Koliko ste dobro upoznati sa varikoznim venama i rizicima koje nose?
Proširene vene na nogama se javljaju usled zastoja krvi koje uzrokuju neke smetnje ili dugotrajno stajanje. Uzročnici za njihovo nastajanje su brojni, a jedan od vodećih jeste nasledna slabost zida vena.
Ova izuzetno rasprostranjena bolest savremenog doba, usled neadekvatnog lečenja, može dovesti i do pojave krvnih ugrušaka.
Poznate kao duboka venska tromboza (DVT), ovi ugrušci u nogama mogu biti opasni po život ako putem krvi dodju do pluća ili srca, kažu tajvanski istraživači.
„Varikozne vene nisu samo kozmetička ili simptomatska briga, jer mogu biti povezane sa povećanim rizikom od ozbiljnijih bolesti“, objasnio je vodeći istraživač Dr. Shiue-Luen Chang, dermatolog na odjeljenju za dermatologiju u Memorial Gang Memorial Hospital u Taoiuan.
Varikozne vene su često stanje koje utiče na oko 23 odsto odraslih Amerikanaca, kažu istraživači.
„Pacijenti sa varikoznim venama moraju biti pod pažljivim nadzorom i neophodna je rana procena stanja“, dodao je Čang.
Među grupom od više od 425.000 ljudi, od kojih je polovina imala varikozne vene, Changov tim je otkrio da je stanje povezano sa 5,3 puta povećanim rizikom od duboke venske tromboze.
Međutim, nije poznato da li proširene vene uzrokuju stvaranje trombova, ili su rizik za njihovo stvaranje, rekao je Čang. Potrebno je više istraživanja, jer studija nije dokazala da proširene vene uzrokuju trombove, rekao je on.
„Nije mnogo toga poznato o proširenim venama i njihovom učešću u riziku stvaranja drugih bolesti“, rekao je Čang. „Veoma je važno utvrditi potencijalne veze između varikoznih vena i bolesti opasnih po zdravlje.“
Naučna istraživanja su takođe utvrdila trend povećanog rizika od plućne embolije ili PE (ugrušci u plućima) ili PAD (suženje arterija nogu) među pacijentima sa varikoznim venama, ali nisu otkrila da li su varikozne vene stvarni rizik za ova stanja.
Za studiju, Chang i kolege su koristili podatke iz Tajvanskog nacionalnog programa zdravstvenog osiguranja. Pacijenti su upisani u bazu podataka od 2001. do 2013. godine, a potom su bili praćeni do 2014. godine.
Jedna od slabosti studije je što podaci dobijeni od zdravstvenog osiguranja ne uključuju informacije o pacijentima koji nisu tražili medicinsku negu.
Prema tome, nalazi se mogu primeniti samo na rizik kod pacijenata sa težim varikoznim venama kojima je potrebna medicinska pomoć, ističu istraživači.
Jedan američki kardiolog pozvao je na više istraživanja o mogućoj povezanosti.
„S obzirom na visoku prevalencu varikoznih vena u opštoj populaciji širom sveta, rezultati ovog istraživanja trebalo bi da pokrenu buduće studije da bi se dodatno istražio efekat varikoznih vena na upale i stvaranje krvnog ugruška i proceniti vezu između varikoznih vena i DVT-a „, rekla je dr Maja Zarić. Ona je interventni kardiolog u bolnici Lenok Hill u Njujorku.
Studija sugeriše da o varikoznim venama treba ozbiljnije razmišljati i verovatno ih tretirati agresivnije.
„Mudro bi bilo utvrditi koja je kategorija pacijenata sa varikoznim venama u najvećem riziku, koliko agresivan tretman i koliko rano ga treba primeniti, kako bi se sprečile ozbiljne komplikacije, obzirom na morbiditet i mortalitet povezan sa DVT i PE“, rekla je dr Zarić.
