Blog, Saveti

Vitamini za imunitet

vitamini za imunitet

Pravilan unos neophodnih nutrijenata u organizam važan je radi pravovremene odbrane tela od negativnih uticaja i spoljašnje sredine.

Ovu važnu ulogu obavlja složen imunološki sistem i da bi on ostao jak i stabilan potrebno je svakog dana uzeti potrebne količine važnih hranljivih materija.

Akcenat je na vitaminima, a prirodni izvori poput hrane najbolje nadoknađuju nedostatak istih.

ŠTA SU VITAMINI?

Vitamini predstavljaju organska jedinjenja potrebna organizmu da bi normalno funkcionisao i odbranio se od uzročnika infektivnih bolesti.

Bez vitamina, ljudsko telo nije u mogućnosti da raste i razvija se.

Vitamini igraju važnu ulogu i u brojnim metaboličkim procesima i strukturi nervnog sistema.

Dele se na dve grupe:

  • liposolubilni (rastvaraju se u mastima) i
  • hidrosolubulni (rastvaraju se u vodi).

Hidrosolubilni vitamini se izlučuju iz organizma (mokraćom, znojem), dok se liposolubilni ne izlučuju već se deponuju u organizmu, zbog čega ih je opasnije unositi u količinama većim od potreba organizma jer mogu dovesti do hipervitaminoze.

S obzirom da telo ne može samostalno da stvara sve neophodne vitamine, potrebno ih je unositi svakog dana u neophodnim količinama.

To se čini putem hrane i u određenim slučajevima kroz suplementaciju.

Od svih poznatih  vitamina do sada, čak 7 ima velik uticaj na rad imuniteta i njegovu responzivnost.

LISTA VITAMINA NEOPHODNIH ZA FUNKCIONISANJE IMUNOLOŠKOG SISTEMA

1. VITAMIN C za imunitet

VITAMIN C  je svakako najpoznatiji vitamin kada je u pitanju stabilizovanje imuniteta i adekvatna zaštita od infektivnih bolesti.

Direktno utiče na funkcije leukocita, belih krvnih ćelija koje se nalaze u sastavu imunološkog sistema i nastaju mahom u koštanoj srži.

Naučni dokaz koji pokazuje da C vitamin sprečava prehladu i grip ne postoji, ali je činjenica da itekako ublažava postojeće simptome i podstiče oporavak organizma.

Smanjuje rizik od razvoja hroničnih oboljenja i ubrzava zarastanja rana na koži.

Deficijencija vitamina C se sa lakoćom može tretirati putem regulisanja ishrane.

Prirodni izvori:  Kada se pominje vitamin C, svima je prva asocijacija citrusno voće poput limuna i narandže, jer ovi plodovi obiluju ovim nutrijentom važnim za pravilan rad imuniteta.

Bobičasto voće takođe između ostalog poseduje značajne količine ovog vitamina, a u tu grupu spadaju jagode, maline, kupine, brusnice, borovnice…

Kada je povrće u pitanju, crvena paprika, spanać i kupus imaju najveću koncentraciju vitamina C.

Brojni začini i lekovito bilje u sebi sadrže vitamin C – timijan, peršun, korijander, karanfilić…

Preporučena dnevna doza: deca do godinu dana – 35mg; deca od 1-3 godine – 40mg; deca 4-10 godina – 45mg; tinejdžeri i odrasli – 60mg

2.VITAMIN D za imunitet

VITAMIN D  je ranije bio poznat samo po značaju za zdravlje kostiju i kao element koji podstiče ubrzanu apsorpciju kalcijuma i fosfora.

Međutim, kasnija medicinska istraživanja su pokazala da se D vitamin ponaša kao hormon a ima i imunomodulatornu funkciju, sa podjednakim uticajem i na urođeni i na stečeni imunitet.

Stimuliše stvaranje antimikrobnih peptida koji predstavljaju endogene antibiotike.

Vitamin D sprečava grip i prehladu, smanjuje rizik od razvoja multipla skleroze i reguliše nivo insulina u krvotoku.

‘’Sunčev vitamin’’ čuva kardiovaskularni sistem od opasnih oboljenja i reguliše raspoloženje, umanjujući depresiju i anksioznost.

Prema najnovijim studijama, čak 80% stanovnika na našoj planeti ima deficit vitamina D.

Prirodni izvori:  Kao najpoznatiji izvor vitamin D ističe se sunčeva svetlost i putem nje čovek može sebi da obezbedi sasvim dovoljne količine da bi imunitet održao jakim.

Namirnice koje u svom sastavu imaju ovaj nutrijent su riba, morski plodovi i jaja, kao i neki obogaćeni produkti.

Preporučena dnevna doza: deca od rođenja do 6 meseci – 300 I.U.; deca od 6 meseci do 14 godina – 400 I.U.; tinejdžeri i odrasli – 200 I.U.

3. VITAMIN A ima pozitivan uticaj na funkcionisanje imuniteta

VITAMIN A  se često vezuje za dobar vid i zdrave oči, ali je njegov pozitivan uticaj na funkcionisanje imuniteta posebno značajan.

Tačnije, podržava funkcije kože i sluzokože kao barijera koje sprečavaju štetne mikroorganizme da prodiru u unutrašnjost tela.

Direktno utiče na stvaranje otpornosti na infektivne bolesti koje se javljaju unutar digestivnog ili respiratornog trakta.

Uporedo sa unosom drugih vitamina  (C) i minerala (cink) poboljšava se apsorpcija vitamina A.

Vitamin A, vitamin D i vitamin E ne treba uzimati zajedno.

Vitamin A se deponuje u jetri 96%, a cink ga aktivira.

Ovaj nutrijent je značajan i po sposobnosti prevencije makularne degeneracije, kao i zaštiti od više tipova raka, među kojima su rak pluća, rak bešike, rak dojke i rak materice.

Prirodni izvori: Ovaj vitamin ćete u velikim količinama pronaći u mleku i mlečnim proizvodima, a sadrže ga i jaja.

Zeleno lisnato povrće, pogotovo sveže, obiluje vitaminom A.

Tu se ističu spanać i kelj.

Menta, origano i majoran takođe sadrže vitamin A.

Preporučena dnevna doza: deca do godinu dana – 375 R.E.; deca od 1-3 godine – 400 R.E.; deca 4-6 godina – 500 R.E.; deca 7-10 godina – 700 R.E.; tinejdžeri i odrasli – 800 R.E.

4. VITAMIN E za imunitet

VITAMIN E  je antioksidant koji se rastvara u masnoći i štiti ćelije tkiva od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima.

Do stvaranja slobodnih radikala dolazi putem standardnog procesa razlaganja unete hrane, ali i izlaganja duvanskom dimu ili radioaktivnom zračenju.

Istovremeno, javlja se oksidativni stres koji je uzrok mnogih upalnih procesa u telu.

Vitamin E pojačava kapacitet imunološkog sistema u borbi protiv bakterijskih i virusnih infekcija.

Pored toga, vitamin E usporava proces starenja organizma.

Upravo zbog toga, nalazi se u sastavu brojnih kozmetičkih proizvoda.

Redovan unos vitamina E sprečiće razvoj koronarne bolesti srca, poboljšati zdravlje očiju i smanjiti rizik od pojave raka.

Prirodni izvori:  Vitamin E potražite u biljnim uljima kao što su maslinovo, bademovo, kokosovo i susamovo.

Orašasti plodovi i semenke prepuni su ovog elementa i koristite ih za užinu ili pripremu doručka.

Zato, u jelovnik uključite lešnike, orahe, laneno seme, susam, bademe i čia semenke.

Preporučena dnevna doza:  deca do godinu dana – 4 mg; deca od 1-3 godine – 6 mg; deca 4-10 godina – 7 mg; tinejdžeri i odrasli – 8 mg za žene i 10 mg za muškarce

5. VITAMIN B6 za imunitet

VITAMIN B6 , poznat i pod nazivom piridoksin, topiv je u vodi i pruža podršku imunitetu tako što čuva zdravlje i funkcionalnost njegovih bitnih delova – limfnih čvorova, timusa i slezine.

Novija istraživanja ukazala su na efektivnost vitamina B6 kada je u pitanju zaštita od zagađenja vazduha.

Ostale značajne uloge vitamina B6 u ljudskom telu jesu poboljšanje moždanih funkcija, učešće u sinaptičkoj transmisiji, metabolizam glukoze i proteina i  stvaranje hemoglobina.

Produkcija hemoglobina dalje sprečava pojavu anemije.

Od deficita vitamina B6 uglavnom pate starije osobe što uzrokuje zadržavanje viška vode u telu i srčane bolesti.

Prirodni izvori:  Širok spektar namirnica sadrži vitamin B6, a na samom vrhu se nalaze meso, tofu sir i krompir.

Kada je u pitanju meso, ističe se jetra od životinja kao deo koji je najbogatiji ovim vitaminom.

U određenim količinama vitamin B6 nalazi se u avokadu i cerealijama.

Potražite ga i u žalfiji, đumbiru i kurkumi.

Preporučena dnevna doza: deca do godinu dana – 0,5 mg; deca od 1-3 godine – 1,0 mg; deca 4-6 godina – 1,1 mg; deca 7-10 godina – 1,4 mg; tinejdžeri i odrasli – 1,6 mg za žene i 2,0 mg za muškarce

6. VITAMIN B9 za imunitet

VITAMIN B9  je mnogo poznatiji kao folna kiselina i njegova glavna uloga jeste prevencija genetskih i fizičkih anomalija kod fetusa i komplikacija prilikom porođaja.

Delovanje na rad imuniteta je takođe značajno jer vitamin B9 ima antiinflamatorno delovanje i pomaže u obnavljanju oštećenih tkiva i pojačanom stvaranju novih, zdravih ćelija.

Folna kiselina neophodna je i za produkciju zdravih crvenih krvnih ćelija.

Zajedno sa vitaminom B12 i vitaminom C direktno učestvuje u sintezi proteina.

Deficit ovog nutijenta je retkost jer se nalazi u širokom spektru namirnica, ali svakako treba voditi računa da se uzima u preporučenim količinama – naročito u trudnoći.

Prirodni izvori: Zeleno povrće obiluje vitaminom B9, a posebno spanać, brokoli, zelena salata i grašak.

Velika koncentracija ovog nutrijenta zabeležena je u avokadu, sočivu i kuvanom kukuruzu.

Važno je spomenuti i meso morske ribe kao važne izvore, ali i obogaćeno sojino mleko i cerealije.

Preporučena dnevna doza: deca do godinu dana – 80 mcg; deca od 1-3 godine – 120 mcg; deca 4-6 godina – 140 mcg; deca od 7-10 godina – 200 mcg; deca od 11-14 godina – 270 mcg; tinejdžeri i odrasli – 330 mcg

7. VITAMIN B2 za imunitet

VITAMIN B2 ili riboflavin se rastvara u vodi i učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i masti i istovremeno održava imunitet spremnim da reaguje na potencijalne pretnje iz spoljašnje sredine.

Neophodan je za stvaranje antitela koja se bore protiv patogena i očuvanje ćelija od negativnog uticaja oksidativnog stresa.

Osim toga, redovan unos dovoljnih količina riboflavina ublažiće napade migrene i takođe usporiti razvoj katarakte i smanjiti zamor očiju.

Ovaj element je važan za zdravlje kose i noktiju.

Vitamin B2 podstiče iskorišćavanje vitamina B6 i vitamina B9 od strane organizma.

Manjku vitamina B2 su posebno podložni dijabetičari i pacijenti sa hipertireozom.

Prirodni izvori: Goveđe meso je najbogatije vitaminom B2, a odmah za njim na listi su tofu sir, niskomasni mlečni proizvodi i meso tune.

Vitamin B2 možete uneti i putem jaja ili pečuraka.

Pored toga, u određenom procentu taj element je otkriven u sastavu drugih tipova mesa kao što su pileće i svinjsko.

Preporučena dnevna doza: deca do godinu dana – 0,5 mg; deca od 1-3 godine – 0,8 mg; deca 4-6 godina – 1,1mg; deca 7-10 godina – 1,2mg; tinejdžeri i odrasli – 1,3mg za žene i 1,7mg za muškarce

ZAKLJUČAK

Prilično je jasno – prirodni izvori vitamina najbolji su za jačanje imuniteta i borbu protiv infektivnih oboljenja.

Putem bogate ishrane i pažljivo odabranih namirnica, ali i lekovitog bilja i sunčeve svetlosti, postiže se brza apsorpcija od strane tela.

Konačni rezultati jesu otpornost organizma i eliminacija štetnih mirkoorganizama, uz izbacivanje toksičnih i nepotrebnih materija i nadoknadu potrebne energije.

Izražene deficijencije moguće je nadomestiti suplementima, a tome svakako treba da prethodi konsultacija sa lekarom.

LV Pharm proizvodi koji vam mogu pomoći u jačanju imuniteta:

Reference:

https://www.healthline.com/nutrition/immune-boosting-supplements

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2906676/

Povezani članci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *