Zdrav život

Problemi sa gojaznošću i šta ih sve može prouzrokovati

Problemi sa gojaznoscu

Možda nije sasvim uobičajeno, ali dešava se da se neke osobe i pored zdrave ishrane, stabilnih hormona  i redovne aktivnosti jednostavno ugoje.

Postoji mnoštvo različitih uzročnika za neobjašnjivo dobijanje kilograma, a mi ćemo pokušati da vam približimo neke od njih.

Loš san i nekretanje

Preterano sedenje je očigledan problem današnjice koji je direktno povezan sa našom tematikom.

Većina ljudi dobar deo  svog dana provede na poslu gde sedi, zatim sedimo u kolima, sedimo u prevozu, sedimo ispred televizora.  Kada na sve to dodamo i neadekvatan san, umanjujemo lučenje hormona zvanog leptin.

Leptin se luči upravo prilikom spavanja i odgovoran je za regulaciju unosa i potrošnje energije putem uvećanja apetita.

Manjak kretanja sa sobom vuče gomilanje kilograma i obrnuto. Jedini pravi način da se borimo protiv neaktivnosti jeste da se trudimo da koristimo svaku priliku za šetanje i kretanje.

Mali trikovi poput izbegavanja lifta i prevoza nam mogu pomoći u tome, ali nisu dovoljni i ne mogu zameniti redovnu fizičku aktivnost.

Neadekvatna ishrana uz trening

Sa druge strane, treniranje ne može biti opravdanje za prejedanje.  Prema nekim istraživanjima jedan trening na nekoj kardio mašini sagoreva samo 19 odsto svih kalorija koje ste uneli tokom dana.

To dalje znači da fizička aktivnost iziskuje i određenu vrstu ishrane, koja ne podrazumeva teške i visokokalorijske obroke.

Kada je reč o visokokalorijskim obrocima, obratite pažnju na one u restoranima.

Hrana u restoranima

Iako se neka jela ubrajaju u dijetalna, mogu biti napravljena od nutritivno bogatijih namirnica nego što biste to očekivali.

Prema nekim istraživanjima  ljudi koje se primarno hrane u restoranima skloniji su gojenju od onih koji hranu sami spremaju. Razlog ovome je više nego očigledan, iz prostog razloga što dok spremate hranu za sebe  znate koje ste proizvode u nju i stavili.

Verujete da mršavite dok pijete vodu

Naš organizam je u svojoj najvećoj meri sačinjen od vode.

Preporučena dnevna količina tečnosti jeste delotvorna ali ne i čudotvorna. Iako nam ona pomaže u procesu sagorevanja masnih naslaga ne može ih sagoreti sama od sebe.

Pijete alkohol

Bilo da se radi o jednoj čaši žestoke časice dnevno ili o dve čaše vina nedeljno, osim što šteti našem celokupnom zdravlju, alkohol i goji. A evo i zašto.

Samo dve čaše vina koje na nedeljnom nivou popijete uz ručak ili večeru, sadrže 1400 kalorija. Ukoliko pak više prefirate pivo, imajte na umu da dve čaše piva sadrže skoro 2100 kalorija.

Zato dobro razmislite o tome da li ćete tokom dijete konzumirati alkohol i kako on utiče na vaš plan ishrane.

Ne planirate svoje obroke

Planiranje obroka unapred, znači izbegavanje brze i nezdrave hrane. Nedostatak vremena  tera nas da se okrećemo brzim rešenjima, koja ne samo da nas ne mogu zasititi već su prepuna aditiva i ostalih štetnih materija. Obroci koji sami spremate i nosite sa sobom ne moraju iziskivati ni mnogo vremena ni novca, a čuvari su vašeg zdravlja i izgleda.

Jedete ispred televizora

Potrebno je oko dvadeset minuta da naš stomak pošalje signale mozgu koji ga obaveštavaju da smo siti.

Zbog toga je važno jesti polako i dobro sažvakati svaki zalogaj. Ipak najvažnije od svega jeste da dok obedujete radite samo to. Mnogi od nas vole da gledaju televizor dok jedu, ne shvatajući da na taj način jedu više.

Ometanje pažnje tokom obroka ne šalje potpune informacije o sitosti našem mozgu, te možete jesti sve dok sedite ispred televizora, zaboravljajući šta ste sve u sebe uneli.

Više malih obroka

Smatra se da kada na svaka dva do tri sata imate po neki manji obrok, ubrzavate metabolizam istovremeno ostajući siti. Jedini problem koji se ovde javlja jeste znati, kada treba stati, ali zapravo ne postoji nikakva razlika između toga da li ćete predviđeni dnevni kalorijski unos uneti kroz tri ili kroz 6 obroka. Bitno je samo da ne prelazite i ne ulazite u kalorijski suficit.

Ne pijte prazne kalorije

Karmelizovane kafe i mleka, energetska pića, gazirani sokovi i drugi neprijatelji kvalitetne ishrane sadrže dovoljno kalorija da zamene čitav jedan obrok. S obzirom na to da i nakon nekoliko limenki takvih napitaka nećete biti siti, vi doslovno pijete prazne kalorije.

Menopauza

Ulaskom u menopauzu estrogen koji služi za održavanje težine polako nestaje, a upored s tim se usporava metabolizam.

Nekontrolisano debljanje tokom menopauze je opasno za zdravlje upravo zbog nakupljanja masnih naslaga oko struka. Od svih područja na telu, višak masnoće oko struka je najopasniji jer se može povećati rizik od dijabetesa, visokog krvnog pritiska srčanih bolesti i infarkta.

Redovno kretanje i izbalansirana ishrana koja uključuje što više vlakana, voća i povrća može vas sačuvati navedenih komplikacija.

Lekovi za lečenje alergija

Hronično uzimanje antihistaminika može uzrokovati gojenje.

Osim što većina antihistamina sadrži u sebi steroide, oni takođe blokiraju proizvodnju histamina što otvara naš apetit. Mnogo bolje rešenje predstavljaju prirodne, alternativne metode za lečenje alergija poput crnog kima, vitamin c, đumbira i slično.

Trudnoća

Očekivano je da se prosečna, zdrava žena u trudnoći ugoji od 25 do 35 kilograma. Ukoliko je trudnica pre trudnoće bila preterano gojazna, te brojke bi trebalo biti nešto manje. Ono na šta svaka žena koja je u drugom stanju može računati jesu saveti lekara i nutricionista.

Postoji  mnogo vežbi koje su zdrave za buduće mame, a pitanje je samo kako ćete i koliko raditi na sebi.

Hipotireoza

Hipotireoza ili usporen rad štitne žlezde osim dobitka na kilaži donosi i umor, iscrpljenost, bol u mišićima, poremećaj cirkulacije te je ovaj problem lako ustanoviti. Lečenje se vrši medikamentima na dnevnom nivou, koje vam nakon pregleda prepisuje lekar.

Ukoliko imate neobjašnjiv višak kilograma ili bilo koji od pomenutih simptoma, znajte da uspeh lečenja većine medicinskih stanja znači i od brzine vaše reakcije.

Emocionalno prejedanje

Ovo je svakako termin koji privlači sve veću pažnju a odnosi se na zadovoljavanje emocionalnih potreba i praznina putem unošenja hrane. I to obično one, najnezdravije vrste.

Imamo mnoge studije koje proučavaju kortizol, poznatiji kao hormon stresa, ukazuju na vezu između visokog indeksa masti i masnih naslaga u predelu struka. Tako da donekle postoji direktna spona između stresa i emocionalnog prejedanja.

Na sreću, postoji mnogo drugih načina da se opustite a koji ne uključuju nezdravu ishranu. Pored joge, disanje i masaža, jedan od vodećih vidova relaksacije je čist opozit prejedanju… a to je vežbanje.

 

Povezani članci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *