Gastroenterologija, Imunitet

HOMOCISTEIN

Homocistein izvor vitamina B12

Aminokiselina homocistein je gotovo nepoznata u javnosti, ali je predmet velikog zanimanja unutar medicinskih krugova od ranih 90-ih. Dokaz je pokazatelj da čak i srednje povišen nivo homocisteina ukazuje na povišen rizik za urođene anomalije, demencije, depresiju i smrt.

Nezavisne studije u Izraelu, SAD, Norveškoj i Holandiji su pokazale da je nivo homocisteina vrlo povezan sa stopom smrtnosti, čineći homocistein važnijim od holesterola. Svako povećanje od 10% homocisteina za 5-10% povećava ukupnu smrtnost, smanjujući očekivani životni vek za šest meseci do godine dana.

Kako bi razumeli kako povišeni homocistein postaje povezan sa štetnim posledicama pre rođenja pa sve do smrti, treba da znamo za neke životno važne biohemijske reakcije. Folate dobijamo iz hrane kao što su lisnate biljke i grašak. U telu se koriste u sintezi DNK, tokom koje se folati pretvaraju u metiltetrahidrofolat (MTHF). Taj molekul se kasnije ponovno vraća u folat u reakciji koja istovremeno pretvara homocistein u metilonin. Ta kritična reakcija zavisi od dovoljne količine vitamina B12.

 Aminokiselina metionin, koju takođe dobijamo iz hrane, izvor je jednog životno važnog jedinjenja S-adenozil metionina (SAM). SAM je izvor mnogih metilnih jedinjenja za mnogo različitih reakcija metilizacije kao što su:

1.Popravljanje DNK

2.Stvaranje neurotransmitera,

3.Sinteza koenzima Q,

4.Proizvodnja ostalih aminokiselina (karnitin i kreatin)

5.Eliminacija toksina poput arsena i piridina.

Svaka od ovih rekacija metilizacije pretvara SAM nazad u homocistein koji je spreman za dalje pretvaranje u metionin, a uz pomoć vitamina B12 pretvara se u cistein.

Tako folati cirkulišu u krug, bivajući uzeti za izgradnju DNK i regenerisani uz pomoć vitamina B12, u isto vrijeme kada je homocistein pretvoren u metionin kako bi pokrenuo reakcije metilizacije. Ukoliko nema dovoljno vitamina B12 u rezervi organizma, oba ova životno važna ciklusa su sprečena: folati ostaju zaglavljeni u obliku MTHF, što uzrokuje onemogućenost dalje DNK sinteze, istovremeno homocistein se nagomilava umesto da se pretvara u metionin koji bi pokrenuo reakcije metilizacije. Kako koncentracija homocisteina raste, reakcije metilizacije imaju prepreku i usporavaju kretanje pa se usporava popravljanje i obnavljanje.

B12 je potreban za reakciju pretvaranja homocisteina u metionin i metiltetrahidrofolata u folat, tako da nedovoljna količina B12 može ujedno povećati koncentraciju homocisteina i redukovati dostupnost folata. Nedovoljna količina folata može usporiti snabdevanje metiltetrahidrofolata i tako usporiti pretvaranje homocisteina u metionin.

Nedovoljna količina B6 može blokirati raspolaganje pomoći u smeru pretvaranja homocisteina u cistein.

Bitno kratkoročno povećanje metionina za pokretanje metilizacijskih reakcija, uzrokuje uzburkanost u homocisteinu. Telo se prilagođava na visok unos metionina tako što prepoznaje da homocistein nije potreban da bi se obnovio metionin i onda povećava pretvaranje homocisteina u cistein (dok god ima dovoljno vitamina B6). Gledajući dugoročno, uobičajen unos metionina ima slab uticaj na homocistein ukoliko je u organizmu optimalna količina B6 i B12.

Manjak B12 obično postaje vidljiv kao neurološki simptom, posebno ako je unos folata visok. Klasični simptomi uključuju ukočenost, manjak energije, mutan vid, trnce, neravnotežu, slabu kontrolu udova, lošu memoriju, promene u ponašanju, bol u jeziku i paranoju. Kod dece pokazatelji su gubitak energije i apetita.

Svi simptomi su reverzibilni ukoliko su tretirani dovoljno rano, ali šteta može biti trajna, posebno kod dece. Odojčad ima ozbiljne simptome ukoliko majka ima veoma mali unos vitamina B12, a majka možda ni neće imati simptome.

Kao zaključak za homocistein trebali bismo se podsetiti da povišen nivo homocisteina utiče na zdravlje tokom života i smanjuje očekivani životni vek, i povezan je s degenerativnim posljedicama na početku života kao i na kraju.

