Blog, Stručni tekstovi

HISTAMIN – INTOLERANCIJA I HRONIČNI UMOR

Histamin (histaminska intolerancija) na prvi pogled asocira na alergiju i usko je povezana sa sindromom hroničnog umora? U ovom tekstu izložićemo njihovu medjusobnu povezanost.

Obratićemo pažnju na simptome koji karakterišu ove medjusobno povezane zdravstvene probleme, sa kratkim osvrtom na moguće uzroke ovih stanja.

Umor modernog čoveka

Moderni nacin življenja današnjice, karakteriše se užurbanošću i velikom aktivnošću ljudi, pa su samim tim sve više iscrpljeni i umorni. Medicina danas to karakteriše kao tkzv. adrenalinski umor. Ovaj umor ne prolazi ni nakon noćnog sna, ljudi se ujutru bude sa istim osećajem umora i iscrpljenosti. Vrlo često, mnogi ljudi nemaju kvalitetan san, često se bude noću, ne mogu da zaspu, što svakako jos vise komplikuje njihov osećaj umora i iscrpljenosti. Da bi ovaj osećaj prevazišli, posežu za lekovima, različitim stimulusima, ispijaju velike količine kafe, čaja i drugih napitaka. Šta se dešava kada iscrpljenost uporno traje i utiče na svaki aspekt života a čini vam se da ništa ne možete da preduzmete kako biste se oslobodili simptoma iscrpljenosti?

Moderna medicina i dalje ima više pitanja nego odgovora kada je u pitanju ovaj sindrom, ipak, najnovija naučna istraživanja su otkrila interesantne činjenice koje mogu pomoći većem broju hronično umornih da se reše tog problema.

 

Sindrom hroničnog umora

Sindrom hroničnog umora opisuje se kao stanje naglašenog osećaja umora koji ne prolazi ni nakon odmora. Ovaj osećaj traje duže vreme. Osećaj hroničnog umora vrlo brzo se vraća i nakon vremena provedenog na godišnjem odmoru. Ljudi vrlo često kažu da su se osećali dobro dok su bili recimo na moru ili negde u prirodi, planini, ali im se sve povratilo nakon par nedelja po završetku odmora. Pojedini ljudi sa ovim sindromom često nisu u stanju da obave ni najjednostavnije aktivnosti. Takodje često im se javlja osećaj gubitka pažnje, koncentracije i fokusa, konstantne pospanosti i sl. Nije neobično da ovakva stanja dovedu i do razvoja ozbiljnih depresija.

Sindrom hroničnog umora, ili CFS, poznat je i kao mialgični encefalomijelitis (ME), ili sistemska bolest intolerancije na napor (SEID).

Dodatni simptomi koji je prate hronični umor:

  • Loša koncentracija;
  • Magla u glavi;
  • Glavobolja;
  • Nesanica i drugi poremećaji spavanja;
  • Anksioznost;
  • Depresija;
  • Bolovi u zglobovima i mišićima;
  • Probavne smetnje;
  • Velika iscrpljenost nakon vežbanja;
  • Uvećani limfni čvorovi;
  • Upaljeno grlo…

Uzroci hroničnog umora

Sindrom hroničnog umora još uvek nije u potpunosti shvaćen, a istraživači nisu utvrdili konkretan uzrok. Nagađa se da CFS može nastati iz niza faktora uključujući sledeće:

  • Virusne infekcije (Epstein Bar virus, CitoMegaloVirus, Herpes Zoster i Herpes Simpleks 1 i 2, ostali virusi);
  • Gljivične infekcije, naročito Candida albicans
  • Bakterijske infekcije (chlamidia, helicobacter p., E.Coli i dr.)
  • Alergije ili osetljivost na hranu;
  • Loš odgovor imunog sistema;
  • Hormonska neravnoteža;
  • Oksidativni stres;
  • Povećana aktivnost u mastocitima koji stvaraju histamin…

Histamin uloga

Histamin je biogeni amin kojeg telo prirodno proizvodi. Histamin je važan za pravilno regulisanje mnogih telesnih funkcija, uključujući pokretanje lučenja hlorovodonične kiseline u cilju početka varenja hrane, spavanje, krvni pritisak, seksualnu funkciju, izlučivanje sluzi i kontrakciju glatkih mišića. Laboratorijski je sintetizovan 1907. godine, a nosi ime po grčkoj reči „histos“ što znači tkivo.

Takođe funkcioniše kao neurotransmiter u mozgu, prenoseći hemijske poruke između neurona.

U normalnim okolnostima, telo proizvodi male količine histamina da bi se održala ravnoteža između telesnih sistema. Ali kada telo reaguje na stresore poput alergija, rana ili stranih patogena, ćelije kao sto su mastociti, eozinofili i bazofili – izlučuju velike količine histamina kao deo imunološkog odgovora tj. odbrane tela.

Nakon oslobađanja u krvotok, histamin uzrokuje da kapilari postanu propustljiviji da bi se bela krvna zrnca (limfociti, makrofagi, neutrofili…) mogla kretati kroz njih i da bi mogli ciljano da napadaju uljeze. Povećana propustljivost kapilara takođe izaziva izvlačenje tečnosti iz tkiva da bi se izbacila masa iritanata.

Histaminska intolerancija

Izraz histaminska intolerancija je u stvari – pogrešan naziv  jer nije u pitanju netolerancija, već višak produkcije histamina, preopterećenje organizma histaminom.

Histaminska intolerancija se javlja kada se u organizmu skuplja previše histamina. Za ovo postoje dva razloga: Ili zbog viška histamina uglavnom unetog hranom (tkzv. egzogeni histamin) ili zbog oslabljene sposobnosti za razgradnju histamina.

Intolerancija na histamin se ispoljava kao:

  • Umor;
  • Magla u glavi i loša koncentracija;
  • Glavobolja ili migrena;
  • Loše spavanje i teški snovi ili nesanica;
  • Anksioznost, panika, strahovi;
  • Bol u zglobovima, misicima, fascijama;
  • Probavne smetnje (dijareja);
  • Neobjašnjiva slabost;
  • Neregularan menstrualni ciklus;
  • Oticanje – upala tkiva;
  • Problemi sa telesnom temperaturom (variranje od niske do visoke) ;
  • Vrtoglavica i nestabilnost;
  • Tinitus (različiti zvuci u glavi i ušima) ;
  • Problemi sa disanjem;
  • Tahikardija (ubrzan rad srca);
  • Svrab;
  • Osipi;
  • Teške alergije;
  • Želudačni refluks;
  • Mučnina i povraćanje…
  • Osetljivost na vetar i hladnoću
  • Osecaj hladnoce na periferiji ekstremiteta (hladni prsti šake i stopala)

Jedna od poslednjih veza nedavno otkrivenih u istraživanjima je i povezanost intolerancije na histamin i Menierove bolesti koja napada sluh i centar za ravnotežu. Dokaz ovoj povezanosti je značajno smanjenje simptoma dotične bolesti posle regulisanja histaminske intolerancije.

Faktori koji doprinose intoleranciji na histamin

Kao što smo videli, intolerancija na histamin je preopterećenost tela histaminom.

Može biti uzrokovana ili povećanom količinom histamina ili smanjenom sposobnošću tela za razgradnju istog.

U većini slučajeva je to kombinacija oba faktora koja rezultira prekomernom količinom histamina u telu.

Više je faktora koji doprinose intoleranciji na histamin, ali su sledeća 4 najzastupljenija i igraju najveću ulogu: smanjen DAO, upale u telu koje izaziva hrana, digestivna neravnoteža, stres, poremećeni mikrobiom.

1.    Smanjen DAO

DAO (diamino oksidaza) je enzim u organizmu odgovoran za razgradnju histamina. DAO se produkuje jednim delom u crevima a drugim u bubrezima. Ako je DAO slabiji (uticaj pojedinih unetih namirnica koje ga sprečavaju da radi kako treba) ili je nedovoljna produkcija ovog enzima da bi se izborio sa količinom sintetizovanog ili konzumiranog histamina, količina histamina će porasti.

Brojni faktori mogu uticati na proizvodnju i dostupnost DAO enzima:

  • Genetika;
  • Određeni lekovi (Nesteroidni, anti-inflamatorni lekovi (brufen, aspirin), Antidepresivi (Prozac, Zoloft, Efeksor…), Imuno modulatori (Humira, Enbrel …), Lekovi protiv aritmije (propanolol, metaprolol, cardizem, norvasc), Antihistaminici (Presing, Alegra, Zyrtec, Benadryl), Blokatori histamina (H2) (Tagamet, Pepcid, Zantac)
  • Serotoninski sindrom;
  • Konzumiranje alkohola;
  • Neodgovarajuća dijeta ili neodgovarajući način ishrane;
  • Nedostatak vitamina…

2.  Zapaljenja koje izaziva hrana

Određeni nivo histamina je prisutan u većini namirnica, ali pojedine sadrže znatno veće količine od ostalih (egzogeni histamin). Hrana koja sadrži visok nivo histamina opterećuje organizam i ako se konzumira u većim količinama od one koju organizam može da toleriše, telo ne može da razgradi preveliku količinu, kroz hranu unetog, histamina.

Svaki organizam je specifičan i zato će ista količina hrane bogate histaminom, kod jedne osobe izazvati reakciju a kod druge se ništa neće dogoditi (ili će reakcije biti minimalne).

Postoje i određene namirnice koje podstiču upalu u telu što indirektno dovodi do povećanja nivoa histamina. Namirnice koje izazivaju upalu su:

  • Šećer i namirnice koje ga sadrže, (slatkisi);
  • Alkoholna pića;
  • Trans masti i rafinirana ulja;
  • Gluten;
  • Natrijum glutaminat (sadrže ga začini);
  • Aditivi u hrani kao što su konzervansi i prehrambene boje;
  • Kukuruz;
  • Soja;
  • Mlečni proizvodi…

3. Gastrointestinalni poremecaji

Mnogi gastrointestinalni poremećaji mogu doprineti intoleranciji na histamin:

  • Sindrom propustljivih creva;
  • Osetljivost na gluten;
  • Prekomerno razmnožavanje odredjenih bakterija u tankom crevu (SIBO);
  • Ulcerozni kolitis;
  • Kronova bolest;
  • Upalna bolest creva (IBS)…

Pošto upala i povećani nivo histamina mogu pogoršati celokupno stanje, obolela osoba će praktično dospeti u začarani krug. Upala povećava nivo histamina koji povećava upalu koja povećava histamin koji… i tako u krug.

Neki istraživači nagađaju da intolerancija na histamin može biti posledica prevelikog rasta bakterija truljenja u crevima iz nesvarene ili loše svarene hrane. Ovakva hrana doprinosi povećanju histamina.

4.  Stres i adrenalinska iscrpljenost

Kada je telo pod stresom, oslobađa adrenalin i kortizol, hormone koji podstiču nervni sistem da stavi telo u režim preživljavanja aktiviranjem mehanizma „bori se ili beži“. U tom stanju ugroženosti, organizam sve svoje resurse koristi za očuvanje energije da bi je usmerio na upravljanje uočenom pretnjom.

To rezultira kaskadom hormonalnih reakcija koje aktiviraju imunološki sistem i pokreću oslobađanje veće količine histamina.

I drugi hormoni koji su pod uticajem hroničnog stresa direktno i indirektno utiču na povećanje nivoa histamina, uključujući estrogen, progesteron i dr.

5. Teški metali

Teški metali kao sto su aluminijum, arsen, živa i drugi elementi koji učestvuju u oksidoreduktivnim reakcijama mogu imati veliki uticaj na razvoj sindroma hroničnog umora i povecanja histamina u organizmu. Zato eliminaciji navedenih hemijskih elemenata treba posvetiti posebnu pažnju. 

Intolerancija na histamin – Lečenje

Fokus lečenja intolerancije na histamin je smanjenje opterećenosti tela histaminom. S jedne strane ograničavanjem konzumiranog i sintetizovanog histamina, a sa druge povećavanjem sposobnosti tela da razgradi histamin.

Postizanjem optimalnog nivoa histamina u organizmu simptomi će nestati.

Histaminska intolerancija i preporučena hrana

Hrana koja sadrži visok nivo histamina i koju treba izbegavati:

  • Alkohol;
  • Fermentisana hrana ili piće (kombuha, kiseli krastavci, kiseli kupus, turšija…);
  • Paradajz, kečap, patlidžan;
  • Hrana koja sadrži veštačke prehrambene boje ili konzervanse;
  • Testenine;
  • Čokolada i kakao;
  • Neki mlečni proizvodi;
  • Prerađeno, sušeno, dimljeno ili fermentisano meso;
  • Ostalo meso tretirano hemikalijama – mesne prerađevine;
  • Konzervisani proizvodi

Nerealno je izbegavati hranu sa visokim histaminom zauvek. Ali pridržavanjem nisko histaminske dijete u trajanju od nekoliko meseci, dok uporedo radite na drugim promenama životnog stila da biste smanjili opterećenost histaminom, mogu se u velikoj meri smanjiti a kod nekih i potpuno ukloniti simptome.

Dopunske preporuke dijeti kod intolerancije na histamin su dodaci ishrani.

Smanjenje simptoma može se postići konzumiranjem dodatka za povećanje nivoa DAO enzima. DeHist, kopriva, natrijum askorbat, bromelain, n-acetil-cistein, likorik, cink, magnezijum…, takodje su efikasna pomoc u regulaciji nivoa histamina!

Inhibicija razgradnje histamina

Zdravlje creva i oslabljena funkcija creva je odnos začaranog kruga, ne samo zbog stvaranja veće količine histamina, već i zbog inhibiranja sposobnosti tela za razgradnju.

  • Eliminišite upalnu hranu (gluten, kukuruz, soja, šećer, rafinisana ulja i mlečni proizvodi);
  • Dodajte u svakodnevnu ishranu veće količine lekovitih namirnica – povrće, dugo kuvane čorbe od dugih cevastih kostiju, zdrave masti i omega 3 masne kiseline;
  • Uzimajte suplemente kao što su Gastrolact, Kandifit, Gastroprotect, HCl-Balans, DigestFood, Organic silica, ROS protect, DeHist.
  • Pijte toplu, prethodno prokuvalu vodu;
  • Uspostavite i održavajte redovno pražnjenje creva.

Postoji i nekoliko drugih promena u načinu života koje mogu doneti značajno poboljšanje a to su:

  • Dovoljno kvalitetnog i okrepljujućeg sna;
  • Redovno lagano vežbanje-20 minutna intenzivna setnja (intenzivne vežbe poput trčanja ili dizanja tegova mogu pogoršati simptome);
  • Smanjivanje stresa (duboko disanje);
  • Redovno opuštanje;
  • Meditacija, joga i duboko disanje.

Zaključak

Skoro svi nabrojani osnovni faktori za koje se misli da doprinose i izazivaju sindrom hroničnog umora povećavaju nivo histamina u telu.

Preaktivan ili preopterećen imuni sistem, pojačana aktivnost mastocita, virusne infekcije, oksidativni stres, hormonalna neravnoteža i alergije ili preosetljivost na hranu, mogu pokrenuti telo na imuni odgovor izazivajući porast histamina.

Iako su ishrana, dodaci ishrani i promena načina života neophodni za lečenje uzroka bilo koje dijagnoze, važno je da to uradite pod nadzorom zdravstvenog radnika. Ako sumnjate da imate sindrom hroničnog umora ili intoleranciju na histamin, neophodno je da se obratite lekaru koji ima iskustva u lečenju pacijenata sa sindromom hroničnog umora.

Text pisao:

Medicinski tim, specijalističke internističke ordinacije NayaMedic, Beograd, Srbija

DeHist

1.360,00 din.

Jedna misao o “HISTAMIN – INTOLERANCIJA I HRONIČNI UMOR

  1. Lejla kaže:

    Borba sa navedenim simptomima svakako nije laka jer su kod lekara cesto obelezeni kao stres, umor, losa ishrana…ti “uobicajeni” simptomi se retko pravilno dijagnostifikuju

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *