Blog

Recept za pripremu bujona

Najbolja bujon supa

Postoji dosta recepata na ovu temu ali nama se ovaj pokazao najlekovitijim, jednostavnim za pripremu i skoro pa besplatnim. Bujon je po našem misljenu najbolji prirodni lek za probleme sa probavom i bolestima vezanim za digestivni trakt. Možemo ga slobodno svrstati u najstariji lek tradicionalne medicine. Takođe smatramo da bi bujon trebalo da bude redovna preporuka kod lečenja svih oboljenja koja koristi moderna medicinska nauka.

Bujon od telećih, junećih ili goveđih kostiju

Za pripremu  izaberite delove sa kostima: kolenicu, zglobove, rebra, delove od vrata,rep i sl. Zamolite mesara da kolenicu izreže na manje delove, kako biste kasnije mogli lakše doći do koštane srži. Stavite kosti u lonac i pokrijte ih vodom. Dodajte sirćeta-2 supene kašike,  ono će pomoći da se minerali izvuku iz kostiju. Neka sve tako odstoji jedan sat. Delove kostiju koji na sebi imaju meso, možete u međuvremenu zapeći u rerni na laganoj temperaturi dok ne uhvate boju. Ovaj postupak  daje bolji ukus, ali nije obavezan. Zapečene kosti i sok koji su ispustile stavite u lonac sa kostima pa još dodajte povrće. Zakuvajte. Na vrhu će se skupiti dosta pene, to je nečistoća, pa je uklonite kašikom. Zatim smanjite vatru, dodajte svežu majčinu dušicu i zdrobljeni biber u zrnu pa ostavite sve da se kuva. Krčkajte.

Pravi, koncentrovani bujon od kostiju kuva se 12 ili više sati na tihoj vatri i to bi bio idealan period kuvanja. Međutim moze se dobar i lekovit bujon dobiti i nakon 6 sati kuvanja (zavisi od vremena koje imamo na raspolaganju). Prema Sally Fallon, autoru Nourishing Traditions: The Cookbook that Challenges Politically Correct Nutrition and the Diet Dictocrats (Prehrambene tradicije: Kuharica koja propituje politički korektne i službene prehrambene smernice), čak i do 72 sata. Moja porodica i ja kuvamo ga 10-12 sati, krčkamo, obično vikendom od ujutru do uveče. Neposredno pre završetka kuvanja, dodajte sveži peršun i sve prokuvajte još deset minuta, potom  bujon procedite i ohladite. Ohlađeni bujon izgleda kao želatin a na vrhu će se izdvojiti stvrdnuta masnoća. Bacite je jer nakon toliko sati kuvanja neće imati dobar ukus. Bujon podelite u male porcije i zamrznite, pa ga kasnije koristite kao dodatak jelima, za variva, umake, gulaše i supe. Ovako kuvani bujon vrlo je intenzivnog ukusa pa ga treba razrediti vodom ako ga želite jesti kao supu. Obratite pažnju na to da  bujon nije posoljen pa uobičajeno solite jela u kojima ga koristite. Koristite himalajsku ili morsku so.

Ovako spremljen bujon (ja lično radim tako) čim se malo ohladi razliti u kese za led, zamrznuti i po potrebi koristiti. Obično pravim količinu za 7 dana, tj. od vikenda do vikenda.

Upotreba: U šolju za čaj staviti 2 kocke smrznutog bujona i dodati vruću vodu. Sačekati da se smrznute kocke bujona otope, promešati i popiti sadržaj. Koristiti po potrebi, a kod zdravstvenih problema (akutnih ili hroničnih) 2 do 3 čajne šolje dnevno ili drugačije po savetu ordinirajuceg terapeuta.

Drugi način kuvanja bujona od kostiju je kraći, prema dr. Campbell-McBride. U supu  se dodaje so i kuva se tri sata, što je po mom mišljenju ipak prekratko. Ja je kuvam najmanje šest sati. Ova supa se ne razređuje vodom, već se jede ili pije takva kakva jeste. Može se čuvati u frizideru do sedam dana, a osobe s probavnim smetnjama,crevnim bolestima i problemima sa zglobovima uključujući i artrite trebale bi je piti nekoliko puta tokom dana. Čim procedimo supu, jako je važno da iz nje odvojimo sve masne i želatinozne delove oko kostiju i da izvučemo srž iz kostiju. To su najzdraviji delovi koje ne treba baciti već pojesti, jer su pravi lek za zaceljivanje crevnog zida. Samo gole kosti se bacaju. Podgrevajte samo onu količinu supe koju ćete upotrebiti, ali nikad u mikrotalasnoj peći jer ona uništava hranu. Umesto testenine u supu dodajte razmućeni žumanac a dodajte i kašišicu maslaca (ghee) ili kokosovog ulja, ako supa nije dovoljno masna.

Kokošiji bujon-supa

Kokošja supa je naročito blaga za osobe s osetljivim crevima i probavnim tegobama, kao i za decu. Upotrebite celu kokošku ili delove kokoške s kostima: vrat, leđa, prsne kosti i krila. Po mogućnosti dodajte i kokošije ili pileće noge. Naravno, najbolje su domaće koke (stara koka dobra juha). Postupak je isti kao kod junećeg bujona, koristi se isto povrće i začini, ali kokošku ne treba stavljati u peć-rernu da se zapeče. Sve odmah stavite u hladnu vodu, s povrćem i malo sirćeta (1 kafena kašika). Čim se supa zakuva, sklonite penu i kuvajte je na laganoj vatri 6 do 8 sati za koncentrovani kokošiji bujon, ili 3 sata za blažu supu od kostiju. Supu procedite i uklonite meso s kostiju. Meso možete  koristiti za razne salate, jela sa povrćem ili paštete.

Riblji bujon-supa

Za pripremu ribljeg bujona nikada  ne koristite plavu ribu. Osetljive višestruko nezasićene masnoće iz plave ribe mogu oksidisati tokom dugotrajnog kuvanja, a osim toga plava riba daje gorak ukus supi. Birajte belu ribu, zajedno s kostima i glavama koje su bogate jodom i vitaminima topivim u masti. Povrće možete prvo malo propržiti na maslacu da omekša, pa ga dodati ribi, sve preliti vodom i zakuvati.Možete i sve sastojke staviti u hladnu vodu pa dodati maslinovo ulje i zakuvati. Ribljoj supi možete dodati i malo belog vina. Čim supa zakuva, uklonite penu pa dodajte peršun, majčinu dušicu, malo bibera i soli. Koristite himalajsku ili morsku so. Kuvajte na tihoj vatri, što duže to bolje.

Ako imate probavne tegobe, IBS ili druge crevne bolesti, povrće treba biti dobro raskuvano jer sirovo povrće može iritirati osetljiva creva. Izbegavajte jako vlaknasto povrće kao kupus, celer, stabljike cvetnica i brokule kao i druge delove koji izgledaju previše vlaknasto. Povrće jedite sa dosta maslaca (gija) i naseckanog belog luka. Jedite supe od kostiju sa ili bez kuvanog mesa i svom pripadajućom masnoćom, dodajte žumance kao dodatni izvor vitamina i dobrih masnoća.

Zdrav digestivni trakt i normalna crevna flora osiguravaju dobru probavu, a dobra probava je uslov za celokupno dobro zdravlje. Ne zaboravimo da se u crevima nalazi više od dve trećine imunološke zaštite organizma. ”Sve bolesti počinju u crevima” tvrdio je još i Hipokrat, ali trebalo je proći 2 500 godina da bi i moderna nauka to napokon počela shvatati.

Autor teksta i recepta: Anita Supe

Pripremio i prilagodio:

Jovan Lemić

Povezani članci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *