dinje putem posebnog tehnološkog postupka.

NAC KAO DEO ANTIOKSIDATIVNE ZAŠTITE TELA

N-acetil-L-cistein, izvor sulfhidrilnih grupa poznat pod skraćenicom NAC, važan je deo ukupne antioksidativne zaštite organizma i prevencije oksidativnog stresa.

Povoljno deluje na stanja pokrenuta dugoročnim oksidativnim stresom i pomaže u kontroli kancera, kardiovaskularnih bolesti i trovanja teškim metalima uzrokovanih upravo prekomernom aktivnošću slobodnih radikala.

NAC zajedno sa glutaminom i glicinom stvara glutation.

Esencijalan je za normalno funkcionisanje imunološkog sistema i sprečavanje oštećenja tkiva usled oksidacije.

Pored toga, pruža olakšanje u radu jetre i bubrega time što filtrira teške metale, ali i druge toksine iz spoljašnje sredine.

Poboljšava stanje pacijenata obolelih od neurodegenerativnih bolesti.

SNAŽNA ANTIOKSIDATIVNA AKTIVNOST ELAGIČNE KISELINE

Elagična kiselina je najznačajnija kada je u pitanju zaštita od toksičnih efekata nastalih upravo zbog oksidativnog stresa.

Stimuliše kaskadno eliminisanje slobodnih radikala.

Održava jak odbrambeni mehanizam u borbi protiv različitih uzročnika infekcija, posebno ako ih pokreću bakterije i virusi.

Elagična kiselina se ponaša i antikancerogeno, antimutageno i hemopreventivno.

Ovde su potrebna dodatna istraživanja da bi se u potpunosti potvrdilo takvo dejstvo, što bi bilo od velikog značaja za pacijente obolele od raznovrsnih formi raka.

Najbolji prirodni izvori elagične kiseline su bobičasto voće (jagode, borovnice, maline, kupine…) i orasi.

Elagična kiselina je često sastojak suplemenata namenjenih zaštiti organizma od oksidativnog stresa i kontroli bolesti nastalih usled izlaganja prekomernoj oksidaciji.

VITAMINI I MINERALI ZA OKSIDATIVNI STRES

1. Natrijum askorbat

NATRIJUM ASKORBAT je zapravo puferizovana forma vitamina C i u tom obliku je hidrosolubilan i odlično se koristi u slučaju oksidativnog stresa i prevencije ovog stanja.

Kao deo prve linije antioksidativne odbrane, štiti proteine i lipidne membrane od oštećenja uzrokovanih od strane slobodnih radikala.

Gasi reaktivnost ovih nestabilnih molekula tako što im donira elektrone.

Utiče u rastu i podeli ćelija. Stimuliše imunitet i sintezu kolagena i istovremeno učestvuje u detoksikaciji tela od teških metala.

2. Vitamin D

VITAMIN D se mahom dobija kroz apsorbovanje sunčeve svetlosti, a u određenoj količini moguće ga je pronaći i u različitim namirnicama.

Njegov značaj ogleda se u antiinflamatornom dejstvu, podsticaju imunološkog sistema i prevenciji teških bolesti kao što su dijabetes, koronarna bolest i hronična bubrežna oboljenja.

Indukuje ekspresiju molekula uključenih u antioksidativni sistem odbrane gde se ubrajaju superoksid dismutaza i glutation.

Vitamin D održava jačinu kostiju i mišića i pomaže u apsorpciji kalcijuma.

3. Cink

CINK redukuje stvaranje slobodnih radikala, a time i oksidativni stres i njegovo negativno delovanje na organizam.

Uključen je u brojne metaboličke procese u telu.

Bez cinka nemoguća je sinteza DNK, sinteza proteina, reakcija enzima i odbrana od strane imuniteta.

Cink je ključan u procesu zarastanja rana, a deci je neophodan za normalan rast i razvoj.

Širok spektar hrane sadrži cink, a na tržištu su dostupni i raznovrsni suplementi bazirani upravo na cinku.

4. Magnezijum

MAGNEZIJUM je kofaktor superoksid dismutaze i drugih antioksidativnih enzima.

Podstiče njihovu aktivnost, a deo se deponuje u okviru koštano-zglobnog sistema.

