Soda bikarbona ili natrijum-hidrogenkarbonat ili natrijum-bikarbonat je jedna od onih stvari koje verovatno svi imamo u kuhinji. Koristi se za kolače, čišćenje, uklanjanje neprijatnih mirisa, ali i onda kada nas uhvati gorušica ili primetimo bele naslage na jeziku. Dakle, namena joj je višestruka.

Ako malo pretražite internet, videćete da joj se pripisuju i mnogo šira dejstva – od urinarnih infekcija do svraba i intimne nege. Bitno je da ne verujemo svemu što pročitamo na internetu, a u nastavku ćemo Vam dati objašnjenje zašto.

Soda bikarbona i želudačna kiselina

Svojstvo sode bikarbone je prilično prosto i poznato – soda je bazna i može da neutrališe kiselinu. Zato nekome može brzo da pomogne kada se javi gorušica. Reaguje sa kiselinom koja je već u želucu i podiže pH, ali ne sprečava želudac da nastavi da proizvodi kiselinu.

Zbog toga je efekat prolazan i kratkotrajan. Istraživanja pokazuju upravo to da kiselost može značajno da se smanji, ali dejstvo traje relativno kratko.

Ako se gorušica često vraća, nije baš najbolje rešenje svaki put posegnuti za sodom. Tada već treba razmišljati o tome šta stoji iza problema.

Kada je potrebna kombinacija sastojaka za tegobe povezane sa viškom želudačne kiseline, jedna od opcija je GastroProtect, koji uz sodu bikarbonu sadrži i DGL, odnosno deglicirizovani ekstrakt sladića. Tako se u istoj formulaciji kombinuje neutralizacija kiseline sa sastojkom koji se koristi za podršku zaštitnoj funkciji sluzokože želuca.

A šta kada su u pitanju gljivice na jeziku?

Tu soda bikarbona nije baš potpuno bez naučnog osnova. Soda menja pH u ustima, pa se zato često koristi za ispiranje usta. Postoje i istraživanja koja pokazuju da rastvor natrijum-bikarbonata može da promeni oralnu sredinu. U jednom istraživanju, kod pacijenata nakon oralne hirurgije, kandidijaza se pojavila kod 2% onih koji su koristili 3% rastvor sode u okviru oralne nege, naspram 13% u kontrolnoj grupi.

Bele naslage na jeziku nisu uvek gljivice, a kada kandidijaza zaista postoji, potrebno je odgovarajuće lečenje koje podrazumeva mnogo više od ispiranja rastvorom sode bikarbone.

Kod osoba koje žele da uz to uključe i dodatnu podršku, Kandifit je jedna od formulacija koje su dostupne za tu namenu.

Soda bikarbona za nadraženo grlo

Kod nadraženog grla slična je priča. Ispiranje grla sodom bikarbonom može da bude prijatno i da privremeno ublaži osećaj iritacije, ali nije terapija za infekciju, ukoliko infekcija postoji. I nema potrebe praviti jak rastvor jer više sode neće napraviti bolji efekat.

A soda bikarbona za urinarne infekcije?

Ovaj savet se često ponavlja. Logika je da soda alkalizuje urin, pa će navodno pomoći protiv bakterija.

Problem je što za to nema dovoljno dokaza. NICE smernice govore da nema dokaza da sredstva za alkalizaciju urina leče urinarnu infekciju.

Ako postoje peckanje, učestalo mokrenje ili bol, treba utvrditi o čemu se radi, umesto pokušavati da se infekcija reši promenom pH urina.

A soda bikarbona za ispiranje genitalija?

To ipak nije nešto što treba raditi na svoju ruku.

Vaginalno ispiranje može poremetiti prirodnu mikrobiotu i pH. Ako se pojave neprijatan miris, svrab ili neuobičajen sekret, nije dobro odmah pretpostaviti da su u pitanju gljivice jer uzrok može biti nešto sasvim drugo.

Zaključak – da li je soda bikarbona univerzalni lek?

Soda bikarbona, dakle, ima svoje mesto, ali nije univerzalni lek. Kod želudačne kiseline njeno dejstvo je dobro poznato, a postoje i zanimljiva istraživanja o njenoj ulozi u oralnoj nezi. Za infekcije, s druge strane, priča je mnogo složenija.

Najvažnije je da znamo šta od jednog jednostavnog sastojka možemo realno da očekujemo i da ne pokušavamo njime da rešimo baš svaki problem.