Pentozidin i Candida
Pentozidin i Candida i njihova veza važni su za razumevanje formiranja pentozidina. Candida produkuje arabinozu, šećer sa aldehidnom grupom, koja je uz amnino kiseline, lizin i arginin, sastavni deo pentozidina. Formiranje pentozidina razlog je nastanka mnogih oboljenja.
Šta je pentozidin (pentosidine)
Pentozidin čine amino kiseline lizin, arginin i arabinoza kao šećer sa aldehidnom grupom tzv. šećerni aldehid. Pretpostavlja se da se u početku između lizina i pentoze formira Amadori proizvod (Amadori reakcija), koji u drugom koraku kondenzuje sa argininom i formira pentozidin (Advanced Glycation End Products – AGEs).
Formiranje pentozidina razlog je starenju, lošim strukturama krvnih sudova, ometenosti u razvoju i nastanku mnogih oboljenja. Neka od oboljenja su autizam, Alchajmerova bolest, fibromijalgija, mnoga autoimuna oboljenja, oboljenja kostiju i zglobova pa i različita psihijtrijska oboljenja kao sto su psihoze, neuroze, depresije, šizofrenija i sl. Ne tako retko dešava se da su ova oboljenja kombinovana i da se javljaju istovremeno.
Delovanje pentozidina
Lizin ima jednu specifičnu epsilon amino grupu. Epsilon grupa lizina važna je u aktivaciji katalitičkih mesta mnogih enzima. Takođe, jako je važna jer predstavlja kritičnu funkcionalnu grupu mnogih enzima za koju su vitamin B6, biotin i lipoinska kiselina (ALA) vezani kovalentnim vezama tokom mnogih koenzimskih reakcija. Ove reakcije za koje su neophodni navedeni vitamini kao nutrijenti nadalje su važni za reakcije sinteze složenih proteinskih struktura kao što su enzimi, hormoni, kolagene strukture i sl.
Pentozidin, dovodi do blokade ove amino grupe lizina pa samim tim dolazi do funkcionalnog nedostatka vitamina o kojima govorimo čak i onda kada je njihov unos adekvatan. Posledično, nema ni pokretanja odgovarajućih reakcija koje su važne za normalno funkcionisanje svih metaboličkih procesa u celom organizmu. Usled toga nema ni sinteze odgovarajućih proteina jer ih pentozidin čini degenerativnim i drugačije funkcionalnim.
Mehanizam ove blokade se odvija tako što se arabinoza preko svoje aldehidne grupe veže za epsilon amino grupu lizina sa jedne strane a sa druge vezuje drugu amino kiselinu l-arginin i to dva molekula. Tako se dobija faktički nefunkcionalno jedinjenje koje je vezalo ukupno tri molekula amino kiselina tj. proteinskih struktura.
Uticaj Candide albicans i Closstridie difficale na stvaranje pentozidina
Arabinoza
Već smo pomenuli da se pentozidin sastoji od amino kiselina i arabinoze. Značajno je analizirati uticaj Candide albicans i Closstridie difficale na stvaranje arabinoze u organizmu jer njeno vezivanje sa amino kiselinama dovodi do stvaranja pentozidina.
I kandida i klostridija produkuju ovaj šećerni aldehid. Međutim, kandida je mnogo značajnija jer predstavlja hroničnu, latentnu, podmuklu i skrivenu infekciju. Klostridija je obično akutna i reaguje na antibiotsku terapiju, ali svakako nije zanemarljiva. Pored toga prekomerni rast klostridije uvek je uslovljen prekomernim rastom kandide u digestivnom traktu. Utoliko je važnost kandide veća.
Pod normalnim uslovima arabinoza bi trebalo da se razloži do acetil-aldehida i kao takva završi svoj metabolizam i sa krajnjim produktima eliminiše iz organizma. Arabinozu pojačano stvara kandida kvasac prilikom ishrane bogate šećerima a naročito rafinisanim-preprađenim šećerima-saharozom. Pri ovakvoj ishrani menja se i saprofitska mikroflora u pravcu razvoja i dominacije bakterija koje preferiraju tj. njihov metabolizam je više vezan za ishranu ugljenim hidratima. Tom prilikom ove bakterije u zid creva luče aminokiseline tirozin i triptofan. Triptofan je amino kiselina iz koje se sintetiše serotonin tzv. hormon zadovoljstva. Otuda osobama koje pojačano konzumiraju slatkiše i testenine prijatan osećaj.
Arabinoza može da ometa pravilnu glukoneogenezu i preko pentozidina koji sada menja strukturu proteina utiče na transport, rastvorljivost, aktivnost enzima i hormona a to su trigeri-okidači nastanka autoimunih reakcija i autoimunih oboljenja od upravo tih modifikovanih proteina. Otuda je čest nalaz manjak lizina kod mnogih autoimunih oboljenja.
Vinska kiselina
Pored arabinoze kandida stvara još jedan produkt svog metabolizma. To je vinska kiselina. Povećani nivoi vinske kiselina i arabinoze nalaze se kod autizma, Alchajmerove bolesti, fibromijalgije, sindroma poremećene pažnje, hiperaktivnosti, problema dece sa govorom, komunikacijom i reakcijom na mimične znake, sindroma hroničnog umora i sl.
Nalaz pentozidina u neurofibrilarnim čvorovima mozga kod Alchajmera i njegovo odsustvo u normalnim regijama mozga ukazuju na direktnu ulogu ovih metaboličkih produkata kandide na proces ubrzanja starenja mozga. Takođe, primećeno je da visok nivo vinske kiseline deluje toksično na mišićno tkivo jer je vinska kiselina inhibitor ključnog enzima Krebsovog ciklusa snabdevača-donosi materijal za procese glukoneogeneze a što kao posledicu ima oboljenje fibromijalgiju.
Starenjem nivo pentozidina se povećava. Nalaz povišenog nivoa pentozidina u serumu može se detektovati i ukazuje na povećani rizik od srčanog udara te se može koristiti kao marker kod ovih vrsta zdravstvenih problema.
Closstridia, Candida i DHPPA!
Dokazano je da je povećan broj klostridije odgovoran za nastanak pseudomembranoznog kolitisa. Već smo pomenuli međusobnu povezanost klostridije i kandide i istakli da rast broja kandide utiče na rast broja klostridije. Znači paralelno kod infekcije klostridije imamo i infekciju kandidom.
Tom prilikom zapaženo je stvaranje jednog jedinjenja koje se zove dihydroxyphenylpropionic acid. Skraćeni naziv za ovo jedinjenje je DHPPA.
DHPPA je zapravo derivat tirozina. Već smo u prethodnim redovima ovog teksta rekli da tirozin sintetišu i luče u zid creva bakterije koje tu žive. Tirozin je odgovoran za sintezu neurotransmitera L-dopa tj., L-dopa nastaje iz tirozina. Iz L-dope sintetisaće se dopamin a iz njega norepinefrin i epinefrin.
Ove reakcije izgledaju ovako:
Tirozin (tirozin hidroxilaza) – dihidrofenilalanin je L-dopa (dopa dekarboxilaza)-Dopamin (dopamin beta hidroxilaza) – Norepinefrin (fenetanolamin N metiltransferaza) – Epinefrin.
Klostridija (kao i kandida) stvara i luči DHPPA a ovaj inhibira enzim dekarboxilazu i inhibira konverziju dope u dopamin. Tom prilikom stvaraju se izomeri tirozina koji su ustvari lažni neurotransmiteri. Oni uvek nastaju iz mikroorganizama GIT-a i uvek su metabolički proizvodi mikroorganizama GIT-a. Ti lažni neurotransmiteri su abnormalna jedinjenja fenilalanina i nisu pravi dopa već lažni-nefunkcionalni. Ta jedinjenja su 3-hidroxifenilalanin i 2-hidroxifenilalanin. Ovi abnormalni produkti amino kiseline tirozin iz bakterija i kvasaca su uvek povišeni kod neuroza, tikova, psihoza, depresije, kolitisa, drugih poremećaja GITa, kod autizma, neuroloških poremećaja, psihijatrijskih poremećaja, mišićnih pareza i paraliza kao i kod šizofrenije. Najčešće su ovi poremećaji i njihovi simptomi kombinovani. Kod šizofrenije povećani nivo DHPPA redovan je nalaz u urinu.
Tretman i terapija:
Iz izloženog sledi da uvek kada tretiramo bakteriju klostridiju ne smemo zaboraviti i na kandidu.
Primećeno je da prilikom antibiotskog tretmana na klostridiju vankomicinom i metronidazolom dolazi do popravljanja opšteg stanja, ali da ubrzo nakon prestanka terapije simptomi i infekcija se vraćaju. Neki naučnici to pripisuju rekolinizaciji klostridije zahvaljujući sopstvenim sporama na koje terapija ne deluje a neki pak zaštitnoj ulozi kandide koja zadržava uslove povoljne za razvoj klostridije. Lactobacilus acidofilus takođe pomaže puno u sprečavanju rekolonizacije.
Antifungalna terapija-Kandifit, soft kapsule
Autori ovih redova smatraju da je izuzetno važno glavni akcenat baciti na tretman kandide – antifungalna terapija, najbolje efikasnim prirodnim dodacima kao što je Kandifit.
Ukoliko je pak potrebno primeniti antifungalne lekove koji imaju jači efekat (ali na žalost često su vrlo toksični za jetru) preporuka je da se uvek ide paralelno i sa prirodnim antifungalnim proizvodima a da se nakon prestanka davanja lekova nastavi još najmanje 6 meseci sa tretmanom Kandifitom (sprečava recidive). Tretman Kandifitom je dovoljan, bezbedan ali se mora provoditi duže vreme (1 do 3 meseca a u nekim slučajevima čak i 6 meseci).
Probiotici
Treba davati uvek visoke doze probiotika. Probiotici se moraju koristiti paralelno sa antibiotskom terapijom a i nakon prestanka antibiotske terapije, nastaviti najmanje još 4 nedelje svakodnevno. Uzimanje probiotika manje od 4 nedelje nema efekta. Nakon 4 nedelje može se doza probiotika smanjiti ili prorediti ali se preporučuje duže uzimanje. Probiotske bakterije mogu se unositi i svakodnevnim konzumiranjem jogurta, kefira ili kiselog mleka. Zavisno od individualne osetljivosti na ove namirnice (kazein) treba ih uzimati razblažene sa vodom u razmeri od pola-pola do 1:6 u korist vode. Količina od 200 ml dnevno čistog napitka je dovoljna.
Antioksidanti
Iz svih navedenih biohemijskih procesa može se zaključiti da se tom prilikom oslobađa velika količina slobodnih radikala pa treba primeniti terapiju intra i extracelularnim antioksidantima. Najbolji su preparati na bazi SOD-a i natrijum askorbata (ROSProtect). Candida, Helicobacter pilory i mnoge druge patogene bakterije kao Closstridia dificale, E.Coli, Klebsiella pneumoniae, Mycoplasma i sl.vrše destrukciju SOD-a zdrave ćelije domaćina.
Vitaminski dodaci
Primeniti oralnu nadoknadu vitamina B6, biotina i alfalipoične kiseline, zbog mogućnosti formiranja pentozoida i njegove pomenute blokade za ove nutrijente. Dodati i saplementaciju folnom kiselinom kao antidepresivnog vitamina. Naročiti značaj autori pridaju organskom, originalnom ulju biljke Nigella sativa.
Gastrolact
Ne treba smetnuti iz vida ni povezanost infekcija HP (helicobacter pylorijem) i kandide pa treba uvek i preventivno i u sklopu terapije primeniti i tretman protiv HP. Najbezbedniji a pri tome izuzetno efikasan proizvod koji ne remeti saprofitsku mikrofloru je Gastrolact.
Terapija čajnim mešavinama.
Odličan biljni lek u obliku čaja je čaj od divljeg origana tkzv. Vranilova trava ili čaj od nevena. Čaj od hajdučke trave je takođe dobar.
U tretmanu ne treba zanemariti ni značaj pravilne ishrane. Obratiti pažnju na osetljivost na gluten i kazein. Bujon (goveđi, kokošiji, riblji) obavezno uvesti u svakodnevnu ishranu kao odličan izvor kolagena i drugih hranljivih nutrijenata.
Laboratorijska dijagnostika
Pored klasičnih parametara laboratoriskih analiza treba urediti analizu mokraće na organske kiseline, COMBO organic acid test i test rezistencije-otpornosti kvasca u fecesu.
Izvori: Stručni casopisi, članci, radovi zapadne, naturopatske, ajurvedske medicine i fitoterapije.
Tekst sredio i uobličio : Medicinski tim LV-Pharma