Ljudskom telu je potreban u velikim količinama da bi sprečio oksidativni stres, ali i razvoj artritisa, kardiovaskularnih oboljenja i neurodegenerativnih oboljenja nalik Parkinsonovoj i Alchajmerovoj bolesti.

Zdravo formiranje i mineralizacija kostiju odvijaće se bez problema uz prisustvo dovoljnih količina magnezijuma.

Učestalost migrena se redukuje ukoliko se magnezijum unosi svakodnevno u potrebnim dozama kroz ishranu ili suplementaciju.

ROSPROTECT ZA ZAŠTITU OD OKSIDATIVNOG STRESA

ROSProtect dodatak ishrani u formi kapsula idealan je za prevenciju zdravstvenih problema koji nastaju zbog oksidativnog stresa.

Čuva ćelije tkiva od oštećenja stvorenih zbog negativnog uticaja slobodnih radikala, radikala kiseonika i drugih štetnih faktora.

Pomaže u jačanju imuniteta, usporava proces starenja organizma i smanjuje šansu za razvoj opasnih bolesti kao što su dijabetes, neurodegenerativna oboljenja i kancer.

U sastav preparata ROSProtect ulaze specijalno odabrane antioksidativne komponente i to superoksid dismutaza, NAC, elagična kiselina i vitamini i minerali među kojima su natrijum askorbat, vitamin D, cink i magnezijum.

Kao takav, ROSProtect postiže vrlo efikasne rezultate u borbi protiv oksidativnog stresa i čuva vitalnost i zdravlje tela.

Prema uputstvu za upotrebu neophodno je uzimati dve kapsule dnevno odjednom ili po jednu 2 puta u toku dana.

DODATNA POMOĆ

Kao što je već rečeno, tokom sprovođenja terapije, ali i prevencije nakon toga, najvažnije je fokusirati se na dve stvari:

  1. IZBEGAVATI NEPOTREBNU OKSIDACIJU – Održavajte nivo glukoze u krvi izbalansiranim tako što ćete pre svega poštovati načela zdrave ishrane bez suvišnih ugljenih hidrata. Vodite računa o ličnoj higijeni da bi izbegli infekcije i nemojte biti u blizini zaraženih. Eliminišite iz upotrebe sve što sadrži toksine (brza hrana, pojedini proizvodi za negu tela i čišćenje kuće, cigarete, mirisne sveće…) Takođe, ne dozvolite psihološkom stresu da Vas razara i pokušajte da se opustite putem joge, meditacije, uživanja u prirodi, razgovora sa prijateljima…
  2. POJAČANJE KOLIČINA ANTIOKSIDANASA U TELU – Unosite hranu koja sadrži glutation, moćan prirodni antioksidans (breskve, paradajz, spanać, orasi). Glutation se lakše apsorbuje uz sumpor koji se može naći u crnom i belom luku, avokadu, karfiolu i brokoliju. Suplementi poput ROSProtect-a će Vam naročito pomoći i poslužiti kao podsticaj organizmu da se brže regeneriše i oporavi. Pijte crni i zeleni čaj i kao začine za jela češće koristite cimet, kurkumu i đumbir.

ZAKLJUČAK

Potrebno je održati balans između slobodnih radikala i antioksidanasa da bi se očuvalo dobro zdravlje organizma i sprečile posledice i komplikacije koje proizilaze iz oksidativnog stresa.

Srećom, to je moguće učiniti pomoću prirodnih metoda ali i proizvoda za tu namenu, sačinjenih od prirodnih sastojaka, kao što je ROSProtect.

Svakako, pre upotrebe istog, konsultujte se sa lekarom koji prati Vaše stanje.

ROSProtect za zaštitu od oksidativnog stresa

ROSProtect
Zatvori

ROSProtect

1.920,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu

Reference:

https://www.healthline.com/health/oxidative-stress

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3236599/

aspirin iz prirode
28 mar
Blog, Saveti

Aspirin koji potiče iz prirode

Bolovi su neprijatne senzacije koje se mogu osetiti u bilo kom delu tela.

Signaliziraju da sa telom nešto nije u redu  – tačnije kada mozak detektuje neku povredu u telu.

Intenzitet bola varira u zavisnosti od ozbiljnosti prisutnog zdravstvenog problema.

U svakom slučaju, dostupne su mnoge metode za smanjenje jačine bolova, a mnoge eliminišu ovaj neugodan osećaj u popunosti.

Najčešće, ljudi se okreću aspirinu kao prvoj pomoći, a pritom zaboravljaju na širok spektar negativnih efekata koji mogu nastati usled učestalog korišćenja ovog medikamenta.

Zbog toga je razvijen dodatak ishrani na prirodnoj bazi potpuno bezbedan za upotrebu na duži period, a jednako efektan.

ŠTA JE ASPIRIN?

Aspirin je nesteroidni antiinflamatorni lek čija je svrha ublažavanje bolova koji su blagi ili srednje jačine.

Prvi je lek koji je otkriven u svojoj grupi i sadrži acetisalicilnu kiselinu koja je njegova glavna aktivna komponenta.

Isti se prema pisanim istorijskim izvorima u tradicionalnoj medicini koristi skoro 4000 godina, a njegovu lekovitost je cenio i Hipokrat.

Osim prve pomoći kod bolnih stanja, aspirin se primenjuje za smanjenje povišene telesne temperature i prevenciju kardiovaskularnih bolesti i infarkta miokarda kod osoba sa visokim rizikom.

Aspirin je moguće kupiti bez lekarskog recepta u bilo kojoj apoteci.

Svakodnevna terapija koja uključuje aspirin nosi sa sobom određene zdravstvene rizike koje svaki pacijent mora upoznati  pre upotrebe tog leka.

NAJČEŠĆE VRSTE BOLOVA ZA KOJE SE KORISTI ASPIRIN

1. Glavobolja

GLAVOBOLJA je nešto sa čime smo se svi tokom života više puta suočili, bez obzira na pol, godine i zdravstveno stanje uopšte.

Najčešći uzroci su stres, manjak sna, preskakanje obroka, dehidratacija i uzimanje prevelikih doza alkohola.

Postoji više klasifikacija glavobolja, a najčešća je grupa koja ih deli na osnovu lokacije izvora bola.

Tu se ubrajaju četiri vrste:

Aspirin ima primenu kod akutnih formi glavobolje i redukuje učestalost napada migrene.

2. Bolovi u leđima

BOLOVI U LEĐIMA se događaju u bilo kom starosnom dobu, a lista pokretača je prilično dugačka.

Uglavnom, uzroci ovakvih neugodnih senzacija su nepravilno držanje tela prilikom sedenja, stajanja ili podizanja teških predmeta, kao i ponavljajući pokreti tokom obavljanja radnih zadataka.

Mahom, izvori bola su primetni u lumbalnom delu kičme i dešava se da imaju tendenciju širenja.

Često se aspirin preporučuje kod bolova u leđima, ali nije uvek efektan i tokom duge primene od njega ima više štete nego koristi.

3. Bolovi u mišićima

BOLOVI U MIŠIĆIMA takođe se ne smatraju neobičnom pojavom, a s obzirom da su mišići raspoređeni po čitavom telu bol se može manifestovati bilo gde.

U najvećem broju slučajeva, ’’okidač’’ predstavlja stres ili preterana fizička aktivnost.

Ako tokom vežbanja preskočite zagrevanje mišića i trudite se da uradite više nego što telo može izdržati, ubrzo dolazi do javljanja bolova.

Nakon napornog fizičkog rada takođe može doći do pojave neprijatnih bolova u mišićima.

Aspirin smanjuje jačinu bolova u predelu mišića i upalu.

4. Bolovi u predelu zglobova

BOLOVI U PREDELU ZGLOBOVA su mahom znaci postojanja neke forme artritisa.

Osim što su zahvaćeni zglobovi bolni, oni su i otečeni, upaljeni, osetljivi na dodir i teško se pokreću.

Hrskavica se ubrzano troši, što dovodi i do taloženja tečnosti.

Najčešće, od svih zglobova u telu bol sa pratećim simptomima pogađa ručne zglobove, kolena i kukove.

Prilikom tretiranja stanja gde su zglobovi osetljivi i bolni, koristi se aspirin da bi se neugodan osećaj što više smanjio, zajedno sa otokom.

NEGATIVNA STRANA ASPIRINA

Nemojte uzimati aspirin samostalno, a naročito ako želite da ga unosite u organizam svaki dan jer to sa sobom može da nosi brojne opasnosti po zdravlje.

Ako se aspirin kombinuje sa drugim antiinflamatornim medikamentima ili antidepresivima postoji rizik od abdominalnog krvarenja.

Ovaj lek inače često iritira sluzokožu želuca, što izaziva osećaj mučnine ponekad praćen povraćanjem.

Ta iritacija negativno utiče i na probavu.

Aspirin je lek koji se ne preporučuje osobama mlađim od 18 godina.

Kod pacijenata sa astmom, peptičkim ulcerom, hemofilijom, nekontrolisanom hipertenzijom i oboljenjima jetre i bubrege moguće je korišćenje aspirina samo uz dozvolu lekara.

Isto važi za žene koje su trudne ili doje bebu.

Astmatičari mogu osetiti pogoršanje simptoma.

Dešavali su se i ozbiljniji negativni efekti nalik problemima u radu bubrega i moždanom krvarenju.

3-HOT KAO PRIRODNA ALTERNATIVA ZA SVE VRSTE BOLOVA

Preparat 3-HOT stvoren je kombinacijom prirodnih sastojaka i služi za eliminisanje ili bar ublažavanje postojećih bolova.

Za razliku od aspirina, 3-HOT kapsule neće ugroziti digestivni trakt, a i šansa da će se druge nuspojave javiti je veoma mala.

Naprotiv, preporučuje se za simptomatski tretman oboljenja koja zahvataju želudac i creva poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa.

Blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem, a naročito na rad srčanog mišića.

Umanjuje agregaciju trombova.

Prirodne komponente koje ulaze u sastav 3-HOT-a i svojim dejstvom redukuju ili potpuno otklanjaju osećaj bola jesu suvi ekstrakti kore bele vrbe, cveta povratića i smole bosvelije.

Njihovo zajedničko delovanje jače je od pojedinačnog i zato predstavljaju idealnu kombinaciju koja je za svakodnevnu upotrebu odobrena od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

Tako postižu maksimalan pozitivan efekat.

3-HOT poput aspirina takođe smanjuje upalne procese u telu i snižava povišenu temperaturu tela.

Kod bolnih zglobova nestaje ukočenost.

ZA ŠTA SE JOŠ UPOTREBLJAVA 3-HOT?

3-HOT je bezbedna i efektna prirodna zamena za aspirin, ali je od koristi i kod drugih zdravstvenih problema i poremećaja koji nisu uvek ili nisu uopšte praćeni bolom.

Ovaj dodatak ishrani je poželjno uzimati kod prehlade i gripa jer pruža olakšanje i redukuje sve prateće simptome.

Čuva normalne funkcije fizičkih i mentalnih sposobnosti, kao i nervno-mišićnog sistema.

Zabeleženo je i antikancerogeno i hemoterapijsko dejstvo komponenata koje ulaze u sastav proizvoda.

SASTOJCI PREPARATA 3-HOT U BORBI PROTIV BOLOVA

1. KORA BELE VRBE

KORA BELE VRBE u svom sastavu ima salicin – sastojak koji menja acetisalicilnu kiselinu iz aspirina.

Jednako dobro deluje, ali su neželjena dejstva svedena na minimum.

Bela vrba naročito deluje umirujuće kod bolova koji prate artritis, a ništa manje značajna nije za glavobolje i bolove u leđima i mišićima.

Preporučuje se i za različite kardiovaskularne bolesti, a naročito kod angine pektoris.

Može se uključiti i kao preventivna mera za infarkt miokarda i moždani udar.

Našla je primenu kod Alchajmerove bolesti i zaustavljanja obilnog krvarenja.

Od kore bele vrbe se priprema čaj, a u formi suvog ekstrakta dodaje se u suplemente čija je glavna uloga smanjenje bolova i održavanje normalnog funkcionisanja kardiovaskularnog sistema.

2. POVRATIĆ

POVRATIĆ je jedna od lekovitih biljaka koja uspešno ublažava postojeće bolove tako što ometa stvaranje prostaglandina, hormona koji uzrokuje neugodne senzacije u telu.

Ima karakterističan jak miris i gorak ukus, a najznačajniji delovi za upotrebu u tradicionalnoj medicini i farmaciji jesu mali žuti cvetovi raspoređeni u spljoštene cvatove.

Povratić smanjuje učestalost i intezitet glavobolja.

Posebno je efektan kod migrene, gde iščezavaju ili postaju blaži ostali karakteristični prateći simptomi nalik osetljivosti na svetlost i zvuk.

Ova biljka je korisna za bolove kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, kao i crvenilo, otok i upalu.

Zbog vrlo gorkog ukusa, povratić se uglavnom ne koristi kao čaj, već se od njega prave tinkture i proizvode suplementi na bazi suvog ekstrakta cvetova.

3. SMOLA BOSVELIJE

SMOLA BOSVELIJE poznata je i kao indijski tamjan i zbog svoje lekovitosti i univerzalne upotrebe veoma je cenjena u AjurVedskoj medicini.

Dobija se tako što se na stablu ili granama drvenaste biljke Boswellia serrata prave rezovi iz kojih se vadi gumasta smola karakterističnog mirisa, dok joj boja varira između žute, zelenkaste i crvenkasto-smeđe.

Nakon kontakta sa vazduhom smola očvršćava.

Iz indijskog tamjana moguće je iskoristiti raznovrsne aktivne sastojke koji su dragoceni za ljudsko zdravlje, a između ostalog imaju sposobnost da pomognu kod bolnih stanja.

Najznačajniji je svakako bosvelinska kiselina sa snažnim antiinflamatornim delovanjem.

Takođe, bosvelinska kiselina je i moćan antioksidans koji sprečava negativno dejstvo oksidativnog stresa na organizam.

Pomaže u kontroli i tretiranju artritisa i reumatskih tegoba, ali i bronhijalne astme, neuroloških oštećenja, astme, alergija, problema sa cirkulacijom, povišenog nivoa holesterola u krvi.

Uspešno redukuje sinusne glavobolje i ostale simptome sinusitisa, prehlade i gripa.

Pojedini stručnjaci smatraju da je smola bosvelije dragocena za pacijente sa kancerom, što je trenutno predmet dodatnih istraživanja koja će to potvrditi.

DODATNI SAVETI ZA TRETIRANJE BOLNIH STANJA

  • Aromaterapija pomaže u smanjenju neprijatnih bolova.

Inhaliranje mirisa pojedinih vrsta eteričnog ulja pruža olakšanje i opušta organizam. Nakapajte nekoliko kapi u posudu sa vodom ili na kožu eterično ulje na bazi lavande, mente, eukaliptusa, majorana ili ruzmarina.

  • Poboljšajte kvalitet sna.

Osobe koje ne spavaju dovoljno tokom noći su osetljivije su na bol. Svako veče se trudite da legnete u krevet u isto vreme i da spavate 7-8 sati bez prekida, a lakše ćete utonuti u san ako se istuširate, popijete neki umirujući čaj, zamračite prostoriju za spavanje i ugasite sve električne uređaje koji emituju zvuk i svetlost.

  • Ako se suočavate sa bolovima, važno je da vodite računa o hidrataciji.

Pijte dovoljno vode da bi se organizam čistio od toksina i redukovala upala koja prati bolove. Dehidratacija je okidač za glavobolju, naročito migrenu, i bolove u zglobovima.

ZAKLJUČAK

Svako na drugačiji način podnosi bol, ali je ipak činjenica da kada se javi svi imamo želju da što pre nestane.

Umesto aspirina, isprobajte 3-HOT i brzo ćete doći do olakšanja i generalno se osećati mnogo bolje.

Prirodni sastav ovog preparata dovodi do željenih rezultata u kratkom roku i poboljšanja zdravstvenog stanja bilo da je u pitanju glavobolja, artritis ili možda upala mišića.

Ukoliko pored svega ipak bol ne prestaje, učestalo se vraća ili je toliko jak da ga je nemoguće podneti, neophodno je što pre zatražiti medicinsku pomoć.

3-HOT

3-HOT kapsule su namenjene za: smanjenje odnosno eliminaciju  bolova; snižavanje povišene temperature; protivupalne procese. 3-HOT je prirodni aspirin koji nema štetnih efekata za želudac i crevni trakt. Idealan je za eliminaciju ukočenosti vrata, ramena i leđa.

3-HOT za eliminaciju bola
Zatvori

3-HOT

1.230,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu

Reference:

https://www.healthline.com/health/willow-bark-natures-aspirin

https://www.thejoint.com/california/encinitas/encinitas-31006/does-natural-aspirin-exist

manjak zeludacne kiseline
21 mar
Blog, Saveti

Kako rešiti problem manjka želudačne kiseline

Ako se ne leči, Hipohlorhidrija može uzrokovati vrlo ozbiljne zdravstvene probleme, stoga je veoma važno da na vreme potražite lekarsku pomoć.

Rešavanje problema ne samo da će povećati i normalizovati nivo želudačne kiseline, nego i poboljšati zdravlje vašeg probavnog sistema i smanjiti stres u organizmu.

Više od polovine ljudi s bolestima gastrointestinalnog trakta nije ih ni svesno, iz razloga što se većina bolesti ne oseti do određenog vremena, a kad telo postane nesposobno nositi se s bolešću koja se razvija, počinju se pojavljivati ​​prvi simptomi.

ŠTA JE HIPOHLORHIDRIJA?

Hipohlorhidrija je medicinski izraz za nizak nivo želudačne kiseline.

Želudačna kiselina, zajedno s nekoliko enzima, pomaže u razgradnji hrane, ubija bakterije kako bi sprečila infekciju i pomaže telu da apsorbuje određene hranjive sastojke, poput vitamina B-12, gvožđa, cinka, kalcijuma i proteina.

Da bi želudac proizvodio HCl, telo treba apsorbovati cink iz ishrane, a hrana koja je bogata cinkom:

  • semenke bundeve,
  • rakovi,
  • govedina i svinjetina,
  • pasulj,
  • indijski oraščići, i dr.

Kućni lek za povećanje nivoa želudačne kiseline je svakako hrana bogata cinkom.

Bolje je započeti s nemasnim izvorima hrane koji su bogati cinkom, semenke bundeve su najbolje u tom pogledu.

Nizak nivo želudačne kiseline može rezultirati i drugim nedostacima, poput nedostatka gvožđa, vitamina B-12 i kalcijuma, stoga vam lekar može preporučiti uzimanje suplemenata ili povećati prehrambeni unos ovih hranjivih sastojaka.

Jednom, kada vam lekar utvrdi zašto je nivo želudačne kiseline nizak, preporučiće adekvatne načine za ublažavanje ili prevenciju simptoma.

Pravovremeno lečenje smanjiće rizik od komplikacija.

Želucu je potrebna kisela sredina iz nekoliko razloga:

  • Želudačna kiselina je prva barijera koja sprečava prolaz različitih mikroorganizama.
  • Želudačna kiselina pomaže u probavi proteina stimulišući aktivaciju enzima pepsina. Ako u želucu nema dovoljno kiseline, mogu se adekvatno razgraditi proteini uneti hranom.
  • Stimuliše pankreas i tanko crevo da proizvode probavne enzime i žuč za razgradnju proteina, masti i ugljenih hidrata. Hipohlorhidrija narušava apsorpciju masti i ugljenih hidrata, što dovodi do nadutosti, probavnih smetnji i nedostatka vitamina topivih u mastima kao što su A, D, E i K.
  • Želudačna kiselina inicira peristaltičko kretanje, odnosno ritmičko stezanje creva, za prenos hrane kroz gastrointestinalni trakt.
  • Želudačna kiselina je neophodna za apsorpciju vitamina B12, koji je ključ za normalno funkcioniranje eritrocita mozga i nervnog sistema.
  • Želudačna kiselina je neophodna za pravilnu apsorpciju elemenata u tragovima kao što su kalcijum, magnezijum, cink, bakar, gvožđe, selen, bor i dr.

Ko je pod rizikom?

Iako se simptomi počinju javljati već posle 35 godine, najveći rizik od hipohlorhidrije je kod osoba starijih od 65 godina.

Određeni faktori mogu povećati rizik od razvoja bolesti, kao što je: uzimanje lekova za smanjenje proizvodnje želudačne kiseline, stres, ishrana u kojoj nedostaje cink, koji imaju infekciju H. pylori, i dr.

SIMPTOMI HIPOHLORHIDRIJE

Simptomi hipohlorhidrije mogu uključivati:

  • podrigivanje
  • nadimanje
  • proliv
  • gasove
  • gorušica
  • crevne infekcije
  • nedostatak hranjivih sastojaka
  • neprobavljena hrana u stolici
  • nervozan želudac
  • gubitak kose
  • lomljivi nokti
  • problem sa vidom

Takođe, postoji veza između hipohlorhidrije i nekoliko drugih medicinskih problema, kao što su:

  • anemija
  • astma
  • alergije
  • autoimuni poremećaji (lupus)
  • problemi s kožom, uključujući akne i psorijazu

DIJAGNOZA BOLESTI

Da bi dijagnostifikovao hipohlorhidriju, lekar će pregledati vašu istoriju bolesti i obaviti fizički pregled, odnosno proveriti krvnu sliku i nivo kiselosti vašeg želuca, pomoću pH skale.

Vrednost pH 3–5 ukazuje na hipohlorhidriju, dok nivo pH manji od 3 ukazuje na normalan nivo želudačne kiseline.

Ako je pH vrednost veća od 5, to ukazuje na gotovo potpuno odsustvo želudačne kiseline, koja se naziva aklorhidrijom.

Da bi sami potvrdili da li imate nizak nivo želudačne kiseline uradite jedan test koji daje približno tačne rezultate, a sve što vam je potrebno je soda bikarbona i malo vode.

Budući da je test i jeftin i siguran, možete češće da proverite nivo želudačne kiseline.

Pomešajte kašičicu sode bikarbone sa malo hladne vode i prvo popijte mešavinu ujutro pre nego što pojedete ili popijete bilo šta drugo.

Izmerite vreme koliko vam treba da podrignete; ako vam treba više od pet minuta ili ukoliko uopšte ne podrignete, to je znak slabe želudačne kiseline.

Test deluje pokretanjem hemijske reakcije u želucu mešanjem osnovne sode bikarbone sa želudačnom kiselinom.

Prirodni odgovor ako imate dovoljno želučane kiseline je gas ugljen dioksid koji uzrokuje podrigivanje.

LEČENJE HIPOHLORHIDRIJE

Lečenje hipohlorhidrije zavisiće od uzroka i težine simptoma.

Neki lekari preporučuju pristup koji se prvenstveno zasniva na promenama u ishrani i suplementima.

Korisna hrana:

  • Ananas, zbog svog enzima bromelaina, kao i papaja i njegov enzim papain, smatraju se korisnom hranom, budući da njihovi enzimi podstiču probavu.
  • Gorka hrana, poput rukole, radiča, limunovog soka i dr., dokazano podstiču probavu.
  • Povećavanje unosa omega 3, koja se nalazi u lososu, skuši, haringi tuni i lanenom semenu, pomaže kod smanjenja upale.

Obavezno treba isključiti:

  • Soju, budući da je bogata belančevinama, pa se teško probavlja,
  • Kikiriki,
  • Alkohol i pušenje, jer podstiču upalu,
  • Antacide, jer oni neutrališu želudačnu kiselinu.

Takođe, preporučuje se:

  • Češći, a smanjeni obroci, kako bi maksimalno smanjili opterećenje želuca.
  • Održavanje hidratacije.
  • Prestanak uzimanja bilo kakvih lekova koji umanjuju lučenje Hlorovodične kiseline (HCl).

PRIRODNI LEKOVI ZA HIPOKLORHIDRIJU

Dobra vest je da prirodnim putem možete povećati proizvodnju ili količinu želudačne kiseline pomoću nekih jednostavnih kućnih lekova.

  • Razmislite o uzimanju gorkog bilja.

Artičoka, encijan, koren maslačka, hmelj, lovor itd., gorko je bilje i povrće koje je vrlo efikasno u podsticanju proizvodnje želudačnih kiselina.

Još jedan sastojak hrane koji pomaže u proizvodnji probavnih sokova je đumbir.

Neki alternativni stručnjaci kažu da gorko bilje uzeto pre jela može podstaći lučenje želudačne kiseline i probavnih enzima, a gorke biljke kao što su encijan, artičoka, hmelj i korijen maslačka neke su od najsigurnijih i najefikasnijih biljaka u podsticanju želudačne kiseline.

Gorke namirnice su korisne ne samo da podstiču probavu, već sprečavaju gomilanje toksina u organizmu, bore se protiv virusa, gljivica i bakterija, podstiču rad jetre, jačaju imunitet, pomažu u slučaju umora i iscrpljenosti, podstiču rad nerava, i dr.

Jednostavan ayurvedski lek je polako žvakati tanku krišku svežeg đumbira s prstohvatom kamene soli 5-10 minuta pre jela.

  • Manuka med

Manuka med ima antimikrobna svojstva.

Manuka med se proizvodi na Novom Zelandu i u Australiji od pčela koje oprašuju stablo manuka i sadrži prirodni sadržaj peroksida što ga čini snažnim antibakterijskim sredstvom.

Važno je napomenuti da med treba kupovati od proverenih proizvođača.

  • So kao kućni lek

Nerafinisana morska so, himalajska.

  • Beli luk i ulje origana

Razmotrite određene biljke, poput belog luka i origano ulja, jer su to dodaci koji pomažu ukoliko dođe do bakterijskog rasta.

  • Pijte čaj od đumbira

Smatra se da đumbir pomaže probavi i smanjuje nadutost. U ayurvedskoj medicini i tradicionalnoj kineskoj medicini, đumbir se smatra tonikom za probavu.

  • Limun i limunov sok

Limun i limunov sok mogu pomoći u povećanju proizvodnje HCl, uravnotežiti pH u želucu i regulisati probavne enzime.

  • Uzmimanje multivitamina

Mnogi ljudi širom sveta uzimaju neke vitaminske suplemente svakog dana, da bi poboljšali svoje zdravlje.

Budući da hipohlorhidrija može dovesti do nedostatka određenih vitamina i minerala, može se preporučiti multivitaminski i mineralni dodatak.

Imajte u vidu da neki vitamini i minerali bolje rade svoj posao u kombinaciji, dok neke druge kombinacije mogu umanjiti apsorpciju.

Gvožđe se, na primer, bolje apsorbuje ako se uzima u kombinaciji sa vitaminom C.

  • Uzimanje vitamina B kompleksa

Neki stručnjaci predlažu dodatni vitamin B kompleks.

Iako to nije lečenje hipoklorhidrije, može se preporučiti da se nadoknadi potencijalni nedostatak B12 i drugih vitamina B.

B12 je najznačajniji nedostatak vitamina s niskim nivoom HCl.

  • Uzmite probiotike

Oni mogu podržati probavni sistem i pomoći u zaceljivanju i obnavljanju pozitivne GI mikrobiote, kao i sprečiti rast neželjene patogene mikroflore.

  • Uzmite probavne enzime

Enzimi su od velike koristi za vaše zdravlje. Njihov manjak ili nedostatak može ozbiljno smetati zdravlju i znatno umanjiti kvalitet života, dok bez nekih život ne bi bio moguć.

  • Pokušajte sa uzimanjem kapsula sa betain hidrohloridom

To nadopunjuje ono što vaš sistem prirodno proizvodi za poboljšanje probave i apsorpciju hranjivih sastojaka; uzmite ga sa proteinima kako bi osigurali dobre rezultate.

Ništa manje nije važno da:

  • Temeljno žvačite hranu.

Kvalitet vaše ishrane bitno utiče na stvaranje želudačne kiseline, pa tako i na način na koji je jedete.

Temeljitim žvakanjem hrane pomažemo hrani da se dobro probavi u želucu, jer enzimi velike komade ne mogu razgraditi i mogu izazvati nelagodu, bol i grčeve. Dobra probava je ključ zdravlja.

I na kraju, treba zapamtiti, da je vašem organizmu potrebna želudačna kiselina, i da je vaš cilj da dođete do uravnoteženog nivoa.

Takođe, preparat HCl-Balans, postaje formula za balans želudačne kiseline, nastao stručno odabranom kombinacijom betain hidrohlorida, enzima pepsina i bromelaina visoke proteolitičke aktivnosti, čime se postiže optimalan proces varenja hrane u želucu.

HCl-Balans povećava svarljivost i iskoristljivost proteina i amino-kiselina iz hrane što je posebno važno za ljude koji su fizički aktivni (sport, teretana…).

HCl-Balans

HCl-Balans, formula za balans želudačne kiseline.

HCl-Balans dodatak ishrani
Zatvori

HCl-Balans

2.352,00 din.
Dodaj u listu želja
Dodaj u korpu

Reference:

https://www.healthline.com/health/how-to-increase-stomach-acid

https://www.medicalnewstoday.com/articles/322491

123›»