Povišeni homocistein, niski nivoi vitamina B12 i nizak nivo folata su ujedno i povezani s depresijom i s napretkom prema razvitku demencije (senilnosti). S-adenozin metionin (SAM), koji pokreće reakcije metilizacije koje su blokirane zbog povišenog nivoa homocisteina, postao je vrlo dobar antidepresiv, ali vrlo skup. Zadržavajući homocistein u niskim koncentracijama, osigurava unutrašnjim mehanizmima održavanje reakcija metilizacije neometanim.

Nefiltrirana kafa, pušenje i alkohol uzrokuju povećanje homocisteina. Crni čaj ima slab učinak. Žestoka pića kao viski i votka, jasno su povezani s povećanim homocisteinom, dok pivo i vino nisu. Alkohol zaustavlja pretvaranje homocisteina u metionin, ali taj učinak može biti zanemaren ukoliko se uzima dovoljna količina folata i vitamina B12. Kao i s metioninom, ti učinci su sporedni, ključni faktor je uzimanje tri tipa B vitamina: folat, B12 i B6.

Eksperimenti u kojima su se koristili folati, B12 i B6 za redukovanje homocisteina su pokazali smanjenje simptoma srčanih bolesti, uključujući i smanjenu brzinu napretka ateroskleroze – što pokazuje dalje dokaze u važnosti izbegavanja povišenog homocisteina.

Uzimanjem 4 mg folata u danu smanjuje se opseg oštećenja kičmene moždine poput spina bifida (rascep kičme) za 70%. Sličan ishod se pokazao koristeći 0,8 g folne kiseline i 4 mikrograma vitamina B12 tako što je smanjio isto oštećenje za 100%.

Homocistein raste značajno, dugo vremena pre nego što količina folata padne do granice hipovitaminoze. Manjak folata postaje vidljiv kao anemija zbog nepravilne DNK sinteze, ali može i povećati neurološke simptome povećavajući nivo homocisteina te blokirajući reakcije metilizacije. Za folate, potrebna količina krvi (seruma) za smanjenje homeocisteina je oko 20 nanomola po litri s obzirom na unos folata oko 400 mikrograma po danu, što se lagano može dobiti iz raznovrsnih biljnih dijeta. Unosi slični tome su preporučeni za trudne žene kako bi se smanjio rizik od oštećenja kičmene moždine. Mnoge države su prihvatile povećavanje folata u žitaricama.

U ranijim istraživanjima na homocisteinu bilo je puno optimizma za to da će nivo homocisteina biti smanjen uz pomoć biljnih dijeta, usled unosa velike količine folata. Zapravo, poslednja ispitivanja su pokazala da se nivo homocisteina smanjio u toku nedelju dana, kada se prebacilo sa tipične zapadnjačke dijete na vegansku dijetu s puno povrća.

Suprotno tome, ostale studije su pokazale da mnogi dugogodišnji vegani imaju krvni homocistein otprilike 15 mikromola po litri u poređenju sa poželjnim koji je 10. Ostali vegetarijanci pokazuju isto povišene nivoe, u proseku oko 12 mikromola po litri.

Porast homocisteina ne pokazuje se kod onih vegana koji sebi osiguravaju potrebnu količinu vitamina B12 (3 ili više mikrograma po danu). Oni pokazuju očekivanu dobit od velike količine folata i B6, jer je tada nivo homocisteina oko 8 mola po litri uporedno sa zapadnjačkim prosekom od 10 mola.

Nivo homocisteina raste s godinama i za nijansu je veći kod muškaraca nego kod žena.
U SAD-u je 1999. g. nivo B12 kod vegana bila jednaka kao i kod mesojeda usled prosečno velikog unosa vitamina B12 kroz dodatke ishrani. Tako i nivo homocisteina.

Čileanska studija je posmatrala učinak dodatnog uzimanja vitamina B12. Nivo homocisteina kod čileanskih vegetarijanaca je pao s 13 na 7,9 bez druge dijetetske promene.

Potrebno je spomenuti da su proučavani vegani već živeli pet godina duže nego oni koji jedu mesu, ali bi mogli i bolje uz dovoljne količine vitamina B12.

Povećan homocistein uobičajen je i kod mesojeda zbog niskog unosa folata. Pored toga stariji mesojedi često ne mogu da apsorbuju B12 iz mesa te pokazuju postupno smanjenje količine vitamina B12. Posledice su kao kod vegetarijanaca, povećan nivo homeocisteina.

Sav vitamin B12 proizveden je iz bakterija, bez obzira je li dobijen iz mleka, jaja, mesa, ili dodataka prehrani. B12 za upotrebu u dodatcima ishrani se dobija fermentacijom, koristeći pažljivo odabrane bakterije koje nisu genetski modifikovane. Ta vrsta B12 se lako apsorbuje i zato je preporučljiva i svima preko 50 godina kako bi osigurali dovoljne količine vitamina.

 Stephen Walsh PhD,

Plant Based Nutrition and Healt

***

Povezani članci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *