Bez adekvatne prirodne odbrane, ljudski organizam bi trpeo direktne napade uzročnika infekcija.

Sa lakoćom bi se javljale komplikacije i opasna oštećenja tkiva zbog delovanja štetnih mikroorganizama i stranih materija.

Jednostavno, naše telo ne bi moglo uopšte da opstane u bilo kakvom okruženju bez postojanja imunološkog sistema.

Ovaj svojevrsni odbrambeni mehanizam je veoma složen i neophodno je da u svakom momentu pravilno obavlja svoje funkcije i pravovremeno reaguje na nepravilnosti i potencijalne napade.

Imunitet je moguće ojačati i održati jakim pomoću dostupnih i jeftinih prirodnih sredstava i tako sačuvati vitalnost i dobro zdravlje organizma.

ŠTA ČINI IMUNITET?

Imunitet predstavlja kompleksan sistem koji je sačinjen od ćelija, tkiva i organa, a glavna uloga mu je zaštita organizma od uzročnika infekcija ili potencijalno opasnih promena u telu.

U osnovne elemente imunološkog sistema ubrajaju se koža, koštana srž, leukociti, limfni sistem, limfa i limfni čvorovi, slezina i mukozne membrane.

Svaki od njih reaguje na svoj način kada je pretnja prisutna.

Koža i mukozne membrane ponašaju se kao fizička barijera, dok leukociti identifikuju mikrobe i stvaraju antitela pomoću kojih se oni eliminišu.

Tkivo žute nijanse locirano unutar kostiju, odnosno koštana srž, proizvodi leukocite.

Limfni sistem i bezbojna tečnost poznata kao limfa dopuštaju ćelijama u sklopu imuniteta da se transportuju kroz krvotok, a limfni čvorovi otiču kao upozorenje na postojanje infekcije.

Slezina služi kao mesto za razvoj pojedinih vrsta leukocita, kontroliše kolilčinu krvi u telu koja se transportuje kroz organizam i uklanja oštećene ili stare krvne ćelije.

TIPOVI IMUNITETA KOD ČOVEKA

UROĐEN IMUNITET predstavlja zaštitu tela od patogena koja je nastala odmah nakon rođenja. Njega predstavljaju eksternalne barijere, poput kože i sluzokože creva i disajnih puteva. On je konstantno spreman na reakciju i pre nego što dođe do kontakta sa uzročnikom bolesti.
ADAPTIVNI IMUNITET zove se još i stečeni jer se gradi tokom života. Prilikom izlaganja uzročnicima infekcije u vidu zarazne bolesti ili vakcine, ovakav odbrambeni mehanizam gradi antitela i otpornost na pretnje po zdravlje organizma. Spontana zaraza smatra se prirodnim adaptivnim imunitetom, a dodir sa patogenom putem namerne intervencije nalik vakcinaciji jeste veštački adaptivni imunitet.
PASIVNI IMUNITET potiče iz sasvim drugog izvora i odlikuje ga kratkotrajnost. Najbolji primer pasivnog imuniteta jeste zaštita tela bebe koju ona dobija od majke kroz placentu pre rođenja i dojenje. Sa jedne osobe na drugu ovako se prenose antitela i tokom tog prenosa dolazi do posebne privremene zaštite od bolesti.

POREMEĆAJI IMUNOLOŠKOG SISTEMA

S obzirom na kompleksnost imuniteta, kao i kod svakog sistema u čovekovom telu moguće su poteškoće u funkcionisanju, kao i razvoj specifičnih oboljenja.

Zdravstveni problemi koji su vezani za imunološki sistem se kreću od slabljenja odbrane koje se može sa lakoćom rešiti povećanim unosom potrebnih hranljivih materija do autoimunih bolesti za koje ne postoji lek, ali ih je moguće delimično ili u potpunosti kontrolisati.

Slabost imuniteta poznata je i kao imunodeficijencija koju izazivaju brojni faktori poput loše ishrane, gojaznosti, dugotrajnog preteranog unosa alkohola, stresa ili čak genetike.

Kada su u pitanju autoimuna oboljenja, elementi odbrane napadaju zdrave ćelije tela, greškom ih prepoznajući kao patogene ili strana tela.

Najpoznatije autoimune bolesti su dijabetes tip 1, hašimoto tireoiditis, reumatoidni artritis, multipla skleroza i psorijaza.

Kao jedan od poremećaja imuniteta ističe se i hipersenzitivnost, odnosno burna reakcija odbrambenog mehanizma zbog koje dolazi do oštećenja na zdravom tkivu organa.

Tipičan primer jeste anafilaktički šok koji nastupa nakon ujeda insekta i njegov intezitet može ugroziti život ujedene osobe.

IMUNITET I ISHRANA

Bez zdravog i izbalansiranog jelovnika nema stabilnog imunološkog sistema.

Odbrambenom sistemu su potrebni određeni elementi da bi obavljao funkcije za koje je predodređen, a oni se unose kroz konzumiranje različitih namirnica.

Isto tako, loš odabir hrane siromašne nutrijentima i neredovni obroci ne dozvoljavaju telu da se odbrani od infektivnih oboljenje, otežava lečenje i usporava oporavak.

Da bi imunološki sistem besprekorno funkcionisao potrebno je unositi namirnice bogate antioksidantima čija je glavna uloga eliminacija slobodnih radikala.

Među njima se ističu vitamin C, flavonoidi, koenzim Q10, L-karnozin i L-karnitin.

Ovih elemenata u velikim količinama ima u svežem voću i povrću.

Zdrave masti, nalik omega-3 grupi masnih kiselina, esencijalne su za jačanje imuniteta, a njih sadrže morska riba, laneno seme, orašasti plodovi i pojedine vrste algi.

Dodatnu otpornost stvaraju začini nalik đumbiru, belom luku, kurkumi, cimetu i anisu.

Nikako ne treba uz pravilnu ishranu zanemariti unos čiste vode, jer redovna hidratacija obezbeđuje lakše varenje i eliminisanje toksina iz tela.

Ukoliko odlučite da koristite suplemente, nikako to ne činite bez prethodnog savetovanja sa lekarom koji je upoznat sa Vašim zdravstvenim stanjem.

IMUNITET I FIZIČKA AKTIVNOST

U zaštiti tela od štetnih mikroorganizama veliki značaj ima kretanje.

Aktivan život i prilagođene vežbe koje se sprovode svaki dan pojačaće imunološki sistem i održati vitalnost i snagu tela da bi se sa lakoćom odbranilo od uzročnika infekcija.

Takođe, smanjuje se i rizik od razvoja opasnih kardiovaskularnih oboljenja i čuva zdravlje kostiju i zglobova.

Za osobe koje imaju slab imunitet preporučuju se šetnje u trajanju od 20-30 minuta, kao i džogiranje, plivanje, biciklizam i personalizovani programi u teretani.

Redovne sportske aktivnosti i vežbe imaju pozitivan uticaj na imunitet samo ako su umerene i usklađenje.

Nemojte preopterećivati svoje telo već upoznajte sopstvene granice, jer preterivanje dovodi do kontraefekta.

Isto tako, od velike važnosti je i odmor pa zato obezbedite sebi pauze tokom dana kada osetite da ste dostigli svoj maksimum, kao i 8 sati noćnog sna.

IMUNITET I STRES

Negativan uticaj na imunitet itekako ima izlaganje stresu – posebno kad on dostigne hroničan oblik.

Više istraživanja od strane medicinskih stručnjaka pokazala su da stres slabi imunološki sistem i dovodi do čestih rekurentnih infekcija, kao i otežanog procesa lečenja i prolongiranog oporavka.

Rane sporo zarastaju i smanjuje se produkcija antitela ključnih za normalan rad imuniteta.

Pojačava se rizik od pojave prehlade i gripa, ali i drugih stanja poput tuberkuloze, lupusa, formiranja čira na želucu zbog aktivnosti heliko bakterije i progresije HIV infekcije u AIDS.

Postoje brojne strategije koje su nastale između ostalog i zbog olakšane redukcije stresa.

Preporuka za osobe sa hroničnim stresom i slabim imunitetom je svakodnevno praktikovanje joge, koja deluje umirujuće na telo i um.

Neophodno je izdvojiti 10-15 minuta dnevno za meditaciju koja se može slobodno kombinovati i sa joga vežbama, slušanjem opuštajuće muzike i dubokim disanjem za bolji efekat.

RECEPTI TRADICIONALNE MEDICINE ZA JAČANJE IMUNITETA

SMEŠA SA SUVIM VOĆEM ZA JAČANJE IMUNITETA

Po 200g suvih kajsija, šljiva i smokava, zajedno sa 200g oraha i jednim celim neoljuštenim limunom, izmiksati u blenderu.

Dodati 250g kvalitetnog meda i 50ml rakije. Promešati i uzimati jednu supenu kašiku pre obroka. Ostatak čuvati u frižideru dok se ne potroši.

Suvo voće je prepuno nutrijenata važnih za normalno funkcionisanje imunološkog sistema. Brzo se vari i apsorbuje u krvotok i na taj način doprinosi jačanju odbrambenog mehanizma tela i obezbeđuje mu dodatnu energiju.

JAJA SA MEDOM I LIMUNOM ZA IMNUNITET

Razbiti dva jajeta u teglu i preliti ih sokom od tri limuna. Ostaviti da stoji na hladnom mestu i povremeno mešati dok ne ostane samo opna od jaja, koju ćete probiti.

Promućkajte sadržaj i ostavite ga da stoji do sutra kad ćete ga procediti u drugu teglu i dodati 300g sirovog meda. Svako jutro pola sata pre obroka uzeti jednu kašiku leka.

Unos proteina je ključan za pravilno funkcionisanje imuniteta, a u jajima ga ima u izobilju.

ZELENI NAPITAK

200g svežih listova spanaća, 2 štapa celera i 2 oljuštene pomorandže sjediniti u sokovniku. Konzumirati svakodnevno dobijenu smešu.

Spanać, celer i pomorandža prave su riznice vitamina C, antioksidansa koji jača prirodnu odbranu tela i smanjuje rizik od razvoja infektivnih bolesti.

SIRUP ZA IMUNITET

Promešati 1dl ceđenog soka od limuna, izgnječen čen belog luka, kašiku sitno rendanog đumbirovog korena, pola kašičice mlevenog cimeta i pola kašičice mlevenih čili papričica.

Dodati dve kašike meda, a zatim sve ostaviti oko 3 sata da odstoji na sobnoj temperaturi. Uzimati po jednu supenu kašiku ujutru pre doručka. Čuvati ostatak u frižideru u zatvorenoj staklenoj tegli.

Svi sastojci ovog sirupa blagotvorno deluju na imunitet. Jačaju odbranu od patogena i čiste organizam od toksina.

VAKCINACIJA

Putem vakcine stvara se otpornost na određenu infektivnu bolest.

Vakcinacijom se ne izaziva bolest, već se organizam bori protiv patogena kao da se infekcija zaista razvija.

Imunitet tada reaguje kao da postoji realna pretnja po zdravlje osobe koja je došla u kontakt sa uzročnikom oboljenja, iako se to oboljenje zapravo neće javiti.

Naime, antigeni koji pripadaju opasnim mikroorganizmima, a nakon ubrizgavanja sadržaja vakcine u organizam telo reaguje i neutralizuje ih proizvodeći antitela.

Imunitet čuva dobijena antitela za upotrebu u budućnosti u slučaju da se ponovo javi rizik od razvoja infektivnog oboljenja.

Postoje različiti tipovi vakcina.

Jedne sadrže patogene u oslabljenoj formi (varičela, rubela, rotavirus), druge samo izolovane antigene (grip, hepatitis B, HPV), a treće toksine koje mikroorganizam stvara kao sopstveni produkt (tetanus, difterija).

ZAKLJUČAK

Imunitet je komplikovan sistem, ali bez njega čovek ne bi mogao dugo da preživi i da se bori protiv pretnji iz spoljašnje sredine.

Neophodna je savršena sinhronizacija svih elementa radi održavanja jačine odbrane i pravovremene reakcije u slučaju kontakta sa bilo kakvim patogenom.

Čak i male promene u načinu života i ishrani će imati velik uticaj na rad imuniteta i ubrzati oporavak od infekcija.