Sve o vitaminu B12

Napisale Sally Fallon i Mary G. Enig, dr. sc.
jula 2005.

Jedan od najvažnijih nutrijenata a koji dobijamo iz namirnica životinjskog porekla je vitamin B12. Taj vitamin je ujedno i najveći poznati biomolekul i jedini nutrijent sa stabilnom vezom ugljenika i jednog metala. U središtu svakog molekula B12 čija je približna hemijska formula (impresivna!) C61-64H84-90N14O13-14PCo nalazi se molekul kobalta. Izdvojeni B12 je kristalna supstanca svetlocrvene boje zbog prisutnosti kobalta. Kako je za B12 jedan lekar rekao: “rumene kapljice koje razveseljavaju žalosna srca i jačaju klonula.”(1)

Vitamin B12 učestvuje u mnogim procesima u organizmu zajedno s folnom kiselinom, uključujući sintezu DNA, nastanak crvenih krvnih zrna i izolacijskog omotača (mijelinski omotač) koji okružuje nervne ćelije i omogućava sprovođenje signala kroz nervni sistem. Teži nedostatak ogleda se kao perniciozna anemija koja je bila smrtonosna do otkrića B12 u jetri. No već puno pre pojave anemije, javljaju se drugi problemi, najčešće neurološke prirode (obamrlost, trnci, osjećaj žarenja u nogama, drhtavica, slabost mišića, poremećaji spavanja, gubitak pamćenja, iracionalni bes, narušena mentalna funkcija i Alzheimerova bolest) ili psihološki problemi (demencija, depresija, psihoze i opsesivno-kompulzivno ponašanje). Često se spominje i da je američki predsednik Kennedy govorio da nikada ne bi postao predsednik da nije primao injekcije B12.

Apsorpcija B12

Apsorpcija vitamina B12 je kompleksan proces podložan teškoćama zbog nekoliko razloga.

B12 iz namirnica životinjskog porekla ulazi u želudac kao deo životinjskih belančevina i mora najpre biti oslobođen uz pomoć pepsina i želudačne kiseline. Slobodni B12 se potom veže na R-protein, koji luče mukozne ćelije i parijetalne ćelije (iste ćelije koje luče i želudačnu kiselinu). Da bi bio uspešno apsorbovan, B12 se najpre mora vezati na protein nazvan intrinzični faktor (IF) koji se takođe luči u želucu. Do ovoga ne može doći sve dok se kompleksi R-proteina ne razgrade pomoću enzima pankreasa u tankom crevu. B12 se potom veže za intrinzični faktor i nastavlja crevom u niži deo tankog creva gde se kompleks intrinzični faktor-B12 hvata za ćelijske receptore a za šta je potreban kalcijum.

Zato manjak pepsina, želudačne kiseline, R-proteina, enzima pankreasa, intrinzičnog faktora, kalcijuma i ćelijskih receptora mogu preko otežane apsorpcije dovesti i do manjka B12. Kad jednom dospe u krvotok za B12 se vežu transportni proteini i odvode ga u ćelije. Unutar ćelije, enzimi oslobađaju B12 iz proteinskog kompleksa i pretvaraju ga u njegova dva koenzimska oblika, metilkobalamin i adenozilkobalamin. Manjak potrebnih enzima takođe može otežati ovo pretvaranje.

S obzirom da je proces apsorpcije tako složen i time podložan raznim blokirajućim mehanizmima, mnoge osobe – naročito stariji – mogu imati manjak čak i ako B12 uzimaju u izobilju putem hrane. Srećom, organizam apsorbuje oko 1-5 posto slobodnog B12 procesom pasivne difuzije. Stoga se manjak prouzrokovan slabom probavom belančevina ili nedostatkom R-proteina, intrinzičnog faktora ili enzima pankreasa može uspešno tretirati velikim dozama kristalnim B12 ili putem hrane ekstremno bogate s B12. Manjak B12 u ćelijama prouzrokovan nedostatkom ili lošom funkcijom enzima za pretvaranje može se kompenzovati dopunom koenzimskim oblicima – metilkobalaminom i adenozilkobalaminom (oblici nađeni u ćelijama).

Vegetarijanci

B12 nalazimo skoro isključivo u namirnicama životinjskog porekla kao što su jetra, bubrezi, meso, riba, školjke i rakovi, mlečni proizvodi i jaja ali pravi izvor B12 u prirodi su bakterije, jedina stvorenja koja mogu proizvesti ovaj vitamin. Kod ljudi i životinja ove bakterije proizvode B12 u debelom crevu; svejedno, malo ili ništa apsorbuje se kroz zid debelog creva tako da svoj B12 moramo uzimati putem namirnica životinjskog porekla. Školjke poput dagnji, kamenica i sl. sadrže velike količine B12 jer u sebi akumuliraju velike količine morskih mikroorganizama koji sintetitišu vitamin B12.(3) Proizvodnja B12 suplemenata uključuje procese fermentacije slične onima koje se koriste za proizvodnju penicilina i drugih antibiotika.

Zanimljivo je da iako jaja sadrže B12, ona takođe sadrže i supstance koje blokiraju njegovu apsorpciju, (4) što je činjenica zbog koje nam preostaje jedino mleko kao dobar izvor B12 za vegetarijance. Neke studije ukazuju na to da se B12 bolje apsorbuje iz mleka nego iz mesa.(5) Ipak, jedan izvor ukazuje na to da se B12 u mleku uništava kuvanjem.(6) Analiza B12 u pasterizovanom mleku otkriva gubitak od samo 10 posto; ipak, pasterizacija deformiše belančevine mleka koje pomažu u apsorpciji B12.(7)

Zanimljivo je da neki izvori tvrde da fermentacija jogurta od mleka smanjuje količinu B12,(8) iako tabele namirnica ukazuju na slične količine u komercijalnom mleku i jogurtu.

Molekul vitamina B12 otporan je na temperature koje prelaze tačku ključanja, osim ako je izložena baznoj sredini. Molekul se raspada pri 250° C. Tako se B12 uništava na površini mesa s roštilja ali ne i u unutrašnjosti. Osam posto B12 iz jetre gubi se kuvanjem tokom 5 minuta.(9) Dakle, lagano dinstanje ili priprema odrezaka na polusirovo ili srednje pečeno najbolje čuva B12 iz mesa.

Sve donedavno, vegetarijanska i veganska literatura tvrdila je da određene biljne namirnice mogu poslužiti kao izvor B12 – morske alge, fermentisana soja, spirulina, čak i neoprano povrće đubreno stajskim đubrivom. Zagovornici vegetarijanstva koristili su se argumentom da stanovnici Indije ne pokazuju znakove nedostatka B12 iako koriste vrlo male količine životinjskih namirnica u ishrani. Ipak, još 1974. jedna američka studija je otkrila da 92 posto vegana, 64 posto laktovegetarijanaca, 47 posto lakto-ovo-vegetarijanaca i 20 posto poluvegetarijanaca ima B12 u krvi ispod normale, što znači ispod donje granice raspona koji ukazuje na pojavu perniciozne anemije.(10)

Većina vegetarijanske literature danas ne upozorava na vrlo stvarnu verovatnoću nedostatka B12 i preporučuje rutinsku dopunu vitaminom B12. Sad znamo da je izvor B12 u tropskoj, većinom vegetarijanskoj ishrani u Indiji bio izmet insekata i njihovi komadići u uskladištenim žitaricama i mahunarkama.(11) Ovo je bilo neizbežno u tradicionalnoj ishrani u vrućim podnebljima sve do dolaska moderne sterilizacije i tehnika skladištenja. Biljni izvori za koje se navodi da su izvor B12 zapravo sadržavaju analoge B12 (tzv. kobamide) – supstance koje blokiraju unos pravog B12 i povećavaju potrebu organizma za njim.(12) Iznenađuje da je izvor kobamida prekomerno razmnožavanje bakterija u tankom crevu, koje stvaraju analoge B12.(13) Upotreba antibiotika ili ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima može podstaći ovakvo prekomerno razmnožavanje bakterija i dovesti do nedostatka B12.

Još jedno problematično područje su multivitaminski proizvodi! Pokojni Victor Herbert, poznati istraživač B12, smatrao je da mnogi multivitaminski proizvodi sadrže lažne ili čak opasne analoge B12 koji verovatno nastaju kada kristalni B12 reaguje s ostalim nutrijentima u multivitaminskim proizvodima, kao što su vitamin C, gvožđe i bakar.(14)

Velike količine folne kiseline mogu ubrzati neuropsihijatrijske komplikacije kod osoba s nedostatkom B12.(15) Budući da je unos folne kiseline kod vegetarijanaca prilično visok (iz zelenog povrća i proizvoda od žitarica koji su obogaćeni folnom kiselinom), oni koji praktikuju vegetarijanstvo mogu imati povećan rizik od neuroloških i psiholoških problema.

Organizam skladišti srazmerno veliku količinu B12 u jetri. Stoga između prelaska na vegetarijansku ishranu (ili početka problema s apsorpcijom) i pojave simptoma nedostatka može proći i 5-10 godina. Zanimljivo je da organizam može reciklirati preko 75 posto B12 koji koristi.(16) Iskorišćeni B12 izlučuje se putem žuči i potom reapsorbuje u tankom crevu istim kompleksnim procesom opisanim ranije. Neke osobe imaju efikasniji sistem recikliranja od drugih pa stoga mogu izdržati duže na vegetarijanskoj ishrani bez znakova nedostatka. Ipak, više B12 se izlučuje kad je u ishrani prisutno više vlakana, što je u vegetarijanskoj ishrani čest slučaj.(17)

Veganska i vegetarijanska ishrana predstavljaju stvarnu opasnost za decu koja rastu jer su njihove uskladištene rezerve veoma male, posebno u slučaju ako su njihove majke izbegavale životinjske namirnice tokom trudnoće i laktacije. Naučna literatura sadrži brojne studije slučaja koji opisuju tešku anemiju, dramatični zastoj u razvoju, iritabilnost i i kašnjenje u savladavanju motoričkih veština kod dece u vegetarijanskim porodicama s nedostatkom B12.

U poslednjoj studiji istraživači su analizirali kognitivni razvoj 72-oje mladih ljudi othranjenih na hrani u potpunosti bez životinjskih proizvoda najmanje do šeste godine a zatim na ishrani koja uključuje mleko i jaja. U poređenju s decom koja su jela normalnu mešovitu hranu (koja uključuje meso) celog života, imala su bitno slabiji rezultat na testovima gde je mereno snalaženje u prostoru, kratkotrajno pamćenje i “fluidna inteligencija” a to je sposobnost rešavanja kompleksnih problema, sposobnost apstraktnog razmišljanja i sposobnost učenja.(18)

Merenje nedostatka vitamina B12

Američka medicina kao pokazatelj nedostatka uzima količinu u krvi manju od 200 pg/mL. Ovaj broj se zasniva na nivou povezanim s najtežim manifestovanjem nedostatka, pernicioznom anemijom. Kontrast ovome je niža granica u Japanu i nekim evropskim državama a to je 500-550 pg/mL, što je nivo koji je povezan s manifestovanjem nedostatka na psihološkom području i ponašanju kao što su demencija i gubitak pamćenja. U tim zemljama lekari smatraju normalnom količinom raspon od 500-1300 pg/mL.(19)

Prema dru Johnu Dommisseu, koji je stručnjak za nedostatak vitamina B12, ovo prihvatanje visokog nivoa u Japanu kao normalnog i spremnost da se psihijatrijski simptomi tretiraju vitaminom B12 daju objašnjenje niske stope Alzheimerove demencije u toj zemlji – kao i razloga za vrlo visoku stopu Alzheimera u S.A.D.-u. (20)

Uprkos niskom pragu koji se trenutno smatra rizičnom tačkom, veliki broj amerikanaca svejedno ima nedostatak B12. U studiji Framingham Offspring Study koja je u toku i uključuje 3000 muškaraca i žena u mestu Framingham u američkoj državi Massachusetts, istraživači su otkrili da 39 posto ima B12 u tzv. “nižem normalnom” rasponu a to je ispod 258.(21) Da su istraživači za merenje statusa B12 kao optimalan raspon uzeli 1100-1300 vrlo bi malo ispitanika spadalo u one koji imaju dovoljno B12.

Jedno od otkrića ove studije koje najviše iznenađuje je činjenica da je najmlađa grupa (26 do 49 godina starosti) imala otprilike isti status B12 kao i najstarija grupa (65 i više), što je pokazatelj da nedostaci postaju sve češći.

Perniciozna anemija

Perniciozna (što znači “smrtonosna”) anemija nastaje kada osoba ima manjak intrinzičnog faktora pa ne može apsorbovati B12. Najčešći uzrok perniciozne anemije je autoimuna reakcija koja pogađa i uništava želudačne ćelije koje proizvode intrinzični faktor. Bolest karakterišu nezrele, abnormalno velika crvena krvna zrnca (makrociti), koja su vrlo neefikasna u prenošenju kiseonika i bela krvna zrnca s nenormalnim jezgrom.

Rani simptomi perniciozne anemije su bledilo, slabost i umor; teška anemija prouzrokuje kratak dah, vrtoglavicu i ubrzan puls.

Obolelim od perniciozne anemije trebaju vrlo velike količine B12 kako bi prevazišli nedostatak intrinzičnog faktora. Tradicionalni tretman je bio pola kilograma teleće jetre dnevno, što je bilo gotovo 200 mikrograma B12. Današnji lekari prepisuju injekcije ili oralne dopune čak i u većim dozama.

Simptomi starenja

Nedostatak B12 liči na mnoge znakove starosti – kad je B12 nizak mogu se pojaviti ataksija (drhtavi pokreti i nestabilno držanje), mišićna slabost, spastičnost, inkontinencija, usporene reakcije, gubitak pamćenja, dezorijentacija, depresija i konfuznost.

To da li je Alzheimerova bolest stanje nedostatka B12 ili nije predmet je velike debate među lekarima. Poslednja fascinantna studija na jednoj porodici iz Walesa pruža uverljive dokaze za povezanost niskog B12 i Alzheimerove bolesti. (22)

Istraživači su evaluirali članove jedne porodice s genetskom predispozicijom za Alzheimerovu bolest. Otkrili su da 4 od 6 (67 posto) članova porodice s potvrđenom Alzheimerovom bolešću ima nenormalno nizak vitamin B12 u krvi, u poređenju sa odnosom 1 od 12 (8 posto) koji su genetski imali isti rizik od obolevanja od Alzheimerove bolesti ali nisu oboleli. Istraživači su razmišljali da nedostatak vitamina B12 može rezultovati oslabljenim reakcijama metilacije u centralnom nervnom sistemu, što je karakteristika Alzheimerove bolesti, kao i mogućnost da se genetska predispozicija za Alzheimer zapravo može odnositi na genetski poremećaj u sposobnosti apsorpcije vitamina B12.

Istraživači su otkrili nedostatak vitamina B12 kod 3-42 posto osoba u starosti od 65 i više. U jednoj recentnoj studiji gerijatrijskih pacijenata, njih 43 posto imalo je u krvi 295 pmol/L vitamina B12.(23) Da je kao pokazatelj korišćena viša referentna tačka verovatno bi gotovo svi stariji ljudi imali dijagnozu nedostatka B12.

Trenutna medicinska praksa se fokusirala na holesterol kao pokazatelj dobrog zdravlja koristeći se skupim, doživotnim lijekovima i zatupljujućom ishranom za snižavanje holesterola koliko je god moguće – što je politika koja je rezultovala neizrecivom patnjom za milione i ogroman financijski teret za medicinski sistem. Koliko bi srećnije rešenje (ali i efikasnije s obzirom na troškove) bilo testirati sve osobe nakon pedesete godine na B12. Za tek delić troškova, starost bi se moglo pretvoriti u razdoblje mira i ispunjenja, umjesto sadašnje srceparajuće patnje staraca i njihovih porodica.

Istraživanja pokazuju neverovatan potencijal vitamina B12 da preokrene proces mentalne degradacije kod starijih pacijenata. U jednoj studiji, 61 posto pacijenata s mentalnim oštećenjima doživelo je potpuni oporavak nakon dopune vitaminom B12; istraživači špekulišu da su oni koji se nisu oporavili zapravo tako dugo imali nedostatak da su oštećenja nervnog sistema postala nepovratna.(24) Dopuna pokazuje mali pomak kod onih kod kojih su simptomi Alzheimera u punoj meri buktali tokom više od 6 meseci.(25) Stoga rutinsko rano testiranje na B12 ima potencijal sprečavanja mentalne degradacije za veliki deo starih osoba. Do trenutka kad se Alzheimerova bolest može u potpunosti dijagnostikovati, može već biti prekasno za efikasnu dopunu vitaminom B12.

Bolesti srca

Dr. Kilmer McCully je ukazao na visok homocistein u krvi kao marker za bolesti srca. Homocistein u organizmu nastaje od aminokiseline metionina u procesu koji može blokirati folna kiselina i vitamini B6 i B12. Visok homocistein može imati za posledicu endotelijalnu disfunkciju (suženje arterija) za koju se smatra da prethodi aterosklerozi. Istraživači s Tajvana izveštavaju da se homocisteinom indukovana endotelijalna suženja mogu izbeći ili barem smanjiti dopunom folnom kiselinom i vitaminima B6 i B12.(26) Ironično, Američko društvo za srce (AHA) i vladine agencije već su demonizovale namirnice bogate vitaminom B12 poput jetre i sirovog mleka (koje je takođe izvrstan izvor vitamina B6).

Kancer

S obzirom na to da B12 pomaže u obnavljanju DNA oštećene radijacijom ili oksidacijom, on igra ulogu i u zaštiti od kancera. Nizak B12 povezan je s kancerom grlića materice (27) i kancerom dojke (28) u studijama na ljudima.

Ali istraživanja vitamina B12 i kancera su kontradiktorna. U jednoj studiji je visok nivo vitamina B12 povezan s do 3 puta većim rizikom od kancera prostate.(29)

Jedno objašnjenje za ovo je u činjenici da ćelije kancera razvijaju receptore koji im omogućuju da apsorbuju velike količine vitamina B12. Štaviše, istraživači su u potrazi za lekovima za kancer koji bi kombinovali B12 sa ćelijskim toksinima poput azotnog oksida. Unutar tumorske ćelije, komponenta azotnog oksida ciljanog leka otpušta se kao okidač ćelijskih događaja koji vode do pojačane aktivnosti gena koji uzrokuju apoptozu tj. programiranu smrt ćelije.(30)

Pa ipak, u jednoj poslednjoj studiji otkriveno je da su injekcije velikih količina metilkobalamina bile netoksične te da su kočile razvoj tumora kod miševa hranjenih hranom kojoj ima manjak B12. (31)

Holistički lekari su ostvarili dobre rezultate davanjem B12 obolelima od kancera. Dr. Max Gerson, koji je s izuzetnim uspehom lečio terminalne pacijente od kancera, davao je svojim pacijentima injekcije jetre, obično kombinovane s dodatnim B12. (32)

Nervni poremećaji

Jedna bolest za koju se čini da je očigledno povezana s nedostatkom B12 je multipla skleroza (MS), bolest koju karakteriše demijelinizacija centarlnog nervnog sistema. Pa ipak, mnoge studije pokazuju da oboleli od MS-a imaju normalnu količinu vitamina B12 u krvi. Japanski istraživači su otkrili da kod obolelih od MS-a postoji smanjena sposobnost B12 da se veže, što onemogućava prenos B12 prema ćelijama čak i kod pacijenata s normalnom količinom B12 u krvi. (33)  No čak su i onda uspeli postići određeni napredak dopunom u visokim dozama.

Korist od B12 za depresiju može biti zbog sposobnosti vitamina B12 da aktivira supstancu zvanu tetrahidrobiopterin (BH4), koji pomaže aktivaciji neurotransmitera za “dobre osećaje” kao što su serotonin i dopamin. (34)

Iznenađuje da se B12 takođe pokazao uspešan u lečenju dijabetičke neuropatije, moguće zato jer dijabetes remeti metabolizam vitamina B12. (35)

Ponavljajuće konvulzije mogu biti znak nedostatka vitamina B12. Jedna studija je otkrila da su pojedine osobe koje su imale konvulzije imale i nizak nivo B12. (36)

Ostali neurološki problemi povezani s nedostatkom B12 uključuju urinarnu inkontinenciju (37) i migrenske glavobolje. (38) U jednoj anamnezi, B12 je delovao bolje od steroida u lečenju Bellove paralize.(39) Druga studija slučaja izveštava da je sindrom tremora nogu dobro odgovarao na terapiju injekcijama B12. (40)

Plodnost

B12 igra kritičnu ulogu u ćelijskoj replikaciji pa stoga ne iznenađuje da se nedostatak može manifestovati kao mali broj spermatozoida. Ključ uspešnog tretmana su visoke doze. U jednoj studiji, 27 posto muškaraca s brojem spermatpzoida manjim od 20 miliona kojima je davano 1000 mcg vitamina B12 dnevno bilo je u stanju postići ukupan broj od preko 100 miliona;(41) u studiji u kojoj je muškarcima davano 6000 mcg na dan, 57 posto muškaraca s malim brojem spermatozoida postiglo je napredak. (42)

Kako perniciozna anemija često pruzrokuje neplodnost, dopuna vitaminom B12 može i ženama pomoći da začnu. Tradicionalna društva smatrala su namirnice bogate vitaminom B12 važnima za plodnost. B12 igra ključnu ulogu u razvoju novog tkiva; zato ženama koje imaju manjak može izostati ovulacija ili se može dogoditi da se oplođeno jajašce ne razvija, što prouzrokuje spontani pobačaj. Produženi nedostatak vitamina B12 rezultuje neplodnošću. U jednoj studiji, žena koja je imala sedam spontanih pobačaja pre nego što se ispostavilo da ima nedostatak B12 imala je troje dece nakon što je problem uklonjen.(43)

Ostale bolesti

• Aktivnost osteoblasta u kostima zavisi od vitamina B12 a nedostatak utiče na koštani metabolizam. (44) Nizak B12 povezan je s osteoporozom (45) a dopuna vitaminom B12 može pomoći u mineralizaciji kostiju. (46)
• Nedostatak B12 javlja se kod 10-35 posto svih pacijenata pozitivnih na HIV, što se pripisuje raznim faktorima kao što je mali unos, smanjena apsorpcija i iscrpljenje zbog upotrebe lekova poput AZT-a. Nedostatak B12 pogoršava neurološke simptome AIDS-a. Najinteresantnija činjenica je da B12 usporava replikaciju virusa HIV-a. Dakle, B12 može poslužiti i kao terapija protiv povećanog opterećenja virusom i kao nutritivna potpora kod uobičajenih simptoma AIDS-a. (47)
• Za B12 je dokazano da je efikasan u tretmanu astme naročito kod osoba kod kojih astma proizlazi od osetljivosti na sulfite. (48)
• Nemački istraživači izveštavaju da su B12 koristili kao deo uspešnog lečenja čitavog niza kožnih problema kao što su osipi, seboreja, dermatitis, ekcem, crvenilo i lupus.(49) Članak u jednom časopisu opisuje uspešan tretman psorijaze.(50) Bile su potrebne velike doze – 30 injekcija s 1000 mikrograma svaka. B12 je korišćen i za tretman hipopigmentacije (vitiligo) i hiperpigmentacije.(51)
• Poremećaj ugljenih hidarta kod dijabetesa može biti indikacija za nedostatak B12 a B12 se koristi kao dodatak za dijabetičare.(52)
• Rusi su pioniri u tretmanu glaukoma vitaminom B12, posmatrali su napredak kod polovine pacijenata iz grupe od njih 46 koji su primali dozu od 1/10 miligrama B12 dnevno;(53) a jedan je japanski lekar otkrio da injekcije vitamina B12 popravljaju razne poteškoće s vidom.(54)
• Gluvoća je povezana s nedostatkom vitamina B12; dopuna se pokazala uspešnom kod tinitusa i gubitka sluha pruzrokovanog bukom.(55)
• nedostatak B12 kod trudnica prepoznat je kao faktor kod defekata neuralne cevi kod potomstva kao što je spina bifida. (56) Ovo zaista stvara zabrinutost zbog tableta za kontracepciju koje iscrpljuju B12. (57) Žene koje su uzimale tablete za kontracepciju trebalo bi da testiraju svoju količinu B12 u krvi i obavezno uzimaju dopunu uoči začeća.
• B12 bi mogao biti potreban za odgovor antitela;(58) nizak B12 povezan je s problemima s imunitetom i učestalim infekcijama.(59)
• mikotoksini iz plesni utiču na funkciju vitamina B12 što objašnjava zašto su česte reakcije na plesni upravo u vidu neuroloških problema.(60) Pesticidi i hemikalije takođe iscrpljuju zalihe vitamina B12. Visoke doze vitamina B12 mogu biti zaštita protiv tih ksenotoksina.(61)
• Injekcije B12 su se pokazale korisnim u lečenju virusnog hepatitisa.(62)
• Na kraju, tretman vitaminom B12 može pomoći kod poremećaja spavanja budući da je ovaj nutrijent povezan s proizvodnjom melatonina.(63)

Izuzeci od našeg pravila

Na svojim smo stranicama uvek dosledno preporučivali vitamine iz hrane (uključujući ovde i supernamirnice) radije nego vitaminske dopune. Jedan od dobrih razloga za izbegavanje suplemenata proizlazi iz istraživanja koja pokazuju da oni mogu uticati na apsorpciju B12 te pogoršati simptome nedostatka B12 ili čak prouzrokovati stvaranje analoga vitamina B12 koji čak povećavaju potrebu organizma za B12.

Ipak, kad se radi o samom B12, dopuna izdvojenim B12 često je neophodna i odgovarajuća. Mnogi su faktori našeg modernog načina života koji blokiraju komplikovane puteve apsorpcije ovog važnog nutrijenta – od nedostataka raznih nutrijenata do izlaganja toksinima putem prerađene hrane što sve prouzrokuje slabu želudačanu kiselinu, autoimune bolesti i poremećaje s enzimima – što otežava unos dovoljnih količina iz normalne hrane; a budući da se vitamin B12 u suplementima proizvodi na isti način kao i B12 u prirodi, tj. bakterijskom fermentacijom, opasnost od velikih doza je u većini slučajeva zanemariva.

Suplementi vitamina B12 imaju potencijal podići kvalitet života kod velikog dela populacije a ne samo kod starijih osoba. Redovno testiranje i tretman suplementima po potrebi važan je korak u prelasku s moderne ishrane natrag na tradicionalnu, nutritivno bogatu kada nakon jednog ili dva naraštaja nikakvi suplementi više neće biti potrebni.

Autori se zahvaljuju Leei Clifford, MS, CCN na njenom doprinosu na ustupanju detalnjih dokumenata o vitaminu B12.

——————————————————————————–

Dodatak

————————————————————————————————

 

Znakovi nedostatka B12

• Zaostajanje u rastu kod dece
• Upaljeni jezik
• Prevremeno seda kosa
• Poremećen metabolizam ugljenih hidrata
• Umor
• Slabost
• Gubitak težine
• Zatvor
• Neplodnost
• Problemi s vidom
• Gubitak sluha i tinitus
• Obamrlost i bockanje u dlanovima i stopalima
• Alkoholizam
• Impotencija
• Inkontinencija
• Hiperpigmentacija i hipopigmentacija (tamna i svetla područja na koži)
• Neuralgija, neuritis i bursitis
• Anemija, uključujući pernicioznu anemiju
• Degeneracija spinalnog kanala
• Psorijaza i drugi kožni problemi
• Degeneracija mozga
• Nesanica
• Iracionalni ili hronični bes
• Nasilno ponašanje
• Nedostatak ravnoteže/nenormalno držanje
• Borbeni umor (srodno PTSP-u)
• Bilo koji emocionalni poremećaj sve do (uključivo) ludila

——————————————————————————–

Testiranje nedostatka vitamina B12

Prvi korak u određivanju nedostatka B12 je analiza B12 u krvi. Ipak, mnogi lekari veruju da je B12 u krvi nepouzdan pokazatelj nedostatka jer količina B12 u tkivima može biti niska uprkos normalnoj količini u krvi. Stoga preporučuju i analiz na povišeni homocistein i metilmalonsku kiselinu (MMA), dva prekursora metaboličkih reakcija koje kontroliše B12. Budući da homocistein može biti povišen iz više razloga (nedostatak folne kiseline, nedostatak B6, zatajenje bubrega, hipotireoza i određeni genetski defekti), lekari smatraju da je povišeni MMA pouzdaniji indikator nedostatka B12.

Druge analize uključuju Schillingov test u kojem se daje mala količina radioaktivnog B12 oralno te se zatim meri količina apsorbovanog B12. Ako se vitamin B12 apsorbuje samo uz dani intrinzični faktor potvrđuje se dijagnoza perniciozne anemije.

S obzirom na to da je testiranje tako komplikovano, da je normalan nivo predmet rasprave a poremećaji mogući na raznim nivoima, mnogi su lekari došli do zaključka da je jedini pouzdan način određivanja učinka blagog nedostatka B12 na krv, posebno kod starijih pacijenata, posmatrati promene (posebno one psihološke naravi) nakon tretmana i empirijski odrediti idealnu količinu suplementacije za svakog pojedinog pacijenta. S obzirom da B12 nije toksičan, osim možda u ekstremno velikim količinama, empirijska primjena velikih doza za pacijente ne predstavlja opasnost.

——————————————————————————–

Izbegavanje nedostatka vitamina B12

Uzimajte ga u izobilju putem hrane. Jedući jetru ili školjke najmanje jednom nedeljno na najbolji način ćete se osigurati da uzimate dovoljnu količinu.

Izbegavajte prekomerni unos namirnica koje blokiraju apsorpciju vitamina B12 ili povećavaju potrebe organizma za njim kao što su namirnice na bazi soje i spirulina.

Izbegavajte antacide i lekove koji smanjuju želudačnu kiselinu: lekovi kao Tagamet, Zantac i Losec mogu dovesti do teškog nedostatka B12 (Koop H. Aliment Pharmacol Ther 1992;6:399-406 [review]; Marcaurd SP i ostali. Ann Intern Med 1994;120:211-215).

Izbegavajete lekove za dijabetes kao što je Glucophage koji takođe remeti apsorpciju B12 (Archives Int Med 2002 Feb 25;162:484-85).

Konzumirajte obilno kalcijum. Kalcijum je povezan s apsorpcijom B12 u nižem delu tankog creva. Najbolji su izvor sirovi mlečni proizvodi i čorbe od kostiju (čorbe od kostiju takođe pomažu u lečenju crevnih upala koje su mogle biti i uzrok poteškoća s apsorpcijom). I dolomitni prah može se koristiti kao izvor kalcijuma.

Uzimajte kokosovo ulje i konzumirajte laktofermentisane namirnice: one pomažu u borbi protiv patogena kao što je helicobacter pylori, koja je povezana s nedostatkom B12. Iskorenjivanje ovog mikroorganizma obično uklanja i nedostatak B12. (Archives of Internal Medicine, May 8, 2000 160:1349-53)

Izbegavajte namirnice obogaćene folnom kiselinom. Uzimanje folne kiseline bez B12 može prikriti znakove nedostatka B12 u crvenim krvnim zrncima no neće štititi od nedostataka u nervnom sistemu. Folna kiselina i B12 deluju zajedno i bilo koji program suplementacije mora uključivati oba ova nutrijenta (Institute of Medicine. Food and Nutrition Board. Dietary Reference Intakes: Thiamin, riboflavin, niacin, vitamin B6, folate, vitamin B12, pantothenic acid, biotin, and choline. National Academy Press. Washington, DC 1998).

Izbegavajte prekomerni unos vitamina C, posebno tokom dužih razdoblja. Nekoliko je istraživača proučavalo sposobnost vitamina C da uništi B12 iako ovo drugi osporavaju. Male količine prirodnog vitamina C bolji su izbor od velikih količina sintetičkog (Herbert V and Das KC. Folic acid and vitamin B12. In: Shils ME, Olson JA, Shike M, eds. Modern Nutrition in Health and Disease. 8th ed. PhiladelphiaL Lea & Febiger, 1994:404.).

Nemojte pušiti. Pušenje cigareta i cigara troši zalihe vitamina B12 (New Eng J Med 1995 Nov 2;333(18):1176-82).

Uzmite dodatni B12 pre i posle operacije. Azotni oksid iz anestezije tokom operacije može iscrpiti B12, što je činjenica koja može razjasniti mnoge slučajeve postoperativne depresije (Marie RM and others. Arch Neurol 2000 Mar;57(3):380-2).

Izbegavajte vakcine koje sadrže thimerosal i druga jedinjenja koja sadrže živu. Živa troši vitamin B12 (J Molecular Psychiatry Apr 2004).

Izbegavajte plesni iz okoline ili hrane. Mikotoksini koje proizvode plesni remete ili utiču na normalnu funkciju vitamina B12 (Anyanwi EC and others. Scientific World Journal 2004 Aug;4:736-45).

Nemojte koristiti oralne kontraceptive (pilulu) koji mogu potrošiti vitamin B12. (Henley S. Body Forum 1977 Jan 30;2(7):20; Sutterlin MW and others. Eur J Obstet Gynecol Reprod Biol 2003 Mar 26;107(1):57-61; Lussana F and others. Thromb Res 2003;112(1-2):37-41).

Uzimajte dopunu B12 ukoliko imate neki od problema koji mogu uticati i na B12 kao što je celijakija, Crohnova bolest i slični crevni poremećaji, naročito ako ste starija osoba ili imate bilo koji od simptoma nedostatka B12.

——————————————————————————–

Dopuna B12 – injekcije ili tablete?

Standardni tretman nedostatka vitamina B12 uključuje injekcije pomoću kojih B12 brzo dospeva u krvotok i zaobilazi sve eventualno defektne komponente mehanizma apsorpcije. Injekcije se koriste u slučajevima ekstremnih nedostataka, kada je potrebno vrlo brzo obnoviti zalihe B12. Standardni je protokol 1000 mikrograma dnevno tokom tri dana, zatim nedeljno mesec dana, zatim jednom mesečno na neodređeno vreme.

Injekcije su neprijatne i skupe, potrebne su redovne posete ordinacijama osim ako ih pacijent ne daje sam sebi. Za sve situacije osim najhitnijih sve više medicinskih mišljenja ide u smeru upotrebe oralne dopune, posebno u vidu tabletica za pod jezik. Lekari sada preporučaju dozu od 100-250 mikrograma dnevno na redovnoj bazi. Onima koji imaju teškoće s apsorpcijom može biti potrebno 1000-2000 mikrograma dnevno. Takve su doze sigurne jer kobalamin nema poznatih toksičnih učinaka. Oni koji imaju problema s apsorpcijom apsorbovaće samo deo doze (difuzijom kroz zid creva) no studije pokazuju da će dosledna primena oralne dopune popraviti nedostatak kod većine pacijenata s malapsorpcijom. U stvari, poslednja studija je pokazala da je oralna dopuna s 2000 mikrograma dnevno bila tri puta efikasnija od injekcija za povećanje B12 kod pacijenata s pernicionznom anemijom (Journal of the American Geriatrics Society, January 1997 45(1):124).

Dr. John Dommisse preporučuje vrlo visoke doze tableta (2000/2500 mcg) i to nakon jednog ili dva obroka dnevno, kao efikasne poput injekcija u održavanju B12 u serumu u idealnom rasponu (www.johndommissemd.com/b12.html).

Proizvodi u obliku nosnih gelova takođe su se pokazali efikasnim u održavanju idealnog nivoa B12 u serumu, iako je ova metoda dopune ostala kontroverzna. Još jedna moguća metode primene, koju preporučuje dr. Joseph Mercola, je primena putem kože tako što se B12 meša s DMSO-om (www.mercola.com/2000/aug27/vitamin_b12_deficiency.htm).

Najčešći oblik B12 za tretman u SAD-u je cijanokobalamin. Međutim, samo su dva oblika aktivna u organizmu, metilkobalamin i adenozilkobalamin. Cijanokobalamin se najpre u organizmu mora pretvoriti ili u metil- ili adenozilkobalamin putem enzimskog uklanjanja molekula cijanida (količina cijanida koja nastaje ovima putem vrlo je mala ali ipak može biti problematična); dok s druge strane, organizam preparat metilkobalamin može odmah iskoristiti (jedini aktivan oblik vitamina B12 komercijalno dostupan u SAD-u). U studiji koja je posmatarla osobinu vitamina B12 da produži život miševima s kancerom, metilkobalamin je značajno povećao vreme preživljavanja dok cijanokobalamin nije imao efekta (Tsao CS and Myashita K. Pathobiology 1993;61(2):104-8).

——————————————————————————–

ISKUSTVA PACIJENATA

Pacijentkinja koja je plakala 6 meseci

Iz knjige Your Nutrition Prescription dra H.L. Newbolda

Pre nekoliko godina 76-godišnju staricu je u ordinaciju dovela njena kćerka, govoreći da je majka nekontrolisano plakala šest meseci te da je odnedavno postala tako nesposobna da nije u stanju obavljati svoje kućne poslove. Već je bila kod petorice lekara koji su je lečili na pet različitih načina, uglavnom antidepresivima i sredstvima za smirenje. Jedan joj je lekar davao injekcije s više vitamina, no ništa joj nije pomagalo.

Uprkos tome što je imala normalan B12 dao sam joj probnu injekciju sa 1000 mcg vitamina B12. Sam sebi sam rekao da ukoliko se brzo ne oporavi, trebaće joj antidepresiv. Ukoliko joj antidepresivi značajnije ne pomognu u roku od mesec dana, trebaće joj terapija elektrošokovima.

Kad se vratila u moju ordinaciju tri dana kasnije, bilo joj je puno bolje. Više nije plakala i rekla je da se oseća puno snažnije i da je prvi put nakon više meseci prespavala celu noć.

Tri dana posle toga je izgledala srećno te mi je rekla da opet može voditi domaćinstvo.

Prilikom narednih poseta kćerku sam obučio kako da joj daje injekcije dva puta nedeljno ili češće ako joj se učini da ima veću potrebu za ovim vitaminom. Kad se vratila nakon nekoliko nedelja, starica mi je rekla da može osetiti kako joj se iscrpljuju zalihe vitamina svaka tri do četiri dana i da se nakon svake injekcije oseća potpuno preporođena. Taj je put rekla i da se oseća kao pre deset godina i bila je zauzeta svim svojim kućnim poslovima u kojima je kao i toliko drugih dobrih nemačkih domaćica njene generacije neizmerno uživala.

Rečeno joj je da uzima injekcije češće. Čekala je predugo nakon što bi je injekcija podigla.

Ova je žena dobar primer osobe zavisne o jednom vitaminu. Siguran sam da je podigla vitamin B12 u serumu do neslućenih visina. Bilo bi bacanje novca ponovno je testirati.

Možda je ona jedna od onih kojima funkcija enzima postepeno slabi s godinama. Ali ova je pacijentkinja vraćena u normalu ogromnim količinama vitamina. Moguće je čak da su određeni metabolički putevi koji normalno ne angažuju vitamin B12, zamenili puteve i iskoristili ovaj ojačani set enzima. Kako god, nekoliko injekcija B12 pretvorilo je plačljivu, teturajuću staricu u živahnu, stariju domaćicu punu energje koja je ponovno mogla preuzeti aktivnu ulogu u životu i uživati u ostatku svojih godina.

Upravo se o takvim transformacijama radi kad je u pitanju hemija i ishrana.

——————————————————————————–

Vitamin B12 i Nobelova nagrada

Otkriće, opis, izdvajanje i sinteza B12 dobar su primer nauke u najboljem svetlu što je kao rezultat imalo 4 Nobelove nagrade, tri iz hemije i jednu iz medicine.

1934: Whipple (California), Minot i Murphy (Massachusetts) dobili su Nobelovu nagradu iz fiziologije i medicine za otkriće “faktora anti-perniciozne anemije” u jetri.

1964: Dorothy Crowfoot Hodgkin (Oxford) dobila je Nobelovu nagradu iz hemije za analizu kristalne strukture kristala B12, upotrebom nove rentgenske tehnike.

1965: R. B. Woodward (Harvard), radeći s B12, dobio je Nobelovu nagradu iz hemije za istaknute rezultate u umeću organske sinteze.

1981: K. Fukui (Kyoto) i R. Hoffman (Cornell), radeći s B12, dobili su Nobelovu nagradu iz hemije za kvantnomehaničke studije hemijske reaktivnosti.

——————————————————————————–

 Izvori vitamina B12

• Mekušci (školjke, kamenice, dagnje, itd.) 85g 84,1 mikrograma
• Jetra goveđa, 1 parče 47,9 mikrograma
• Pastrmka, divlja, 85g 5,4 mikrograma
• Losos, 85g 4,9 mikrograma
• Pastrmka, gajena, 85g 4,2 mikrograma
• Goveđi but, 85g 2,4 mikrograma
• Jogurt 1,4 mikrograma
• Mleko, 2,5dl 0,9 mikrograma
• Svinjetina, sušena šunka, iz limenke, 85g 0,6 mikrograma
• Jaje, tvrdo kuvano 0,6 mikrograma
• Pileća prsa, 1/2 prsa 0,3 mikrograma

Preporučene dnevne doze (RDA) za vitamin B12 (Recommended Daily Allowance)

Godište –  RDA

• 0-6 meseci nema RDA
• 7-12 meseci nema RDA
• 1-3 godine 0,9 mikrograma
• 4-8 godina 1,2 mikrograma
• 9-13 godina 1,8 mikrograma
• 14 i više 2,4 mikrograma
• Trudnoća 2,6 mikrograma
• Laktacija 2,8 mikrograma

——————————————————————————–

IZVORI

1.HL Newbold, Mega-Nutrients, The Body Press, 1987.

2.HL Newbold, Mega-Nutrients, The Body Press, 1987.

3.Herbert V and Das KC. Folic acid and vitamin B12. In: Shils ME, Olson JA, Shike M, eds. Modern Nutrition in Health and Disease. 8th ed. Philadelphia, Lea & Febiger, 1994:402-25.

4.Doscherholmen A and others. Proc Soc Exp Biol Med 1975 Sep;149(4):987-90; DoscherholmenA and others. Br J Haematol 1976 Jun;33(2):261-72

5.Tucker KL and others. Am J Clin Nutr 2000;71:514-522

6.www.vegsoc.org/info/b12.html

7.www.slowfood.com/img_sito/riviste/slow/EN/22/crudo.html.

8.Reddy KP and others. J Dairy Sci 1976 Feb;59(2)191-5.

9.Herbert V and Das KC. Folic acid and vitamin B12. In: Shils ME, Olson JA, Shike M, eds. Modern Nutrition in Health and Disease. 8th ed. Philadelphia, Lea & Febiger, 1994:402-25.

10.Dong A and Scott SC. Ann Nutr Metab 1982;26(4):209-16.

11.Nature’s Way 1979;10:20-30.

12.Herbert V. Am J Clin Nutr 1987;46:387-402.

13.Brandt LJ and others. Ann Intern M 1977 Nov;87(5):546-51.

14.Herbert V and Das KC. Folic acid and vitamin B12. In: Shils ME, Olson JA, Shike M, eds. Modern Nutrition in Health and Disease. 8th ed. Philadelphia, Lea & Febiger, 1994:402-25.

15.Institute of Medicine. Food and Nutrition Board. Dietary Reference Intakes: Thiamin, riboflavin, niacin, vitamin B6, folate, vitamin B12, pantothenic acid, biotin, and choline. National Academy Press. Washington, DC 1998; Snow CF. Arch Intern Med 1999;159:1289-98.

16.Herbert V and Das KC. Folic acid and vitamin B12. In: Shils ME, Olson JA, Shike M, eds. Modern Nutrition in Health and Disease. 8th ed. Philadelphia, Lea & Febiger, 1994:402-25.

17.Cullen RW and Oace SM. J Nutr 1978 Apr;108(4):640-7.

18.Louwan MWJ and others. Am J Clin Nutr 2002 Sep;72:762.

19.Mitsuyama Y and Kogoh H. Japan J Neurol & Psychi 1988;42(1):65-71.

20.www.johndommissemd.com/report4.html

21.Tucker KL and others. Am J Clin Nutr 2000;71:514-522

22.McCaddon A and Kelly CL. Age and Aging, 1994 July;23:334-37

23.Van Goor and others. Age and Aging 1995;24:536-12

24.Healton EB and others. Medicine 1991;70:229-45

25.Martin DC and others. Journal of the American Geriatric Society 1992;40:168-72.

26.Chao CL and others. American Journal of Cardiology 1999 Dec 1;84:1359-61.

27.Hernandez BY and others. Cancer Causes Control 2003 Nov;14(9):859-70.

28.Zhang SM and others. J Natl Cancer Inst 2003 Jul 16;95(14):1091; Choi SW. Nutr Rev 1999 Aug;57(8):250-3.

29.Hultdin J and others. Int J Cancer 2005 Feb 20;113(5):819-24.

30.http://www.news-medical.net/print_article.asp?id-213.

31.http://www.annieappleseedproject.org/studofvitb12.html.

32.Max Gerson, MD. A Cancer Therapy: Results of Fifty Cases. Totality Books, Del Mar, California, 1958. 1975.

33.Kira J and others. Int Med 1994;33:82-6.

34.Curtius H and others. Journal Neurological Trans 1982;55:301-8; Leeming R and others. Journal Mental Def Research 1982;26:21-5.

35.Davidson S. J Flor Med Association 1954:15:717-20.

36.Kumar S. Neurol India 2004 Mar;52(1):122-3.

37.Dallosso H and others. Eur J Clin Nutr 2004 Jun 58(6):920-6.

38.Bianchi A and others. Vitamin Horm 2004;69:297-312

39.Jaialudin MA. Methods Find Exp Clin Pharmacol 1995;17:539-544.

40.Benito-Leon J and Porta-Etassam, J. New England Journal of Medicine 2000 342(13):981.

41.Sandler B and Faragher B. Infertility 1984:7;133-8.

42.Kumamoto Y and others. Acta Urol Japan 1988;34:1109-32.

43.Bennett M. J Reprod Med 2001 Mar;46(3):209-12.

44.Carmel R and others. N Engl J Med 1988;319:70-5.

45.Tucker LK and others. J Bone Miner Res 2005 Jan;20(1):152-8.

46.Melton ME and Kochran ML. Metabolism: Clin & Exp 1994 Apr;13(4):468-9.

47.Palteil O and others. American Journal Hematology 1994;47:167-71.

48.Garrison R and Somer E. The Nutrition Desk Reference, Chapter 5. Vitamin Research; Selected Topics. Keats Publishing, New Canaan, CT 1985, pp 93-4.

49.Peisner B. Dtsch Med J. 1955 Aug 15;6(15-16):519-22; Neber H. Munch Med Wochenschr 1955 Aug 26;97(34):1102-3.

50.Ruedemann R. AMA ARch Derm Syphilol 1954 Jun;69(6):738-9.

51.Juhlin L and Olsson NJ. Act Derm Venereol 1997;77:460-462; Mori K and others. J Dermatol 2001 May;28(5):282-5.

52.Bhatt HR and others. Lancet 1983;2:572

53.Reported in Body, Mind and the B Vitamins, Ruth Adams and Frank Murray, Larchmont Books, Los Angeles, CA. 1979.

54.New Scientist, August 13, 1964; Larner AN. Int J Clin Pract 2004 Oct;58(10):977-8.

55.Shemish A and others. American Journal of Otolarygol 1993;14:94-9; Am J Clin Nutr March 1999;69:564-71

56.Groenen PM and others. Am J Obstet Gynecol 2004 Jul;191(1):11-17.

57.Henley S. Body Forum 1977 Jan 30;2(7):20; Sutterlin MW and others. Eur J Obstet Gynecol Repord Biol 2003 Mar 26;107(1):57-61; Lussana F and others. Thromb Res 2003;112(1-2):37-41

58.Dreizen S. Int J Vitam Nutr Res 1979;49(2):220-8.

59.Tamura J and others. Clin Exp Immunol 1999 Apr;116(1):28-32.

60.Anyanwi EC and others. Scientific World Journal 2004 Aug;4:736-45.

61.Watson WP and others. Chem Res Toxicol 2004 Dec;17(12):1562-7.

62.Jain ASC and Mukerji DP. J Indian Med Assoc 1960;35:502-5.

63.Okawa M and others. Sleep 1990;13:1-23.

This article appeared in Wise Traditions in Food, Farming and the Healing Arts, the quarterly magazine of the Weston A. Price Foundation, Spring 2005.

About the Authors

Sally Fallon Morell is the author of Nourishing Traditions: The Cookbook that Challenges Politically Correct Nutrition and the Diet Dictocrats (with Mary G. Enig, PhD), a well-researched, thought-provoking guide to traditional foods with a startling message: Animal fats and cholesterol are not villains but vital factors in the diet, necessary for normal growth, proper function of the brain and nervous system, protection from disease and optimum energy levels. She joined forces with Enig again to write Eat Fat, Lose Fat, and has authored numerous articles on the subject of diet and health. The President of the Weston A. Price Foundation and founder of A Campaign for Real Milk, Sally is also a journalist, chef, nutrition researcher, homemaker, and community activist. Her four healthy children were raised on whole foods including butter, cream, eggs and meat.

Mary G. Enig, PhD is an expert of international renown in the field of lipid biochemistry. She has headed a number of studies on the content and effects of trans fatty acids in America and Israel, and has successfully challenged government assertions that dietary animal fat causes cancer and heart disease. Recent scientific and media attention on the possible adverse health effects of trans fatty acids has brought increased attention to her work. She is a licensed nutritionist, certified by the Certification Board for Nutrition Specialists, a qualified expert witness, nutrition consultant to individuals, industry and state and federal governments, contributing editor to a number of scientific publications, Fellow of the American College of Nutrition and President of the Maryland Nutritionists Association. She is the author of over 60 technical papers and presentations, as well as a popular lecturer. Dr. Enig is currently working on the exploratory development of an adjunct therapy for AIDS using complete medium chain saturated fatty acids from whole foods. She is Vice-President of the Weston A Price Foundation and Scientific Editor of Wise Traditions as well as the author of Know Your Fats: The Complete Primer for Understanding the Nutrition of Fats, Oils, and Cholesterol, Bethesda Press, May 2000. She is the mother of three healthy children brought up on whole foods including butter, cream, eggs and meat.