Hepatologija

Prioni

Bio Bran Hepato Protect

Prion je proteinska infektivna čestica (Proteinaceous Infectious Particle) koja izaziva:

  • kuru – naziv po afričkom plemenu gde je registrovana bolest;
  • Jakob-Creutzfeldtovu bolest (CJD);
  • Gerstmann-Straussler-Scheiner bolest i
  • fatalnu familijarnu insomniju

 

Ima neke elemente virusa – filtracija, kao i elemente koji nemaju karakter virusa – rezistentni na temperaturi od 100oC i na jonizujuće i ultravioletne zrake. Nalazi se u svim višim kičmenjacima, za sada sa nepoznatom funkcijom. Normalna ćelijska varijanta nije infektivna, a postoje i infektivne forme za koje se smatra da su odgovorne za bovin spongiformni encefalitis (Bovine Serum Encephalitis – BSE). Uočeno je da se prenosi sa jedne životinjske vrste na drugu i da postoji samo razlika u konformaciji (sekundarnoj i tercijernoj) između prirodne i infektivne forme 79-88. Isto tako, prion je komponenta scrapi agensa.

Većina obolelih od  Jakob-Creutzfeldtove bolesti se klasifikuju  kao sporadični slučajevi pošto se smatra da se prion spontano, sa izmenjenom formom replicira i akumulira u mozgu. Oko 10-15% osoba obolelih od  Jakob-Creutzfeldtove ima bolest u okviru porodice uzrokovane sa jednim ili više od 20 poznatih mutacija, a veoma mali broj (250) jatrogenih slučajeva se javlja kod osoba koje su primale kontaminirane pituitarne hormone rasta, ili kontaminirane izmenjenom prionskom česticom neurohirurškim instrumentima pri transplataciji cornee ili dure mater.

Laboratorijska dijagnostika prionskih oboljenja za sada nije moguća. Inkubacioni period je dugačak (do 25 godina). Između 1979. i 1990. godine, objavljeno je 2614 slučajeva CJD u SAD, a broj značajno raste kod ljudi starijih od 50 godina (26). FDA je od 1987. godine dao preporuke:

  1. a) da se od davanja krvi odbiju svi dobrovoljni davaoci koji su ranije tretirani sa hGH (hormon rasta životinjskog porekla) jer postoji mogućnost da osobe koje su ga primale mogu transfuzijom preneti infektivni agens primaocima i
  2. b) da se od davanja odbiju i svi davaoci koji u porodici imaju osobe koje su bolovale od CJD ili im je izvršena transplatacija dure mater (26).

Mada postoje brojni literaturni podaci koji ukazuju na mogućnost prenošenja prionske bolesti putem transfuzije krvi, za sada ne postoji statistička potvrda ovog fenomena. Uprkos ovoj činjenici mnoge zemlje u preventivne mere za sprečavanje ove epidemije uvrstile su i rigoroznu kontrolu dobrovoljnih davalaca krvi. Tako je u SAD uvedena zabrana uzimanja krvi od osoba koje su posle 1980. godine provele više od 6 meseci u Engleskoj ili od osoba koje su u istom periodu provele više od 10 godina u nekoj od ostalih zapadnoevropskih zemalja. Koliko je ova mera drastična ilustruje podatak da su njome za četvrtinu smanjene ukupne rezerve krvi u Njujorku a na nivou cele SAD ovim ograničenjem ukupan godišnji broj raspoloživih transfuzija smanjen je za 300.000 do 500.000. Navedeni podaci ukazuju na svu ozbiljnost kojom su razvijene zemlje pristupile tretiranju problema mogućeg prenošenja prionske bolesti putem transfuzije krvi.

 

Autor

Prim.Dr.sci.med.Nada Vasiljević,specijalista-transfuziolog

I doktor AyurVeda medicine

Povezani članci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *