Natrijum-L-Askorbat je puferizovana forma vitamina C i kao takva nalazi se u prirodi.
Hrana u kojoj se nalazi vitamin C:
-Voće iz roda limuna, paradajz, peršun, perunika, ren, zelene paprike, rotkvice, zeleno lisnato sirovo povrće, kopriva, spanać;
-Crveni, narandžasti i žuti plodovi: šipak, gloginje, crvena paprika;
-Dinje, jagode, crne i crvene ribizle, višnja, zeleni orasi čije su jezgre još meke, kupine, vinovo lišće, kupus, krompir, kelj, prokelj, repasti zeleniš, beli biber, borove iglice (čaj). Šipak je 120 puta bogatiji vitaminom C od narandže;
Gde ima najviše hlorofila tu ima i najviše vitamina C, a i karotina. Ukoliko se od korena ide bliže lišću i ukoliko je lišće zelenije, utoliko ima više askorbinske kiseline. Svojim postankom ovaj vitamin je direktno vezan za hlorofil. Po bogastvu sa vitaminom C prvo mesto sa zelenim lišćem dele divlji crveni plodovi.
Najmanje ga ima u podzemnim organima biljke, ali u semenju kada klija ga ima dosta.
U kiseloj sredini se čuva (npr. u sušenom voću ga nema). Gubi se: kuvanjem (oksidiše), toplotom, mlevenjem, dodirom sa vazduhom, alkalijama i kontaktom sa posuđem od bakra. Najosetljiviji je od svih hidrosolubilnih vitamina. Oksidacijom ne samo na visokoj već i na običnoj temperaturi, samim dodirom sa vazduhom, biva razoren. Razara se već na temperaturi od 60oC (suva toplota) ili u vodenoj pari pod pritiskom na 120oC. Ni na niskoj temperaturi se ne čuva dobro, ali brzo smrzavanje voća i povrća najmanje škodi (npr. krompir ohlađen i čuvan na 3 – 5o posle šest meseci još uvek ima 90% vitamina C). U alkalnoj sredini se vrlo brzo gubi usled oksidacije pod uticajem kiseonika iz vazduha. Da bi se gubici sveli na minimum preporučuje se kraće kuvanje u što manje vode. Razaraju ga i: sumpordioksid, sumporna kiselina, Na- bisulfat i dr. jedinjenja sumporaste kiseline koja se upotrebljavaju za konzervisanje. Inaktiviše se zajedničkim unošenjem sa mlekom. Posle tri dana čuvanja spanać izgubi skoro sav vitamin C, boranija i maslačak za to vreme izgube do 80%, a sušeno voće i povrće ga potpuno izgube.
Gljive nemaju vitamin C.
Biohemija i uloga
Vitamin C ima specijalnu ulogu u hidroksilaciji prolina u kolagenu. Potreban je svuda u metabolizmu. Ima poluživot od 16 dana (da bi se razvio skorbut potrebno je 3 – 4 meseca).
Funkcija: a) za održavanje intercelularnog materijala; b) specifična uloga: u sintezi kolagena, tj. u sintezi hidroksiprolina iz prolina; c) u oksido-redukcionom sistemu: glutation, citohrom C, piridin nukleotidima ili flavin nukleoproteidima; d) u oksidaciji tirozina; e) u metabolizmu adrenalnih steroida; f) u metabolizmu različitih lekova. Tačkom a) objašnjava se značaj u svim funkcijama organizma. Sa tačkom b) objašnjava se njegova važna uloga u: funkciji vezivnog tkiva i zarastanju rana. Od tačke c) do f) uloga nije specifična, jer se može zameniti sa drugim jedinjenjima koja imaju slične redoks osobine;
– Vitamin C postoji u 4 stereo-izomerne forme (LL, DD, LD, DL). LL oblik je najaktivniji – Natrijum-L- Askorbat.
– Karnitin se sintetiše od amino kiseline lizina. Za sintezu neophodan je vitamin C.
– Kora nadbubrežne žlezde sadrži veliku količinu vitamina C, a ona se brzo smanjuje kada se stimuliše adrenokortikotropnim hormonom. Slično smanjenje je zabeleženo kod eksperimentalnih životinja kada im se daju injekcije toksina difterije. U infekciji (groznici), naročito u prisustvu bakterijskih toksina, kod ljudi takođe dolazi do smanjenja količine vitamina C u kori nadbubrežne žlezde. Ovo ukazuje da ima važnu ulogu u reakciji organizma na stres. U nadbubrežnoj žlezdi je inače potreban radi pretvaranja holesterola u hormone (kortikosteroide). U reakcijama hidroksilacije iz amino kiseline tirozina nastaje prvo dopa, zatim dopamin, pa noradrenalin. Adrenalin, hormon bitan u stresu, nastaje na kraju i njega vitamin C štiti od oksidacije. Ovde se askorbinska kiselina ne razara već se mehanizmom koji podrazumeva prenos elektrona regeneriše iz dehidroaskorbinske kiseline;
– Jetra, mozak i gastrointestinalni trakt imaju deset puta veće koncentracije vitamina C od ostalih lokalizacija. Vrlo visoke koncentracije nađene su u hipofizi, tiroidnoj žlezdi, nadbubrežnoj žlezdi, žutom telu jajnika, očnom sočivu, leukocitima i slezini. Uopšte tkiva sa najvećom metaboličkom aktivnošću imaju i najveće koncentracije vitamina C, izuzev mišića. Koncentracija vitamina C u mozgu je visoka čak i u skorbutu, kada koncentracija vitamina C u svim tkivima i tečnostima pada na nulu. Količina vitamina C u očnom humoru je 18 – 25 puta veća od količine u plazmi;
– Povećava eliminaciju urinske kiseline mokraćom;
– Najveći deo endogenog urinarnog oksalata predstavlja askorbinska kiselina. Šezdeset i pet procenata vitamina C izlučuje se putem bubrega. Visoke doze dovode do pada pH vrednosti mokraće. Povećana je mogućnost stvaranja kalcijum-oksalatnih kamenaca u bubrezima, odnosno mokraćnim putevima. Ovde je bitno napomenuti da se upotrebom Na-askorbata sprečavaju moguće komplikacije od strane urinarnog trakta.
– Smanjuje količinu šećera u ćeliji, jer konkuriše sa receptorima za transport šećera na ćelijskoj membrani. Vitamin C može prouzrokovati lažno pozitivne rezultate na glukozu u urinu kod dijabetičara. Za svaki gram vitamina C uzetog peroralno potreba za insulinom kod dijabetesa se smanjuje za dve jedinice;
-Smanjuje agregaciju trombocita;
Koronarna epidemija smatra se novom verzijom starog skorbuta. Nivo vitamina C pada na nivo skorbuta 6 – 12 časova posle srčanog udara ili napada angine pektoris. Koncentracija vitamina C u leukocitima takođe pada i ostaje niska tokom više nedelja posle srčanog napada, da bi se kasnije postepeno normalizovala.Vitamin C smanjuje mortalitet ljudi obolelih od kardiovaskularnih bolesti za 20 – 60%;
-Smanjuje propustljivost kapilara;
– Vitamin C smanjuje broj i veličinu kamenova u žučnoj kesi (ne sprečava stvaranje);
– Pojačava efikasnost imunološkog sistema. Podstiče proizvodnju interferona. Vitamin C ubrzava proizvodnju (povećava blastogenezu) limfocita. Aktivira makrofage (preko interferona). Povećava produkciju antitela. Prostaglandini (lipidi; hormoni) učestvuju u regulaciji kucanja srca, protoka krvi, obnovi ćelija oštećenih lekovima, u reakcijama imunog sistema. To se može kontrolisati aspirinom, ali i vitaminom C. Razumljiva je prednost vitamina C nad aspirinom.
Eksperimentalno – u stanju je da potpuno zaustavi malignu transformaciju ćelija. Vitamin C-NaAskorbat selektivno je toksičan za maligni melanom, a efikasnost se jako povećava uz male količine bakra.
Pacijenti koji boluju od raka obično imaju niske koncentracije vitamina C u plazmi i leukocitima (50%). Nitriti i nitrati (slanina, suvo ili konzervisano meso itd.) reguju u želudcu sa amino jedunjenjima i stvaraju visoko kancerogene nitrozamine, koji su jedni od uzročnika karcinoma želuca. Vitamin C razara i nitrite i nitrate i tako nas štiti od karcinoma želuca. Za ovaj efekat kao i podmirenje dnevnih potreba vitamina C-Na-Askorbat mora se uzimati uz svako jelo (zbog prisutnosti u želucu). Vitamin C usporava rast tumora. Povećava prosečnu dužinu preživljavanja obolelih od karcinoma, uz popravljanje opšteg stanja. Prema jednim izveštajima prethodna hemio ili zračna terapija poništava ove efekte vitamina C, a prema drugim izveštajima ista terapija nema nikakvog uticaja na efekte vitamina C, stimuluše regeneraciju tkiva;
– Vitamin C naročito u visokim dozama povećava količinu estrogena (postupati pažljivo u trudnoći zbog mogućeg prevremenog porođaja).
– U mnogim knjigama piše da uzimanje 4 – 12 gr/d vitamina C može u urinarnom traktu izazvati taloženje uratnih i cistinskih kamenova. Osobe koje su sklone: gihtu, nastajanju kamenaca ili cistinuriji moraju da izbegavaju velike količine vitamina C. Ova tvrdnja je pogrešna. Kiselost u mokraći povećava askorbinska kiselina, a ne vitamin C, jer on može imati i oblik Na-L-askorbata koji ne povećava kiselost mokraće. Vitamin C u stvari je askorbatni jon, negativno nabijen, a vezan je u askorbinskoj kiselini za proton (H+), a u Na- askorbatu za jon natrijuma (Na+) itd.
– Pokazuje dezintoksikativne osobine za: duvan, ugljen monoksid, jedinjenja arsena, cijanid, živu, olovo, strihnin, heroin, alkohol, ozon, bakterijske toksine i bakterijske otrove. Detoksicira toksine difterije, tetanusa, stafilokoka, dizenterije i proizvide bacila uzročnika tifusne groznice.
Jedna popušena cigareta uništava 25 – 100 mg vitamina C.
Kod manjka vitamina C smanjena je metabolička sposobnost jetre u detoksikaciji lekova, naročito kod starih osoba. U tom slučaju prisutna je opasnost od predoziranja i intoksikacije.
Ukoliko vitamin C stavimo u čašu vode pre nego što je popijemo on brzo i efikasno uništava hlor, koji oštećuje eritrocite. Hlor iz vode posebno oštećuje eritrocite bubrežnih bolesnika u kojih anemija pod dejstvom hlora mnogo lakše nastaje. Dodavanjem vitamina C u vodu za dijalizu neutrališe se hlor.
Vitamin C štiti organizam od taninske kiseline (čaj).
Ljudi ne mogu sintetisati askorbinsku kiselinu jer u jetri nemaju enzim za pretvaranje L- gulonolaktona u askorbinsku kiselinu. Ni zamorčići ni čovek ne sintetišu askorbinsku kiselinu. Zamorčići kao i čovek boluju od: sklonosti skorbutu, anafilaktičkog šoka, difterijske intoksikacije, tuberkuloze pluća, neorotropne leukemije koja se ni po čemu ne razlikuje od čovečije. Ni jednu laboratorijsku životinju koja sintetiše vitamin C (zec, štakor, kunić itd.) ne pogađaju spomenute bolesti;
-Ako naglo smanjimo ili prekinemo unošenje vitamina C, nakon prethodnih visokih dnevnih doza, doći će do pretvaranja celokupne raspoložive askorbinske kiseline u druge supstance. To će dovesti do neuobičajeno niske koncentracije askorbinske i dehidroaskorbinske kiseline u krvi. Ovaj efekat traje 1 – 2 nedelje (“rebound effect”) tokom kojih se količina enzima smanji na normalu, a koncentracija askorbinske kiseline se normalizuje. Dnevne doze dakle, ukoliko se želi, treba postepeno smanjivati;
-Potrošnja vitamina C naglo raste u toku menstruacije, a naročito za vreme ovulacije. Merenje potrošnje askorbinske kiseline tako može poslužiti kao pokazatelj prestanka ovulacije, odnosno može pomoći u određivanju najpogodnijeg momenta za začeće;
-Trudnice imaju veću potrebu za vitaminom C, jer je vitamin C potreban za razvoj zametka, a neometano se prenosi preko posteljice. Koncentracije vitamina C u pupčaniku su četiri puta veće od koncentracije u krvi majke. Vitamin C se izlučuje i preko majčinog mleka. Pri rođenju odojče je dobro opskrbljeno vit C, ali se od šestog do dvanestog meseca razvija dečiji skorbut ukoliko se osim mleka ne daju voće i povrće. Ova novorođenčad sa smanjenom koncentracijom askorbinske kiseline su sklona krvavljenjima;
– Vitamin C ima 70 mg/kg telesne težine. Rezerve ukupno iznose 5.000 mg, odnosno kreću se od 1.500 mg – 5.000 mg. Prema ovim proračunima da bi se rezerve od 5.000 mg održavale potrebno je konstantno unošenje od 200 mg/d (pod idealnim uslovima). 60 mg je u opticaju (metabolizmu);
-Smrtonosna doza ne postoji;
-Čovek godinama može da podnese peroralno unošenje vitamina C u dozi od 10 – 20 gr/d;
Za alkalizovanje mokraće uzima se Na-askorbat;
-Dobra dnevna doza vitamina C je ona doza koja obezbeđuje konstantno maksimalnu zasićenost naših tkiva, jer tako je u celom živom svetu kod organizama koji mogu da ga sintetišu;
-Nagli prekid uzimanja vitamina C može biti opasan zbog “rebound effect”, a koji traje oko dve nedelje;
-Neograničeno traje ukoliko se čuva u obliku finih kristala ili kristalnog praška Na-L-ASCORBATE u smeđim ili kristalno belim bocama. Kaspule se čuvaju na isti način;
Klinika
Hipovitaminoza vitamina C:
-Blagi simptomi: otok i krvavljenje iz desni, poroznost dentina i hiperkeratotički folikuli dlaka;
-Teški simptomi: obimne promene na mišićima, bolovi u mišićima, oticanje zglobova, razređenje kostiju i lako lomljive kosti, povećana kapilarna propustljivost, upadljiva tendencija ka krvavljenju i zadobijanju modrica, ekstravazacija krvi u prostore između fascija, anemija, gubitak apetita, labavljenje i ispadanje zuba, loše zarastanje rana, smanjena otpornost na infekcije.
-U prevenciji SISD (sindrom iznenadne smrti deteta) preporučuje se vit C (vidi i vit H);
-Česti oblici u kojima se ispoljava manjak vitamina C: 1) imuni sistem: sekundarne infekcije, reumatoidni artritis, kolagene bolesti.
Autori teksta:
Stručni tim kompanije LV-Pharm doo, Beograd
